SMPS za pojacalo

Izmenio sam,pogledaj sada.
Mislio sam da jos podebljam onaj izvod od trafoa ali mislim da je dovoljno,da ne preterujem.

_{[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 21.01.2013. u 18:45 GMT+1]}

---

Kaasnije cu postaviti pcb sa 2 trafoa.

---

Macola,mozes li da mi predlozis kako da vezem primare kao i sekundare trafoa...
Gledah sad po temi ali ima vise primera.
Mozda ovako?
Mislim da ovde trafoi nisu simetricno optereceni,ili gresim?

<sub>[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 21.01.2013. u 21:36 GMT+1]


[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 21.01.2013. u 21:39 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 21.01.2013. u 21:41 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 21.01.2013. u 21:42 GMT+1]</sub>

---

@aca.jevtic94

Povuci malo na dole donji 2n2/2KV, kod pregorevanja osiguraca moze preskociti varnica, pa je onda znatno veca havarija.

Ne mogu znati samo po izgledu izvoda kako su ti rasporedjeni sekundari.
Vidim da si iz nekog razloga koristio razlicite izvode sekundara (asimetricno).
Zasto?

-------------------------------------------------------------------------
Pravila:

-Primari imaju jednu polovinu namotaja u odnosu na opciju koja koristi jedan trafo, poprecni presek zice je dvostruk.

-sekundar na pojedinacnom trafou ima isti broj navoja kao opcija koja koristi jedan trafo, samo sto se koristi samo jedna polovina sa dvostruko debljom zicom (prakticno jedan namotaj jednak jednoj polovini sekundara na bivsem trafou).

-primarni namotaji se spajaju tako da kraj jednog bude povezan sa pocetkom sledeceg (ne mora, ali je tako neznatno bolje, bolja je filtracija).

-sekundari isto tako, sada spoj oba sekundara sluzi kao srednji izvod (i to ne mora, ali je nezantno bolje, bolja je filtracija).

-bez obzira sto sada primar ima upola navoja, treba ga podeliti na dve sekcije i ucesljati sa sekundarom.

Primer:

Na onom trafou (za min. 80KHz) ciji sam proracun postavio na: http://www.elitesecurity.org/p3236213
kada se koristi jedan sam trafo, primar ima 28 navoja a sekundar 2 x 8 navoja (za +-40VDC).

Kada bi se ovako, kako je napravljena pcb, primari povezali serijski, a sekundari paralelno (kroz diode),
broj navoja na jednom trafou bi bio sledeci:
-primar 14navoja (izdeljen na 2 x 7 zbog ucesljavanja), dvostrukim presekom zice,
-sekundar (jedan) 8 navoja (podeljen na dve sekcije od 4 navoja zbog ucesljavanja sa primarom), dvostrukim presekom zice.

Ili pak neki trafo za 40KHz koga si pominjao skoro, a koji je u izvornom obliku imao 40navoja u primaru, a 2 x 10 u sekundaru.
Sada bi takav imao 20 navoja u primaru ( dve sekcije od po 10), i 10 navoja u sekundaru (dve sekcije od po 5, bez ikakvog srednjeg izvoda).

Prednosti ovakve veze su visestruke:

- primar ima mali naponski korak od kraja do kraja i manje parazitne kapacitete.

-posto je u primaru mali broj navoja, lakse se smesta namotaj i bolje optimizuje popuna bakrom.

- zbog manjeg prenosnog odnosa trafoa lakse se ostvaruje "tvrda" sprega primar sekundar (sa uobicajenim dvoslojnim ucesljavanjem).

-sekundar ima samo jedan namotaj, gde se takodje lakse postize bolja popuna bakrom, i sada je posebno lako izvodljiv trakom (ako neko zeli).

-posto su na oba sekundara prikljucene diode za oba polariteta izlaznog napona, nije od posebnog znacaja faziranost izmedju pojedinacnih trafoa (jedino postoji uticaj na kvalitet filtracije), jezgra ce u svakom slucaju imati ispravnu demagnetizaciju i bice opterecena u oba polutalasa.

