Offshore kompanije [objedinjena tema]

>


ssimic wrote:
> Thetaworld navodi doslovne prevode i sl, a ne govori sustinu: Sta je Off-shore kompanija. (nikoga ne prozivam, ali neko ko radi sa tim trebao bi to da zna)...
>
Mi definišemo offshore kao: *zakonito poslovanje uz korištenje prednosti
iz cijelog svijeta*. Uopšteno je za Engleza bilo koja kompanija izvan
Engleske offshore i riječ se upotrebljava u raznim definicijama. Kad
Englez ulaže u preduzeće u Francuskoj, to je ulaganje offshore i ne
predstavlja neke prednosti već se koristi u bukvalnoj definiciji riječi
offshore - udaljeno od obale. Iz Engleske dolazi korištenje te riječi.
Offshore znači kad se operiše u drugoj zemlji ili kad se nalazi u drugoj
zemlji. I riječ se ne piše Off-shore na engleskom govornom području i ne
znam zašto bi se kod nas tako pisalo.

Uopšteno korištenje te riječi može biti finansijsko kobno za neke
poslovne ljude. Na primjer često dobijemo upite za formiranje offshore
preduzeća u S.A.D. ili u Velikoj Britaniji, što je smiješno i konfuzno.
U S.A.D. postoji samo jedna država, S.A.D. djevičanska ostrva, u kojoj
se može formirati preduzeće koje može da izbjegne IRS poreze, inače u
svim drugim državama postoji mogućnost izbjegavanja poreza samo u
određenim slučajevima kad postoji ugovor između S.A.D i druge zemlje i
kad LLC preduzeće ne radi nikakve poslove unutar S.A.D. -- još uvijek sa
obavezom kompletnog knjigovodstva i predaje izvještaja. Tako kruže
glasine da se u S.A.D može osnovati offshore preduzeće -- neko može da
se zavara i pomisli da tamo nema knjigovodstva, da se porezi ne plaćaju,
itd. dok je tamo najrigoroznija situacija u cijelom svijetu.

Zato offshore, riječ kao riječ, malo igra značaja. Potrebno je navesti
osobine preduzeća u raznim zemljama i predložiti riješenje poslovnom
čovjeku koje je zasnovano na potrebama takve osobe što želi da započne
takav biznis.
> Off-shore kompanije su kompanije ciji su vlasnici (osnivaci) drzavljani strane drzave, a ne drzave u kojoj se osniva Off-shore preduzece.
Neispravno. Uopšte nije bitno ko je osnivač. Uopšteno, offshore
preduzeća se upravo osnivaju od strane državljanina koji se nalazi u
državi gdje se preduzeće osniva -- upravo iz tog razloga što pravi
vlasnici žele da ostanu anonimni. Nakon osnivanja se akcije preduzeća
prenose novim vlasnicima koji su poručili preduzeće. ALI nikakvu ulogu
ne igra ko je osnivač i da li je državljanin druge zemlje. To bi značilo
da se osnivanjem GmbH u Njemačkoj, od strane državljanina Srbije, što je
sasvim moguće, osniva offshore preduzeće u Njemačkoj. A, to nema
nikakvog smisla.

Offshore preduzeća su uopšteno preduzeća u zemljama gdje postoje
prednosti i pogodnosti u odnosu na druge zemlje. Da li se osnivač,
vlasnik ili direktor nalaze u toj zemlji, da li su državljani te zemlje
ili ne, to ne igra nikakvu ulogu. Svako ko u Kolumbiji, Urugvaju, Panami
osnuje preduzeće i ima prihode iz inostranstva -- ne plaća poreze na
takve prihode. Misliš da tamo ljudi svoje preduzeće zovu offshore
preduzeće? Ne. Imaju svoje akcionarsko društvo i to je sve, niko to ne
naziva offshore. Offshore riječ je konfuzna i kažem opasno je pogrešno
shvatiti šta offshore znači -- bolje je konkretno obratiti pažnju na
karakteristike jedne zemlje ili preduzeća u toj jednoj zemlji i vidjeti
da li to pomaže poslovanju u vlastitoj zemlji.
> Off-shore preduzece se upisuje u registar privrednih subjekata prema propisima zemlje domacina. Podrucje delatnosti je veoma siroko: od spoljne trgovine, posredovanja u medjunarodnom prometu, bankarstva, osiguranja, turizma (hotelijerstva) pa do svih oblika proizvodnje, gradjevinarstva, brodarstva, spedicije.
Skoro pa u svakoj zemlji, uključujući Srbiju, osnivanjem dioničkog
društa ili akcionarskog društva, to društvo ima širok spektar
djelatnosti. Dioničko društvo u Srbiji može da radi sve vrste
djelatnosti, isto tako bilo koje društvo osnovano u Evropskoj zajednici.
Offshore preduzeća nemaji širi spektar djelatnosti nego lokalna preduzeća.

