SMPS za pojacalo

Imam dva pokvarena SMPS napajanja iz računara,u lijevom na slici je trafo sas oznakom 32YB2EI330 EI33 HM,povađene su diode i prekidački tranzistor(i),integralno kolo je AT2005;a na desnom sa slike je trafo sa oznakom WIN-33P(s),dva E13007 F2 rekao bih tranzistora,jedna s30d40c dioda a integralno kolo je K7500B.

Cilj mi je doći do napajanja što veće snage (oko 450-500W bi bilo idealno),da li ima nešto o ovome već pričano negdje u temi ili ako neko ima pri ruci šemu da se potrudim oko crtanja pločice,rado bi pokušao jedno ovo napajanje da doveden u pogonsko stanje.

Pretpostavljam da je snaga ograničena transformatorom pa bi išao na jači od ova dva,izlazni napon bi mi trebao od +/-47V. Imenjak je postavio mnogo toga ovde pa mislim da bi mi on znao otprilike reći gdje je pisano u temi-ako je pisano. Znam da mi je pitanje bezobrazno,nisam pratio temu od samog početka u detalje pa ako se niko i ne nađe počeću od početka sa čitanjem pa ću se tako snaći. U svakom slučaju trebaće mi pomoć,rado bi napravio nešto konkretno na pločici,vođen uputstvima vas koji znate.

---

44250

Eno ti na strani 34 provereno radi,ja sam hteo sto vecu sangu pa stavio malo deblju zicu u primaru(40 namotaja) a sekundar sam motao bifilarno (3 namotaja) 3 zice kao u primaru.Dobio 2x15V i da vidis kako se topi sijalica iz auta,snaga perfektna.Moras dobro da odradis storage i stavi irf840,najjeftiniji a ne greje se uopste.Sa izolacijom primar sekundar se ne zajebavaj,stavljaj sto deblju a za napon sekundara proveri ipak koliki ce ti biti napon po namotaju,malo zamorno ali sigurno

---

Takodje negde sam postavio semu sa svim delovima iz napajanja,koristi 13007 tranzistore,niste ne premotavas na pobudnom trafou,ispod 5W radi u burst modu i trosi vrlo malo.Bez premotavanja daje oko +/-28V na izlazu.Da ne trazis evo ti:

---

E pa hvala vam-pogledaću i jedno i drugo a naročito ovo sa 34 strane jer čovjek reče da je provjereno. Trebalo bi mi ovo da uradim jednom drugaru da pogoni dva kanala DOGC-H pojačala koja planiram da mu dam a to bi bilo ukupno 170W po kanalu odnosno oko 450-500W snage napajanja. NE znam da li će moći toliko ali svakako bi pokušao izvući maksimum-pojačalo ionako neće raditi na 100% snage konstantno a ni na ton-generatoru. Pošto čovjek živi u stanu 99% vremena to će raditi na svega par W snage tako da vjerujem da će raditi na ovome a i ako bude tražio više-napraviće se zasebno napajanje po kanalu. U svakom slučaju mislim da će biti jako dobro da se napravi kompletna dokumentacija(pločica+šema+raspored) za jedno prekidačko napajanje.

---

Posto bi nekome trebalo i regulisati izlazni napon evo seme i za to:
Zenerice ostaju iste,snaga se moze povecati smanjenjem emiterskog otpornika od 0.47R,a izlazni napon je srazmeran broju namotaja sekundara,i moze se podesiti potenciometrom.Umesto BUT12 mogu tr. iz HIS-a.Procep 0.7mm jezro EE42
Ispod je sema koja koristi dva tranzistora i jezgro iz flyback trafoa iz tv ili monitora.

---

http://www.elitesecurity.org/p3200475



Biće da mislite na ovu šemu obojica...