-trafo mozemo posmatrati kao jedan, kome je jezgro podeljeno na dva dela, koji sada ima veliku povrsinu za hladjenje i koga je daleko lakse dobro popuniti bakrom.

- utilizacija namotaja je bolja nego kod koriscenja sekundara sa srednjim izvodom (bez obzira sto i u prethodnoj verziji sa srednjim izvodom, kod split napajanja, uvek struja tece kroz obe zice polovina sekundara), jednostavno zato sto se smanjuje "guzva" koju prave krajevi zice za srednji izvod, tu se dobija dodatni prostor i povecava fizicka bliskost primara sa sekundarima, tj. dobija se i bolja sprega.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Efikasnost koju ima traka (pljosnatost i dobro popunjavanje medju prostora kod malog broja navoja) se u nekim slucajevima moze imitirati paralelnim motanjem sa vise tanjih zica (jedna do druge, bez upredanja pletenice) tako da se lepo rasire i dobro popune sloj, pa se na krajevima spoje kao jedna.

Losa sprega namotaja potice od praznih medjuprostora izmedju navoja, obicno kod onog namotaja koji ima malo navoja, sto je tipicno sekundar, a kog moramo "razredjeno" motati da bi bio sirok kao primar.

"Pletenica" se ne mora upresti, sustina je da pojedinacne zice imaju istu duzinu i da zauzimaju isti oblik u namotaju.
To se bez problema dobija pedantnim motanjem tih tanjih zica, motajuci ih sve zajedno jednu pored druge, kao da multifilarno motamo onoliko sekundara koliko je pojedinacnih zica.
tako se dobija tanak jedan sloj, koji nema medjuprostora izmedju namotaja, i gde se dobija drasticno veca fizicka bliskost primara i sekundara, skoro kao kod motanja trakom.
Definitivno je traka najbolja, ali ova metoda je drasticno bolja od klasicnog motanja upredenom pletenicom, a samo malo losija od motanja trakom.
Vestom manipulacijom deblljine pojedinacnih zica "pletenice" i u primaru, kao i u sekundaru, moze se dobiti drasticno bolja popuna prostora bakrom.

Jedina je nuspojava "proximity" efekat, koji je neizbezan i kod trake, jednostavno njega ne mozemo potpuno izbeci.

Pozdrav!

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.01.2013. u 00:14 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.01.2013. u 00:16 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 22.01.2013. u 00:19 GMT+1]</sub>

Treba malo rascistiti zablude oko samih ATX napajanja.

Vecina onih starijih, onih iz kojih ce se "cupati" delovi za nasa napajanja (naravno sva su kineska), sa trafoom EI33 ili EE33, kontinualno mogu isporucivati svega 200-250W, bez obzira sta pisalo na njihovoj kutiji, i to pod uslovom da im je ventilator ispravan.

To je realnost.

U kracem vremenskom periodu moze to biti i snaga koja pise na kutiji, ali ne duze od nekoliko minuta.

U nasem home-made napajanju je dovoljno meriti temperaturu trafoa pri kontinualnom opterecenju, i mozemo postepeno povecavati opterecenje dok nam trafo ne dostigne oko 130-max.140^C (da odrzi najmanje sat vremena tu temperaturu, a da ne raste dalje, sa tim opterecenjem).

To je krajnja granica snage naseg SMPS (osim ako se upotrebi puno kvalitetnija lak zica i medjuslojne izolacije), i naravno da ga ne treba previse cesto izlagati totalnom maksimumu.

Sa 100-110^C trafoa bi bilo realno maksimalno opterecenje za veoma dugotrajan rad u takvim uslovima.

Ovakvo merenje traje dugo. Posle svakog povecanja opterecenja, temperaturu treba ispratiti bar pola sata pre sledeceg povecanja.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
Merenje temperature trafoa nije lako.