GREŠKU si naveo da offshore preduzeće može da obavlja bankarstvo ili
osiguranje. To su dvije djelatnosti "stvaranja novca iz ničega", pa
pošto je zabranjeno da se novac stvara, takva preduzeća moraju da dobiju
licence i ne zovu se preduzeća već banke ili osiguravajuća društva,
imaju poseban statut i posebne propise u skoro svakoj zemlji. Postoje
offshore banke, ali to nisu obična preduzeća. Uopšteno offshore banke i
offshore osiguravajuća društva nisu tako anonimna kao što je offshore
preduzeće -- jer to propisi u offshore zemljama ograničavaju. Offshore
banka se osniva vrlo slično kao i banka u bilo kojoj zemlji. Osnivanje i
početni kapital su možda u nekim slučajevima manji nego u drugim
zemljama ili ima nešto malo manje birokratije.
> *Osnovni uslov je je da se delatnost ovih kompanija mora ostvarivati na trzistima izvan zemlje registracije, odnosno da se prihodi ostvaruju izvan zemlje u kojoj je registrovano.* Ovaj zahtev se ne odnosi samo na delatnost spoljne trgovine i usluga vec i na oblast proizvodnje u smislu da se sirovine i poluproizvodi moraju uvoziti iz drugih zemalja kao i da se finalni proizvodi moraju prodavati na inostranim trzistima.
>
To zavisi od zemlje do zemlje. Uslov za prihode izvan zemlje osnivanja
je porezni uslov, znači ti prihodi se ne oporezuju ako su izvan zemlje
osnivanja. U raznim zemljama kao Vanuatu, Bahamas, druge karibske
zemlje, Samoa, Maršalska ostrva, itd. napravljeni su tzv. zakoni za
INTERNATIONAL BUSINESS CORPORATIONS ili skraćeno IBC, što bi bila
akcionarska društva koja se oporezuju paušalno na godišnjem nivou
(fiksno) i koja ne smiju da prave profite ili djeluju u zemlji
osnivanja. Znači kod takvog preduzeća je odmah poznato da to preduzeće
ne posluje u svojoj zemlji, ali to ne djeluje povoljno na lokalno
oporezivanje, jer kad neko radi kao agent takvog preduzeća, ne vidim
kako može da pokaže da to preduzeće stvarno ima aktivan biznis u zemlji
osnivanja. To je uslov u mnogim zemljama i za par godina isti uslov će
se dovesti u zemlje bivše Jugoslavije. Takvo preduzeće je dobro za neki
mali biznis, ugovore o provizijama, Internet biznis i slično, ali kad je
potrebno napraviti sigurnu poslovnu strukturu bolje je koristiti
preduzeće koje može biti rezidentno u zemlji osnivanja i koje može
zakonski da obavlja poslove u zemlji osnivanja.

To je npr. Panama -- preduzeće osnovano u Panami može da prodaje u
Panami panamskim preduzećima na šta se ne plaćaju porezi, ili da prodaje
fizičkim licima u Panami na šta se plaća minimalni porez. Dok sav prihod
ostvaren izvan Paname nije oporezovan. Radi zakona u drugim zemljama,
kao S.A.D., zemlje Evropske zajednice, offshore zemlje sada uvode
mogućnost da preduzeće postane rezidentno -- upravo radi toga što se
preduzeće u nekim zemljama neće priznati kao strano preduzeće ako to
preduzeće ne može da bude rezidentno u svojoj zemlji i ako ne može da
obavlja poslove u svojoj zemlji.

Npr. vozila, automobili, bilo kakva roba se može uvesti legalno u Panamu
i izvesti bez carine u drugu zemlju. Ne znam kako neko može istu stvar
da uradi se preduzećem koje ne smije da posluje u svojoj zemlji.
> kompanija, pre svega, *vrlo povoljnim poreskim stopama na ostvarene profite. Neke zemlje cak i U POTPUNOSTI OSLOBADJAJU ove kompanije PLACANJA POREZA na ostvarenu dobit.*
Bolje rečeno samo neke zemlje uvode porez na dobit, dok većina zemalja
oslobađa takva preduzeća od svih poreza i plaća se samo paušalni
fiksirani godišnji porez.
> Zbog izuzetnih poreskih povoljnosti ove se zemlje nazivaju i */zemljama poreskog raja/*. Pored toga, ove zemlje omogucuju, nakon oporezivanja, slobodan transfer dobiti.
>
Zemlje poreskog raja su i one zemlje u kojima postoje druge porezne
pogodnosti. To je npr. Monaco u kojem se ne mogu osnovati offshore
preduzeća, već obična preduzeća koja plaćaju poprilično poreza bez
obzira gdje se djelatnosti obavljaju. Ali tamo npr. fizička lica ne
plaćaju poreze što bi značilo da fizičko lice sa dobiti u inostranstvu
preko stranih preduzeća može da prima prihode neoporezovano u Monacu.

Za mnoge zemlje Evropske zajednice, zemlje kao Makedonija sa trenutnom
inicijativom oslobađanja poreza kod određenih stranih ulaganja se isto
tako zovu zemljama poreskog raja. Srbija je za većinu državljana iz
Evropske zajednice isto tako porezni raj jer su porezi u Srbiji najniži
u odnosu na EZ.
> U izvrsenju poslova iz svoje deltanosti, a narocito iz oblasti spoljnotrgovinskog i finansijskog poslovanja, Off-shore kompanije imaju brojne i raznovrsne mogucnosti. Njihova fleksibilnost se moze ilustrovati na konkretnom primeru: prvobitna dispozicija za isporuku nafte u odredjenu luku neke zemlje moze biti u toku prevoza preusmerena ka destinaciji u luci bilo koje drzave bez obzira da li se prema toj zemlji primenjuju neke od medjunarodnih, trgovnskih, finansijskih i drugih ogranicenja (sankcije, embargo i sl.).
>
Ako je neka zemlja sankcionisana od strane jedne države -- onda ne možeš
koristiti to preduzeće u toj državi ako tako zakon propisuje, ali bi
mogao da koristiš neko drugo preduzeće.

