• Naslovna
• FAQ
• Pravilnik
• O ES-u
• Tim
• Korisnici
• Statistike

 

• elitesecurity ::
• elitemadzone ::
• EMAIL ::
• RSS ::
• ES Mobile

  Niste ulogovani?  Username :   Password:   

• Registracija
• Zaboravili ste password?
• Flashback ▲▼
• Login problem?

 

Pretraga:

 

Srodne teme 29.09.2005. CSS2: rad sa skinovima 26.04.2004. Zasto preci na Mac??? I kako programirati??? 06.08.2004. UV Zračenje i Naočari za SUNCE 15.06.2005. Drogiran pauk - Looodilo 23.06.2005. Da li je neko cuo za Philadelphia experiment? 31.05.2006. Svetlost i eksperiment sa svetloscu 29.05.2006. Verujete li u ono što vam govore čula? - Prevar.. 09.11.2012. [Primenjena termodinamika]: Ključanje vode? 17.12.2012. Kretanje u Gravitacionom polju ( otkrica kroz his.. 04.12.2007. Ogled polarizacije u KM Navigacija Brisanje liste Aktuelne teme u ovom forumu: Naj neshvaćeniji koncept u fizici Fizika gibanje maksimalna brzina Katastrofa na ŽS NS-statika Pojačivač pritiska tečnosti Mikro hidroelektrana Vakuum pumpa za vodu - NATEGA (bez ika.. Još jedna rešetka Zasto ovo nebi funkcionisalo Pomoć oko zadatka iz fizike Kako izračunati protok vode u sledeć.. Kako izracunati protok vode i odabrati.. Otpornost na savijanje, cevi zadaci iz mehanike - hitno ponešto o silama- vučna sila zadatak, kinematika, ubrzano kretanje Izaberite forum: Linux Linux aplikacije Linux desktop okruženja Linux hardware Windows desktop Windows aplikacije Zaštita Office Windows drajveri Office :: Word Office :: Excel Macintosh Mac hardware Mac software Iphone Enterprise Networking SOHO Networking Wireless Windows mreže Linux mreže Wireless :: WiMax Wireless :: Mikrotik Wireless :: Wireless oprema Linux/UNIX serveri i servisi Unix BSD Skript jezici Security Virtualizacija Cloud Computing Services Security :: Kriptografija i enkripcija .NET 3D programiranje Art of Programming Asembler C/C++ programiranje Kernel i OS programiranje Pascal / Delphi / Kylix Java Embedded sistemi Perl PHP Python Visual Basic 6 Veštačka inteligencija Security Coding XML GameDev - Razvoj Igara Ostali programski jezici PHP :: PHP za početnike PHP :: Smarty template engine .NET :: .NET Desktop razvoj .NET :: ASP.NET .NET :: WPF Programiranje C/C++ programiranje :: C/C++ za početnike Baze podataka MySQL Oracle Access MS SQL Firebird/Interbase PostgreSQL Fiksna telefonija VoIP Udruženje korisnika teleko.. GSM - telefoni GSM - upotreba GSM - servisiranje Mreže i novosti Smartphone Mreže i novosti :: Mobilni internet Mreže i novosti :: Telenor - korisnički servis Mreže i novosti :: VIP - korisnički servis Mreže i novosti :: MTS - korisnički servis Smartphone :: Symbian OS Smartphone :: Windows Mobile Smartphone :: Android GSM - telefoni :: Nokia PDA Uređaji GPS Portable Players Anonimnost i privatnost ISP Browseri E-mail Instant Messaging FTP Google Hosting ISP :: Wireless mreže i ISP ISP :: ADSL E-mail :: Anti-spam Instant Messaging :: IRC Hosting :: Domeni Google :: Gmail E-Marketing Web aplikacije Web dizajn i CSS Web dizajn softver Web razvoj Pretraživači i SEO Flash Javascript i AJAX Web dizajn i CSS :: Kritike Grafički dizajn Izdavaštvo 3D modelovanje Rasterska grafika Vektorska grafika 3D modelovanje :: CAD/CAM Matične ploče, procesori .. Video karte i monitori Storage Ostali hardver Overclocking & Modding PC Konfiguracije Laptopovi Vodič za kupovinu - PC har.. Tablet PC Muzička produkcija Audio kompresija Audio softver Video produkcija Video kompresija Video softver Multimedijalni uređaji Digitalni fotoaparati Digitalne kamere Home Theater Digitalni fotoaparati :: Fotografija Digitalni fotoaparati :: Vodič za kupovinu - Digita.. Elektronika Elektrotehnika Elektronika :: TV uređaji Elektronika :: Radio elektronika i tehnika Elektronika :: Mikrokontroleri Elektronika :: Audio-elektronika Auto-elektronika :: Tuning Vodič za učenje Vodič za posao Vodič za emigraciju Fizika Matematika Nauka Sertifikati Informatika Vodič za učenje :: Seminarski radovi Vodič za učenje :: Obrazovne institucije Vodič za emigraciju :: Život u USA Vodič za emigraciju :: Život u Norveškoj Vodič za emigraciju :: Život u Nemačkoj E-Poslovanje E-Kupovina IT pravo i politika razvoja IT događaji IT berza poslova IS i ERP Ekonomija Berza Cryptocoins IT berza poslova :: Arhiva IT berze poslova IT pravo i politika razvoja :: Registar Nacionalnog ID E-Poslovanje :: E-Transakcije E-Poslovanje :: Forex E-Kupovina :: Platne kartice Digitalna Televizija Advocacy Ankete Predlozi i pitanja Vesti Čekaonica Vesti :: ES leto manifestacija MadZone TechZone Poljoprivreda AutoZone MotoZone Svakodnevnica Video igre MadZone :: Zanimljivi linkovi MadZone :: Kultura TechZone :: Ergonomija TechZone :: Grejanje TechZone :: Klimatizacija TechZone :: Bela tehnika AutoZone :: Fiat Panda club Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.