Ovako-pošto oko ovih stvari APSOLUTNO NEMAM POJMA moraću dobro da se pomučim i zaravnam dupe. Za početak skontao sam ovo oko EE16 a pošto mi baš treba +/-47V moraću mu premotavati sekundar dok ne dođem do željene vrijednosti. Moraću i da prečešljam sve do sad ispisano jer ako ovako neuk krenem da smaram redom nikuda neću stići-evo već mi MILANAN nabaci "crva" oko izolacije primar-sekundar,i novi pojam "storage".

Prvo sve ovo da sažvaćem i progutam a onda se javljam ponovo.

---

Nismo mislili na istu,on je mislio na onu sa ir2153 ili ir2155 sto je isto a ja sam mislio na onu sto sam postavio.Ako imas para za IRF840 i ir2153 onda bolje radi nju ;) umesto one sa mje13007

---

Pređoh od 30 do 35te strane i ne nađoh ni jednu šemu postavljenu od MILANAN-a...

Ma kad budem krenuo od početka naći će se to.

---

Nije on postavio,ja sam,i koristi 2 irf840 i jedan ir2153 i trafo iz atx.

---

44250


Aca postavio semu.Storage je prigusnica je odma vezana na diodu,ne ona izmedju 2 elektrolita.Imas je na pc napajanju ona sa mnogo namotaja.Razmotaj namotaje za 12v,izbroji ih i vidi koliko namotaja je po voltu da znas koliko da namotas za za tvoj zeljeni napon,inace vrlo bitna stvar.Izolacija znaci da se ni u ludilu ne desi da dodje do k spoja primarnih i sekundarnih namotaja.Stavi teflon traku a ima da se kupi i ona za visoke temperature sto stitis delove kad radis duvaljkom a skini i iz pc trafoa onu zutu i iskoristi.Kolko znam pomocicu ti jer znam kako je

---

Veliko hvala Milane na volji i trudu a ja cu se potruditi da i sam sto vise upamtim citajuci da bi sto manje smarao nesuvislim pitanjima. Ljudi vremenom sticu iskustva u radu sa materijalima i lakse se snalaze oko naziva i materijala narocito oko jezgara za trafoe. Treba malo uci u stos,jos jednom hvala ti na volji da pomognes Milane,a i tebi imenjace!

---

Polumost je nama za nase potrebe vise nego dovoljan,jezgra koliko hoces iz pc a broj namotaja 40 za svako za 310v jednosmerne stim sto se racuna sa pola od toga mada kad god razmotavas tr izbroji.Kad sklopis prvo probaj sa nerazmotan tr da ako slucajno rikne znas da nije zato sto ti je los trafo,pa posle tek premotas i znas na cemu si.Sa proracunima polako,za to treba prvo razumevanje i sve od pocetka tako da ce knjige i net da naprave velike nejasnoce,to je nauka do beskonacnosti.Nadam se da ce gospodin Macola pomoci da postavi primer nekog proracunatog trafoa za half i iz primera se sve vidi tako da bolje od toga nema.

---

Storage prigusnica ti je onaj najveci torus sto imas.Broj namotaja za 1V je 2.Ako zelis manje namotaja moras staviti dva ili tri jezgra jedno na drugo.Broj namotaja se smanjuje onoliko puta koliko imas jezgara.Sa dva jezgra trebace ti 2x48 navojaka na njoj.Broja navojaka na glavnom trafou:
Primar ostaje isti tj. cca 40 navojaka a sekundar 2x12 navojaka bifilarno.Za nejasnoce pitaj slobodno.Za snagu do oko 800W mozes staviti irfp460 umesto irf840.Tad ces imati ekstra napajanje za pojacalo.Evo ti sema da ne trazis.Takodje mozes naci semu sa dodatim rd clanom na gejtu.
Pozdrav

<sub>[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 19.01.2013. u 13:52 GMT+1]


[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 19.01.2013. u 13:54 GMT+1]</sub>

---

@ aca.jevtic94
Vidim da si presao sa rezonantnog na pravi flyback..! (Mislim na ove nove cetiri seme koje si okacio.)