To što si opisao može da radi svako evropsko ili SAD preduzeće bez
problema i nije karakteristika offshore preduzeća.
> Procedura osnivanja Off-shore kompanija je po pravilu vremenski kratka! Pored izbora imena Off-shore preduzeca, osnivaci moraju imati odobrenje Centralne banke date zemlje da mogu otvoriti (i da otvore) bankarski racun, zatim, treba da naprave osnivacki akt i Statut, da odrede postansku
Definitivno NE. Ne znam o kojoj zemlji pričaš da je potrebni imati
odobrenje od centralne banke -- navedi jer me zanima. Inače još nisam to
čuo.

Obično u offshore zemljama imaš strogu bankarsku tajnu, banke su
odvojene od poreznog sistema, slično kao u Švicarskoj. Samo banke
odlučuju da li možeš da otvoriš račun ili ne, a nipošto neka centralna
banka. Znači nije potrebna nikakva posebna dozvola od centralne banke.
Osnivački akt ili statut (jedno te isto) prave administratori i advokati
obično, a ne konačni vlasnici preduzeća -- osima ako se poznaju u zakon
te zemlje.
> adresu kompanije, da imanuju direktora i odrede agenciju za vodjenje knjigovodstvene evidencije.
Offshore preduzeća uopšteno NE VODE knjigovodstvo i posebno se ne
plaćaju nikakve agencije. U mnogim offshore zemljama imaš u zakonu da se
knjigovodstvo ne mora voditi, ili da se može voditi na bilo koji način
kako to direktori žele ili da se mora voditi ali da nikada neće biti
kontrola tog knjigovdstva. Praktično -- ako imaš offshore biznis --
knjigovodstvo vodiš za sebe ako želiš, ali ne moraš.
> U mnogim zemljama pri osnivanju Off-shore preduzeca *cak nije potrebno ni prisustvo osnivaca*.
U SVIM OFFSHORE ZEMLJAMA NIJE POTREBNO PRISUSTVO KONAČNOG VLASNIKA
PREDUZEĆA!
> Dovoljno je podneti fotokopiju vazece putne isprave (pasosa) i potvrdu Centralne banke (ili nadlezne poslovne banke) *svoje drzave* o legalnom raspolaganju i iznosenju sredstava medjunarodne likvidnosti (deviza).
Ne znam o kojoj zemlji pričaš -- ali to što pričaš nije uopšte
uobičajeno. Potvrda od svoje banke definitivno nije potrebna za
osnivanje preduzeća.

Ako veće sume stavljaš na račun bilo koje banke, banka te može pitati da
pokažeš da su te sume novca legalne i onda to dokažeš, ali centralna
banka u svojoj zemlji nema ništa sa tim -- inače gdje bi bila
diskretnost????
> Prilikom izbora drzave u kojoj ce se osnovati Off-shore kompanija uzima se u obzir:
> 1. Poreske stope na profit
>
Uopšteno to ne uzimaš u obzir -- jer u offshore preduzećima nema stope
na profit.

> Nadam se da su stvari, nakon citanja ovog teksta, mnogo jasnije.
>
Nadam se i ja da su stvari sada razjašnjenje.

---

@Thetaworld

Sa nekim delovima se slazem sa nekim ne.

Prvo tekst je preuzet iz knjige "Menadzment u medjunarodnoj trgovini", autor: prof. dr Stanislava Acin Singulinski, Novi Sad 2002. Iz tog razloga sam i naveo da je u pitanju teorija.

Ne znam zasto si se vezao toliko za te Engleze. Da li rec potice iz Engleske, SAD, ili nekog drugog engleskog govornog podrucja - necu da ulazim. Jedino se slazem da je u pitanju engleska rec. Da li se pise spojeno ili sa crticom - javlja se i u jednom i u drugom obliku.

Offshore ima vise znacenja kao i vecina reci u engleskom i to u zavisnosti od konteksta.

@Uopšteno, offshore
preduzeća se upravo osnivaju od strane državljanina koji se nalazi u
državi gdje se preduzeće osniva -- upravo iz tog razloga što pravi
vlasnici žele da ostanu anonimni.@

Osnivac moze biti i moj komsija iz ulaza, ali se JA nigde ne pojavljujem i tako, takodje, mogu ostvariti anonimnost.

@GREŠKU si naveo da offshore preduzeće može da obavlja bankarstvo ili
osiguranje.@

A sta je banka ili osigurvajuce drustvo ako nije preduzece/firma/kompanija? OK - to su privredni subjekti ako cemo da se igramo igre reci. Za offshore banke i O.D. postoje odredjena ogrnaicenja ali mogu da se osnivaju. (u toliko se slazemo)

Citiram:
An offshore bank is a bank located outside the country of residence of the depositor, typically in a low tax jurisdiction (or tax haven) that provides financial and legal advantages. These advantages typically include some or all of
* strong privacy (see also bank secrecy, a principle born with the 1934 Swiss Banking Act)
* less restrictive legal regulation
*low or no taxation (i.e. tax havens)
* easy access to deposits (at least in terms of regulation)
* protection against local political or financial instability...

(Izvor: http://encyclopedia.thefreedictionary.com/Offshore+banking)

@Bolje rečeno samo neke zemlje uvode porez na dobit, dok većina zemalja
oslobađa takva preduzeća od svih poreza i plaća se samo paušalni
fiksirani godišnji porez.@

Da li je casa pola puna ili polu prazna...