Forzgov Project Manager London, UK Član broj: 265380 Poruke: 101 *.dynamic.sbb.rs. +3 Profil Re: Majklson-Morlijev eksperiment 07.06.2013. u 04:47 - pre 145 meseci Ne postoji nikakva moja teorija o vektorima. Na ovoj slici su ti prikazane elementarne stvari o sabiranju vektora. Ovo na slici nisu vektori nego pomoćni grafički prikaz gde je intenzitet vektora proporcionalan sa nacrtanim dužinama. Vektor ima hvatište ili napadnu tačku što je ista stvar. Na slici 1 i 2 prikazana je suma vektora a i b. Ta suma zove se rezultanta r. Vektori a i b mogu se uravnotežiti silom koja ima isti intenzitet i suprotan smer i leži na istom pravcu. To se obično zove reakcija (-r) Vektori a i b i reakcija -r čine zatvoren poligon sila što znači da su te tri sile u ravnoteži. (sl 3) U statici se još kaže da je jedan od uslova ravnoteže triju sila da moraju da prolaze kroz istu tačku.(hvatište ili napadnu tačku). Da bi se dobila rezultanta niza sila ne treba crtati paralelograme sila nego se sile samo nadovezuju jedna na drugu kao što je prikazano na slici 4 odnosno reakcija na slici 5. Na slici 6 ti je prikazan malo opštiji slučaj. Odgovor na temu

