Šta (legalno) raditi u ovoj zemlji a da plata bude veća od 250 ili 300 eura?

Kad se uzme u obzir (ne)efikasnost naseg pravosudja, definitivno nije dovoljno.

A sto da ne? Redovna plata od oko 300 eur je dovoljna za cash kredit na 12 meseci kod vecine banaka. Sigurno imas nekog drugara koji bi ti izasao u susret ako mu objasnis da mozes da obezbedis otplatu na vreme.

A ti pogledaj ovo: http://www.crnps.org.yu/xdoc/arhivavesti/Pravni_vodic_za_NVO.pdf

Kad se ta vest pojavila na sajtu, na kraju recenice u zagradi je pisalo ako je moguce, sto je znacilo da je moguce da i novoosnovane firme konkurisu.

Tesko! U Kraljevu retko gde ima neko ovoliku platu. Mozda duplo manju.


Taj nastavak i dalje stoji na sajtu, ali posle recenice "Šestomesecni bilans za tekucu godinu ako je moguce"

---

Jeste tesko ali nije nemoguce. Postoji i fora "solidaran duznik" (Raiffeisen), gde se gledaju ukupna primanja domacinstva a ne samo jedne osobe.

Sto se drugog dela tvog posta tice - u pravu si, preleteo sam kroz tekst pa nisam lepo video.

Inace, onaj link sam ostavio kako bih pojasnio definiciju poslovanja NGO sektora, apsolutno je neprihvatljivo da oni imaju bilo kakve veze sa investiranjem, pa makar bili samo posrednici. Uostalom, i banke su samo posrednici, zar ne? Koriste kapital privrede, stedisa i ostalih gradjana koji se akumulira na njihovim racunima i investiraju u realno profitabilne projekte. Ali da bi osnovao banku treba ti 10mil. za depozit kod NBS, a NGO mogu da osnuju Pera, Zika i Laza za ~100 eur...

Mislim da je jemstvo nasa rec za "zirantstvo" ( garantstvo, neko garantuje == jemci za tebe i prihvata da snosi deo stete ako se prevario u svojoj proceni tebe ), ali ipak trebalo bi proveriti kod banke sta oni tacno podrazumevaju pod tim.

Uzgred, da li zirant moze da bude pravno lice? Da li bi to mogao da bude investicioni biznis? Mislim, osnujes agenciju za garancije (sto je ustvari neka vrsta osiguranja) i naplacujes odredjeni procenat (manji nego sto bi bila kamata na pozajmljivanje love) samo na "zaledjinu", bez stvarnog angazovanja novca. Mogla bi cak da se napravi agencija kao sto su one za pozajmice, ali za pronalazenje ziranta (fizickih lica) za iznajmljivanje.

Mislim da u ovom slucaju "jemstvo" znaci da neko pravno lice garantuje za tebe, da se traze garancije fizickih lica rekli bi jednostavno zirant, to je vec odomacen izraz kada je "bankarski recnik" u pitanju.
Salec, ideja ti nije losa, ali mislim da je to ostavljeno nedefinisano u nasem pravnom sistemu. Moguce je to sprovesti u delo, ali je pipav posao jer je "polulegalno".

Sto se tice mogucnosti da NVO odobrava kredite zelim da objasnim par stvari.

Kao sto si video na primeru NVO ocigledno odobrava kredite u slucaju NVO lingua npr, a sa druge strane imas opciju da NVO odobravaju bespovratne pomoci u vidu grantova (tretiraju se kao humanitarna pomoc) i to rade u Srbiji recimo nemacki Help i americki USAID, cujem da uskoro i Danska jedna organizacija pocinje slican projekat. Znaci, nije kredit, ne vraca se nego se daje kao humanitarna pomoc u vidu masina koje su potrebne da porodica moze da zaradi dovoljno za zivot.

Kako se to radi? Naravno da Lingua kao NVO ne moze da vrsi isplatu kredita i da zaradjuje na taj nacin. Ali, njihov donator im odobri sredstva, oni potpisu ugovor sa mislim Komercijalnom bankom (mrzi me da proveravam) i prakticno kredite realizuje Komercijalna banka, ali kompletnu proceduru sprovodi osoblje Lingua-e za honorar koji oni jedino zakonski i mogu da prime. Tako da prakticno korisnik kod njih dobije sva objasnjenja, a onda kredit realizuje preko banke koja je ovlascena za to. Citav kreditni fond ide u krug i vraca se u fond odakle se isplacuju buduci krediti. Inace, mislim da je ovaj fond prilicno mali i da je vreme cekanja na kredit veliko. Takodje, mislim da je u ovim slucajevima stopa vracanja kredita losa u odnosu na klasicne bankarske.

