Žalba dekanu bi imala smisla samo ako je situacija stvarno takva da niko ne može položiti ispit. Ali ozbiljno sumnjam u to.
Analizirajmo donju rečenicu malo podrobnije.
Citat:
darence:
btw profesor stalno daje nove i nove zadatke, ne znam odakle ih više vadi. i iz roka u rok niko ne polaže :(
1) „Profesor stalno daje nove i nove zadatke.“ U čemu je smisao ove izjave? Šta, ako bi profesor ponavljao iste zadatke iznova i iznova, onda bi ih studenti lako naštrebali napamet i položili ispit? A ovako, sram bilo profesora, očekuje da studenti sami reše zadatke, a ne da ispisuju rešenja koja su naučili napamet bez trunke razumevanja, baš sramota.
2) „Ne znam odakle ih više vadi.“ Izjava sličnog tipa poput gornje. U čemu je problem? Studenti imaju neku zbirku ili dve, već su naštrebali rešenja zadataka iz tih zbirki (ili će poneti zbirke sa sobom u pogodno umanjenom formatu, zašto da ne), i zamisli, zao profesor ih maltretira tako što „vadi“ zadatke ko zna odakle! A još jednu stvar vredi pomenuti ovde: mentalitet studenata koji smatraju da su svi mogući zadaci sabrani u dve-tri zbirke, i čudom se iščuđavaju što profesor svaki put ko zna otkuda „izvadi“ zadatak kog nema u njihovim zbirkama. Dakle, je li student s ovakvim načinom razmišljanja stvarno razumeo makar M od matematike? (Još nešto o ovoj temi pri kraju poruke.)
3) „Iz roka u rok niko ne polaže.“ Upečatljivo je to što je ova izjava tek na
trećem mestu u rečenici. Dakle,
glavni problemi su to što profesor „stalno daje nove i nove zadatke“ (!), što se studenti čudom iščuđavaju „odakle ih više vadi“ (!!) — a tek
nakon svega toga saznajemo da, eto, još povrh svega, iz roka u rok niko ne polaže ispit! Prosto se ne mogu oteti utisku da je ova poslednja izjava dodata tek da doprinese upečatljivosti sveopšte slike o zlom profesoru, bez neke veze s realnošću.
Darence, da ti direktno kažem. Ako je čak i stvarno tačno da iz roka u rok niko ne polaže ispit, to svakako jeste problem — ali ne tvoj problem, već problem onih studenata koji jesu zaslužili da polože. Ti si, komentarima koje sam gore analizirao, upečatljivo demonstrirao da tvoje poimanje matematike nije ni blizu nivoa potrebnog da položiš ispit. Najpre moraš drastično izmeniti neke stvari u svom pristupu, pa tek onda možemo ozbiljno pričati o tome postoje li kod dotičnog profesora realni problemi s prolaznošću.
Najavio sam maločas jednu anegdotu iz ličnog iskustva u vezi s komentarom 2). Bukvalno na svom prvom času koji sam držao studentima, objašnjavam im koncept predmeta (u pitanju su bili osnovi geometrije 2 — tj., euklidska i hiperbolična geometrija, a nije ni bitno o kom predmetu je reč), i kažem tom prilikom ovakvu rečenicu: „Puškice su na kolokvijumima
dozvoljene. U puškice spadaju sveske, knjige, bilo kakav štampani/pisani/kopirani itd. materijal.“ (Poenta ovoga je, mislim da sam već jednom i objašnjavao na forumu, da od studenata očekujem prikaz
razumevanja gradiva, a ne šta su oni naučili napamet.) Kažem: „Ima li pitanja?“, i diže se jedna ruka iz poslednje klupe.
Ja: „Izvolite?“
Studentkinja: „A može li i zbirka?“
Ja: „Zbirka spada u štampani materijal — dakle, može.“
Ona: „A znate li vi da u zbirci ima mnogo rešenih zadataka?“
Ja: „Dobro, koliko zadataka ima u zbirci?“
Ona: „Hiljadu sedamsto sedamdeset sedam“ (kao iz topa!).
Ja: „I vi mislite da za dva sata, koliko traje kolokvijum, možete pregledati hiljadu sedamsto sedamdeset sedam zadataka iz zbirke, tražeći među njima onaj s kolokvijuma, a koji najverovatnije nije tamo?“
Ona: „Aha — znači doći će oni zadaci koji su ostavljeni nerešeni u zbirci?“
O tome pričam. Za mnoge studente ne postoji nijedan više zadatak sem tih hiljadu sedamsto sedamdeset sedam. Pitanje je samo hoće li na kolokvijumu doći neki od onih koji su rešeni, ili neki od onih za koje nije dato rešenje. Nema trećeg!
Dalje, na kolokvijumima se sledeći šablon ponavlja maltene bez izuzetka. Kada nekog tokom časova zapazim kao dobrog studenta, tog na kolokvijumima redovno vidim da ulazi u amfiteatar ili samo sa sopstvenom beležnicom u ruci, ili čak i bez nje. A kada nekoga vidim da dolazi s onom torbom „krmačom“, kao da je krenuo na najlon-pijacu da prodaje polovne knjige a ne na kolokvijum — za takvog u startu znam da će teško imati nešto više od 0 bodova.
Za kraj, samo da napomenem: ne znam na kom fakultetu darence studira, i ne poznajem profesora na kog se žali. Ili, možda ga zapravo i poznajem, ali u svakom slučaju ne znam da je na ovoj temi reč baš o njemu. Dakle, sve što sam napisao nije u odbranu ovog ili onog, već lični stav uopšte.
Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.
potreban dokaz nejednakosti sa realnim brojevima