Ihaaa,pa odlicno ako sa ovim trafoom mogu izvuci 800VA,ma neka je i 500 pa odlicno! 0k,ovo poslednje mi sasvim odgovara i na to cu se bazirati. IC i fetovi se mogu nabaviti u Nisu,nisu preskupi. Trafo dakle mogu koristiti ovaj EI kao i najveci torus:ako bi isao sa jednim na njega bi motao namotaje za obe grane ili svaka mora imati svoj torus? I oni filteri na 230V ulazu,mogu ih reciklirati sa ovih atx napajanja ili ipak zahtijevaju posebnu paznju? Rekoh ja da cu postavljati svakojaka pitanja...otvorio bi ja odvojenu temu ali plasim se da bi mi je prebacili u neki drugi sektor pa tek onda nikom od audio-drugara ne bi bila blizu. Ovde cemo mi...

---

Mora neko i to

Ne mozes sa jednim ali ces moci sa dva jezgra,ili ako ti je laske sa dva trafoa,ali moraju biti isti.
Ne,obe grane idu na jedan torus.
Filteri na 220,mogu originalni.Povecanje snage mozes dobiti i podizanjem frekvencije ali do odredjene mere jer se posle fetovi bespotrebno greju,a treba i bolji gate drive.Ako hoces da koristis elkoe iz napajanja (losija varijanta,pola kapaciteta se racuna) ima i za to sema,ako treba javi.
Pitaj slobodno za sve

---

@44250

Ako ti treba 2 ista trafoa mislim da imam 2 para, meni zasad ne trebaju a imam i gde da nabavim...

Isto tako ako za delove mogu da pomognem, samo se javi!

Pozdrav!

---

Tacno tako.

Najlaksi je za proracun i proradice uz veoma malo znanja i "zrtava".

Takodje ima zadovoljavajuci nivo smetnji, filtracije, kao i KKD, za upotrebu kao napajanja za pojacalo (ili nesto drugo).
Od velicine trafoa i Mosfeta (ili njihovog broja) ce zavisiti izlazna snaga, a bez posebnih problema se ostvaruje i 1KW sa dva tri ATX trafoa. Sa 1KW SMPS-a se bez ikakvih problema napaja pojacavac od 800W termogene snage!!!

Kod klasicnog napajanja je pozeljna dvostruka snaga u odnosu na pojacavac, jer zbog cos phi i veoma kratkog perioda nadoknadjivanja energije potrosene iz elko (jedva 1/6 polutalasa), kao i zbog ponavljanja punjenja elko sa svega 100Hz, mora tako.
Kod najnizeg basa (koji je inace najveci potrosac energije), standardni trafo ce moci svega par puta da napuni elko u polutalasu basa. Napon na elko ce se znacajno menjati u periodu cekanja sledece mrezne poluperiode, zato baterija elko mora biti ogromna da bi mogla akumulirati dovoljno energije do sledeceg punjenja, a za punjenje velikih elko treba snazan trafo. Sto veca baterija elko, sve veca potrebna snaga trafoa (poput macke koja juri sopstveni rep).

SMPS (ako npr. radi na 50Khz) nadoknadjuje energiju brze nego sto traje polutalas najviseg tona koji moze "proci" kroz pojacalo (20KHz), pa je potreban sigurnosni faktor od jedva 1,2 u odnosu na pojacavac (i vise nego dovoljno).
Kod npr. basa od 50Hz (vrlo nizak ton), SMPS (50KHz) napuni elko 1000!!! puta za jednu periodu tona.

Kada je tesna veza (citaj kao: kratki neinduktivni i debeli vodovi, i kvalitetni elko, tj. vise manjih na pravilan nacin povezanih) izmedju pojacala i SMPS, dovoljno je zbirno najvise oko par hiljada "kvalitetnih" uF za >500W termogene snage, a komotno moze i manje.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Oni koji ce na ovom forumu praviti stvari u amaterske svrhe (za sopstvenu ili nekomercijalnu upotrebu) bice i vise nego zadovoljni snagom tog napajanja do 1KW.

