Majklson-Morlijev eksperiment

I koliko je to brojčano?

Vidiš, iz matematike su infinitezimale odavno prognane.

https://en.wikipedia.org/wiki/Archimedean_property

Doduše, ima načina da se one ubace u matematiku

http://en.wikipedia.org/wiki/Non-standard_analysis

Međutim, ni onda polukrug nije sačinjen od (infinitezimalno kratkih) duži.

U ovom slučaju

http://en.wikipedia.org/wiki/Smooth_infinitesimal_analysis

svaka tačka polukruga je okružena delom koji je prav, pa opet to nisu duži koje se nadovezuju jedna na drugu.

Biće da si učio matematiku iz udžbenika filozofije Dr Dimitrija Kalezića za Teološki fakultet SPC u Beogradu u kome piše da je matematika protivrečna jer su svaka dva kruga jednaka na osnovu stava o podudarnosti mnogouglova po kome su mnogouglovi (da mu oprostimo što je zaboravio da napiše "pravilni") podudarni ako se sastoje od istog broja ivica (beskonačno mnogo) iste dužine (nula ili infinitezimalne, štagod). Možda je to prolazilo na ispitu iz filozofije na pomenutom fakultetu, ali u matematici svakako ne.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Kladio bih se da Majklson i Morli nisu imali pojma o:"Vidiš, iz matematike su infinitezimale odavno prognane."Da su znali nebi ni pokušali praviti uređaj koji će dati negativan rezultat.Jer eto (-)pokretač ove teme tvrdi da se to matematički da predviditi.
Jadni Majklson i Morli,ode gomila para koje su potrošili uludo.
citat:(-)LIK:Majklson-Morlijev eksperiment je zasnovan samo na svetlosnim pojavama, koje su elektromagnetne i time opisane Maksvel-Hercovim jednačinama, koje su sve Lorenc invarijantne, pa pošto sve važe u Lorencovom sistemu koji se kreće zajedno sa Zemljom, kretanje se ne može detektovati i takav ishod je bio jedini mogući.
Ovdje:http://www.elitesecurity.org/p3290504

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Eto, vidiš, pomenuti eksperiment nije niukakvoj vezi sa infinitezimalama. Koristio standardnu analizu ili nestandardnu, svejedno je sa stanovišta primene na ovaj eksperiment.

Ono drugo plavo jesam napisao i to stoji. 0rc je zapravo razjasnio ulogu eksperimenta koja nije bila "izmeriti brzinu Zemlje u odnosu na globalni mirujući etar", kao što se to pogrešno navodi u udžbenicima.

Doduše, postojala bi šansa da eksperiment izmeri brzinu Zemlje u odnosu na globalni mirujući etar pod uslovom da aparaturu u čvrstom stanju drže sile koje nisu invarijantne u odnosu na Lorencove transformacije, ali ako se i onda znalo da se te sile u osnovi elektromagnetne, onda je merenje na taj način brzine Zemlje u odnosu na globalni mirujući etar unapred osuđeno na propast.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Vi, izgleda na volseban nacin dobijate od skalara vektor i na nedopustiv nacin ogranicavate intenzitet pojedinacnih vektora u poligonu vektora, odnosno ogranicavate broj uglova poligona.
Samo vektori mogu dati sumu vektora odnosno rezultantu 2R. U poligonu vektora koji prelazi u polukrug u svajoj tacki tog polukruga postoji intenzitet, smer tj. smer tangente i polozaj.
Kako put moze biti skalar kad nu se menja smer. Vi ipak govorite o razmaku.

Zaista je zacudjujuce reci da vektor 2R ima skalar koji je jednak polovini kruga.

Na ovoj slici zaista vidim vektore, ali ne i polukrug.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Kako sam ja to ograničio broj vektora i njihov intenzitet? Tako što sam pitao koliko ih ima i koliki su?

Vidim ja da sa druge strane sedi atelago.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Kako da ga vidiš kad ga nema. Usitni vektore na infinitezimale tako što će poligon preći u polukrug, jer broj PI ima konačnu vrednost. Valjda znaš da je limes
opisanih i upisanih poligona kojima se povećava broj uglova, kružnica.