@Za mnoge zemlje Evropske zajednice, zemlje kao Makedonija sa trenutnom
inicijativom oslobađanja poreza kod određenih stranih ulaganja se isto
tako zovu zemljama poreskog raja. Srbija je za većinu državljana iz
Evropske zajednice isto tako porezni raj jer su porezi u Srbiji najniži
u odnosu na EZ.@


SRBIJA, MAKEDONIJA, HRVATSKA... NISU ZEMLJE PORESKOG RAJA. Kad se kaze "zemlje poreskog raja" tacno se zna na sta se misli. Prema tome nemoj svrstavati tu zemlje koje niko ne svrstava. SR, HR, MK mozda jesu raj - ali u pogledu cene radne snage, malverzacija, korupcije i svega ostalog... Da su zemlje poreskog raja vrvelo bi sve od "greenfield" investicija i ne bismo danas i dalje raspravljali o bliskoj, svima nam mrskoj proslosti.

@Osnivački akt ili statut (jedno te isto) prave administratori i advokati
obično, a ne konačni vlasnici preduzeća -- osima ako se poznaju u zakon
te zemlje.@

Ko je pominjao konacne vlasnike? I ovde ne mora konacni vlasnik da to radi nego moze i advokatska kancelarija kojoj platis te usluge.
Drugo: Osnivacki akt i Statut su dve razlicite stvari! Pravno gledano osnivacki akt je Odluka o osnivanju (ako se radi o jednom osnivacu) ili Ugovor o osnivanju (ako preduzece ima vise osnivaca - tipicno za d.o.o., a.d., ortacko drustvo). - http://www.sme.sr.gov.yu/aktuels_PravnaP_Preduzeca.htm
Statut predstavlja osnovni akt preduzeca. U njemu se definise status preduzeca, ko obavlja funkciju direktora itd.

Srdacan pozdrav,
Srdjan

Uopšteno se slažem s tim što pišeš. Ne protivim se i nije mi drago ako
dajem takav utisak. Samo dajem svoje komentare nadovezujući se na taj
tekst što si pisao -- tako imamo jednu vrstu izvora i informacija o toj
tematici. Tekst što si pisao je vjerovatno isto tako prepisan sa nekog
engleskog teksta, jer su podaci vrlo zastarjeli i ne odnose se na
današnje stanje.

Riječ se na engleskom ne piše off-shore, već se piše offshore. Samo se
kod nas pojavljuje u tom nekom iskrivljenom obliku iz nekog vrlo čudnog
razloga. Vjerovatno neko nije pismen što je pisao takve knjige i nije
provjerio definiciju riječi.
> Ne znam zasto si se vezao toliko za te Engleze. Da li rec potice iz Engleske, SAD, ili nekog drugog engleskog govornog podrucja - necu da
Zato -- što porijeklo riječi u smislu sa poslovanjem u drugim zemljama
potiče iz Engleske. Oni su na ostrvu i prema tome sva ulaganja što rade
u inostranstvu se nazivaju offshore. Iz Engleske do Amerike --
Amerikancima je offshore obično u Karibima iako i na kopnu, recimo u
Kolumbiji što više nije doslovce offshore jer nije od obale udaljeno,
već je na istom kontinentu. Pomaže da se shvati odakle dolazi korištenje
riječi.

Definicija se može recimo ovde naći: http://www.m-w.com/ -- tamo piše
sve od obale ili u drugoj zemlji, ali u kontekstu sa našom temom,
offshore je: situated or operating in a foreign country </offshore/
mutual funds> </offshore/ banking>. Hoću reći, ono što su Englezi i
Amerikanci prvenstveno upotrebljavali, sad je nova definicija u pitanju
i ne radi se samo kad je daleko od njihovog kontinenta ili obale.
> Osnivac moze biti i moj komsija iz ulaza, ali se JA nigde ne pojavljujem i tako, takodje, mogu ostvariti anonimnost.
>
Uvijek se može ostvariti anonimnost -- to i sa većinom preduzeća koja
nisu u zemljama sa nekim ekonomskim prednostima, kao npr. S.A.D ili
Velika Britanija. Anonimnost preduzeća nije odlika offshore preduzeća.
Anonimnost se može ostvariti u Španiji, Italiji, Švicarskoj, čak i u
Srbiji. Pogledaj Zakon o preduzećima, član 220, Akcionarska društva -
(1) akcije glase na ime ili na donosioca. U Švicarskoj, Španiji,
Luxemburgu i mnogim drugim zemljama, preduzeće se već naziva S.A.
(sociedad anonima) što znači anonimno društvo -- u prevodu akcionarsko
društvo. Pravno je lice -- prema tome akcionari koji su uplatili svoje
akcije nemaju potrebe da odgovaraju za bilo kakve štete što preduzeće
napravi -- zato je anonimnost dozvoljena. Ne igra ulogu ko je vlasnik,
već igra ulogu ko je direktor i ko rukovodi preduzećem, jer oni imaju
odgovornost. Vlasnici imaju ograničenu odgovornost.
> /@GREŠKU si naveo da offshore preduzeće može da obavlja bankarstvo ili
> osiguranje.@/
>
> A sta je banka ili osigurvajuce drustvo ako nije preduzece/firma/kompanija? OK - to su privredni subjekti ako cemo da se igramo igre reci. Za offshore banke i O.D. postoje odredjena ogrnaicenja ali mogu da se osnivaju. (u toliko se slazemo)
>
Jeste preduzeće, ali recimo za osnivanje banke je obično potreban ličan
dolazak u zemlju, uplata kapitala, provjera vlasnika preduzeća -- znači
nije preduzeće u istom smislu. Banka mora da ima poseban statut,
licencu, kapital i druge dozvole. Bankarska i osiguravajuća djelatnost
je izričito zabranjena offshore preduzećima -- banka je isto preduzeće
ali nije je drugi vid pravnog lica.
> SRBIJA, MAKEDONIJA, HRVATSKA... NISU ZEMLJE PORESKOG RAJA. Kad se kaze "zemlje poreskog raja" tacno se zna na sta se misli. Prema tome nemoj svrstavati tu zemlje koje niko ne svrstava. SR, HR, MK mozda jesu raj - ali u pogledu cene radne snage, malverzacija, korupcije i svega ostalog... Da su zemlje poreskog raja vrvelo bi sve od "greenfield" investicija i ne bismo danas i dalje raspravljali o bliskoj, svima nam mrskoj proslosti.
>
Nisu za tebe ako si tamo. Za mnoge građane Evropske zajednice, ex-YU
zemlje su zemlje poreskog raja po definiciji od njihovih poreznih
ustanova. Ako si recimo Njemac sa prihodima u Njemačkoj koji se
oporezuju visoko i preseliš se u zemlju koja ima vrlo nisko oporezivanje
ili neke povlastice za strance, kao npr. trenutno Makedonija ili Srbija
-- onda te Njemačka porezna ustanova _*neće računati*_ da si preselio u
porezne svrhe. Tačna definicija poreznog raja je zemlja u koju se seliš,
a u kojoj je oporezivanje manje od 15%. To sad zavisi od države do
države. Uopšteno, porezna ustanova teško može da kontroliše takve osobe
-- znači kontrolišu se samo oni bogatiji. Npr. ako imaš par miliona eura
na računu i imaš dobre prihode u Njemačkoj i preseliš se u zemlju sa
manje poreza -- to ne ide na taj način i opet ćeš se jedno vrijeme
oporezivati u Njemačkoj. Znači od zemlje do zemlje zavisi šta je porezni
raj.
> Drugo: Osnivacki akt i Statut su *dve razlicite stvari*! Pravno gledano osnivacki akt je *Odluka o osnivanju* (ako se radi o jednom osnivacu) ili *Ugovor o osnivanju* (ako preduzece ima vise osnivaca - tipicno za d.o.o., a.d., ortacko drustvo). -
Kod Vas. Kod offshore preduzeća -- osnivački akt je ujedno i statut.
Samim registrovanjem statuta osniva se i preduzeće. Dok recimo u
Švedskoj, osnivački akt predstavlja sastanak vlasnika koji se radi prije
registrovanja, a statut je posebna stvar. Inače kod offshore preduzeća
-- nije uobičajeno na taj način jer je većina urađena po kopiranim
S.A.D. zakonima.

