Pozdrav,
pa Ivane, ne znam kako bih tacno proverio ali je moguce obzirom da uvek postoji neka zabrana za stvari za koje drzava smatra da bi joj se mogla naneti steta te su tako pod strogom kontrolom bili uvozi masina za pravljenje pecata, kolor kopiri/laseri itd. cega se secam iz skorijeg vremena, tj. mogla su ih ovoziti samo pravna lica koja su posle duzena time i uredno evidentirana u MUP-u sve dok nije i taj deo liberalizovan. Ipak, nije to sustina price, pa mi smo anatemisanje informatike doziveli tek prosle godine, u vreme SFRJ je ocito postojala potreba za drzavnom kontrolom ukoliko je postojalo ogranicenje uvoza samo na pravna lica. Obzirom da se i to izmenilo i liberalizovalo kao i sve sto se tice uvoza, ne vidim kako se ogranicenje u uvozu moze smatrati argumentom za ili protiv nekog sistema. Sa ekonomskog stanovista, uvoz je ionako opravdan samo kada se uvozi roba koje nema u domacoj proizvodnji ili kada se zeli uvozom intervenisati na cenu istog proizvoda na domacem trzistu koja usled monopola neopravdano skace. Sve ostalo je pitanje ekonomije a ne drustvenog/drzavnog uredjenja iako je nasa vizija puta ka komunizmu zaista donela netrzisnu i tzv. dirigovanu privredu. Nazalost, ovakav vid privrede ce moci da se iskoreni iskljucivo trzisnom utakmicom ali niposto brzo, trajace taj proces poduze.
Ipak, ono sto je u praksi lose realizovano ne treba pripisivati apriori sistemu ili zamisli vec ponajvise onima koji su to realizovali. Kao sto sam vec naglasio, potpuno dobar sistem nije nijedan od onih o kojima ovde diskutujemo a bice dobar samo onaj koji uzme od svakog od njih ono sto je za uslove svoje primene najbolje. Svaki drugi stav je cisto dogmatski, na koju god stranu zabrazdio.
pa Ivane, ne znam kako bih tacno proverio ali je moguce obzirom da uvek postoji neka zabrana za stvari za koje drzava smatra da bi joj se mogla naneti steta te su tako pod strogom kontrolom bili uvozi masina za pravljenje pecata, kolor kopiri/laseri itd. cega se secam iz skorijeg vremena, tj. mogla su ih ovoziti samo pravna lica koja su posle duzena time i uredno evidentirana u MUP-u sve dok nije i taj deo liberalizovan. Ipak, nije to sustina price, pa mi smo anatemisanje informatike doziveli tek prosle godine, u vreme SFRJ je ocito postojala potreba za drzavnom kontrolom ukoliko je postojalo ogranicenje uvoza samo na pravna lica. Obzirom da se i to izmenilo i liberalizovalo kao i sve sto se tice uvoza, ne vidim kako se ogranicenje u uvozu moze smatrati argumentom za ili protiv nekog sistema. Sa ekonomskog stanovista, uvoz je ionako opravdan samo kada se uvozi roba koje nema u domacoj proizvodnji ili kada se zeli uvozom intervenisati na cenu istog proizvoda na domacem trzistu koja usled monopola neopravdano skace. Sve ostalo je pitanje ekonomije a ne drustvenog/drzavnog uredjenja iako je nasa vizija puta ka komunizmu zaista donela netrzisnu i tzv. dirigovanu privredu. Nazalost, ovakav vid privrede ce moci da se iskoreni iskljucivo trzisnom utakmicom ali niposto brzo, trajace taj proces poduze.
Ipak, ono sto je u praksi lose realizovano ne treba pripisivati apriori sistemu ili zamisli vec ponajvise onima koji su to realizovali. Kao sto sam vec naglasio, potpuno dobar sistem nije nijedan od onih o kojima ovde diskutujemo a bice dobar samo onaj koji uzme od svakog od njih ono sto je za uslove svoje primene najbolje. Svaki drugi stav je cisto dogmatski, na koju god stranu zabrazdio.
