Pitanja vezana za pravopisne nedoumice - samo u ovoj temi!

mozes li ovo da pojasnis?



zivo me zanima....

Potpis

A computer once beat me at chess, but it was no match for me at kick boxing

jao bre bukovski, uopste te ne prozivam...

*dobronamerno* sam te par puta uputio na onaj sajt sa pravopisom...
kao i sve ostale, ako im to treba. bez ljutnje samo :)

Potpis

OV SM
LA PK

Za felne ili felge: pravilno se kaže auto felna, makar dosta njih kaže i auto felga. To sam primetio kada je neko tražio i našao na sajtu koji smo radili audi felge. A imate i onaj stari vic kada partizani jedu gume, pa dolazi Tito i kaže im: 'drugovi, jedite felge, gume su za ranjenike'.

E sada, ako mislite drugačije, ispravite me :)

Inače, danas sam pio sok od šangarepe još jedan često korišteni biser.

mislim da se braca hrvati ne bi slozili :)

Hmm prvi put čujem za "felge"... :)

Potpis

Putuj planeto, super smo se družili
nama je lepo, taman kako smo zaslužili!

Ma koliko sam ja primetio felge kazu ljudi mesto felne kad pricaju jer im to 'KUL' zvuci - culi su negde pa ajd i oni da prihvate.....

Nego nisam siguran, da li se kaze samnom ili sa mnom cesto naletim na ovu dilemu a skoro sam se sa nekim raspravljao. Mislim da treba zajedno, dakle 'samnom ' ?

nek me neko ispravi ako gresim

poz


n

Sa mnom.

Potpis

Putuj planeto, super smo se družili
nama je lepo, taman kako smo zaslužili!

Onda je situacija jasna što se tiče felni :) I nemci kažu felgen, valjda :)

byteflush je u pravu: piše se sa mnom, preda mnom, dakle odvojeno.

Da, Švabe kažu felgen, i to je preuzeto od njih, kao i mnogi pojmovi u našem jeziku vezani za mehaniku. Inače je potpuna komedija oko pogrešne interpretacije nemačkih reči u našem jeziku.
Mnogo ljudi kaže "glanc nov", misleći, valjda, da kada je nešto novo, ono je "uglancano", odnosno, sija se. Međutim to je takođe preuzeto iz nemačkog "ganz neu", odnosno, "potpuno nov".
Pa onda, "Blaupunkt" => "Blaupukt"
"Grundig" => "Grunding", mada se pravilno izgovara "grundih"

I jedna kolosalna greška pri preuzimanju strane reči: "dragstor" koji kod nas označava prodavnicu robe široke potrošnje sa produženim radnim vremenom, a potiče od "drug store" koja na engleskom označava apoteku. Neki naš zemljak je verovatno nekada davno bio u Engleskoj i video da neka radnja radi do kasno u noć ili cele noći, a da je tamošnji domorodci zovu "dragstor", ali verovatno je zaboravio da prepriča, kada se vratio kući, da se u dotičnoj radnji prodaju lekovi, a ne prehrambena roba.

U vezi stranih reči: ne treba se boriti protiv stranih reči. Strane reči obogaćuju jezik, nikako ga ne unazađuju. Pobogu, pa 30% reči u našem jeziku je turskog porekla. (procenat je odokativan, ne odgovaram za preciznost podatka)
Pa zamislite samo - mi nemamo srpsku reč za "gaće"!!! Da li to znači da nismo nosili gaće pre nego što su Turci došli? Ovde, naravno, mislim na gaće koje se nose kao donji veš (wasch - nemačka reč), a ne na gaće kao pantalone (mislim da je italijanska reč), iako Crnogorci kažu gaće za pantalone.

Eto toliko od mene za sada.

Potpis

http://www.kgonline.info - Prvi kragujevački portal i forum

Sve bi bilo jasnije kad bi se neki potrudili da malo razmišljaju kad govore o pravopisu.

