Pitanja vezana za pravopisne nedoumice - samo u ovoj temi!

Videla sam u nekim porukama da se pominje RECNIK MATICE SRPSKE. Zanima me da li u njemu mogu da nadem kako ispravno akcentovati neke konkretne reci (npr. televizija, dinara, sandale, Portugalija, spanski itd.). Ko su autori? Da li postoji neki bolji recnik, po vasem misljenju? (sto obimniji :))

U pitanju je opklada...Na zalost, opsta nepismenost oko nas uzima danak...Nekada sam bio siguran, sada vise nisam.

Naime, da li je vokativ kukavicO ili kukavicE?

To je dublet, tj. oba oblika su ispravna.

Ovo što Sardon kaže nije sasvim tačno. Naime, ukoliko mislimo na pticu, onda je jedini ispravan vokativ kukavice. U prenesenom značenju (tj. u obama prenesenim značenjima — i ’kukavna žena’, i ’boljažljivac’) dopuštena su oba oblika.

Izvor: Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Da, to jeste ispravna deklinacija za pticu, ali ako malo uopštiš stvari : ko će ikada dozivati pticu, eventualno neki pesnik a tada opet imaš pesničke slobode koje nisu ograničene pravopisom pa sledi ono što sam napisao.

Mene nervira kada se za zenska imena ne koriste oblici u vokativu, npr. kazu ovako: "Maja!, dolazi ovamo." umesto "Majo!, dolazi ovamo.".

I jos bih voleo da prodiskutujem s nekim u vezi sa reci pravilnije, po mom misljenju rec je totalno ne logicna, mislim da ju je cak i nepravilono izgovarati.
Mislim, pravilno je apsolutna tvrdnja, nema gradaciju, kao ni bos ni go, nesto je ili pravilno ili nije, ne moze da bude pravilnije ili golije ili bosije....

Mislim da uobičajena tvrdnja: "Pravilno je i jedno i drugo" poništava automatski svaki od navedenih primera, tako da "pravilnije" može da prođe...

PS
Za vokativ si u pravu, ali "nelogično" se piše kao jedna reč.

Iza uskličnika nikako ne može da bude zarez (zapeta), jedino može veliko slovo.
("Pravilno da pravilnije ne može biti!")

Posebna zbrka sa promenom ličnih imena po padežima postoji u krajevima gde je jedna od obaveznih odrednica roda:
Muška imena se zavšavaju sa "o", a ženska sa "a".

Otud i jedan veći deo populacije bivše države, za nekdašnji nacionalni automobil kaže: "... ta fića"

Potpis

The 11th Hour: The forces blocking change

Hvala sto si me ispravio.
Mada, to sa pravilnije mi i dalje bode usi i logiku.

Jeste, samo što vokativ nije uvek takav da se završava na "o". Koliko se sećam pravila, kod dvosložnih ženskih imena koja se u nominativu završavaju na "a", u vokativu ostaje "a" ako je akcenat kratak (npr. Sanja -> "hej, Sanja"), a bude "o" ako je akcenat dug (npr. primer koji si ti dao).

A Olga? Ima dva sloga, akcenat je dug, ispalo bi po tom pravilu da vokativ treba da glasi "Olgo"? Ne znam, možda i jeste, ali nekako mi para uši.

Parfem - Parfimerija....
Kako je "e" preslo u "i" ?

Još jedna dilema, koji oblik je ispravan:

a) ...samo tetki da odnesem lek...
b) ...samo teci da odnesem lek...

???

i još, ako je

metak -> meci

da li je i

tetak -> teci

???

Šta je pravilnije reći:

zaposlen - zaposleni ili zapošljen - zapošljeni
ili
uposlen - uposleni ili upošljen - upošljeni?

I zašto?