Infinitezimale postoje u nestandardnoj analizi i glatkoj infinitezimalnoj analizi. U prvom slučaju kružni luk ni na infinitezimalno malom delu luka nije prav, a u drugom slučaju jeste, ali nema mesta spajanja takvih duži. U standardnoj analizi infinitezimale ne postoje.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ovo vodi u diskusije druge vrste i vodi ka napustanju nacetog problema. Vratimo se na problem na nacin kako kaze zzzz. Cinjenica je da skela prelazi put normalno
na duzu ivicu bazena i da se promatrac P2 krece paralelno sa duzom ivicom bazena. Dakle, ni skela ni promatrac P2 ne krecu se koso u odnosu na duzu ivicu bazena za promatraca P1 koji stoji u odnosu na bazen.
Za tog promatraca postoje dva puta. Jedan put prelazi skela, a drugi promatrac P2
Da li je kosi put skele koji vidi promatrac P2 rezultat vektorskog sabiranja tih dvaju puteva?

Nije. Putevi nisu vektori, pa se sa njima ne može računati vektorski.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Umjetnik u smaranju je ovaj (-)LIK.Jasno je i njemu,a i svakoj drugoj bu-da-li da je @Forzgov pod tim pojmom podrazumjevao njegov(-LIK) POMAK.
U pitanju je obična konvencija šta će se kako zvati.Pop ima pravo da krsti jariće kako hoće.
Ali njemu nije jasno da je dužina putanje (realni fizički pojam,skalarno opisiv) i algebarski opis putanje (matematički pojam,f(x,y,z),apstrakcija) neuporedivo.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Dobro, Nedeljko, kaži mi po čemu se razlikuju pravi putevi (vazdušna linija) od Beograda do Novog Sada i od Beograda do Zagreba!

Kad kupim jednu kartu od Beograda do Novog Sada i jednu kartu od Beograda do Zagreba, ne mogu te dve karte da oduzmem, pa da putujem od Zagreba do Novog Sada ili da kartu od Beograda do Novog Sada pomnožim sa 3, pa da putujem od Beograda negde drugde.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

jesi li ti kondukter ili fiyicar

Ni jedno ni drugo. Samo odgovaram na postavljeno pitanje ne bismo li razjasnili da se putevi ne mogu vektorski množiti skalarom i vektorski oduzimati.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Profesore, pitao sam te za fizičke karakteristike puteva, dakle za smer, veličinu i položaj. Neke mogu biti jednake a neke različite. Tvoja duhovitost je osvežavajuća, ali, čini mi se i malo neumesna. Ako je zbunjujuće to što oba puta počinju iz Beograda, onda uzmi jedan od Beograda do Zagreba a drugi
od Skoplja do Subotice.
Ponavljam, pitam za sledeće karakteristike puteva: smerove, skalarne vrednosti i položaje.

Profesore, da skratimo priču. Imaš li ti ikakvu referencu iz koje si to naučio ili je to tvoja teorija? Ako imaš, navedi je. Ako je tvoja teorija, daj nam aksiome i reci šta ta teorija predviđa.

Uzgred, vektor nema položaj.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Evo šta kaže Sprečo:

U opštem značenju je to „skalarna veličina“, a u posebnom ili pojedinačnom značenju može biti i „vektorska veličina“. Posebno je to vektorska veličina („usmjereni odsječak“) ako navodimo konkretan podatak od – do po zamišljenoj liniji.

A, Nedeljko, ima li vektor hvatište?

Put je u opštem značenju vektor, a ako pod tom rečju podrazumevaš samo neusmeren razmak kom se ne zna ni položaj onda je put skalar.

Dakle, ja zastupam mišljenje da put ima šire značenje tj. da se u opštem slučaju pod tim pojmom podrazumeva i dužina i smer i položaj, što su karakteristike vektora.

U konkretnom slučaju put skele za promatrača P2 sračunao si vektorski, jer si ga sračunao pomoću Pitagorine teoreme, koja ne daje sumu skalarnih veličina puteva.

Sam sebe demantuješ Nedeljko.


Pomak je uzajaman i ne pripada isključivo putu nego i telu zavisno od referentnog sistema, brzina isto tako, sila ne mora da ima pomak i t. d.

U krajnjem slučaju da bismo mogli nastaviti diskusiju može se prihvatiti dogovor da su put i pomak sinonimi kao što je predložio zzzz.

A, učio si od profesora Spreče. Onda zaista nemam šta da dodam. Goreg profesora nisi mogao da imaš.

Vektor nema nikakvo hvatište, već je potpuno određen pravcem smerom i intenzitetom.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

http://www.phy.pmf.unizg.hr/~mpozek/fk1/materijali/03_vektori.pdf
Nauči nešto!