Obicnim termoparom koji je zakacen na DVM cemo to tesko uraditi na uobicajen nacin.
Elektromagnetne smetnje iz trafoa ce u najvecem broju slucajeva dati potpuno pogresne rezultate, ali ako na kratko iskljucimo SMPS, temperatura se nece bitno promeniti za koju desetinu sekundi, a DVM ce nam pokazati ispravnu vrednost.

Sondu bi trebalo zavuci izmedju namotaja i bocnog stuba jezgra, u sam ugao, tako da bude sto dublje, odnosno da vrh sonde bude na pola dubine. Valjalo bi taj prostor prethodno napuniti silikonskom termalnom pastom (koja kasnije nece ni malo smetati radu trafoa).

Inace sva merenja temperatura pomocu elektronskih meraca poput DVM sa sondom, na SMPS treba obavljati tako sto cemo SMPS na kratko iskljuciti dok ocitamo temperaturu, inace ce nam merenje najcesce biti pogresno.

Ovo je jedan od najsigurnijih dokaza dokle moze "ici" nas SMPS, odnosno, koliko dobro smo ga napravili :-).
Ako uspemo temperaturu trafoa odrzati manjom od ovih granica, opterecenje moze biti vece. (forsirano hladjenje tu moze bitno pomoci).

Ako imamo pomocni ventilator, njegovu kontrolu treba izvesti tako da prati temperaturu trafoa (naravno uz dobro filtriranje signala sa termosonde, ma kog tipa bila). Filtriranje sonde se moze izvesti stavljanjem niskopropusnog RC clana na oba njena kraja, i to sto blize sklopu koji ce kontrolisati ventilator.

Kod umerenih snaga pjacavaca, ventilator nece uopste raditi (sto je bitno za sam zvuk), a kod velikih snaga ventilator ce se ukljuciti (ali ga necemo cuti od buke).

Tacka pri kojoj bi trebalo aktivirati ventilator je oko 100^C, tako hladjenje nece zakasniti do 110^C.
Ako stavimo nizu temperaturu, ventilator ce se ukljucivati bespotrebno, jer dobro dimenzionisan trafo ima oko 65-70^C i na malim opterecenjima (posle duzeg rada).

Ako nam trafo kod manjih opterecenja uopste ne greje, definitivno nije potpuno iskoriscen, pa treba ici ka vecim magnetskim indukcijama, tj. broj navoja primara je preveliki, i nece prenositi snagu koju bi mogao...

Pozdrav!

P.S.

Ovo empirijsko pravilo vazi za neregulisani SMPS, kod koga je sve vreme pun "swing" indukcije u trafou (ne menja se PWM).

Kod regulisanih (stabilisanih SMPS) ovo empirijsko pravilo nece vaziti, kod njih ce trafo pri malim opterecenjima biti drasticno hladniji.

Evo ispravljeno je i to,sada pcb moze u proizvodnju,evo komplet dokumentacija na jednom mestu,na semi nisu kondenzatori od 2n2/2kV,kao i oni paralelno diodama a njihova vrednost je 470p-1n/1kV

---

@macolakg:
Ma nisu vezani asimetricno,vec sam to na brzaka tako nacrtao,ovako sam mislio:



Da li si mislio po ovakvoj semi:



Diode su duple.Pitanje je sta bi bilo da opteretimo npr. samo + napajanje?

---

Evo i mog malog doprinosa SMPS-ovima na ovoj stranici. U pitanju je mala dorada seme koju je aca.jevtic94 postavio na 51. strani. Dakle rezonantni pretvarac je u pitanju, resena je kontrola, i ispravljene su neke manje greske. U ispravljacu su diode u paraleli kako bi istrpele struju od 5A . Zbog udarnih struja su paralelizovani elektroliti. Ako stavite samo jedan od 3300uF, usijavace se. Otpornik od 120oma postavljan je paralelno izlazu kako bi pruzao neko malo opterecenje u praznom hodu, jer nije pametno ostavljati rezonantni pretvarac bez opterecenja (nije se desilo, ali napon na primaru bi mogao da naraste preko 1500V i odstreli dampericu i tranzistor). Pretvarac je testiran termogenim opterecenjem od 60W i nije pokazao nikakvih problema u radu. Nakon sat vremena rada, tranzistor i dioda u emiteru su mlaki, transformator je vruc ali moze se drzati rukom (ovo je i ocekivano, maksimum za ovo jezgro pri datom Al jeste malo iznad 60W), takodje se greju i diode SB560, ali ako se stave na mali hladnjak onda su malo iznad temperature ambijenta. Radna ucestanost je oko 25kHz.