---

Da li je neko imao iskustva sa Arak Group? Firma se bavi osnivanjem offshore preduzeca i slicno, pa me interesuje da li su pouzdani, ili su u fazonu uzmi i bezi.

@ Thetaworld

Sada se slazemo u jos vise stvari, ali jos uvek ne u potpunosti. :-)

Pozdrav,
Srdjan

evo ja zivim u nemackoj i imam firmu pa citam ove budalastine sto neki prosipaju
ako nekome treba da se uplati novac i posalje dalej provizija je 4%


pozdrav

Dobro ljudi, evo jednog pitanja koje nije bilo elaborirano u dosadašnoj diskusiji. Tiče se direktne primene recimo UK Limited preduzeća koje sarađuje sa firmom u Srbiji. U pitanju je znači "polu-off shore" varijanta.

Ukratko ovako: Cilj firme u Srbiji je da se najveći deo zarade UK Limited firme oporezuje i koristi preko firme registrovane u Srbiji. Ali BEZ Paname ili Sejšela itd.

Kako bi to praktično najbezbolnije moglo da se izvede? Svestan sam da nije toliko povoljno kao preko "čiste" off shore solucije.

Meni padaju na pamet samo recimo 2 solucije: "outsourcing" ili "filijala" (branch).

1) Srpska firma fakturiše englesku firmu za usluge. Postoji li tu neki limit u procentima ili slično?

Recimo UK Limited zaradi mesečno £8000, a onda srpska firma fakturiše recimo £7000 mesečno za usluge outsorcinga?

ILI


2) Ta UK Limited firma je u stvari filijala te srpske firme. Da li bi onda trebali da nam registrujete UK Limited sa istim nazivom kao što je firma u Srbiji? I sa istim vlasnikom? Ili to treba izbeći?

Bio bih zahvalan ako bi neko pojasnijo ovo.

<sub>[Ovu poruku je menjao ITršavko dana 31.08.2007. u 19:26 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao ITršavko dana 31.08.2007. u 19:58 GMT+1]</sub>

1) srpska firma moze engleskoj firmi naplatiti razne usluge npr ispitivanje trzista itd. ko kome koliko sta placa vasa je stvar

2)moze se otvoriti recimo firma-cerka te vase srpske firme u engleskoj ime recimo -"ime srpske firme" ltd.(-janko markovic ltd.-)
firma se registruje preko interneta za par dana cim se dobiju svi papiri otvori se time filijala te firme u srbiji i otvori se ziro racun trazi se i dobije pib i sve ostale gluposti kao za svaku firmu

znaci onda postoji firma u engleskoj koja srpskoj firmi placa razno razne usluge ili robu

recimo engleska firma vrsi ispitivanje trzista ili slicno i naplati to 1000€ a citav posao poveri srpskoj firmi za 900€

ili engleska firma ugovori izgradnju zgrade za 50000€ a posao poveri srpskoj firmi za 45000€

mislim tu su mogucnosti raznolike

samo ne treba slusati ove budalastine koji pojedine osobe provaljuju a nemaju pojma o materiji