Potpis

http://www.mdexplorer.rs

Pa pošto je od zaposliti, onda zaposlen. A od zapošljavati - zapošljavan.
A tetak u množini - teče
E, a ovde u Ča je običaj da se u slučaju imena npr. Mile, kaže - kod Mila, a ne kod Mileta, što je meni definitivno logičnije. Da je u pitanju Milo, onda bi bilo ok, ali ovako??

Kaže li se raščovečan ili raščovečen? Raščovečen, zar ne?

Muško ime LUKA

Kako je pravilnije:

Luko, dođu ovamo!

ili

Luka, dođi ovamo!



Još jedna nedoumica:

Mi bi smo / Vi bi ste ili Mi bismo / Vi biste

ćemo, ćete ili će mo, će te



P.S. Kada će neko da u latinici ubaci slovo X kao zamenu za ks (ja ga mahinalno koristim pa tako napišem expert umesto ekspert)? Inače, pretežno koristim latinicu, ćirilicu samo kada je neizbežno (popuna dokumenata koji su odštampani ćirilicom i tamo gde se izričito traži).


----

http://pravopis.tripod.com/pdf/pravopis.pdf

Spušta se noć. Ledena kiša dobuje u prozore. Gde su ljudi? Nema žive duše! Ulice su
puste.;

Bez tačke se pišu i sledeče skraćenice

Zarezom se odvajaju:
a) reči i skupovi reči (istovrsni delovi rečenice) u nabrajanju: Miša, Drenko, Nenad i
Srđan su otišli na izlet. Poneli su i dobre hrane, i bezalkoholnih pića, i društvenih
igara.;

Ovo me zbunjuje. Čini mi se da ispred i nikada ne ide zarez, a da je jedini izuzetak kada i ide u kombinaciji sa zarezom kada se nešto izričito nabraja i tada je zarez iza i?

-----------

Od koga da učimo kako se piše?

Ono što me nervira, što mi "bode oči", jeste kada dobijem poslovni dokument prepun gramatičkih pravopisnih grešaka, a uz to nisu čuli da u srpskoj latinici ima više od 25 slova: č, ć = c (negde ch). ž = z, đ = dj (ovo i nekako može), dž = dz ili dj (a ako znaju za š, č, ć, đ onda dž može da bude i đz).
Mislim da sve prvo kreće od škole (osnovne i srednje): Kad bi ste samo znali kakvi radovi se sve primaju i ocenjuju sa 5? A meni profesorka u srednjoj htela da da keca zbog zaboravljenih tačake na i i j, sporadičnog izostavljanja tačke na kraju rečenice i sporadičnog mešanja dativa i lokativa u pismenim zadacima!

Potpis

ER

Radi se o tome da "poznavaoci" srpskog jezika ne razumeju pitanja jer nisu postavljena na
engleskom. Hrvatski jezik postoji ma koliko ga neki neopravdano ismejavali, ali srpski jezik i
srpsko pismo nestaju jer Srbima nije stalo do sopstvenog identiteta ni do staromodnih
i "glupih" srpskih tradicija.
Trenutno se nalazimo u prelaznom periodu na drugi jezik, a svoje pismo sve manje upotrebljavamo i skoro da smo ga zaboravili jer je kabasto i zastarelo i nije lepo a tema o nedoumicama u srpskom jeziku je besmislena jer se s tim svarima niko odavno ne bavi.
Engleski jezik je "predivan" i on je materinji ili maternji jezik sve dece na svetu jer ga upoznavaju sa televizije odmah kad progledaju i kad raspoznaju prve govorne glasove.
Tu je naravno i tradicija u vidu rokenrola i drugih "prijatnih" urlanja po principu koliko je
nenormalnije to bolje.
Bravo za "predivan" novi jezik bez nijansiranja i glupe melodioznosti srpskog, latinskog ili
italijanskog jezika. U tom jeziku nema nedoumica, sve je definisano a najdefinisanije mu je pismo.
(Tamo gde nema navodnika, stavite ih sami!)

Ja glagoljicu baš često furam.