Sto se tice transformatora mota se kao i za flyback, dakle tesno, sto podrazumeva sekundar i pobudni namotaj 'u sendvicu' izmedju dve polovine primara.

@Macolakg: Uz svo postovanje prema onome sto ste pisali, nisam mogao da ostavim ovaj mali rezonantni flyback nezavrsen. Sada cu preci na vasu ideju sa UC3844. Na kraju da Vam se zahvalim na pomoci kako po pitanju elektronike, tako i na poslatim radovima gde sam nasao proracune transformatora!

P.S. Lako je raditi sa gotovoim kolima u kojima su inzenjeri resili sve probleme sa kojima se konstruktor moze sresti, ali i dalje smatram da se ovakva kola najbolje nauce kada se krene od sasvim prostih resenja poput ovoga.

P.P.S. Da iznesem nekoliko zamerki na konstrukciju:
1. Primar ima relativno visok termogeni otpor (oko 1.8oma).
2. Struja primara tece ne samo kroz tranzistor vec i kroz dve sotki diode 1N5822, sto umanjuje efikasnost kola. Emiterska dioda je ubacena kako bi se obezbedilo da tranzistor radi u dubokom prekidackom rezimu. Kako je to Macolakg rekao: '...Te dve diode su staka za odrzavanje tranzistora u zivotu...' :-) (Jos jednom hvala na pomoci, kao i na ovom saljivom komentaru!)
3. Zao mi je sto se na semi (iz nekog meni nepoznatog razloga) ne vide tacke odnosno poceci namotaja. Pocetak N1 je na +310V, pocetak N2 je na bazi, a pocetak N3 je na masi!

@papak

Samo jedna mana je sto ovde nemamo pravi rezonantni rad jer "divljacki" prekidamo pobudu tj. punjenje rez. kola ukoliko tako optokapler "kaze"!
Ne bi bilo lose ubaciti neku vrstu kola za detekciju prolaska kroz nulu da bi dobili "meksu" pobudu, kao ZVS (zero voltage switching)!
Kod pravog - nerezonantnog flybacka ovakvo kolce funkcionise savrseno jer se samo prekine impuls baze i samim tim izazove kolaps magnetnog kola u zavojnici , tj. poranimo sa "praznjenjem" akumulirane energije u primaru, samim tim i manja energija zavrsi u sekundaru... Zapravo dobijamo sirinu impulsa proporcionalnu "potrebama" sekundara...

Ovakva kola su sjajna za ucenje ali nikada ih ne bih ubacivao u ozbiljnije uredjaje jer ne postoje mnogobrojni "sensing" i zastitni mehanizmi koji bi spreciili dolazak vatrogasne brigade na kafu i kolace.. :)
I ISTINA JE: Sto jednostavnije kolo , veca glavobolja :)

Ako ste pocetnik ova kola su nezaobilazan deo pocetnicke "frustracije" koju bi valjalo doziveti kako bi upoznali principe rada prekidackih napajanja, samo treba zivaca ;)

Dobro da li si ti lud?!? Ubacivanje detekcije prolaska kroz nulu u ovako jednostavno kolo je cisto ludilo. Ovo je vise zanimljiva konstrukcija nego ozbiljan uredjaj. Sto se tice principa rada jasan mi je. Izabrao sam rezonantni pretvarac zbog lepseg talasnog oblika na izlazu. Naravno nastavicu eksperimente i u pravcu flybacka. Ne brini...

