Pretpostavimo dakle jedan koordinatni sistem u kome važe Njutnovi zakoni mehanike, Njutnov zakon gravitacije i Maksvel-Hercove jednačine elektrodinamike. Nazovimo ga osnovni sistem.
Šta je koordinatni sistem? To je jednoznačno pridruživanje tačkama prostorvremena četvorki realnih brojeva, to jest injektivno preslikavanje prostorvremena u . Neka je osnovni sistem. Izaberimo bilo koju bijekciju (dovoljna je čak i injekcija). je takođe jedan koordinatni sistem. Drugim rečima, možemo dogovorno definisati koordinate neke prostorvremenske tačke tako što prvo odredimo koordinate te tačke u osnovnom sistemu, pa tu četvorku realnih brojeva transformišemo preslikavanjem i to što dobijemo prihvatimo kao koordinate te prostorvremenske tačke. To je takođe nekakav koordinatni sistem koji je sa osnovnim povezan transformacijom .
Sisteme koji su povezani sa osnovnim Galilejevim transformacijama nazovimo Galilejevim transformacijama, a sisteme koji su sa osnovnim povezani Lorencovim transformacijama nazovimo Lorencovim sistemima. To je moguće jer su sve Galilejeve i Lorencove transformacije bijekcije na sebe samog, odnosno nema nikakvih prepreka u istovremenom razmatranju Galilejevih i Lorencovih sistema.
Njutnovi zakoni mehanike i Njutnov zakon gravitacije, obzirom da važe u osnovnom sistemu i da su Galilej invarijantni, važe takođe u svim Galilejevim sistemima. Maksvel-Hercove jednačine elektrodinamike obzirom da važe u osnovnom sistemu i da su Lorenc invarijantne, važe takođe u svim Lorencovim sistemima.
Zamislimo sada laboratoriju koja se u odnosu na osnovni sistem kreće nekim vektorom brzine uz jedini uslov da je i pretpostavimo da laboratorija izvodi eksperiment u kome figurišu samo Maksvel-Hercove jednačine. U Lorencovom sistemu koji se u odnosu na sonovni kreće istim vektorom brzine laboratorija miruje i u njemu takođe važe Maksvel-Hercove jednačine, pa laboratorija ne može da izmeri apsolutno kretanje jer će rezultat biti potpuno isti kao da je laboratorija mirovala u osnovnom sistemu.
Zaključak: Ako u eksperimentu (uključujući opis rada instrumenata i proces merenja i sve ostalo) učestvuju samo zakoni koji su invarijantni u odnosu na istu grupu transformacija (recimo, Galilejevu ili Lorencovu), onda se apsolutno kretanje tim eksperimentom ne može detektovati. Da bi se dtektovalo (eventualno) apsolutno kretanje, eksperiment mora da uključuje i pojave koje nisu Galilej invarijantne i pojave koje nisu Lorenc invarijantne, to jest osim osnovnog sistema i onih koji miruju u odnosu na njega postoje i drugi sistemi u kojima važe Maksvel-Hercove jednačine, kao i treći sistemi u kojima važe Njutnovi zakoni mehanike i Njutnov zakon gravitacije, ali nijedan sistem u kome važi sve to istovremeno (osim osnovnog i onih koji miruju u odnosu ja njega), pa je on samo na taj način privilegovan.
Majklson-Morlijev eksperiment je zasnovan samo na svetlosnim pojavama, koje su elektromagnetne i time opisane Maksvel-Hercovim jednačinama, koje su sve Lorenc invarijantne, pa pošto sve važe u Lorencovom sistemu koji se kreće zajedno sa Zemljom, kretanje se ne može detektovati i takav ishod je bio jedini mogući.