A vec oni, koji bi iskoristili forum(ase) za komercijalizaciju nekog napajanja, a kojima treba vise KW, morace da zagreju stolicu i sami razrade tako snazno napajanje, jer je prilicno nemoralno preprodavati tudju muku.

Poredjenja radi, svadbe pod satorom sa 500 gostiju retko kada prelaze 500W termogene snage, a to vec zna i da boli.
(ujedno ispada W/gostu :-)

Miodrag_BA je, cini mi se, napravio jako lepu PCB za to (treba upotrebiti najnoviju verziju sa povecanim bezbedonosnim marginama izmedju primara i sekundara, nadam se da je postavio, a i ako nije verovatno ce postaviti), a mislim da mu je i vise komada veoma zadovoljavajuce proradilo.



Nade cu ispuniti, bez obzira sto ce mi takvo predavanje oduzeti silno vreme, i bez obzira sto sam postavio brdo literature na tu temu (ali se slabo cita), a sve u cilju da i ostali forumasi steknu pravilnu predstavu o tome i da se vise ne poteze ta tema vec da se "napadne" literatura. :-)

Postavicu dovoljno o tome u sledecem postu.

Pozdrav!

@aca.jevtic94
Hahahah, sad pogledam ovu tvoju shemu sa dva BU508 malo bolje. Dobri stari Royer!

SMPS trafo za half-bridge neregulisani push-pull

Za pocetak cemo se pozabaviti "seciranjem" postojeceg ATX trafoa i bivsih uslova njegovog rada u samom ATX;

Najcesce primenjen je EI33 trafo.
Posluzicemo se podacima sa: http://www.shinhom.com/produc2-2.htm (svojevremeno je ovaj link ulovio cenjeni @emiSar)
Ono sto ce nam ovde biti od znacaja je: Ae= 118,5mm^2 (povrsina poprecnog preseka srednjeg stuba), materijal P2 (paralelni materijali drugih proizvodjaca su: N27, 3C8, 3C80, PC30...), i velicina prozora za motanje oko 6mm x 16mm (izmereno na rasklopljenom trafou).

Napon mreze je (sada) 230VAC, sto daje oko max. 324VDC ispravljenog napona na bulk elko.
Polumost "plasira" primaru polovinu tog napona, zbog serijskog kondenzatora, dakle +-162Vpk.
Za proracun magnetne indukcije ce nam trebati samo jedan polaritet tog napona (162V)
Koristicemo maksimalno uproscen obrazac, koji je primenljiv u potpunosti na nas neregulisani half bridge, jer je njegov duty oko 2 x 45% (izlazni signal je priblizno pravougaoni) B=Ue6/(K*f*N*Ae)

Broj navoja primara je bio 40.
K je za pravougaoni oblik 4, (zbog izvesnog death time uzecemo 4,05).
Frekvencija je u ATX bila 40KHz.
Ae jezgra je 118,5mm^2

162e6(puta 10 na 6.)/(4,05*40000Hz*40nav*118,5mm^2)=0,21T (Tesla)

Dakle, u ATX-u je doticni trafo radio sa 0,21T (210mT) u uobicajenim radnim uslovima.
Razmotrimo stanje sa maksimalno dopustenim naponom mreze 260VAC, tj. 366VDC.
366VDC/2=183,3Vpk, 183e6/(4,05*40000*40*118,5)=0,238T.
Dakle, ni u najlosijim uslovima magnetska indukcija nije presla pozeljnih <0,25T (vidi prilozene pdf).
----------------------------------------------------------------------------------------------
Imamo sledecu situaciju na ATX trafou:
40KHz. 40 navoja primara, tipicnih +-162Vpk na primaru, tipicnu magnetsku indukciju od 0,21T.
Ovo ce nam reci nesto o snazi gubitaka u jezgru, tj. o njegovoj temperaturi.