P.S. Sprava ulazi u 4h shljakanja bez ikakvih problema! :-)

Evo napravljen je i nerezonantni flyback. Pri istom opterecenju tranzistor (2SD1710) se dosta vise greje, mada se diode SB560 (ispravljacke) sada ne greju uopste! Trafo je isto mlak posle izvesnog rada. Regulacija kao i u prethodnom resenju radi perfektno. Ucestanost na kojoj uredjaj radi je 50kHz. Mislim da se problem pregrevanja tranzistora moze resiti povecavanjem broja namotaja pobude, cime bi se podigao napon pobude... Ispravite me ako gresim?

U svakom slucaju, evo seme, i talasnog oblika na sekundaru trafoa.

Ovaj flyback ti je cini mi se topliji samo zato sto je drugacija pobuda tranzistora, mozda "hvata" malo vise linearniji deo krive..

Probaj bolju pobudu..

He he, nisam ni sumnjao da ces ga resiti.
Sustina je bas u tome da se sam poigras njim.
Sasvim sam siguran da si stekao veoma bitna iskustva, koja nikako ne bi imao da je to "sredjeno" uz pomoc sa strane.
A tek zadovoljstvo, to se vec ne placa ni sa cim :-)
--------------------------------------------------

Nazalost, sa tvrdo spregnutim trafoom je blize flyback-u nego rezonantnom pretvaracu.
Dokaz za to su velike udarne struje kroz elko i izlaznu diodu.
Kod pravog rezonantnog flyback (ili buck, boost, sve jedno), diode su opterecene strujom veoma nalik sinusnoj, takodje zbog malih nagiba promene struje u vremenu, diode ne "pate" od recoverry gubitaka.
Rezonantni pretvaraci upravo nude prednost "mekseg" opterecenja izlaznih dioda i elko u odnosu na flyback.

Kod flyback se pomocu diode i elko na izlazu vrsi kljucno (i sto se moze bolje, zato se tvrdo spreze trafo) klampovanje primara, pa dioda i elko moraju prihvatiti taj "udarac".

Kod rezonantnog, sekundar ne igra kljucnu ulogu klamp kola, vec tu ulogu preuzima kondenzator koji je na neki nacin paralelovan primaru (to je slucaj i kada se rezonantni kondenzator nalazi i izmedju C i E tranzistora, jer onda visokonaponski elko igra ulogu "pading" kondenzatora, tj. predstavlja prividan AC kratak spoj).
Za takav rad je definitivno od kljucnog znacaja rasprezanje trafoa, radi postizanja optimalnog odnosa L, C, i Rs oscilatornog kola (Rac sekundara postaje prividni Rs oscilatornog kola primara, preslikavajuci opterecenje na njega).
Jedino tako ce se dobiti razlozi njegovog koriscenja: ZVS, "meko" opterecenje dioda, i ekstremna imunost na kratak spoj.
U ostalim slucajevima, sve prednosti su na strani obicnog flyback (u kategoriji single ended pretvaraca).

Pravi rezonantni flyback, sa slabije spregnutim trafoom, se veoma tesko kontrolise standardnim "ukidanjem" provodjenja tranzistora u bilo kom trenutku.
Najispravniji nacin kontrole je promena ucestanosti, gde u stvari uticemo na ucestanost ponavljanja konstantne pauze (jedinog rezonantnog dela ciklusa), i prakticno "gustinom" tih "paketa" energije vrsimo regulaciju.
To prakticno daje neka ogranicenja:
-pri malim potrebnim snagama, ili pak pri visem naponu napajanja pri konstantnoj snazi, mi moramo "razrediti" "pakete" energije rezonantnog polutalasa koji predstavlja pauzu, tj. moramo smanjiti ukupnu frekvenciju pretvaraca.
To odmah produkuje pad kvaliteta filtracije.
-takodje, ne mozemo spustati ucestanost do u beskonacnost, jer cemo vec uci u cujni opseg, a kvalitet filtracije ce postati veoma los.