u nemackoj se sve vise registruju limited (40% registrovanih preduzeca u prosloj godini su limited koje uopste ne posluju u engleskoj vec u nemackoj jer se time ogranicava odgovornost na jednu funtu koliko je minimala kapitala pri otvaranju limited a u nemackoj treba da bi se otvorio gmbh 25000€ i traje 6 nedelja a limited se otvori ako se zeli za 24h kosta oko 1oo i nesto evra vise

evropski sud je doneo presudu kojom firma koja je registrovana u engleskoj ne mora obavljati neku delatnost u engleskoj da bi je mogla obavljati u nekoj drugoj drzavi

znaci ako se limited u nemackoj bavi gradjevinom ne mora to isto raditi u engleskoj
sta vise u engleskoj ne mora nista raditi
limited koja u engleskoj ne radi n ista ne mora predavati godisnji izvestaj poreskoj upravi tj trazi se oslobadjanje od toga i redovno se dobija

ako treba jos nesto javite se

pozdrav

stumbi.m,

Hvala na odgovoru, i meni se čini da je tako logično.

Samo mi je ipak ostala dilema: Da li je dobro da je vlasnik obe firme, i one u Srbiji i one u UK - ista osoba?? Ili to nema nikakave veze? Mislim ako se ide na varijatnu "filijale".

>
>
>
ako se ide na filijalu onda je vlasnik limited srpska firma a bilo bi
dobro da direktor ili geschäftsführer obe firme bude ista osoba iako
direktor ili geschäftsführer limiteda moze biti i pravna osoba tj firma
iz srbije

pozdrav

Hvala na odgovoru.

Nego razmišljam nešto. Verovatno (ili ne?) postoji neka zakonska osnova koja reguliše transfer novca izmedju filijale i glavne firme?? Mislim u principu, po kom se osnovu onda prebaca novac iz recimo engleske filijale u HQ koja je u Srbiji??

Taj mi deo nije baš jasan, nisam uspeo da pronađem odgovor na to čitajući celi ovaj gigantski post od početka.

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao ITršavko dana 01.09.2007. u 02:51 GMT+1]}

>
> pogresno mislis ovde vlada kapitalizam ko kome sta za koliko prodaje nikog ne zanima ako se ne krse poreski zakoni i ne prodaje droga oruzje itd
>
sasvim lepo srpska firma napise racun da joj firma iz engleske duguje z
uslugu 5000€ i engleska firma to plati ako se otvori onlinebanking to se
moze iz srbije uraditi
recimo limited ima konto u nekoj engleskoj banci i otvoren
onlinebanking sto se danas ovde podrazumeva onda se pin i tan brojevi
posalju pismom u srbiju i u srbij se ulogujes na stranicu od te banke i
uplatis 5000 srpskoj firmi za to treba samo iban i swift srpske firme tj
njenog ziro racuna ne treba nikakve dozvole itd kao u srbij tipa idem
prvo u neku drzavnu ustsnovu i tamo podnosim zahtev
evo ja sad otvaram za jednog coveka ovde prodavnicu kompjutera on ima
ziro racun u 3 banke otvorio u sve tri ima i onlinebsnking ja tebi sad
mogu poslati sa svakog racuna dnevno po 10000€ jer je toliki dnevni limit

Da, internet banking koristim već preko 10 godina za prebacivanje novca iz zapadne evrope u Srbiju. Podrazumeva se da ću u Engleskoj dobiti bankovni račun sa tom funkcijom.

Vidim da radiš sa nemačkom dosta. Imaš li neke predstave kolika je ušteda platu vaditi u Srbiji a ne u Engleskoj?

Verovatno znaš kakve su cifre ako se uporedi Nemačka?

Pozdrav.

Tvoj upit nije jasan. Navodiš da je cilj tvog poslovanja "da se najveći dio zarade UK LIMITED preduzeća oporezuje i koristi preko firme registrovane u Srbiji", to ne razumijem, ali ako je bukvalno to najveći cilj, pa onda je vrlo jednostavno:

1. Zarađuješ preko UK limited.
2. Na kraju godine oporezuješ sve profite, to će biti za početne sume 19%.
3. Sav profit isplatiš na kraju godine firmi u Srbiji kao jedinome dioničaru u vidu dividendi.

Vjerujem da je tvoj cilj nešto drugo, samo ne razumijem dovoljno.

Da uopšte koristiš riječ "offshore" u tom pogledu nije ispravno jer samo buni druge čitaoce. Offshore nije dovoljno definisano i može jednostavno da znači poslovanje u drugim zemljama, ali mi definišemo riječ offshore kao: *zakonito poslovanje uz korištenje prednosti iz cijelog svijeta*.

> 1) Srpska firma fakturiše englesku firmu za usluge. Postoji li tu neki limit u procentima ili slično?
>
To je stvar UK firme kako će i kome da plaća novac. Uopšte nije potrebno
da se fakturiše bilo kakva usluga ako profite želiš samo da prebaciš u
Srbiju. Srpsko preduzeće može da bude vlasnik od UK LIMITED i čak može
da bude i direktor. Možeš tom srpskom preduzeću da pokloniš novac, da
isplatiš plate, da isplatiš dividende, pa čak i da vratiš novac i
otkupiš akcije nazad koje su čak možda bile kupljene i na osnovu dobrog
imidža preduzeća ili na osnovu sposobnosti dioničara umjesto novca
(nenovčane vrijednosti kasnije vratiš nazad u obliku novca).

UK LIMITED bi isto moglo da bude preduzeće koje ulaže kapital u srpsko
preduzeće i tako slobodno da unosi kapital u Srbiju kao dioničar. Na to
se ne plaćaju nikakvi porezi.
> Recimo UK Limited zaradi mesečno £8000, a onda srpska firma fakturiše recimo £7000 mesečno za usluge outsorcinga?
>
Zašto da ne?