0rc BG Član broj: 151321 Poruke: 107 *.iritel.bg.ac.rs. +40 Profil Re: Majklson-Morlijev eksperiment 07.06.2013. u 08:39 - pre 145 meseci Citat: Nedeljko: Kome to pišeš? Meni? Ja se samo raspituem za njegove teorije. Pisem teoreticaru. Citat: Forzgov: Vektor ima hvatište ili napadnu tačku što je ista stvar. (...) U statici se još kaže da je jedan od uslova ravnoteže triju sila da moraju da prolaze kroz istu tačku.(hvatište ili napadnu tačku). Mesas pojmove sile i vektora. Vektor nema napadnu tacku, sila ima. Napadnu tacku je cesto pogodno definisati drugim vektorom. Odgovor na temu

Nedeljko Nedeljko Stefanović Član broj: 314 Poruke: 8704 *.dynamic.isp.telekom.rs. +2801 Profil Re: Majklson-Morlijev eksperiment 07.06.2013. u 09:47 - pre 145 meseci Forzgov Na tim slikama je hvatište drugog sabirka jednako hvatištu ili vrhu prvog sabirka. Šta ćemo kada su hvatišta i vrhovi sabiraka u opštem položaju? Gde je hvatište, a gde vrh zbira? Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo. Odgovor na temu

Nedeljko Nedeljko Stefanović Član broj: 314 Poruke: 8704 *.dynamic.isp.telekom.rs. +2801 Profil Re: Majklson-Morlijev eksperiment 07.06.2013. u 10:07 - pre 145 meseci Ajmo ovako, neka je bilo koji vektor i i vektori koji imaju isti pravac, smer i intenzitet, pri čemu je hvatište prvog hvatište vektora , a hvatište drugog je vrh vektora . Po onim slikama je . Po aksiomama vektorskih prostora izvodimo , , , , . Pošto se isti objekti ne mogu razlikovati ni po jednoj osobini, zaključujemo da vektori i imaju isto hvatište. No, na osnovu načina njihovog izbora to znači da se hvatište i vrh vektora poklapaju. Međutim, postoje vektori kojima se hvatište i vrh ne poklapaju, što konačno daje kontradikciju. Već na onoj slici se vidi da se mogu izabrati vektori tako da se vektoru hvatište i vrh razlikuju i da vektori imaju isti pravac, smer i intenzitet, ali da je hvatište od hvatište od i hvatište od vrh od , tako da ta slika u interpretaciji u kojoj vektor ima vrh i hvatište nije u skladu sa aksiomama vektorskih prostora. Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo. Odgovor na temu

Forzgov Project Manager London, UK Član broj: 265380 Poruke: 101 *.dynamic.sbb.rs. +3 Profil Re: Majklson-Morlijev eksperiment 07.06.2013. u 19:10 - pre 144 meseci Ko je govorio o vrhu vektora i šta bi to uopšte značilo. Kakav je sad to novi pojam? Postoji hvatište, smer i imntenzitet. Prihvatili ste pomoćni grafički crtež kao vektor i pričate o nekakvom vrhu vektora. Odgovor na temu

Nedeljko Nedeljko Stefanović Član broj: 314 Poruke: 8704 *.3gnet.mts.telekom.rs. +2801 Profil Re: Majklson-Morlijev eksperiment 07.06.2013. u 21:51 - pre 144 meseci Ma, nije valjda! A šta je onaj vrh strelice na slici? Zovi ga kako hoćeš, ali on na slici postoji. Na slici su vektori nekakve strelice koje imaju početak i kraj. Ja sam sve vreme mislio da je hvatište taj početak, odnosno da je hvatište vektora tačka . Ako to nije slučaj, onda dešifruj tu sliku. Pa, valjda jedna tačka A i pravac, smer i intenzitet određuju neku tačku B, koja je u odnosu na tačku A u tom pravcu i tom smeru i koja je od tačke A na rastojanju jednakom tom intenzitetu. Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo. Odgovor na temu