Takvi pretvaraci su odlican izbor, kada se koriste za prilicno konstantna (i veca) opterecenja, sa nevelikom promenom napona napajanja, gde je potreban relativno uzak opseg regulacije.

Tada oni imaju prednosti nad flyback.

----------------------------------------------------------------------------------------------------
Ovo je daleko zanimljivije za "igranje" :-)

Postoji i takav tip rezonantnih pretvaraca (oba tipa, SE i push pull), gde se provodni deo ciklusa "tempira" tako da se njegova sredina nalazi tacno na temenu jednog ili oba rezonantna polutalasa (ako je SE, afektuje jedan polutalas, dok push pull to radi sa oba). Primar uvek kompletira ceo sinusni period, samo mu amplituda zavisi od sirine "zahvata" provodnog perioda.
Takvi vec dozvoljavaju veliki raspon opterecenja i radnog napona, no upravljanje postaje. na zalost, prilicno slozeno.
No, i pored toga se primenjuju kao najcesci izbor na mestima gde su od posebne vaznosti minimalne smetnje u sistemu.
Koriste se za generisanje HV kod dobrih osciloskopa, za pogon CFL lampi za pozadinske rasvete displeja, za rad u osetljivim mernim instrumentima i RF uredjajima.
Odlikuju se najcistijim sinusom od svih SMPS.
Rezonantno kolo radi sa znacajnim Q, sa potpuno poznatom frekvencijom, sekundar je veoma raspregnut i daleko, pa se uz put dobijaju i dobre izolacione mogucnosti za visoke napone.
Primer takvih se moze naci u shemama boljih osciloskopa i sl...
----------------------------------------------------------------
Eto nekih dodatnih komentara o takvim napravama, i drago mi je da je palo dragoceno iskustvo.

Evo i neke korisne literature:

Pozdrav!

Preveliki Duty. povecaj procep, ili smanji broj navoja primara (postoji rizik nuzne slope kompenzacije za normalan rad regulacije).
Takodje smanji 100R koji je serijski sa bazom na 33-68R/2W (veca bazna struja, hfe takvih tranzistora je prilicno mali).

Bipolarnim tranzistorima je (kada rade sa visokim naponima) neophodan negativni zaporni napon baze od bar -3V, sa znacajnom strujom, radi ubrzavanja "ciscenja'" zone BE od slobodnih nosilaca kada nestane struje pobude.
Ta metoda kod hard switching pretvaraca, veoma ubrzava uzlaznu tranziciju napona na kolektoru, tranzistor se veoma kratko zadrzi u linearnoj oblasti (koja raspolaze znacajnom energijom, Upk/2 * Ipk/2).

Modifikacija koja bi se uradila sa takvim poboljsanjem bi izgledala nalik ovoj: (vidi pdf)
Takva modifikacija zahteva nesto vise navoja za namotaj pobude (za 3-4V vise).

Pozdrav!

Takva veza podrazumeva simetricno opterecenje oba napajanja.
Kod ispravljanja samo jednog napona jedan trafo bi bio rasterecen, tj. prdstavljao bi cistu induktivnost na red sa opterecenim trafoom, pa bi njegova efikasnost bila nikakva, a napon na izlazu "mek".

Za takvu varijantu se sekundari povezu paralelno, pa ispravljaju punim grecom.

Pozz

@Papak01

Eh, ne bih to bio ja da ne zaboravim nesto...

Posledica "tvrdo" spregnutog trafoa se vidi po strasnom zagrevanju izlaznog elko i dioda.

Rezonansa (i pored malog Q kola, ali je verovatno veci od 1), je pojava koja se inace odlikuje vecim naponima i vecim strujama od onih kojima se napaja rezonantno kolo.

Ta velika struja se potpuno transformise kod tvrdo spregnutog trafoa, i biva uvecana u skladu sa njegovim prenosnim odnosom, a to bude poprilicno (umiljat otisak elko nadjes na plafonu) :-).
Sekundar "pokusava" da konzumira SVU energiju rezonantnog kola.

