Slicna prica je i u svim ostalim strukama. Prosto, vreme u kome si najpre ucio skolu, pa studirao, polagao ispite i provodio se ziveci kod mame i tate sve do diplome, da bi ti drzava nakon uvida u diplomu dala posao u struci je dobrih 30-40 godina iza nas. To jednostavno vise ne pije vodu i to ne samo u IT.
Na pocetku svoje karijere, negde tacno pre 25 godina, bio sam asistent na ETF-u (pre odlaska iz zemlje), predavao predmete koji nisu imali (previse) dodira sa IT ... i znate li koje je bilo najcesce pitanje studenata nakon svih vezbi, predavanja, prakticnih vezbi? Evo, sada cu vam citirati to pitanje:
A sta je od ovoga svega potrebno za ispit?
Ako ste ikada profesoru ili asistentu postavili to pitanje, onda IT nije za vas. Pravo je pitanje sta vam od toga treba za buduci posao. Ali to retko ko pita, cak i danas. Prosto, kucno vaspitanje, gde roditelji deci usade u mozak da je najbitnija stvar poloziti ispite, a za posao ce se pobrinuti nekakva "drzava". I 40 godina nakon Titove smrti, taj mentalitet nije umro, cak ni medju milenijalcima.
Svhatite, toga vise nema! Prosto, cim upises fakultet, vec negde od polovine studija kad polozis one teske, fundamentalne predmete, moras da radis nesto sa strane, trazis da negde budes mali od palube, da krades zanat, citas i igras se razvojnim alatima, jezicima, usput citas literaturu o algoritmima, strukturama podataka itd. I ono najvaznije - da se povezujes s ljudima koji se bave tim poslovima ... a negde pred ispit nabubas gluposti iz srednjeg veka koje se predaju na zavrsnim godinama i to za sesticu, cisto da polozis ispit i guras dalje. Za semestralne i diplomski se potrudis da narpavis nesto konkretno, a ne da prepisujes Wikipediju. Cast retkim izuzecima, fakultetima poput ETF, FON, FTN ... gde firme nude studentima praksu.
Takodje, kod IT ima i ona druga strana price, a ta je da programi studija kasne za trenutnim stanjem struke, ponekad i po citavu deceniju, tako da - hteo ne hteo - moras da sam kopas po raznim izvorima sa Interneta i od fragmenata znanja pokusavas da stvoris u glavi neku jedinstvenu celinu. Tu ti fundamenti, narocito jaka matematika, mogu izuzetno pomoci, jer te nauce kako se uci i kako se povezuju ti fragmenti.
I na kraju, ova prokleta, stresna i izuzetno nezdrava struka (sedenje ubija, ziva istina!) zahteva pre svega stravicno interesovanje, jak motiv (koji NIJE novac), ljubav prema samom poslu i beskrajno strpljenje. To je onaj momenat kada build ne prodje, pa se ti vratis i analiziras liniju po liniju koda, trazis sta nije u redu, ponovo pokusavas ... Ako dignes ruke posle sat vremena, ali sutradan se ne vratis tom problemu, vec batalis sve i mislis da ce se sve resiti samo - IT nije za tebe. Ako te IT interesuje samo zbog para - batali ga, IT nije laka para, niti su IT inzenjeri vrh srednje klase u bilo kojoj normalnoj zemlji. Cak ni ljudi s 20-30 godina iskustva. Zna se sta je visa srednja klasa. Advokati, hirurzi, piloti, brokeri, bankari, menadzeri ... IT je negde prosek proseka, ako ne i ispod proseka. Pogotovo od kada su se u ovu industriju ubacili likovi iz zemalja treceg sveta ...
A sto se tice buducnosti struke, bajke o tome kako ce u buducnosti programeri i neka srodna zanimanja (sysadmins, network engineers ...) nestati se prepricavaju vec decenijama. Mala ilustracija, iz moje sire struke: pre 40 godina ITU je doneo niz standarda iz oblasti IN (Intelligent Networks) i na svim skupovima je ponavljao mantru kako je cilj "IN" koncepta da mreze rade same od sebe i da im nisu potrebni inzenjeri-bebisiteri da nesto cackaju, konfigurisu, menjaju ... Evo, proslo je skoro pola veka od tada, OSI i ITU pricu je TCP/IP
pregazio jos pre 30 godina, a mi i dalje bejbisitujemo, doduse uz solidnu primesu skriptova i automatizacije, ali opet bez ljudske ruke to uvek mora da zabaguje ... Slicni glasovi se cuju i danas, uz gomilu svega i svacega sto ima akronim SDN u sebi. Opet price kako ce network inzenjeri postati visak. Ali to SDN sokocalo zabaguje bas kad ne treba, a onda svi placu za network inzenjerima da rese probleme, tako da ... human touch rulzzzz.