Šta (legalno) raditi u ovoj zemlji a da plata bude veća od 250 ili 300 eura?

U Zastavi su samo mogli da sanjaju o 100,000 automobila godisnje... Oni nikad nisu bili ni blizu te cifre...

A i koliko mi je poznato, nikada, od svog postojanja (znaci vec 30-tak godina), nisu napravili profit, vec su svo to vreme na teretu trzave?!

Ostali delovi koji rade dobro nisu usko vezani za auto industriju... Verujem da tu postoje raznorazni delovi koji recimo proizvode kojekakve alate, pa onda recimo moze da se iskoristi deo za masinsku obradu da proizvoi metalne kutije i druge stvari, pa tu je i zastava oruzje, pa recimo ta ista lakirnica, onda moze da se preorijentise na pruzanje usluga lakiranja nekih drugih proizvoda, ne mora da znaci da mogu da lakiraju samo jugice.. Itd itd...

A ti mi navedi jedan primer gde drzava subvencionise 30 godina firmu koja je osudjena na propast i pre samog osnivanja, i koja ne pokazuje nikakve znake da ce ikada u buducnosti praviti profit i vratiti drzavi pare kroz porez?
Navedi mi jednu takvu firmu i drzavu, i ja cu licno da odstampam ovu diskusiju na nekom tvrdjem papiru, i pojescu je...

U Zastavi su samo mogli da sanjaju o 100,000 automobila godisnje... Oni nikad nisu bili ni blizu te cifre...

A i koliko mi je poznato, nikada, od svog postojanja (znaci vec 30-tak godina), nisu napravili profit, vec su svo to vreme na teretu trzave?!

Ostali delovi koji rade dobro nisu usko vezani za auto industriju... Verujem da tu postoje raznorazni delovi koji recimo proizvode kojekakve alate, pa onda recimo moze da se iskoristi deo za masinsku obradu da proizvoi metalne kutije i druge stvari, pa tu je i zastava oruzje, pa recimo ta ista lakirnica, onda moze da se preorijentise na pruzanje usluga lakiranja nekih drugih proizvoda, ne mora da znaci da mogu da lakiraju samo jugice.. Itd itd...

A ti mi navedi jedan primer gde drzava subvencionise 30 godina firmu koja je osudjena na propast i pre samog osnivanja, i koja ne pokazuje nikakve znake da ce ikada u buducnosti praviti profit i vratiti drzavi pare kroz porez?
Navedi mi jednu takvu firmu i drzavu, i ja cu licno da odstampam ovu diskusiju na nekom tvrdjem papiru, i pojescu je...
--------------------------------------------------------------------------------
Nisam baš upoznat sa proizvodnim kapacitetima Zastave ali vjerujem da bi sve te alatnice, lakirnice i sl. ( osim tvornice oružja ) automatski propale gašenjem auto-idustrije. Mislim...ako netko 40 godina lakira automobile što bi sada trebali priječi na lakiranje noktiju???
Navesti ču ti par jakih firmi: Airbus, Boing...kompletni željeznički sustav, cijelokupna evropska poljoprivreda, cjelokupna svjetska brodogradnja itd. itd. Recimo Južnokorejske firme tipa Samsung, LG, Hyundai su sve u specijalnom režimu izdašno potpomognute raznim subvencijama i olakšicama.

Nemoraš pojesti ovu diskusiju ali možeš razmisliti o ovome:
Netko je izjavio da Zastava na ovaj ili onaj način zapošljava preko 30,000 ljudi, zajedno sa porodicama to je 100,000 ljudi koji ovise o toj tvornici.
Zaboravi sad "glasače", socijalne nemire i slične manifestacije narodnog nezadovoljstva...več samo razmisli...jeli tih bijednih 50 miljuna eura a koje če se putem raznih poreza i doprinosa na vratiti u proračun vrijedno činjenice da tih 100,000 ljudi ostanu bez kruha?? 50 miljuna eura je Srbiji tek kap u moru ali tim ljudima je to život.