"Sa mnom" je isto kao kad kažete "sa tobom". Nikome ne bi palo na pamet da piše "sa tobom" spojeno. Setite se padeža, iz osnovne škole:

N: ja
G: mene
D: meni
A: mene
V: - (ja)
I: (sa) mnom
L: meni

isto kao i:

N: ti
G: tebe
D: tebi
A: tebe
V: ti
I: (sa) tobom
L: tebi

nazalost "sa mnom" iako to nema veze sa izgovorom, jedna od katastrofa u nasem smrdljivom pravopisu.

felge - kazu hrvati. felne - kazemo mi. naravno od nemackog felgen kao sto neko rece.

U zivotu nisam cuo da je neko pravilno izgovorio "odredbi zakona". Da li sam ja uopste u pravu, pitam se?

Results 1 - 10 of about 3,590 for "odredbi zakona"
Results 1 - 10 of about 737 for "odredaba zakona"

Sedi, jedan. U jeziku postoje i takve stvari kao što su proklitike i enklitike... samo zato što se nešto izgovara u jednom dahu ni slučajno ne mora da znači da moramo od toga da pravimo jednu reč. Plus, mnoge stvari o kojima se ovde govorilo nemaju veze sa pravopisom već spadaju u problematiku leksikologije i opšte gramatike.

Hmmm... jedino na šta možeš da se osloniš u klimavom domenu nepostojanog "a" koje se javlja samo u genitivu množine, jeste govorna praksa. Tako da, ako se "odredbi zakona" javlja 5 puta češće od "odredaba zakona" onda je "odredbi zakona" - pravilnije.

A ako hoćete da govorimo o pravim perverzijama pravopisa, ali baš pravopisa:
Kako biste pisali "sveti sava" (namerno oba s stavljam malo da vam ne bih pomagao)? Pazite, ovo je TRIK pitanje - zbog jedne nove istripovane odredbe uvedene ove godine u naš pravopis.

Potpis

_{In a game of chess you must never let your opponent see your pieces - Zap
Brannigan}

Ne znam za novu odredbu, ali volim da pogađam
Valjda: "sveti Sava" ako je u pitanju ličnost, a "Sveti Sava" ako je u pitanju slava, odnosno praznik, ne?

Koliko sam ja čuo (a i posredno imao prilike lično da se uverim), u izgovoru i ne postoje nikakve podele na reči, sve se izgovara „spojeno“. Pisanje je samo jedan način da se govor nekako prenese, i sva rešenja u tom pogledu su neko vaganje između dobrih i loših strana (sve spojeno ne bi mogao da čitaš...) Npr. kineski ovakve probleme automatski izbegava svojim izborom zapisa govora (ali zato uvodi neke druge).

Što se tiče upotrebe stranih reči. Ja bih rekao da pitanja korišćenja stranih reči i pravilnog pisanja nisu sasvim razdvojena, posebno pri masovnoj upotrebi stranih reči u izvornom obliku. Primetio sam da mnogi koji srpski pišu bez nekih (meni) očiglednih pravopisnih grešaka, vrlo lako greše kad se umešaju strane reči. Npr. da li mislite da je pravilno napisati „u Linuks distribucijama“ ili „instalirajte Bitstrim Vera font“? U ovim i sličnim primerima, zbog upotrebe engleskih umesto srpskih pravopisnih/gramatičkih pravila, promenjeno je izvorno značenje; tj. greška nije samo pravopisna, već još gore, i semantička.

sve u kom smislu? kako ne postoje, valjda pravis pauze izmedju reci? nikad nisam cuo da neko izgovara "saprijateljem" "saocem" spajajuci ih i menjajuci polozaje naglasaka. a isto tako nisam nikad cuo da neko izgovori "sa mnom".



bravo - naucio si par novih reci, da bi meni mogao da kazes "sedi, jedan". steta sto nastavljas da ih frljas bez reda, po starom obicaju.

_{[Ovu poruku je menjao drgrozozo dana 11.04.2005. u 14:50 GMT+1]}

E, ne lezi vraže!