Nedeljko Nedeljko Stefanović Član broj: 314 Poruke: 8704 *.3gnet.mts.telekom.rs. +2801 Profil Re: Majklson-Morlijev eksperiment 07.06.2013. u 22:11 - pre 144 meseci Dakle, imam pitanja o toj tvojoj teoriji vektora. 1. Da li je na toj slici vektor prikazan strelicom? 2. Da li je početak strelice hvatište vektora koji ona predstavlja? 3. Šta je vrh strelice? 4. Neka su na slici dati hvatište, pravac, smer i intenzitet. Može li vrh strelice koja predstavlja odgovarajući vektor biti bilo gde ili je položaj vrha strelice jednoznačno određen datim podacima (hvatište, pravac, smer i intenzitet)? Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo. Odgovor na temu

Forzgov Project Manager London, UK Član broj: 265380 Poruke: 101 *.dynamic.sbb.rs. +3 Profil Re: Majklson-Morlijev eksperiment 08.06.2013. u 06:22 - pre 144 meseci Ipak napreduješ. Prihvatio si hvatište. Izmislio si vrh. Vektor nema vrh! Stvarni, a ne tvoj misaoni, vektor ima hvatište, intenzitet i smer. Šta će ti pravac? I šta će ti vrh? I pravac i "vrh" su dati hvatištem, smerom i intenzitetom. Brkaš pomoćne grafičke prikaze vektora sa njegovim stvarnim karakteristikama. Odgovor na temu

Sprečo penzioner Član broj: 27004 Poruke: 1229 31.176.198.* +33 Profil Re: Majklson-Morlijev eksperiment 08.06.2013. u 19:35 - pre 144 meseci Imam utisak da Nedeljko ne uočava značaj kolinearnih i komplanarnih vektora (i vektorskih veličina) u STR. @Forzgrov, ne može on "napredovati", jer ga za 10 godina nism uspio naučiti šta je "Nedeljkovo vrijeme" tv = vt/c, niti sam ga uspio naučiti kako da razlikuje smisao Einsteinovog od Lorentzovog "crtkanog" vremenskog intervala Moje znanje pedagogije i psihologije je zatajilo na ovom konkretnom očito "beznadežnom" slučaju (ali ne iz njegovih intelektualnih osobina, već iz njegovih karakternih osobina, osobina ličnosti). Kad mu i pokažeš ili ukažeš na neku konkretnu istinu on je ne vidi, ne zato što ne može da je vidi već zato što ne želi da je vidi Relativni odnosi vremenskih intervala u Lorencovim "formulama za transformaciju koordinata" su sljedeći: Isti taj odnos slijede i odgovarajuće dužine brzinama c > v za te intervale, c/v = n > 1. @Nedeljko, ako ti je to ikakva uteha, ovi "moji" iz Tuzle profesori matematike i fizike čitali su postove na ovom forumu i više veruju Tebi nego meni i algebri i geometriji koju predočavaju formule koje ispisujem i crteži koje uz to prilažem!? Javno sam ih se odrek'o (ko evlada)! Algebra je "srce" matematike, a Euklidova geometrija je njena "duša" Jedne prigodne prilike u nekom od postova Nedeljku Stefnović napišem da je PC=PC'=PN =ct = a - velika poluosa elipse, a mala poluosa elipse b = vt = ct/n = PB = PT = PB', "veliki um" mi napiše - "ne vidim ja tu nikakvu elipsu"!? Naravno, odmah sam izgubio volju za bilo kakvim razgovorom sa čovjekom (uz to i matematičarem) koji napiše da "ne vidi tu nikakvu elipsu", kako je čovjek matematičar, takva rečenica za zadani a= ct velika poluosa elipse i b = vt mala poluosa elipse, može značiti samo jedno ili je čovjk "lažnjak" (nije mtematičar ili je sasvim neozbiljan sugovornik). Stekao sam utisak da je "nečovjek", a ne čovjek-"lažnjak" i da ga se treba kloniti (nemati ništa sa njim)! [Ovu poruku je menjao Sprečo dana 10.06.2013. u 20:32 GMT+1] Odgovor na temu