Zato sto trziste diktira cime ces da se bavis. A Zastava ce morati da prati taj trend ako misli (cisto sumnjam) da konacno, po prvi put u zivotu, stane na SVOJE noge. Moram da priznam da se ovde slazem sa venturom, i ja razmisljam po US modelu kada je biznis u pitanju. Sta ima veze sto "radi" vec 30 godina i zaposljava nekoliko hiljada ljudi? Jel profitabilna? Nije. I ne samo da nije profitabilna nego je rupa bez dna u koju cela Srbija baca pare vec godinama i godinama. Logical answer: shut it down. I onda ta sredstva koja su bila namenjena dragoj nam Zastavi drzava ulozi u subvencioniranje MSP sektora uz primamljive poreske olaksice i za par godina ce se videti zasto je to bio pametan potez.


Cini mi se da je na ES ova recenica postala veoma popularna Ventura, imam negde 300-gramski papir ako ti zatreba... mislim kad vec hoces da mucis zeludac bar neka bude efektno

Opet se rasplinjavamo ali kad vec idemo u out da dam par informacija. Zastava je prozivela jedne godine nesto ispod 200k automobila i to one godine kad je odradjen projekat Yugo Amerika ili kako god se vec zvao. Mislim da je bila 88 ili 89. Pre toga su bili na 80k. Taj projekat sa USA je bio totalni cirkus jer ne samo da je uzeto mnogo kredita i baceno u Zastavu, nego su ogromne pare skrckane u povecanje kapaciteta svih njihovih kooperanat, cak ukljucujuci i zamasne radove na Luki Bar recimo. Kooperanti su bili inace iz cele ex-Yu....npr Jugoplastika je imala ogromna ulaganja tad jer je prakticno radila kompletnu plastiku itd. Naravno usled ocajnog projekta samog po sebi, ocajnog kvaliteta vozila, marketinga, servisne podrske, sve je to propalo, a kao kec na deset je dosao raspad zemlje da se za propast nadje krivac u sankcijama, ratu, itd.
Opet ponavljam posto izgleda ne razumete taj deo. Vecina fabrika u krugu Zastave nije vezana direktno za proizvodnju automobila. Prakticno za to je kompletno vezana Montaza i Lakirnica (koja uzgred je napravljena tako da moze da radi samo automobile...mnogo je para tu slupano pre 10-ak godina cini mi se). Svi ostali mogu da rade i rade nesto drugo. Problem je sto je 90% kapaciteta tih fabrika, kao i mase fabrika u Srbiji je bilo orijentisano ka Zastavi. Bukvalno u svakom gradu u zemlji postoji fabrika koja je 90% proizvodnje gruvala za Zastavu. Zahvaljujuci genijalnom menadzmentu tih fabrika naravno da u proteklih 15 godina retke su uspela da iskoriste kapacitete i nadju drugo trziste. Tu je pravi problem sa Zastavom koji ne postoji recimo u slucaju drugih velikih sistema. Znaci zatvaranje Zastave izaziva automatske socijalne nemire u velikom broju gradova sto drzava ne moze da kontrolise. Da je problem samo u Kragujevcu, do sad bi je spalili odavno 100%.

Ja se licno u potpunosti slazem sa Venturom o zatvaranju kao idealnom resenju, ali sam istovremeno siguran da to nece uraditi nijedna vlada. A poreske olaksice bi trebalo odavno da postoje kao jedno od resenja da se stvore nove firme koje bi preuzele makar deo tih radnika i otvorile mogucnost da se ovakve firme zatvore. Naravno, na poreske olaksice mozemo da zaboravimo. Taman posla da te puste da prve godine recimo ne placas porez, pa druge deo poreza manji dok se ne razvijes. Ne kod nas uzimaj odmah i kolji dok se jos nije pridigao. Ma cirkus od zemlje.

LOL! Pa 18K vozila im je bio plan za 2004. godinu pa su podbacili oko 26% od planiranog. Sada kažu porast proizvodnje za 25%... Na osnovu čega se prave takvi planovi? Koji su to parametri (osim optimizma) koji podržavaju te njihove planove? To je igranje procentima, i nema nikakve veze sa realnošću. Mogli su da predvide i 500% povećanje proizvodnje... Izgleda oni tamo u menadžmentu svake godine napišu random procente na zid, onda malo zarakijaju i bacaju pikado. Pa kada se sledećeg dana otrezne onda objave procenat koji su najviše puta pogodili pikadom... Moja lična prognoza će na kraju 2005. proizvodnja biti oko 10K vozila, znači za oko ~25% manje u odnosu na 2004. i to uglavnom zato što će provesti celo leto štrajkujući (u fazonu, ne zanima nas koliko i šta proizvodimo, ali hoćemo veće plate). :)