Ali, ako je samo u pitanju prebacivanje kapitala, ni to fakturisanje
nije potrebno.

Prije svega u bilo kakvom poslovanju struktura sama po sebi nije bitna,
već poslovanje, tj. to vrijedno što prodaješ ili te vrijedne usluge što
pružaš stvarnim klijentima i kad se ustanovi koji problem treba da se
riješi u tom samom poslovanju, tek onda se može preći na riješenje i
napraviti optimalno riješenje koje može uz pomoć neke snalažljive osobe
možda da bude i potpuno različito od riješenja koje trenutno sam imaš
pred sobom ili o kojima trenutno razmišljaš.
> 2) Ta UK Limited firma je u stvari filijala te srpske firme. Da li bi onda trebali da nam registrujete UK Limited sa istim nazivom kao što je firma u Srbiji? I sa istim vlasnikom? Ili to treba izbeći?
>
Nije bitno.

J. Louis

---

>
>
>
ja zivim i radim u nemackoj o srbiji nemam puno predstave sto se tice
plata i dazbina u nemackoj zavisi od steuerklasse ako si ozenjen dobro
sto vise dece to manje dazbine

Thetaworld,



Izvinjavam se, pogrešno sam napisao. Treba da stoji "Cilj OTVARANJA FIRME". Pošto priliv novca u srpsku firmu treba da je na redovnoj bazi tj. minimum jedanput mesečno, u obzir dolaze druge varijante koje si opisao.

Glavni razloga otvaranja te UK firme je praktične prirode. Naime naše će se usluge prodavati na internetu širokim narodnim masama prvenstveno u severnoj i zapadnoj evropi. U toj branši do sada nismo videli ni jedan web sajt a da je firma iz srbije njen vlasnik. Iskustvo iz drugih poslova mi govori da je "svarljivije" da kao vlasnik web sajta stoji firma iz UK ili USA nego iz Srbije. Pogotovo što želimo vršiti naplatu preko kreditnih kartica. Na žalost, sa područja Srbije je još uvek visok nivo fraudstera(...). Eto ukratko šta je u pitanju da bih bio potpuno jasan.

Možda je onda najbolje da je UK firma filijala a da je srpska firma njen vlasnik???



Da, pa mislio sam da na taj način odmah pojasnim da nemam nikakvih skrivenih planova ili slično.



Molio bih pojašnjenje za ovaj deo. Nama je poslovna banka u srbiji, koju sada ne bih imenovao, predočila da moramo imati pokriće u vidu nekog dokumenta kada nam na devizni račun stižu uplate iz inostranstva.



Pa to je možda i najbolja varijanta s obziroma na namenu UK firme?



Veoma zanimljivo ovo u vezi sa platama. Ko koga onda tu fakturiše tj. po kom se osnovu zaračunavaju porezi, narezi itd?



Da li je "normalno" da ona u neku ruku onda ja sam sebe fakturišem - ako je u pitanju filijala? Tj. ako sam ja vlasnik obe firme.



Kada se sve oduzme i sabere meni je bitno da je rešenje jednostavno, potpuno transparentno i legalno. Detalji su manje bitni. I naravno kao što rekoh da uvek postoji pokriće u papirirma kada nam iz UK firme stigne uplata na devizni račun.



Razmišljam o tome kako će revizor u UK gledati na to da recimo ja, koji sam recimo vlasnik obe firme, isplaćujem inostranoj firmi u srbiji, čiji sam opet vlasnik, take sume?

Hvala puno na dosadašnjim odgovorima. Mnogo su mi stvari jasnije sada.

Nije mi jasan tvoj poduhvat.

Ali od onog što sam shvatio želiš da ti novac dolazi u Srbiju.

Možeš da iskoristiš zakon o stranom ulaganju i možeš da navedeš da će UK
preduzeće biti jedan ili jedini vlasnik i dioničar srpskog preduzeća i
onda možeš da navedeš da je suma ulaganja 2 miliona eura, tj. predviđena
suma koju ćeš u određenom roku staviti u srpsko preduzeće i onda bi
mogao da uplatiš EUR 250 i onda redovno da uplaćuješ nove sume u srpsko
preduzeće i onda po statutu srpskog preduzeća da sebi isplaćuješ plate.

Uopšteno, ne vidim ni razloga zašto da šalješ srpskom preduzeću, možeš
da šalješ sebi novac umjesto preko preduzeća. Ako šalješ srpskom
preduzeću novac na osnovu bilo kakvih faktura, pa onda taj novac moraš
oporezivati u Srbiji. Ako šalješ na osnovu stranih ulaganja, to se ne
oporezuje jer je to kapital preduzeća i taj kapital možeš da potrošiš i
na svoje plate. Svoju ličnu platu ćeš vjerovatno morati da oporezuješ.

