Citat:
A šta to zapravo znači da li neke transformacije važe, odnosno da ne važe? Fizičko značenje imaju samo opservable, tj. ono što je moguće meriti makar i načelno. U prvoj poruci ove teme sam objasnio da jedino što ima smisla po tom pitanju je da li je neki skup pojava sa kojima baratamo invarijantan u odnosu na neku grupu transformacija.
Tačno tako, fizika je ekperimentalna nauka i da li je nešto tačno ili ne u krajnjoj instanci odredjuje eksperiment. Postavimo odredjenu teoriju, izvučemo iz nje odredjene posledice, napravimo kvantitativna predvidjanja, sprovedemo eksperiment... Ako se predvidjanja teorije slažu sa eksperimentom, teorija se uzima kao tačna a ako se ne slaže odbacuje se. Lorencove transformacije se slažu sa eksperimentom i u dinamičkom i u kinematičkom području, dok se Galilejeve ne slažu, dakle važe Lorentcove transformacije.
Citat:
Ontario: ako postoji povlašćeni kordinatni sistem, onda važe i galilejeve transformacije i obratno
Pogrešno sam se izrazio, hteo sam reći, ako bi postojao povlašćeni kordinatni sistem, onda bi važile Galilejeve transformacije i obrnuto ako povlašćeni sistem ne postoji onda ne važe Galilejeve transformacije.
Citat:
Ako imaš dve grupe pojava, pri čemu je grupa pojava A invarijantna u odnosu na Galilejeve, a grupa pojava B je invarijantna u odnosu na Lorencove transformacije, onda će svi eksperimenti za koje su relevantne samo pojave A pokazati da "važe" Galilejeve transformacije, a svi eksperimenti za koje su relevantne samo pojave B će pokazati da "važe" Lorencove transformacije. Da bi se izmerilo kretanje u odnosu na eventualni privilegovani sistem, neophodno je izvršiti eksperiment u kome neće figurisati samo pojave iz grupe A ili samo pojave iz grupe B, već i jedne i druge.
Razumem šta Vas zbunjuje. Hoćete da kažete kako možda postoje dve vrste transformacija, Galilejeve koje važe za mehaničke pojave i Lorencove koje važe za elektromagnetne pojave. Medjutim to jednostavno nije tačno, teorijski se može videti da
ne mogu postojati istovremeno i jedne i druge. Situacija je ili Galilejeve ili Lorencove, nikako I jedne I druge. Sve pojave su Lorenc invarijantne i mehaničke i elektromagnetne. To što u našem svakodnevnom životu, sa veoma velikom preciznošću vidimo da
PRIBLIŽNO važe Galilejeve transformacije za mehaničke pojave je posledica toga što se makroskopske pojave odvijaju pri malim brzinama u poredjenju sa brzinom svetlosti. U takvim uslovima relativističko sabiranje brzina se sa velikom preciznošću može aproksimirati galilejskim sabiranjem brzina. KAko se kretanje tela približava brzini svetlosti odstupanje od predvidjanja galilejevih transformacija postaje sve veće i veće. Da su sve pojave lorenc invarijantne (pa i mehaničke), kao i da ne mogu obe (i galilejeve i lorencove) transformacije istovremeno postojati možemo videti teorijski iz sledećih razmatranja:
1. Lorencove trans. zahtevaju dilataciju vremena i kontrakciju dužine u sistemu posmatrača. One ne podrazumevaju da se nešto dešava (menja) sa svetlošću ili fizičkim procesima prilikom prelaska iz jednog sistema u drugi. Svi procesi se u svim inercionim sistemima (sistemima koji se kreću konstantnom brzinom jedan u odnosu na drugi, sistemi koji ne ubrzavaju) odvijaju na isti način, oni su INVARIJAANTNI na promenu sistema. Jedino što se menja jeste vreme kao parametar i linearne razmere koje posmatrač opaža. A sada sledi ono najvažnije ove promene moraju da važe za ceo sistem! Pošto vreme i prostor nisu isti za sve posmatrače ne mogu to biti ni sabiranja brzina, iz relativističkog sabiranja brzina sledi da očuvanje impulsa mora imati drugačiji matematički oblik, iz drugačijeg oblika impulsa sledi drugačiji izraz za silu, iz toga sledi drugačiji izraz za rad i kinetičku energiju.... Drugim rečima ne moguće je očuvati klasičnu njutnovu mehaniku i galilejeve transformacije a pri tom predpostaviti da se prostor i vreme transformišu prema lorencovim transformacijama. Iz kinematike koja obuhvata prostor i vreme (lorencove transformacije) neminovno sledi dinamika. Zbog ove medjusobne povezanosti i uslovljenosti
dovoljno je eksperimentalno dokazati da postoji dilatacija vremena pa da odmah bude jasno da galilejeve transformacije ne važe ni za svetlost ni za mehaničke pojave. Ono što Vas zbunjuje jeste to što posmatrate pojave i njihovu invarijantnost, a u stvarnosti je akcenat na transformacijama vremena i prostora koje važe za sve pojave, za sve što se dešava u jednom sistemu.
2. Specijalna relativnost zahteva da postoji maksimalna brzina koja je jednaka brziini svetlosti. Ako bi za mehaničke pojave važilo Galilejevo sabiranje brzina tada ne bi postojala gornja granica za brzinu. Očigledno ne može biti tačno i jedo i drugo.
[Ovu poruku je menjao Ontario dana 05.06.2013. u 17:39 GMT+1]
[Ovu poruku je menjao Ontario dana 05.06.2013. u 18:15 GMT+1]
Re: Majklson-Morlijev eksperiment