Branimir

---

zar nije mogla zastava da napravi neki dil sa vladom , da je recimo sruse :) i uvoze polovne golf3 , 93-94 g... malo ih refabrikuju ( urade osvezenje motora ) srede tapacirunge i boju i zatim prodaju ko svoj brand , imali bi bolja kola , manje rada , i narod bi vise kupovao ta sranja

2 . mogli su da zabrane uvoz ovih kola 2003.2004 jer su i tako i tako uvezena slicna vozila
3 mogli su da se trampe sa svabama , njima ti krsevi i onako netrebaju .


svi na dobitku , nisam nesto razmisljo o ovome ali nisu skoro opet za drzavne institucije kupili skode a ne zastavu ?

PUŽARSTVO SVE ISPLATIVIJE

U Srbiji trenutno postoji oko 500 farmi puževa, procenila je pomoćnik direktora republičkog Zavoda za zaštitu prirode Berislava Ilić.

Prema njenim rečima, samo u toku prošle godine osnovano je 235 farmi puževa, a najviše uzgajivača puževa nalazi se u Vojvodini.

Predsednik Zadružnog saveza Beograda Boža Milanović ocenio je da je proizvodnja puževa izuzetno profitabilna i perspektivna delatnost, u kojoj se na maloj površini postižu visoki finansijski efekti. „U narednih 20 godina za izvoz puževa u Evropskoj uniji postoji sigurno tržište, bez ikakvih ograničenja”, rekao je Milanović, ističući da kilogram puževa na tom tržištu košta između tri i po i četiri evra.

On je rekao da je u farmu za uzgajanje puževa potrebno uložiti između 15.000 i 20.000 evra i istakao da Vlada Srbije stimuliše tu proizvodnju. „Oni koji žele da se bave uzgojem puževa treba da se registruju u Ministarstvu poljoprivrede i podnesu biznis plan na osnovu koga će biti procenjeno koliko će im novca biti dodeljeno iz Agrarnog budžeta”, rekao je Milanović. (Beta)

http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=15911&r=60.htm

---

ART-IVAL, sa robnom markom Premier, svoje proizvode prodaje u Srbiji i Crnoj Gori, Sloveniji, Češkoj, BiH, Hrvatskoj i Makedoniji


Među mnogobrojnim domaćim i uvoznim konditorskim proizvodima u supermarketu beogradskog Merkator cetra, nalaze se i Premier draže bonbone koje svojim izgledom i ambalažom privlače potrošače. Reč je o bonbonama prelivenim čokoladom koje proizvodi beogradska firma ART-IVAL čiji su vlasnici Rada i Tatjana Vučićević.

A priča o privatnom biznisu počela je 1988. godine kada je Rade Vučićević, diplomirani saobraćajni inženjer, osnovao Art-agenciju čija je osnovna delatnost bila organizacija koncerata, pozorišnih predstava i mnogih drugih kulturnih i zabavnih programa. Osnivanjem kompanije ART-IVAL 1992. godine agencija je postala njen deo.

– Za vreme studija na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu a i posle diplomiranja, profesionalno sam se bavio folklorom. Bio sam igrač ali i koreograf. Ljubav prema folkloru i mnogobrojni nastupi širom zemlje i inostranstva, gde sam se susretao sa raznim ljudima iz sveta kulture i umetnosti, bili su presudni za moju odluku da otvorim ART-agenciju, a kasnije i firmu ART-IVAL - kaže za „Ekonometar” Rade Vučićević, opisujući početak privatnog biznisa.

Osnivanjem kompanije proširena je i delatnost ART-IVALA. S obzirom na to da je u vreme njenog osnivanja kafa bila izuzetno tražena roba, Vučićević je otvorio prodavnicu u kojoj je prodavao kafu i razne konditorske proizvode. Kako je posao dobro krenuo, ubrzo je otvorio i sopstvenu pržionicu kafe koju je pod robnom markom „Art-kafa” prodavao širom Beograda.

Skroman početak

I kako je vreme odmicalo ambicije su rasle. Posle jednogodišnjeg razmišljanja i konsultacija sa poznatim stručnjacima u oblasti konditorske industrije, ART-IVAL je 1996. godine, pod robnom markom Premier, počeo proizvodnju draže bonbona.