Nedeljko Nedeljko Stefanović Član broj: 314 Poruke: 8704 *.3gnet.mts.telekom.rs. +2801 Profil Re: Majklson-Morlijev eksperiment 08.06.2013. u 21:06 - pre 144 meseci Citat: Forzgov: Ipak napreduješ. Prihvatio si hvatište. Izmislio si vrh. Vektor nema vrh! Stvarni, a ne tvoj misaoni, vektor ima hvatište, intenzitet i smer. Šta će ti pravac? I šta će ti vrh? I pravac i "vrh" su dati hvatištem, smerom i intenzitetom. Brkaš pomoćne grafičke prikaze vektora sa njegovim stvarnim karakteristikama. Evo trola! Na koliko si od postavljenih pitanja odgovorio? Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo. Odgovor na temu

Forzgov Project Manager London, UK Član broj: 265380 Poruke: 101 *.dynamic.sbb.rs. +3 Profil Re: Majklson-Morlijev eksperiment 08.06.2013. u 21:32 - pre 144 meseci Odgovorio sam ti na sva pitanja samo se potrudi da razumeš. Takođe još uvek se nisi potrudio da naučiš prvu lekciju o sabiranju vektora. Nećemo ići dalje. Ne bi bilo pedagoški. Nastavićemo kad savladaš osnovne stvari. Odgovor na temu

Sprečo penzioner Član broj: 27004 Poruke: 1229 31.176.198.* +33 Profil Re: Majklson-Morlijev eksperiment 08.06.2013. u 21:55 - pre 144 meseci Ako je Michelson Morly-jev eksperiment i veličine ikazane uz proračun očekivanog rzultata u tom eksperimentu poslužio kao podloga za Ajnštajnov članak, nemamo nikakvog razloga da te iste veličine ne koristimo i u našem razgovoru, naprimjer, vremenski intervl t iz tog eksperimenta: , pa i odgovarajuće dužine za to vrijeme, naprimjer , Algebra i geometrija neće nas obmanuti vt = ct/n Ako je ovo Einstein koristio (a jeste u svom članku iz 1905.) nema nikakva razloga da to i mi ne koristimo u svojim postovima u ovoj temi Ukupno trajanje putovanja iz tačke A do tačke B (u ovom slučaju kretanje zamišljenog fotona svjetlosti konstantnom brzinom c) i nazad iz tačke B u tačku A jednako je zbiru ova dva veremenska intervala (tB – tA) + (t'A – tB) = t'A – tA. Albert Einstein u svom članku „O elektrodinamici tijela u kretanju“ opisuje kretanje putnika P' nekom brzinom c > 0 (celeritas - c) na putu AB počev iz tačke A u nekom vremenskom trenutku tA i stizanjem putnika u tačku B u nekom drugom vremenskom trenutku tB. Trajanje putovanja iz tačke A do tačke B brzinom c nazivamo vremenski interval tB – tA. Ovaj algebarski zapis geometrijskog opisa kretanja brzinom c nekog fizičkog objekta počev iz tačke A i njegovo stizanje u tačku B možemo nazvati i prvom Ajnštajnovom formulom upotrijebljenoj u članku iz 1905.g. prilikom utemeljenja Specijalne teorije relativnosti, iz kojeg kopiram sljedeći dio: If at the point A of space there is a clock, an observer at A can determine the time values of events in the immediate proximity of A by finding the positions of the hands which are simultaneous with these events. If there is at the point B of space another clock in all respects resembling the one at A, it is possible for an observer at B to determine the time values of events in the immediate neighbourhood of B. But it is not possible without further assumption to compare, in respect of time, an event at A with an event at B. We have so far defined only an “A time” and a “B time.” We have not defined a common “time” for A and B, for the latter cannot be defined at all unless we establish by definition that the “time” required by light to travel from A to B equals the “time” it requires to travel from B to A. Let a ray of light start at the “A time” from A towards B, let it at the “B time” be reflected at B in the direction of A, and arrive again at A at the “A time” . Kopiram Einsteinov tekst jer to i te kako ima veze sa vašom pričom ( u kojoj mi Forzgov djeluje inteligentnije od N. Stefanovića) o vektorima, putevima, dužinama,....! [Ovu poruku je menjao Sprečo dana 09.06.2013. u 07:25 GMT+1] Odgovor na temu