Kod "labavog" trafoa, sekundar se ponasa kao strujni izvor (u izvesnom smislu), pa takva pojava izostaje, tj. ne pokusava da "pokupi" svu energiju rezonantnog kola (koja je inace ozbiljna velicina, samo izmeri struju onog kondenzatora na primaru sa nekim shuntom veoma male otpornosti, da ne bi dodatno smanjio Q, pa pomnozi amplitudu napona na primaru sa tom strujom, e to se "sruci" sada u sekundar u svakom rezonantnom polutalasu).

Pozz

@Macolakg
Shta reci sem ZNANJE! Alal vera!

P.S. Dakle ako hocu rezonantni pretvarac, onda treba da raspregnem trafo. Kako to da uradim? Znam za fazone gde se primar mota na jednoj polovini, a sekundar na drugoj, i postoje tela koja imaju dva dela pa je sekundar 'odaljen' od primara. Medjutim kako to moze da se uradi na ERI33? I da li moze da se uradi?

P.P.S. I da li nekako mogu da se sklone onde diode iz emitera i kolektora, one su mi definitivno najveca mana seme...

Pokusacu da plasticnim opisom priblizim razumevanje pravilnog opterecenja rezonantnih SMPS (ma kog tipa), delimicno i hard sw. flyback-a:
--------------------------------------------------------------
Zamislite dete koje se (necijim pogonom) ljulja na ljuljasci...

1)

Pokusajte da podmetnete glavu na polovinu putanje ljuljaske (neutralni polozaj), sa ciljem da zaustavite dete.
Mozete u jednom polutalasu da mu oduzmete svu energiju i zaustavite ga, ali na ocigledno veoma pogresan i bolan nacin :-)

To bi bio primer analogan (pogresno) tvrdo spregnutom (ucesljanom) trafou kod rezonantnog SMPS (bilo kog tipa).

Naime, dioda ce biti neprovodna sve do one tacke napona na koju je napunjen izlazni elko (a to je bas blizu neutralnog polozaja ljuljaske, tj. napon na elko je priblizno jednak nesto manjoj vrednosti od amplitude sekundara, jer je u medjuvremenu vec nesto potroseno), kada dioda provede, a sto ce se dogoditi blizu vrha polutalasa, elko ce kao dinamicki kratki spoj pokusati da ocuva napon na svojim krajevima, pokusavajuci da "usisa" (teoretski) beskonacnu struju.
Efekat je isti kao onaj koji ce se dogoditi vasoj glavi u prethodnom primeru, i taj efekat afektuje namotaj sekundara (zicu), izlaznu diodu i izlazni elko. (sav problem je u tome sto je oscilatorno kolo tada u "punom zaletu")
-----------------------------------------------------------------
2)

Ako se pak uhvatite npr. za polovinu konopaca na kojima visi ljuljaska, cak i ako zaustavite tu tacku, dete ce nastaviti da se ljulja, znatno brze (vecom ucestanoscu), gde vi niste potpuno oduzeli njegovu oscilatornu energiju, samo ste joj oduzeli deo, i promenili ucestanost kola, pri cemu niste doziveli bolno iskustvo. :-)

Ovo bi bio primer analogan slabije spregnutom transformatoru kod rezonantnih SMPS.

I upravo zbog ovoga su rezonantni SMPS ekstremno otporni na kratak spoj

Ovo je pravilan nacin opterecivanja rezonantnih SMPS (ma kog tipa).
-----------------------------------------------------------------------------------
-------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------------

Ako bi npr. neka druga osoba "zategla" dete u jedan krajnji polozaj ljuljaske, a vi se od pocetka drzite za sediste na kom dete sedi, i kada ga druga osoba pusti, vi polako umerenom silom kocite dok dete ne stigne u neutralan polozaj.
Pri tom ulazete priblizno konstantan napor u nekom duzem periodu.