"Sveti Sava" je slava, tu nema zbora.
"Sveti Sava" se piše i za istorijsku ličnost, Rastka Nemanjića.
Međutim, u izrekama, poslovicama i narodnim pričama (!?) za osobu pišemo "sveti Sava" (??!!)

E sada, ovo bih recimo uz malo rezerve i mogao da progutam, da nije sledećeg idiotluka: analogno ne važi za npr. Svetog Đorđa, Svetog Pavla... (itd.) već se oni u svim kontekstima pišu sa velikim "S". (!?)

Verovatno iza ovoga ima neke logike, ali mislim da je ta logika poznata samo onom čoveku koji je pisao pravopis.

I mala ispravka: ovo nije iz ovogodišnjeg pravopisa već prošlogodišnjeg, "ovogodišnji" još nije izašao.

@Časlav Ilić & drgrozozo
Pa ako ćemo već da zagazimo i u fonetiku... u govoru se definitivno prave pauze između reči. Po pravilima bi u govoru takođe trebalo da se prave duže pauze iza zareza, a najduže iza tačke. Ono što komplikuje celu stvar, i što je vas dvojicu očigledno zbunilo, jesu enklitike i proklitike (skraćeni oblici punih reči koje u procesu skraćivanja gube akcenat, ili kratke reči koje same po sebi nemaju akcenat, pa se u govoru fonetski "kače" za prethodnu ili sledeću akcentovanu reč, respektivno, tj. izgovaraju se kao jedna fonetska celina sa tom rečju).

Potpis

_{In a game of chess you must never let your opponent see your pieces - Zap
Brannigan}

Takođe je zanimljivo primetiti da se u različitim krajevima srpskog govornog područja enklitike i proklitike u različitoj meri poštuju. Recimo, u Pomoravlju se "ne mogu" najčešće akcentuje na o (u tom smislu se, paradoksalno, i verovatno manje greši pri pisanju). Što se ide južnije, to se "klitike" manje poštuju. Tako sam u vojsci čuo jednog Kosovara koji i "ne znam" akcentuje na a.

_{[Ovu poruku je menjao jablan dana 11.04.2005. u 14:59 GMT+1]}

Interesantno pitanje.

Jedno je (nadam se :) sigurno: svako ime mora početi velikim slovom, a svako lično ime u okviru imena od više reči takođe mora imati veliko slovo. S ovim na umu, ako je u pitanju ime neke nežive ili apstraktne tvorevine, onda bi išlo „Sveti Sava“ (bolnica, škola, trg, hor...)

Dalje, recimo da ima neki razbojnik kome je nadimak „Sveti Sava“ — opet veliko slovo, jer je opet cela konstrukcija ime, tj. deo „sveti“ ništa ne opisuje (isto kao „Mali Džon“: „Zašto ga zovete ‘mali’?“ — „Jer nije!“).

Problem nastaje samo oko crkvenog imena sveca: da li je deo „sveti“ tu samo radi opisa (moguće), ili čini sastavni deo imena (isto moguće). Mislim da je odgovor ovde nemoguće dati sa čisto lingvističke strane, sve zavisi šta se usvoji kao posvećeno ime: ako je to samo „Sava“, onda treba „sveti Sava“, a ako je cela konstrukcija ime, onda „Sveti Sava“. Ja lično bih išao sa malim slovom ako se radi o „nekom proizvoljnom“ svecu Savi (valjda je Sava jedno od uobičajenih crkvenih imena), a za Rastka Nemanjića velikim slovom. Jer i ako „sveti“ nije deo njegovog svetačkog imena, običaj je u srpskom jeziku da se važnim istorijskim ličnostima neki opisni dodaci poimene (Ričard Lavljeg Srca, Matija Korvin, Stefan Prvovenčani, itd.), pa je sasvim logično da tako bude i za Svetog Savu (bez navodnika na kraju :)

kako nas je to zbunilo, bas me zanima.