Posluzicemo se literaturom od "Epcos" za N27: (vidi prilozene pdf: N27_1, N27_2, N27_3).
Na svakom od ovih pdf sam postavio komentare, koji se mogu upotrebiti dvoklikom na njih.

U postavljenim komentarima pise potrebno.
----------------------------------------------
Zakljucci:
-jezgro je tesko pregrejati (Kiri tacka je na 220^C), pre toga ce "popustiti" lak na zici i medjuslojna izolacija.
Uz put, to je reverzibilan proces, kada se ohladi, jezgru se vracaju osobine, ali je steta po tranzistore vec ucinjena :-).
-jezgro se moze koristiti i pri vecim temperaturama od uobicajenih (uz znacajan prirast snage), pod uslovom da lak na zici i medjuslojne izolacije mogu podneti to.
-povoljna oblast bez naglog pada permeabiliteta je B<0,25T (250mT).
-dinamicke magnetizacione krive nam ne pomazu previse zato sto se obicajeno postavljaju za 10KHz, a za vece ucestanosti se mora smanjivati magnetska indukcija.
-Sa dijagrama na N27_3 vidimo da su gubici manji na 100^C nego na 20^C, takodje vidimo izlozen spektar krivih za temperaturnu oblast najmanjih gubitaka pri raznim magnetskim indukcijama.
- i nama najkorisniji dijagam FAL0324-5 koji pokazuje snagu gubitaka u zavisnosti od frekvencije za razne B.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
U prethodnim uslovima (ATX) jezgro je pri 40KHz imalo relativne gubitke od 300KW/m^3 ferita N27 (nas P2), sto se vidi na dijagramu FAL0324-5.

Frekvencija u ATX je 40KHz zbog vremena opravka bipolarnih tranzistora koji su tu primenjeni, to je osnovni razlog, drugi razlog je njihova niska cena.
Mi cemo koristiti mosfet tranzistore koji mogu znatno brze da preklapaju nego bipolarni tranzistori.
Dakle, mozemo izabrati vecu radnu frekvenciju nego sto je bila u ATX, ali moramo da povedemo racuna o magnetskoj indukciji jezgra.

Obelezio sam tri tacke na dijagramu FAL0324-5, gde imamo istu snagu gubitaka u feritu N27 pri tri razlicite ucestanosti (frekvencije), ali sa razlicitim magnetskim indukcijama jezgra.

Pri sve tri ucestanosti, jezgro ce odrzati istu temperaturu ako se ispostuju maksimalni nivoi B.
N27 je upotrebljiv u granicama od 1KHz - 150KHz (Epcos reff.), a bez ikakvih problema do 100KHz sa dobrim iskoriscenjem.
Za vise frekvencije bi trebalo preci na bolji materijal.

Dakle, tih. (vec koriscenih u ATX, znaju oni zasto, merili su :-) 300KW/m^3 cemo imati pri: 40KHz@0,2T, 70KHz@0,15T i 120KHz@0,1T.
Necemo prelaziti 100KHz iz raznih razloga: N27 i nije bas najsavrseniji za to, imacemo vece recoverry gubitke u body diodama i ispravljackim diodama, i moracemo da se pomucimo sa prilicno "sitnom" pletenicom za motanje, zbog skin efekta.
Posluzicemo se zdravim kompromisom od 70-80KHz.

Usvojimo 80KHz pri magnetskoj indukciji od 0,15T

Sa ovakvim udvostrucenjem radne frekvencije, moci cemo da sa istim trafoom dobijemo oko 1,5 puta vecu snagu nego u ATX, pri cemu cemo zadrzati priblizno iste termicke uslove samog jezgra.

Ako raspolazemo boljom klasom laka na zici (za 180^C) i boljom medjuslojnom izolacijom (za >200^C), mozemo povecati magnetsku indukciju B do cak 0,2T, pri cemu mozemo ocekivati temperaturu jezgra od oko 130-140^C, sa dvostrukom snagom od one u ATX.