Ali možeš i direktno da šalješ novac iz UK preduzeća sebi na račun u
Srbiji ili u inostranstvu. Ako šalješ na račun u inostranstvu onda imaš
na savjesti da možda nisi platio porez na ostalu dobit.
> prodavati na internetu širokim narodnim masama prvenstveno u severnoj i zapadnoj evropi. U toj branši do sada nismo videli ni jedan web sajt a da je firma iz srbije njen vlasnik.
Ko je vlasnik web sajta uopšte ne igra nikakvu ulogu. Ti možeš da
iznajmiš adresu u S.A.D. ili u bilo kojoj drugoj zemlji i da navedeš da
se PREDUZEĆE IZMIŠLJENO INC. nalazi na toj adresi, navedeš broj telefona
i to staviš kao podatke vlasništva domena. Znači ako je to jedini
razlog, nije potrebno formiranje preduzeća. Isto tako možeš srpsko
preduzeće da staviš sa stranom adresom, to nije nikakav problem.
Preduzeće ne mora biti registrovano ako samo želiš da vlasništvo izgleda
pod imenom nekog preduzeća. Nije zabranjeno registrovati domen na ime
preduzeća PREDUZEĆE IZMIŠLJENO CORP. ako to preduzeće ne postoji. Samo
je u nekim zemljama lokalno zabranjeno nastupati na taj način u fizičkom
poslu ako preduzeće ne postoji, ali za web sajt ne igra to nikakvu ulogu.
> kartica. Na žalost, sa područja Srbije je još uvek visok nivo fraudstera(...). Eto ukratko šta je u pitanju da bih bio potpuno jasan.
>
Naplatu kreditnih kartica možeš da dobiješ sa srpskim preduzećem i prije
ćeš dobiti tu mogućnost sa preduzećem u zemlji u kojoj živiš. Znači to
nije nikakav razlog, lično pomažem mnogim preduzećima širom svijeta da
dobiju primanje kreditnih kartica i lokacija preduzeća ne igra ulogu.
> Možda je onda najbolje da je UK firma filijala a da je srpska firma njen vlasnik???
>
Ako su samo gornji razlozi tvoji najbitniji razlozi, onda nema potrebe
da registruješ preduzeće u Velikoj Britaniji.
> Molio bih pojašnjenje za ovaj deo. Nama je poslovna banka u srbiji, koju sada ne bih imenovao, predočila da moramo imati pokriće u vidu nekog dokumenta kada nam na devizni račun stižu uplate iz inostranstva.
>
To je glupost bankovnong sistema u Srbiji. Ako već treba da imaš pokriće
preporučujem da UK preduzeće bude jedan od dioničara koji obeća da
uplati određenu sumu i onda na osnovu tog stranog ulaganja imaš uvijek
statut kao pokriće uplate tih suma.

Ne preporučujem fakturisanje jer to nema nikakvog smisla jer onda
oporezuješ u UK i onda oporezuješ u Srbiji.

Osnova za fakture i isplate novca je obligaciono pravo i trgovačko pravo
i uopštene trgovačke norme širom svijeta, tj. ugovorno pravo. Ti nudiš
nešto i tražiš nešto za svoju ponudu i kad dođe do dogovora, usmeno ili
pismeno, dogovor se ispuni. I to je osnova za fakturisanje.
> Da li je "normalno" da ona u neku ruku onda ja sam sebe fakturišem - ako je u pitanju filijala? Tj. ako sam ja vlasnik obe firme.
>
Normalno je, ali cijela ideja i zamisao nije potrebna za svrhe koje si
ti opisao.
> Razmišljam o tome kako će revizor u UK gledati na to da recimo ja, koji sam recimo vlasnik obe firme, isplaćujem inostranoj firmi u srbiji, čiji sam opet vlasnik, take sume?
>
Nije bitno. Revizor nije potreban u Velikoj Britaniji, možeš da koristiš
revizora u bilo kojoj zemlji. Potreban je samo za preduzeća sa velikim
profitom. Inače dovoljno je kad direktori potpišu bilancu jednom godišnje.

J. Louis

---

>
> evo ja sad otvaram za jednog coveka ovde prodavnicu kompjutera on ima
> ziro racun u 3 banke otvorio u sve tri ima i onlinebsnking ja tebi sad
> mogu poslati sa svakog racuna dnevno po 10000€ jer je toliki dnevni limit
>

Dobra banka nikad nema limit od 10,000 EUR već minimalno 1 milion EUR
dnevno.

Balkan Investment Bank ima limit od 1 milion EUR dnevno.

J. Louis

---

>
>
>
opet teske gluposti
ovde se radi o commerzbank deutsche bank postbank znaci o najvecim
bankama nemacke a ima u onlinebanking puno prevara zato je online toliki
limit na salteru ga razumljivo nema

molim vas za tu vasu balkna banku niko nije cuo ja sam rodjen u nemackoj
dosta godina proveo i u hrvatskoj i u srbiji otvaram firme svaka tri
meseca i expert sam za nemacku
puno hvala na vasem savetu

Thetaworld i ostali,

puno hvala na odgovorima.



Da.



Ovo u mojim ušima zvuči odlično, nisam ranije tačno bio upoznat sa pojedniostima. Gore navedeno naravno podrazumeva da je srpsko preduzeće tipa A.D. tj. akcionarskog društva?



Pa evo ovako. Cilj je da to srpsko preduzeće isplaćuje normalno zarade tj. plate. Takođe je još jedan momenat bitan. Kada radnik prima platu preko preduzeća a preduzeće mu uplaćuje doprinose i ostalo, to daje mogućnost boljeg kreditnog rejtinga tog radnika prilikom kupovine kuće, auta ili slično. Jer banka i prilikom kredita traži da intresent obavezno navede gde radi i ko može da potvrdi njegovu zaradu itd.

A ako bih novac slao sebi direktno pa prijavljivao to poreskim organima u Srbiji, koliko bi to "jeftinije" bilo u odnosu da mi se zarada isplaćuje preko srpskog preduzeća? Ja mislim da je minimalan razlika, a možda grešim?



Možda se oko ovoga nismo razumeli. Šta bi to onda konkretno u ciframa značilo ako UK preduzeće zaradi £10.000 mesečno, a srpsko preduzeće ga fakturiše sa £9.000 na ime outsourhinga ili sično?

Hvala na odgovorima.