A pazi da ti Agencije nesto ne pomognu svojim genijalnim uslugama. Uglavnom su u pitanju savetnici za biznis koji imaju 30 godina, studirali 10, i nikad nigde nisu radili pre tog posla na koji su uleteli po politickoj liniji. Tako da se ne bi mnogo uzdao u njihovu nefinansijsku pomoc pri pokretanju biznisa.

Ljudi, zanima me jos nesto. To je pod uslovom da pocnem onaj posao koji sam zamisljao. Sta je potrebno da bih ja postavio neki mali kiosk u kojem bih prodavao svoj proizvod negde u gradu. Bilo gde, nije toliko bitno. Znaci, ne mora negde u centru, vec moze i malo van grada. Kako to ide? Kome se sta placa?

---

I mene ovo interesuje , za objekat koji se nalazi na privatnoj svojini mi je jasno ali na opstinskoj to me interesuje ?

Mozda sam zalutao...

Ha, ha ... care!!
10 dana - pa ti si za ubistvo ... c c c ... jos se time hvalis - eboteeeeee ...
Ljudi bre to rade mesecima, a ti se tu dizes sa 10 dana ...
ziPa, nie lako .. he,he,he .. p da ... a $ta bi reko da si sam obrao 2 Hektara yabuke ?
a ?
Mislis da bi smeo da se usudis na tako nesto ?
Ae pozdrav !


( Post Scriptum - 2 `ektara = 3.000 stabala yabuke )

---

.....ljudi mislim da se na prostorima balkana gubi koncept legalno / ilegalno jer svi oni i koji rade legalno moraju pomalo da rade ilegalno , jer ih je okruzenje na to natjeralo .
Ja licno imam privatan posao vec cetiri godine ( Banjaluka ) i tek u zadnje vrjeme pomalo " sazrjevam " nastojeci raditi legalno . U jednu ruku sam ogorcen na sve , al' kad na kraju stvari pogledam iz realnog ugla vidim da su obicni ljudi ( ma kakav profil njihove licnosti bio ) u maloj mjeri krivi za situaciju . Kriv je sistem i uredjenje .
Moj savjet za novopecene biznismene je : ako niste u mogucnosti da za malo sredstava i u brzom vremnskom periodu zaradite nesto novaca ( ali stvarno da budete 100 % ) onda planirajte dugorocno , ma kaoliko put bio tezak i spor racionalnom promisljenoscu za odredjeno vrjeme donosi sigurne rezultate ( rizik na minimum ) . " strpljen , spasen " .
Zaboravite lake zarade ako niste mislili varati , jer u lakim zaradama se gubi koncept dugorocnog poslovanja .....
Kad budem imao vise vremena , injecu vam i neke ideje i ukazati na pogreske koje sam ja pravio da vi , ako je moguce , prodjete bez njih.....


Pozdrav , Denis

Lekovito bilje - Hleb od kamilice



Dobit od hektara pitome nane 85 hiljada dinara, od kamilice 72 hiljade dinara.., a od pšenice pet hiljada dinara…

Po biodiverzitetu Srbija je svrstana u 158 najboljih centara sveta; u bogatoj flori utvrđeno je:
- više od 700 biljnih vrsti sa lekovitim svojstvima,
- registrovano je 400 vrsti lekovitog bilja,
- od kojih se sa 280 vrsti trguje kao sa industrijskom sirovinom koja se daljom preradom koristi za izradu lekova, kozmetičkih i higijenskih preparata, začina, raznih ekstrakata...

Potražnja za ovim sirovinama na domaćem i stranom tržištu je povećana, pa je i iskorišćenost prirodnih staništa intenzivirana, što "preti" da iskoreni pojedine vrste. Sem toga, u nesrazmeri je veliki broj preduzeća koja se bave trgovinom lekovitog bilja, a malo je proizvođača - sirovinaša.

Inače, Srbija je još daleke 1939. godine izvozila 1.810 tona lekovitog bilja i 29 tona etarskog ulja. U 2003. godini vrednost izvoza ovih proizvoda premašila je tri miliona dolara. U strukturi izvoza najviše je bilo bilja za:
- farmaceutsku i kozmetičarsku industriju (u vrednosti 1,3 milion dolara), zatim
- kamilice (726 hiljada dolara) i
- nane (543 hiljade dolara).