Uradicemo racun za onaj losiji slucaj (isto ovako moze i za onaj "vruci" samo sa 0,2T):

162Ve6/(4,05*80000Hz*0,15T*118,5mm^2) = 28,1 navoj primara, dakle 28 navoja.

Jezgro ce imati promenu indukcije od 2dB, tj. +0,15T do -0,15T, otuda potice veca prenesena snaga kod push pull u odnosu na single ended pretvarace.

Ostaje nam proracun sekundara:
Primar ce imati 162V/28navoja= 5,78V/navoju, to vazi i za sekundar(e).
Ako nam treba sekundar za npr. 40VDC, odbicemo pad napona na ispravljackim diodama:
-ako je dvostrano punotalasno ispravljanje (srednji izvod na sekundaru) odbicemo 1V
-ako je grec (jedan napon, jedan namotaj bez srednjeg izvoda) onda 2V
izabracemo prvi slucaj zbog onih cesto potrebnih +-40V :-), dakle 1V odbitka.
Potreban napon sekundara se mora uvecati na 41V.
Duty neregulisanog half-bridge pretvaraca je tipicnih 2*45%, tj. sa aspekta storage kalema 90%.
Sledi da nam treba jos veci napon sekundara, tj. 41V/0,9=45,5V.

45,5V/5,78V/nav=7,87navoja za jednu polovinu sekundara sa srednjim izvodom (svakako da ce i druga polovina imati isti broj navoja).

Posto nemamo okrugao broj navoja, ili cemo korigovati primar (ka vecem broju navoja) ako nam treba finija korekcija, ili cemo prihvatiti jednu od dve moguce okrugle vrednosti za sekundar (7 ili 8 navoja).
U ovom slucaju nam je najlakse da zaokruzimo na 8 navoja na sekundaru, iz cega sledi: 5,78V/nav *8=46,24Vpk, sto ce nam u konacnom bilansu dati sledece: 46,24V-1V(diode)*0,9(duty)=40,7VDC, tj. +-40,7VDC kada imamo sekundar od 2*8navoja i ispravljamo sa 4 diode za split napajanje.

Da se razumemo: Taj napon ce biti kod minimalnog opterecenja naprave, pri 230VAC u mrezi.
Ako je sve uredno sastavljeno (posebno storage kalem i deblji vodovi za vece struje, bulk elko sa oko 1000uF/A, kao i maksimalna popuna trafoa bakrom), izlazni napon ce malo zavisiti od opterecenja (oko par volti do punog opterecenja).
Kod manjeg bulk elko (moze), mozemo ocekivati veci pad napona kod promene opterecenja ka vecem, zbog toga sto se na njemu pojavljuje veca talasnost, pa je srednja vrednost DC napona manja, automatski i srednji izlazni napon.
Dalje, filtracija napona za 100Hz, na izlazu ce biti potpuno srazmerna onoj na bulk elko (isti procentualni iznos).
Napon na izlazu za jedno opterecenje ce biti direktno srazmeran naponu mreze (isti procentualni iznos).
Filterski elko na izlazu moraju biti kvalitetni (low ESR), i moze se dopustiti oko 100uF/A opterecenja komotno, i to ce biti dovoljno i za pojacalo ako je veoma blizu njih, a ako je udaljenije onda jos toliko, kao decoupling, na samom pojacalu.
Izlazni elko nam nece previse pomoci za filtraciju 100Hz, tu je glavni "odgovorni" bulk elko, koga cemo dimenzionisati prema zeljenoj talasnosti 100Hz, veci bulk elko manja talasnost, 1000uF/A je priblizno 5% talasnosti.
Posto bolji pojacavaci imaju dobar PSSR, mozemo dopustiti i vecu talasnost 100Hz, zbog brzog punjenja izlaznih elko, situacija je povoljnija nego kod obicnog mreznog trafoa (uporediva je sa pozamasnom gomilom elko na obicnom trafou).
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Pri 80KHz dubina prodiranja struje u bakar je 0,237mm, zato je povoljno za sve namotaje (a nemaju mnogo navoja i kratki su), praviti pletenice od standardne lakirane zice 0,25mm.