Nedeljko Nedeljko Stefanović Član broj: 314 Poruke: 8704 *.3gnet.mts.telekom.rs. +2801 Profil Re: Majklson-Morlijev eksperiment 08.06.2013. u 22:05 - pre 144 meseci Citat: Forzgov: Odgovorio sam ti na sva pitanja samo se potrudi da razumeš. Takođe još uvek se nisi potrudio da naučiš prvu lekciju o sabiranju vektora. Nećemo ići dalje. Ne bi bilo pedagoški. Nastavićemo kad savladaš osnovne stvari. Sa lažovima se ne može polemisati. Pozdrav! Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo. Odgovor na temu

Forzgov Project Manager London, UK Član broj: 265380 Poruke: 101 *.dynamic.sbb.rs. +3 Profil Re: Majklson-Morlijev eksperiment 09.06.2013. u 04:31 - pre 144 meseci Citat: Nedeljko: Sa lažovima se ne može polemisati. Ova izjava je glupost. Pametnom lažovu se može dokazati njegova laž. Da ne bude zabune, govorim o izjavi a ne o njenom autoru jer ne želim nikoga da vređam. Takođe je neophodno razlikovati laž, zabludu i glupost. Odgovor na temu

Sprečo penzioner Član broj: 27004 Poruke: 1229 31.176.198.* +33 Profil Re: Majklson-Morlijev eksperiment 09.06.2013. u 06:55 - pre 144 meseci Onaj tko zna da govori neistinu taj laže (mala djeca ne lažu i kad govore o izmišljenim sadržajima koja kreira samo njihova mašta). Matematika (od grčkog mathema - znanost) je znanost koja izučava aksiomatski definirane apstraktne strukture koristeći matematičku logiku. Matematika je jedan od načina sporazumijevanja među ljudima. Jezik koji koristi simbole za sažet i precizan iskaz ljudskih misli i ljudskih spoznaja. Matematika je i svojevrstan logički spoznajni proces i metod u formiranju ljudske misli i spoznaje! "Matematika je, dakle, skup znanja i umijeća pomoću kojih se realni objekti i njihovi odnosi prikazuju pomoću apstraktnih objekata i njihovih odnosa. Takve prikaze zovemo matematičkim modelima." Geometrija je posrednik između prirode i matematike, a koordinatni sistemi samo jedno od pomoćnih sredstava matematičkog jezika! Sila, brzina, akceleracija, nisu vektori (vektori su geometrijski pojmovi) već fizički pojmovi, jesu vektorske veličine. Centralno mjesto u matematici pripada Euklidovoj geometriji, teoriji broja i algebri. Ove tri oblasti objedinjene i zajedno čine srce, dušu i tijelo matematike. [Ovu poruku je menjao Sprečo dana 09.06.2013. u 08:33 GMT+1] Odgovor na temu

Forzgov Project Manager London, UK Član broj: 265380 Poruke: 101 *.dynamic.sbb.rs. +3 Profil Re: Majklson-Morlijev eksperiment 09.06.2013. u 09:44 - pre 144 meseci Evo nešto lakše za Nedeljka: https://www.google.rs/url?sa=t...mp;sig2=kxTmR81AH7hmmtHxw9ka2w http://www.youtube.com/watch?v=Uj3WztQ2Fe0 http://www.youtube.com/watch?v=DSPcHAL-GWc [Ovu poruku je menjao Forzgov dana 09.06.2013. u 22:48 GMT+1] Odgovor na temu