– Dugo sam razmišljao o proširenju proizvodnog programa kompanije. Kako nisam imao veliki kapital morao sam da razmišljam o proizvodu koji je prepoznatljiv kupcima i za koji nije potrebna posebna reklama. U mom opredeljenju da počnemo sa proizvodnjom draže bonbona, pomogao mi je Sreta Banković, vrsni tehnolog koji je svoj četrdesetogodišnji radni vek proveo u konditorskoj industriji. Reč je o čoveku koji se školovao u zemlji i inostranstvu i koji slovi za vrhunskog stručnjaka u proizvodnji draže bonbona. On je postavio temelje naše proizvodnje, a i danas u svojih 78 godina on je naš konsultant i učesnik u razvoju i osvajanju novih proizvoda - ističe Rade Vučićević.

Početak je bio skroman. Iz Zaplanjske ulice gde se u skučenom prostoru odvijala proizvodnja, na tržište su plasirani prvi proizvodi - draže sa lešnikom u mlečnoj čokoladi, draže sa suvim grožđem, draže sa pirinčem i draže sa kikirikijem. Tih prvih dana u proizvodnji je bilo desetak radnika. Oprema je takođe bila skromna ali valjana za proizvodnju kvalitetnih proizvoda. Kupci su prihvatili draže ART-IVAL, što je posebno osokolilo sve zaposlene u firmi.

– Morali smo da se razvijamo korak po korak jer smo sve to radili sopstvenim sredstvima, bez bankarskih kredita i drugih zaduživanja. I pored toga, kvalitet nam je uvek bio primaran - dodaje Rade Vučićević.

Novi proizvodi

Vremenom, lepeza proizvoda se širila. Danas ih je dvadesetak vrhunskog kvaliteta i svi se pojavljuju na tržištu pod robnom markom Premier. Pored čokolade koja se radi po sopstvenom tehnološkom postupku i recepturi, posebna pažnja se poklanja odabiru dobavljača sirovina za proizvodnju. U cilju očuvanja kvaliteta, proizvodi se redovno kontrolišu u odgovarajućim laboratorijama, a uz to redovno se vrši i sanitarna kontrola proizvodnog prostora. U sklopu priprema za nastup na tržište EU u toku je sertifikacija za HACCP - najviši svetski standard u prehrambenoj industriji.

A da se ova beogradska družina sa Konjarnika ozbiljno sprema za „osvajanje” Evrope govore i najnoviji proizvodi - „čoko-karamela”, „žele jagoda sa jogurt kremom” i „liker dražeje”. Prema rečima našeg sagovornika, to su proizvodi koji su izuzetno cenjeni na tržištu razvijenog Zapada. Neki strani kupci su već iskazali posebno interesovanje za „liker dražeje” koje se pod tom robnom markom već prodaju na tržištu. Pored pomenutih proizvoda, u toku je i razvijanje HOREKA - promo programa namenjenog hotelima, restoranima i kafeima. Reč je o proizvodima i malim i praktičnim pakovanjima koji se koriste u prestižnim ugostiteljskim objektima.

Kvalitetne draže bonbone upakovane u lepo dizajniranu ambalažu čine ovaj proizvod izuzetno straktivnim, a zasluga za to pripada i dizajneru Zoranu Borenoviću koji je tvorac mnogih od ovih ambalaža. A kada govori o zaslugama, Rade Vučićević ne zaboravlja bračni par Sonju i Jovu Joković koji u ART-IVALU rade od osnivanja i koji su dali veliki doprinos njegovom napredovanju. Ne zaboravlja i zasluge supruge Tatjane, majke šesnaestogodinjeg Alekse i četrnaestogodišnje Ivane, koja sada uspešno rukovodi proizvodnjom. Zahvalan je i svojim stručnjacima i radnicima koji odgovorno i savesno obavljaju svoje poslove.

Program za decu

Proizvodi ART-IVALA dostupni su kupcima u prestižnim trgovačkim i prehrambenim kućama širom Srbije i Crne Gore. Između ostalih, tu su „C market”, „Rodić”, Merkator centar, „Veropulos”, „Snjisslion”, INTEREDŽ (hipermarket francuskog lanca u Preljini kod Čačka). Robna marka Premier draže bonbona dostupna je i kupcima u Sloveniji, Češkoj, Hrvatskoj, BiH i Makedoniji, a često i porodici prestolonaslednika - princa Aleksandra Karađorđevića u Belom dvoru na Dedinju.