Istovremeno, uvezeno je bilja za milion dolara, od čega najviše za:
- farmaceutsku i kozmetičarsku industriju (745 hiljada dolara),
- korena lincure (82 hiljade dolara),
- cveta lipe (73 hiljade dolara) i
- nekih vrsta ekstrakata etarskih ulja.

Te godine je pod lekovitim biljem bilo 1.740 hektara, a prošle godine oko tri stotine hektara više, što govori da se uviđa da je ova proizvodnja ekonomski profitabilna i da bi u dogledno vreme mogla da dostigne i do desetak hiljada hektara plantažnog gajenja.

Prema projektu Instituta za proučavanje lekovitog bilja "Dr. Josif Pančić" iz Beograda (Strategija zaštite lekovitog bilja u Srbiji), na ovaj način bi bilo više sirovina, što bi podstaklo više stepene finalizacije i dalje, podizanje raznih pogona za obradu, sušenje, destilaciju etarskih ulja. Naravno, izvozom finalnih proizvoda bili bi veći i finansijski efekti. I u tom segmentu agrara predstoji usaglašavanje sa standardima EU - u prometnoj sferi, pripremi sirovina, tehnologiji obrade i proizvodnje.


Edukacija

Intenzivnije gajenje lekovitog bilja na našim prostorima započelo je sredinom prošlog veka. Dve decenije kasnije (1970. godine) dobijene su veće količine sirovina od 15-ak biljnih vrsti sa poznatom tehnologijom gajenja, među kojima je bila kamilica, pitoma nana, matičnjak, žalfija, beli slez...

Nosilac procesa edukacije i obuke proizvođača bio je od osnivanja - 1948. godine (do danas) Institut za proučavanje lekovitog bilja "Dr. Josif Pančić", čiji su stručnjaci determinisali aktivne sastojke u bilju i njihovo terapeutsko dejstvo i postavili visoke standarde za ocenu kvaliteta lekovitih sirovina biljnog porekla. "Za izradu pomoćnih lekovitih sredstava ove standarde može da zadovolji organizovana proizvodnja sirovina ujednačenog kvaliteta.

Praktično, postoji četrdesetak biljnih vrsti koje mogu da se gaje plantažno, a postoji i grupa bilja koje bi trebalo da se privedu kulturi da bi se zaštitila u prirodi zbog nekontrolisanog sakupljanja. Generalno, kamilica i pitoma nana dominiraju (skoro 50 odsto u ukupnoj strukturi setve lekovitog bilja), mada po profitabilnosti ne zaostaju ni beli slez ili žalfija.

Prednosti plantažne proizvodnje su evidentne, jer se dobijaju veće količine kvalitetne biljne sirovine sa željenim sadržajem pojedinih bioaktivnih komponenti, pri čemu je moguć izbor ekološki prihvatljivih uslova za proizvodnju, a i gajenje vrsti koje ne postoje u flori zemlje..


Računica

Seljaci već godinama nikako da izvuku profit iz tradicionalnih kultura - pšenice, kukuruza, šećerne repe... Nisu se naročito ovajdili čak ni prošle, izuzetno rodne godine. Tako je od pšenice sa prosečnim prinosom od pet tona po hektaru i ceni od 7 dinara za kilogram vrednost proizvodnje 35 hiljada dinara.

Kada se odbiju predsetveni i drugi osnovni troškovi - ukupno 30 hiljada - seljaku od hektara pšenice ostaje oko pet hiljada dinara (pod uslovom da je neko hteo da mu je otkupi po sedam dinara).

Ukoliko bi se taj isti proizvođač odlučio za gajenje kamilice - ukupni troškovi po hektaru su:
- 48 hiljada dinara, vrednost proizvodnje 120 hiljada dinara - pod uslovom da su prinosi:
- 400 kilograma cveta (240 dinara kilogram),
- 200 kilograma pulvisa (120 dinara kilogram) - znači da je dobit 72 hiljade dinara.

Druga najmasovnija lekovita biljka - pitoma nana u prvoj godini ima:
- troškove proizvodnje 66,5 hiljada dinara i
- dobit 52,6 hiljada dinara.

Da bi se u drugoj i trećoj godini troškovi sveli na 35,3 hiljade dinara, a dobit dostigla 85 hiljada dinara.