Sledi najzamorniji proces: utilizacija namotaja.

To se vec ne izracunava tako lako. Veoma ce zavisiti od urednosti motanja i koriscenih izolacija, pa ce racun biti beskoristan.

Dacu osnovna pravila, a ostalo se dobija metodom vise pokusaja.

-Primar i sekundar bi trebalo da zauzmu podjednake povrsine prozora za motanje.
-Izmedju slojeva primara i slojeva sekundara MORA biti izolacija sposobna za bar 3KV pri >180^C
-I primar i sekundar se NE motaju do kraja prostora za motanje, MORAJU imati (oba) bocne margine od minimalno po 3mm sa obe strane, a bolje po 4mm.
-medjuslojna, a pogotovo ona izmedju sekundara i primara, izolacija MORA biti secena tesno u sirini prozora za motanje (ona nam cuva zivot od proboja primar-sekundar, ili preskoka varnice).
-Izvodi namotaja skracuju marginu (prolaze blize onom drugom namotaju), pa je NEOPHODNO navuci im cevcice, mozda najbolje od tankog termobuzira koji je lako dostupan i dobar izolator, izolacione cevcice se navlace do samog namotaja.
-Vazno je ucesljati primar i sekundar, onda je minimalan pad napona sa opterecenjem, najbolji KKD, najmanja toplota razvijena u SMPS, i najmanja buka od smetnji emitovanih u okolni prostor.
-trafo treba da ima STO KRACE izvode (ili PCB) do polumosta i izlaznih dioda, takodje sto krace veze storage i svih elko.
-Sto krace i sto sire PCB veze daju minimalnu rasipnu induktivnost, koja je odgovorna za znacajnu discipaciju na: mosfetima, izlaznim diodama, samom bulk elko.
-isto pravilo vazi za sto bolje ucesljavanje trafoa.
-trafo treba ucesljati na sledeci nacin: pola (oba) sekundara do jezgra, izolacija za 3KV, pola primara preko, izolacija za 3KV, druga polovina sekundara (oba) preko, izolacija za 3KV, zavrsna druga polovina primara preko svega.
-kada je sekundar poslednji sloj, igra ulogu "skrin" namotaja, pa ce smetnje biti manje.
-kada je primar poslednji sloj, nesto je bolja sprega, ali su vece smetnje.
-Smetnje se mogu redukovati uz bolju spregu tako sto cemo onu polovinu primara koja je spolja (njen slobodan izvod), vezati na serijski(e) kondenzator(e) primara, jer ta tacka ima minimalni naizmenicni HF napon, a slobodan kraj primara u sloju koji je unutra se vezuje za srednji kraj polumosta.
-daleko bolje ucesljavanje se dobija deljenjem i promara i sekundara na po 4 dela, i znacajno bolji ukupni rezultati, doduse malo je komplikovanije za motanje.
- ne treba se "strecati" od izolacije za 3KV, poliester film od 0,25mm, kao od sale podnosi 25KV (raspitati se o performansama izolacija kod proizvodjaca istih, probojni napon/debljina, ne stavljati improvizacije sa nepoznatim osobinama).
-Ucesce izolacija ce nam zauzeti oko trecinu dubine prozora, primar i sekundar takodje po trecinu. Ako uspemo da bakrom popunimo 40% poprecnog preseka prozora, postigli smo uobicajenu normu fabrickog trafoa, ako vise bakra uspemo da smestimo u trafo, mozemo odmah racunati na vecu prenetu snagu.
-Kada se oduzmu bocne margine od po 4mm, za motanje primara a i sekundara nam ostaje po 2mm x 8mm poprecnog preseka. Iz toga mozemo videti koliko debelu pletenicu mozemo ugurati u taj prostor za dati broj navoja. Ponavljam: sto vise bakra to veca snaga (najlakse je proveriti vagom, najtezi trafo je istovremeno i najbolji).
-sto tanja bakarna traka ima skoro zanemarljiv skin efekat, takodje ima najmanje vazdusnog prostora unutar namotaja, tj. ima definitivno najbolju popunu bakrom, pa ako za bilo koje namotaje upotrebimo traku (najlakse za sekundare), mozemo racunati na vecu snagu i bitno bolje hladjenje zbog velike povrsine i konduktivnog odvodjenja toplote preko izvoda. Takodje sa trakom (zbog hladjenja) mozemo koristiti i manji poprecni presek prema struji.