Potvrda kvaliteta draže bonbona ove prestižne beogradske firme su i najviša zlatna odličja sa međunarodnih sajmova prehrane i poljoprivrede u Beogradu i Novom Sadu. Dvadesetak medalja krase prostorije ART-IVALA, a među njima su i Diploma sa „Velikom zlatnom medaljom” i „Pohvala za dobar dizajn” Privredne komore Vojvodine sa prošlogodišnjeg Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.

A što se planova tiče, oni su okrenuti daljem širenju tržišta u Srbiji i Crnoj Gori i bržem prodoru na inostrana tržišta. U toku su pregovori sa kupcima iz Mađarske, Austrije, Nemačke, Izraela, Rumunije i Bugarske. U planu je i tehnološko osavremenjavanje proizvodnje i razvoj programa za decu.

Jovan Popović

---

Ako moze neko ko je spretniji sa google-om da pronadje nekoliko linkova sa nekim uputstvima na ovu temu, zamolili me ljudi a ja nisam nasao nista korisno. Pretpostavljam da nema nista na srpskom pa tekstovi, ako su dobri, mogu da budu na engleskom.

---

Linkovi za tvoje prijatelje:
http://www.puzevi.com/sistuzg.htm
http://www.serbiafood.co.yu/seminarpuzevi.htm
http://www.serbiafood.co.yu/puzevi/Vodic%20za%20puzeve2.doc
http://www.andrejevic.org/knjizara/opis/gajenje_puzeva.html
http://www.b92.net/invboard/index.php?showtopic=16578

http://answers.google.com/answers/threadview?id=27492
http://directory.google.com/To...ce/Agriculture/Animals/Snails/

http://www.nal.usda.gov/afsic/AFSIC_pubs/srb96-05.htm

http://www.rirdc.gov.au/reports/NAP/00-188.htm
http://www.rirdc.gov.au/reports/NAP/00-188.pdf

Link za tebe:
http://www.amazon.com/exec/obi...0764544209/102-3187995-4374519

;)

Branimir

---

Hvala, linkovi su vise nego korisni

---

http://www.joelonsoftware.com/...es/CamelsandRubberDuckies.html

Zanimljiv clanak o tome kako odrediti cenu softwera. mozda ne teba sve uzeti zdravo za gotovo ali otvara dosta tema za razmisljanje.

Malo van okvira puzeva. Vec danima trazim po sajtovima banaka uslove za izdavanje kratkorocnih kredita. Otvaram radnju i veoooma mi je bitan pocetni kapital pa sam mislio da uzmem kredit (bolje nego da uzmem pare od zelenasa). Ali svi imaju neke nenormalne uslove, te da mi firma radi najmanje 3 meseca ili kod nekih 3 godine (?!?), te hipoteka, te ovo te ono! Hipoteka ne dolazi u obzir jer ja nemam nista da se vodi na mene, a to da mi firma radi nekoliko meseci ili godina opet ne dolazi u obzir jer su meni pare veoooma bitne odmah na pocetku. Najbolje uslove sam nasao u Pro Kredit Banci gde traze samo jednog ziranta, ali i onu kvaku da ti firma radi najmanje 3 meseca, sto je, jel da, problem.
Ono sto mi je djoca! pomenuo ovde nisam uspeo nigde na Netu da nadjem, a nisam iz KG-a.
Imate li vi neki predlog. Inace cifra je oko 1000 eura.

---

Šta ima nenormalno u tome da ti firma radi najmanje 3 meseca pre nego što tražiš kredit?

Oni to rade da bi imali bar nekakvu garanciju da ti znaš da radiš posao za koji tražiš kredit. Verovatno kada imaš i više od 3 meseca firmu traže i finansijske podatke firme...

Zato imaš roditelje i rodbinu, to je najbolji startni kapital koji možeš da nabaviš. Ako oni nemaju novca imaju nešto u vlasništvu za hipoteku, pa neka ti pomognu...

Branimir

---

Nabuko....

vidim da si iz Kraljeva, pa ti predlazem da odes do Regionalne agencije za mala i srednja preduzeca u Kraljevu. Probaj da nadjes gde se nalaze, posto ne umem da ti objasnim mislim da je to zgrada privredne komore u onoj pesackoj zoni jedno 100 metara od onog spomenika na trgu (al sam objasnio).