Nadežda Vodeničar

---

....impresivno nema sta , ja sam se pored ostalog odlucio i baviti vocarstvom na 2 ha , al' nema svako par hektara zemlje.....
Ne zelim da me pogresno shvatite , predlog je stvarno dobar i svakako ima perspektivu . To ja stalno ljudima objasnjavam , nije nase da pravimo televizore nego da iskoristavamo ono sto nam je priroda dala i ono sto samo mi imamo a drugi nemaju . Daleko smo mi od visoke tehnologije , ali primjenom propisnih agrotehnickih mjera mozemo postici puno sa resursima koje posjedujemo .......

Pozdrav

E moj strucnjak ... od psenice 5.000 ... c c c c - pa ti si stvarno to samo citao negde
Zar mislis da su seljaci - pardon - poljoprivrednici - bas toliko glupi da bi je sejali za samo 5.000 po Ha ?
Ma daaj ... ok sto se tice dobiti - jeste veca od kamilice - ali brate - znas li ti koliko je nasa zemlja zarazena - pa to da ti uspe - trebao bi ti mali milion preparata ... Nemoj da poustujes textove za koje nisi siguran da li su tacni ...
Ae pozdrav!

---

konstatno nailazim na ovake ideja , kao ovo tipa lekovito bilje , sve je to lepo i krajnje zanimljivo , ali ima jedno veliko ali ,zanimljivo je da je uzadnje vreme zadnjih 7-8 godina plasirano mnogo ovakvih ideja ( samo ideja i neki biznis planovi obojeni u ruzicasto ) poslednje cega se secam su pcelarstvo , gljivarstvo , cincile pa zadnje puzevi i kalifornijske gliste :( .Zasto drzavna preduzeca i razni kombinati kojih ima mnogo i imaju velike kolicine Hektara zemlje nepocnu da rade te projekte ili recimo velike firme kao krmivo produkt ? To je siguran biznis , zar ne ???Nego lepo sve se plasira kao porodican biznis i onda se lepo ljudi uvuku u machinu iz koje lako nema izlaska .I ja sam se bio primio na takve ideje i ulozio dosta vremena i dosta para na proizvodnu bukovaca , za koje su tada davali cak i neke kredite, od izvoza naravno nije bilo nista , a u nekim emisijama su cak neki "strucnjaci "govorili da se uvoze po ceni po kojoj sam ja tada prodavao nakupcima na pijacama po beogradu .

U praksi je sve to jako cudno , drugim recima mnogo se " mulja " , kada trebate nesto da prodate cak i kade je to za izvoz , ucenjuju vas i neplacaju odmah i kada kupe (ne plate sve) .Sve sto se kod nas proizvodi se i uvozi maline, meso, sirevi , salata ,voda !@! tako da teorija uvoz -izvoz nema mnogo osnova .

Inace ko plasira ovakeve tekstove i kakva su njegova iskustva u praksi da moze da donosi takve zakljucke ?!?! teorija ?!?!? euforicno-optimisticki poremecaj !?!?!? warpspeed !???? startrek ?????

KO se "ovajdio" od proizvodnje lekovitog bilja ???

Ma naravno Srbija ima i resurse i najnaprednije agrotehnicare a holandija ili francuska ih nemaju :))))))))))))))))))))))))))))))

Ako nekoga ima ko nesto slicno proizvodi rado bih razmenio iskustva ili bar nekoga ko pise ovako "zanimljive" tekstove .

pozdrav

.....tacno ljudi .......argumenti !!!!!!!!!!!!!!!! .
al' zapitate li se malo kakvi su ljudi , svako ko se uspjesno bavi nekim poslom ne zeli sam sebi stvarati konkurenciju iznoseci studije opravdanosti u javnost .......
a ko plasira ideje ???
Pa svi mi imamo ideja za izvoz , ....
Niko nije osporio uspjeh da se nesto napravi ( proizvede ) , problem je uvjek u plasmanu , dobar majstor nije i uspjesan trgovac........
Nisu dzaba ljudi rekli za neke " ovaj moze prodati i go*no....."
i tako dalje , itako dalje ...
Zato kazem " ne postoji univerzalno rjesenje "....


