Pitanja vezana za pravopisne nedoumice - samo u ovoj temi!

Nije tako jednostavno!
Ćirilicom se to može napisati na dva načina i pročitati kao što je napisano t. j. na dva načina.
A latinicom se može napisati samo na jedan način, ali kako pročitati?

Kao i injekcija. i-n-j-e-k-c-i-j-a

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3817.0

Nisi me razumeo. Htela sam da kažem da je dorađeno latiničko pismo još uvek nepotpuno dorađeno za naš jezik.
Na latinicu se ne može primeniti pravilo - čitaj kako je napisano - jer se postavlja opravdano pitanje:
Kako je napisano?
Postoje i druge reči gde možemo imati nedoumice kako se čitaju. Na primer glavni grad Slovenije jednako pišemo
latinicom i mi i slovenci, ali različito se čita. Kod slovenaca se čuju i L i J, a kod nas samo jedan glas
koji nije ni L ni J.
Ovo što sam rekla ćirilicom se može lako i jednostavno objasniti, a latinicom je to gotovo nemoguće.

(Na ovom forumu postoji i jedan nedostatak jer rečenica "Pogledaj kako odgovor izgleda" nije tačna jer kad
pogledaš kako odgovor izgleda on ti prikaže i ćirilicu ako si je upotrebio, ali kad odgovor pošalješ on ćirilička
slova "prevede" na latinicu pa poslati odgovor ne izgleda onako kako si hteo)

Hoću da kažem da je ćirilica savršeno pismo za naš jezik - na nju se dosledno može primeniti Vukovo pravilo
"Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano"

U pravu si, ćirilica je manje dvosmislena od latinice i adekvatnije pismo za srpski jezik, sa stanovišta fonetike. Sa druge strane, ni ćirilica nije savršena jer ne nosi sve informacije potrebne za čitanje neke reči - pre svega akcente.

Nisam razumela. Mi imamo četiri akcenta i oni se mogu pisati. To je i urađeno u Vukovom rečniku koji ja imam. Međutim,
pisanje akcenata koliko mi je poznato nije uobičajeno ni u drugim pismima. Interesantna je činjenica da su gotovo svi ljudi
dovoljno sluhoviti da i nesvesno pravilno naglašavaju iako ne mogu da odrede koji su akcent upotrebili. Nažalost naši
govorni mediji nedovoljno posvećuju pažnju pravilnom naglašavanju. Trebalo bi sasvim sigurno da se povede računa o
stručnosti i obučenosti spikera jer to su ljudi koje najviše slušamo i koji kvare jezik pod uticajem kojekakvih škrabala,
politikanata i mnogih pokondirenih tikava koji radije koriste strane reči tako da srpski jezik sve manje ostaje srpski.
Svojevremeno je pokrenuta akcija za zaštitu ćirilice koju i dalje treba ohrabrivati jer malo je naroda u Evropi koji imaju
svoje pismo. To je oznaka identiteta srpskog naroda koju ne smemo izgubiti i zato što je u poređenju sa drugim pismima
daleko iznad njih - jedan glas jedno slovo. Neki nam zameraju što su nam neka slova kabasta, ali uporedimo ta kabasta
slova sa čak i po četiri slova za jedan glas u pismima nekih naroda koji se služe latinicom.
Ćirilica možda nije savršeno pismo, ali koje drugo pismo je savršenije?

Savršenije za šta? Ako ti je cilj što bolji fonetski opis onoga što izgovaramo - tu su specijalna fonetska pisma. Ako ti je cilj očuvanje etimologije reči - tu su srpska i latinica i ćirilica daleko od savršenstva sa svojim glasovnim promenama. Ne postoji "savršeno pismo". :)

Kao sto Jablan rece, ne postoji savrseno pismo.

Ako se uzme u obzir i razlicitost jezika, potpuno je besmisleno traziti 'savrseno' pismo bez zadrzavanja na nekom konkretnom jeziku.

Recimo, cirilica i latinica su nedovoljne za pisanje nekih jezika, kao sto je mandarinski, zato sto nije moguce (bez dodataka) zabeleziti intonaciju koja nosi informaciju u tom jeziku (2 reci koje bi se pisale isto cirilicom / latinicom imaju drugacije znacenje u zavisnosti od intonacije).

Prema tome, jedino je moguce pricati o podobnosti nekog pisma za pisanje konkretnog jezika.

U kontekstu cirilice/latinice i srpskog, izuzev cirilicnih "dz", "lj" i "nj" koji nemaju jednoslovni ekvivalent u latinici (mada, to bi se moglo resiti ako se bas insistira kreiranjem novih slova, kao sto je uradjeno za slovo dj, a bilo predlozeno i za ostale digrafe u srpskoj/hrvatskoj latinici od strane Djure Danicica) sve ostalo je isto. Problemi drugih jezika gde se mnostvo slova koristi za zapisivanje nekog glasa bi bilo moguce pojednostaviti bez obzira na to da li se koristi cirilica ili latinica, zato sto to nije problem pisma, vec nacina na koji se konkretne reci pisu.

Npr, engleska "through" rec se moze pojednostaviti sa "thru" (sto Amerikanci rade), a dalje pojednostavljivanje nije moguce bez koriscenja specijalnih znakova koji nisu deo niti latinice niti cirilice (recimo znak za "th") ili bez promene izgovora gde bi se "th" zamenilo sa, recimo, "t" pa bi se rec pisala "tru" (opet, onda je svejedno da li se koristi cirilica ili latinica).

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Nisu dovoljne ni za srpski. "K" u "keks"* i u "kripton" se veoma drugacije izgovara.