Imas grant program, znaci poklon od 2800$ koji daju ako prihvate tvoju biznis ideju, ako registrujes firmu i ulozis 700$ u svoj biznis. Raspitaj se tamo.

Sto se banaka tice, vidi u Kraljevu u NVO Lingua, daju neke kredite i u Fondu za mikro razvoj (ex Danski savet). Mislim da oni rade i sa ljudima koji jos nisu registrovali firmu.

Nenormalno je to sto meni trebaju pare da pocnem posao. Imam dobru ideju, ali ne i dovoljno kapitala. Meni pare posle 3 meseca ne trebaju. Neka ih tada zadrze za sebe.

---

Njih samo zanima da li ti možeš da vratiš to što pozajmiš od njih. Nema ništa nenormalno u tome. Razmisli malo da npr. ti daješ kredite šta bi tebi bio neki minimum da pozajmiš novac. Bez firme, hipoteke, predhodnog iskustva u tom biznisu, ti si za njih običan neznanac sa ulice koji je došao da traži pare... Za banku bi bilo veliko cimanje da ti uzmeš kredit pa ga ne vratiš, jer bi te ganjali kroz legalni sistem koji je spor i neefikasan. Zelenaši nemaju problem sa legalnim sistemom i imaju efikasnije metode da te nateraju da plaćaš rate, pa zato i ne traže nikakve uslove pre nego što ti daju "kredit". ;)

Branimir

---

1k eur je sitna suma kada se radi o biz investicijama, mislim da bi ti najbolja varijanta bila da uzmes taj kredit kao fizicko lice. Odobravanje kredita firmama, a narocito start-up firmama, je veoma zeznuto jer se prolazi kroz detaljnu proceduru koja zna itekako da potraje (procena boniteta firme, analiza biznis plana, provera garancija bla bla bla...). Kada se radi o fizickim licima, krediti se najcesce dobijaju za par dana ako su ispunjeni svi uslovi.


Regionalne agencije za razvoj MSP su deo projekta pod pokroviteljstvom EBRD i njihov zadatak je da pruzaju iskljucivo nefinansijsku podrsku licima koja su zainteresovana da udju u preduzetnicke vode ali misle da nisu dovoljno upoznati sa materijom. Znaci konsultacije u vezi osnivanja pravnih lica, tumacenje zakona, analiza trzisne klime, a nikako finansiranje projekata, bez obzira da li se radi o kreditima ili bespovratnim sredstvima. Takodje ni NVO ne bi smele da daju bilo kakve kredite. Ispravite me ako gresim, ali skracenica NVO znaci nevladina organizacija, a deo definicije pojma nevladina organizacija cini i rec neprofitabilna. A kako se kredit dodeljuje sa ciljem da se odredjena suma novca vrati davaocu kredita zajedno sa dogovorenim kamatama, meni nije jasno kako ta "organizacija" moze da se klasifikuje u neprofitabilne. Davanje kredita je itekako profitabilno. Da su investicioni fond bilo bi razumljivo, ali NVO koje daju kredite treba zaobilaziti u sirokom luku. Nemojte da se zezate ljudi, ili idite u banku ili kod zelenasa. Znate sve detalje "aranzmana" koji ugovarate i u oba slucaja znate sta vas ceka ako ne otplatite na vreme. Niko ne deli nista free.

P.S. Marjane, kontaktiraj National Bank of Greece, kruzi (doduse nepotvrdjena) prica da daju kredite start-uperima.

Ma razumem ja tebe u potpunosti, ali zar nije dovoljno npr. biznis plan i 2 ziranta?! Pro Kredit banka trazi samo jednog ziranta, ali zato treba firma da ti je aktivna najmanje 3 meseca.

---

Pa cekaj, na koju semu?! Ne mislis valjda na potrosacki kredit? I koji su ti uslovi?


Pogledaj ovo. To je sa sajta Forum NVO Kraljevo. Cini mi se da gresis.


Na njihovom sajtu kaze za kratkorocne kredite do 12 meseci:
Obezbedjenje: hipoteka na imovinu, garancija prvoklasne banke, depozit, menice, jemstvo i sl.
Jemstvo? Sta je to? Jel bih mogao samo na to da idem?

I onda kaze stavka 5:
5. Fotokopija finansijskih izveštaja (komplet) za poslednja dva obracunska perioda

Sta je ovo? Da li to opet znaci da firma mora da najmanje ta dva obracunska perioda?

---