To bi bilo nalik dobro napravljenom nerezonantnom, hard sw. flyback, sa tvrdo spregnutim trafoom.

Setite se da kod flyback, sekundari odmah menjaju smer napona i postizu punu amplitudu izlaznog napona u trenutku prekida provodjenja tranzistora, tj. dioda je u provodnom stanju istog trenutka kada pocne da opada polje jezgra, sto je analogno vasem hvatanju za sediste ljuljaske neposredno po pustanju onog ko je "zategao'' dete u krajnji polozaj i to vec u toj krajnjoj tacki gde jos nije ni pocelo da se krece.
Ulozicete izvestan napor (stres), ali ni priblizno takav kao u prvom primeru.
Inace, takav stres koji ovde opisujem se smatra velikim stresom za diode i elko (tipicna osobina flyback), ali je u odnosu na onaj iz prvog primera "mala maca", i bez obzira sto je znacajan i zahteva dobre diode i kvalitetan elko, podnosljiv je i ne zahteva nerealne i specijalne komponente...
-------------------------------------------------------------------------------------

Eto malo "oplasticenog" primera sa kombinacijom mehanike i struje :-)

Nadam se da je pomoglo :-)

Pozdrav svima!

Nemam slican primer vec nacrtan, i vec je prilicno kasno (i pre sat-dva sam se vratio sa terena), ali posto vec ne spavas kao ni ja, pokusacu da ti tekstom dam smernice o izbegavanju dioda.

Inace, na ovoj temi sam u nekom od postova postavio vise fotografija koje potpuno opisuju metode (nekoliko raznih, a ima ih jos gomila) rasprezanja trafoa za rezonantni SMPS. Potrazi ih u ovoj temi (premoren sam vec da prekopavam po temi).
------------------------------------------------------------------------------------------------

Dioda se mozes osloboditi na sledeci nacin:

- koristis tranzistor tipa D, tj. sa body diodom.
-rezonantni kondenzator vezujes paralelno sa C i E tranzistora
-pravis sklop potpuno nalik obicnom flyback.
-oscilatorno kolo ti se zatvara kroz elko napajanja (koji mora biti blizu i imati paralelno blok kondenzator od oko bar 1uF zbog ESR)
-Pozitivan polutalas se dogadja kod pauze tranzistora i na CE kondenzatoru se razvija napon znacajno veci od napona napajanja.
-negativni polutalas istog kola se prazni kroz body diodu tranzistora, vracajuci "visak"' energije nazad u napajanje.
- tranzistor se moze staviti u provodno stanje pocev od trenutka kada napon na kolektoru dodirne nulu, pa do trenutka kada se zavrsi negativni polutalas rezonantnog kola primara (otprilike nesto malo manje vreme nego sto traje sam polutalas pauze, prepoznaces to vreme po negativnom naponu na kolektoru tranzistora).
-ako se zadrze ova pravila switching, ima se ZVS osobina.
-rasprezanjem trafoa, diode ce se znacajno manje grejati nego kod flyback, takodje i tranzistor.
- grejace se primar trafoa (on i treba da se greje).


Pozz

Pozdrav svima.
Konacno sam uradio plocicu za SMPS sa zastitom, prema semi Macole i sakupio dovoljno delova da se sastavi 1-2 napajanja za pojacalo.
Okacicu par slika da se vidi kako napreduje prototip. Sutra motam trafo prvi put, nadam se da ce dobro ispasti...
Nisam mogao da nadjem nigde po servisima otpornik 27K, pa je povezano nekoliko manjih, deluje malo neuredno, ali posluzice za probu :D

Da li neko zna, jel mogu da se iskoriste za (coupling induktor ) ove induktivnosti 100uH/4A ili da razmotavam zicu sa njih? Imate na slici 4 i 5 prikazane.
Nasao sam na otpadu neke plocice iz poker aparata koje imaju na sebi brdo dioda MBR1060, MUR3020 i po 2 komada 100uF/4A( koji ne znam cemu sluze).