Preostaje jos samo rad...
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Forsirano hladjen trafo moze preneti mnogostruko vecu snagu (mora se hladiti i jezgro i namotaji), gde se jezgro moze upotrebiti pri velikim nivoima indukcije (ispod zasicenja), i velikim frekvencijama, gde je granica maksimalne snage odredjena termickom provodnoscu ferita i krajnje mogucnosti su iscrpljene kada se u najdubljim delovima jezgra pojave "hot spots" koje ce dovesti do parcijalnog prekoracenja Kiri temperature, ili kada je temperaturna razlika unutar strukture jezgra tolika da dodje do loma jezgra.
Filozofija veoma velikih snaga sa malim jezgrima je drugacija. Najveca paznja se posvecuje dobrom odvodjenju toplote.

Kod rezonantnih pretvaraca, u zoni jezgra blisko ispod primara, preti opasnost od "hot spots", pa se trafo utilizuje prema najvisoj temperaturi tog dela trafoa (obicno merenjem pomocu termalne kamere, a u home-made verziji treba ici sa nesto manjom snagom i indukcijom, jer je mala verovatnoca posedovanja termalne kamere :-).
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Na neregulisani half bridge se uvek mogu vezati vise transformatora, ako tranzistori imaju snage za to (svakom dodeliti poseban serijski kondenzator primara), i takva varijanta je u prednosti nad jednim vecim jezgrom zbog znacajno vece povrsine za odvodjenje toplote.
Mogu se takodje prikljuciti i manji pomocni trafoi za neke dodatne stvari, jer neregulisani half bridge je izvor naizmenicnog napona i sve dok ga ne preteretimo iznad dopustene struje, mozemo mu prikljucivati razne trafoe (kojima je uklonjena DC komponenta serijskim kondenzatorom za pojedinacni primar).
Raste problem sto kracih veza kod upotrebe vise trafoa, ali uz malo razmisljanja se i to da savladati.
Trafoi se (ako su identicni) mogu paralelovati ili serijski povezivati na razne nacine.
Vazno je da podjednako dele opterecenja.
Mozda je najlaksi nacin za paralelovanje takav da se (ako je par trafoa u pitanju) na svakom namota po pola primara, koji se povezu serijski (manji parazitni kapacitet i manji naponski korak od kraja do kraja primara), dok se sekundari (naravno sracunati za novi prenosni odnos posto sada imamo pola napona primara i pola namotaja) povezu paralelno uz postovanje smerova.
A ako se posle ispravljanja DC naponi paraleluju (obe storage na isti izlazni elko), onda tek imamo prednost koriscenja dvostruko vise manjih ispravljackih dioda (manja cena i vece povrsine za hladjenje, sekundari i diode ucestvuju sa polovinom ukupne struje izlaza), takodje i razdeljena toplota na storage kalemovima (to zna biti korisno kod velikih izlaznih struja, gde cena brzih dioda moze biti povelika), kao i nevodjenja racuna o medjusobnom vezivanju sekundara, jer vise nisu medjusobno vezani, vec svaki ima svoje ispravljace.

Pozdrav!

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 20.01.2013. u 16:58 GMT+1]}