*Vazi za "k" pre "e" i "i". Isto je i za "g".

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

Pogledajte ove rečenice:

To je moj sin

To je moj sin

To je moj sin

To je moj sin

To su ipak različite rečenice zavisno od toga šta je boldovano onosno koja reč je verbalno istaknuta.
Osim toga i svaka reč se može izgovarati na različite načine, međutim, to nije stavljeno u zadatak ni jednom pismu.
Prema tome po tom osnovu ne možemo upoređivati pisma i ne treba to ni pominjati.
Ja sam imala u vidu osnovno značenje reči jer to je po mom mišljenju uloga pisma.
To značenje se može prikazati na različite načine, a prednost svakako ima najjednostavniji i nedvosmislen prikaz.

Err,



Probaj sa mandarinskim.

- mā -> majka
- má -> konoplja
- mǎ -> konj
- mà -> grditi

Da li ti je dovoljno razlicito osnovno znacenje ovih reci?

Pismo koje koriste Kinezi je u stanju da resi taj problem i za njihov jezik su cirilica ili latinica ocigledno manje podesni.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Bez konteksta ne mogu se razlikovati homonimi, a ovo što kažeš za kineski zaista nisam znala.
Ako ti nije teško napiši nešto više o tome.

Pa mandarinski je takav jezik, tonalan je tacan termin.

Kod tonalnih jezika, promena tona moze da kompletno promeni smisao reci.

Kod takvih jezika su pisma kao sto su latinica ili cirilica neprakticna, zato sto bi zahtevali citavu menadzeriju razlicitih znakova koji ukazuju na tonalnost svakog slova. Za takve jezike su drugacija pisma optimalnija.

Zato Kinez za svaku od ovih "ma" reci ima poseban simbol: 麻, 媽, 罵, 馬 i nema nikakav problem da, kada cita, razlikuje stvari. Postici to sa akcentima na cirilicnom ili latinicnom pismu bi bilo prilicno neprakticno.

Zamisli ovu recenicu:

má mā mà mǎ - Konopljina* majka grdi konja.

Citanje toga na cirilici ili latinici bi bilo prilicno zanimljivo.

* Kao ime.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Nisi mi jasan. Da li je upitanju promena visine tona kao u muzici pa bi nam trebalo nešto poput nota
ili je u pitanju trajanje i intenzitet tona kao što je to kod naših akcenata?

U pitanju je promena visine tona, drugacije od nasih akcenata.

Zbog toga se i zovu tonalni jezici.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Interesuje me još nešto u našem jeziku.
Ljudi na selu i ljudi po gradovima govore različito. Ja mislim da je govor na selu bolji i lepši, ali gradsko stanovništvo
ga kvari i taj kvaran govor favorizuju do te mere da on postaje pravilan iako se u stvari radi o nekoj vrsti nasilja.

Na primer na selu se govorilo - ukući, krajkuće, izakuće, usput, nisput, ušumu, izšume, ugrm i t. d.
Dakle po dve reči su se izgovarale kao jedna i naglasak nije bio na imenici.

Sada se čak i na selu više ne govori tako nego na "gradski" način t. j. kao odvojene rači a naglasak je na imenici.
Po mom mišljenju na ovaj način se kvari lep način govorenja kakav su imali naši preci.

Pod čijim uticajem se prihvata kao ispravan taj ružan i nemelodičan govor?

To spajanje vec nije pravilno (sumnjam da je ikada i bilo) a da li je lepo je individualno (meni se npr. ne svidja). Takodje, daleko od toga da se "na selu tako govori". Tako se govori u nekim selima. U nekim ne.

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

Jako grešiš! Radi se o spajanju u izgovoru a ne o spajanju reči u jednu niti o spajanju kod pisanja.
Ali koliko je to bilo pravilno vidi se i po nekim rečima koje su se i stvarno spojile u jednu reč i po izgovoru i po pisanju.
(ujutro, uveče, upo (dana), dogodine, dođavola i sl.) Ako nemaš argumenata onda onda je bolje da oćutiš.
Volela bih da o tome nešto kaže Jablan jer mi se čini da je on dobar poznavalac našeg jezika.

Koji ti k?

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

U pitanju je prenošenje akcenta na proklitike (neakcentovane reči koje stoje pre reči i naslanjaju se akcenatski na njih). Ne znam pravila po kojima se akcenat prenosi ili ne prenosi (možda Bašić može nešto konkretnije da kaže). U svakom slučaju, nema veze sa selom i gradom, već sa konkretnim dijalektom na datom području. Istočnohercegovački dijalekt (kojim se govori u zapadnoj Srbiji i koji je inače uzet za referentni) češće prenosi akcenat na proklitike nego ostali štokavski dijalekti.

Nije da razlika između sela i grada nema baš nikakvu ulogu ovde. Naime, sociolingvistička strana priče implicira da su ljudi koji žive u gradu u mnogo intenzivnijem kontaktu s raznim faktorima koji utiču na razvoj jezika — te se posle izvesnog vremena zaista javlja primetna razlika između govora u određenom gradu i govora u određenom selu na istom području (budući da je govor u tom selu znatno bliži govoru s tog područja iz ranijeg perioda, dok je govor u gradu mnogo više evoluirao). Što se tiče ovog prenošenja akcenta na proklitiku, to zaista ima veze s nekim dešavanjima u istoriji našeg jezika (zato sam i pravio ovaj uvod), a o tome smo detaljnije pričali pre nekih osam godina na istoj ovoj temi, evo linka za podsećanje: http://www.elitesecurity.org/p1387314.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.