Pozdrav

Tacno je to sto kaze milos niks... Proizvesces ti 20 tona kamilice prve godine bavljena sa time, i po toj nekoj logici trebao bi da zaradis 20,000 eura... Medjutim, kome bi ti prodao 20 tona kamilice u ovoj drzavi? A ista stvar je i sa cincilama, i uzevima, i svim tim "get-rich-quick" iliti leba bez motike 'poslovnim' semama...

u Srbiji tajkuni preko onog sranja od politicara guse svaki sitan biznis jer koriste ovaj metez da se na kradu sto vise.

Kad to postignu onda ce uvesti zakone da odbrane kapital. (Mi) sitna boranija cemo opet postavljati ista pitanja.

iskreno ..ja jesam to samo citao i ne zivim od radova na selu..a i kako pesnik kaze "ako su lagali mene lazem i ja Vas".. uostalom ako je clanak objavio vodeci ekonomski casopis u zemlji aka "EKONOMIST" valjda bi trebalo da bude tacno, naravno osim ako nije stamparska greska ;-)

Posto vidim ti baratas odlicnim znanjem vezano za psenicu, pojasni koliko je dobit od psenice na 1 hektar? mozda nula vise ili? :-)

p.s.

Proizvođači traže devet dinara
http://arhiva.glas-javnosti.co.../02/19/srpski/SE05021804.shtml

p.p.s.
Prošle godine ostvarili smo rekordnu proizvodnju kada je sa 630.000 hektara požnjeveno preko 2,7 miliona tona, uz prosečan prinos od 4.33 tone po hektaru - rekao je Denčić i naglasio da se nalazimo u apsurdnoj situaciji jer nas boli glava od tržnih viškova. Denčić je ukazao da mađarski seljak, pre nego što otpočne ciklus proizvodnje pšenice, od države dobije 240 evra po hektaru subvencije i tako od srpskog farmera ostvari 39 odsto veću dobit."
http://arhiva.glas-javnosti.co...3/06/24/srpski/E03062303.shtml

zemlja zagadjena???

---

znam uglavnom za sve likove koju u okolini do Bg recimo imaju neke jake farme i niko se nebavi fresh biznisima ( o tome da kako su stekli i kojim metodama no comment i nemam nista protiv toga i ja bi isto da sam imao prilike i mogucnosti :) Jos jedna stvar koja me jezivo iritira kada pocnu sa patriotskim elementima tipa: Srpska priroda i resursi su najbolji u svetu -- srpski tehnolozi , agrotehnicari ihhhhhh 10+ best of the best --- nicime osnovane tvrdnje primer 1. bio je skoro neki fijasko sa psenicom i kvlitetom iste .Unistavanje i gusenje sopstvene ekonomije .

@denisvuckovic
Ko to neosporava uspeh u proizvodnji necega ?!!??! Onaj ko proizvodi . I sir koji ja proizvodim mislim da je najbolji na svetu :)I kada je nesto dobro u startu ( ima i takvih stvari da ne kazem i ispadnem pesimista ) proces dalje prerade totalno urnise proizvod
Kako stvari stoje ispade da onaj ko nesto proizvede treba to i da plasira krajnjem kupcu sto je apsurd za bilo kakav pomak i bolju cenu na trzistu ( i naravno kvalitetniji proizvod )



@secret

apsolutno sam razumeo da ti nisi pisao clanak nego si samo citirao clanak napisan od strane nekog "ekonomista" koja je apsolutno navlacenje i lupanje Da si nesto tako sam napisao i bilo bi normalno ali je najveci jad u tome sto takve stvari obicno iznose neki " strucnjaci " . nije mi jasno kako neko "strucan" u toj oblasti moze da napise takav clanak koji se izdaje u nekim novinama i da se nastavi baviti tim poslom posle takvog samoponizavanja

po hektaru ti je dobro ako je vise od 3.5 tona psenice u vojvodini mozda vise , dobit ? ne znam sta da ti kazem nebavim se time i nisam strucnjak ( uzmi u obzir motorizaciju gde kako i po kojoj ceni nabavljas repro materijal i slicno )

@ ventura

dobro zapazanje problema . To je tacno jedan od problema ... kada nemas naseg trzista u poprilicnoj si frci tj. ako hoces da izvezes sam treba da imas ulozeno 200.000 evra za bilo koji od tih kvazi poslova . A i onda ima milion drugih problema ...

pozdrav i stvarno ako ima nekog od "strucnjaka " neka se javi ili barem nekoga ko proizvodi bilo kakav proizvod da vidimo da li ima slicnih iskustva kao ja .