Evo, zarezao sam olovku, pa ću odgovoriti po hiljaditi put i nemojte misliti da ću odustati. Dakle, tema se ne zove "Kako napisati CV", "Kako naći posao" i slično, tema je "Zašto mladi nemaju posao". Ove teme jesu povezane, imaju mnogo veze jedna sa drugom, ali su ipak nešto sasvim petnaesto. To prvo. Drugo, nezaposlenost je društveni i ekonomski problem broj jedan i traži da se posmatra šira slika, a ne da se pojedincu daju saveti šta i kako. Ako je nezaposlenost u nekoj zemlji do 5%, što je po meni gornja granica prihvatljivosti, onda je sasvim legitimno onome ko posao nema reći da mrdne dupe i ustane iz kreveta pre tri popodne. Ali, ono što se ovde sa ludačkom upornošću izbegava je upravo to suočavanje sa problemom. Zastupnici neke čudne ekonomske teorije i još čudnije logike, uporno pokušavaju da temu sa terena činjenica prebace u trolovanje, za šta optužuju mene. Neće moći. Ovde nisam tema ja, niti je tema konkretni Pera Perić, tema je nezaposlenost mladih. Ko sve spada u tu kategoriju možemo da raspravljamo, ali pogledajte link koji sam dao na vrhu jedne od prethodnih strana. Srbija je šesta zemlja u Svetu po nezaposlenosti mladih do 24 godine. Ako je vama to normalno, ako mislite da je to stanje koje bi trebalo prihvatiti, onda u redu, ne morate se više javljati na ovu temu. U vašim tzv. argumentima ja mogu prihvatiti jednu jedinu stvar: niko od nas pojedinačno nije u stanju da stanje promeni, osim svoj lični položaj, u to nema ni najmanje sumnje. Međutim, tema je nezaposlenost i što je još važnije, da li je potrebno opet da crtam, ta nemoć pojedinca da stanje promeni nas nikako ne sme sprečiti da o problemu razgovaramo. Pa, mi živimo u ovoj zemlji! Šta da kažemo, ja sam se uvalio negde, sredio mi ujka/stric/mama/tata, sposoban sam pa sam se probio, a za ostale baš me briga, nek se nose? Da li je to odgovor?
Suočeni sa argumentima od kojih ne mogu pobeći, mnogi od vas u besu priznaju stanje stvari, ali i dalje ostaju pri svojim stavovima. Hajde da malo zaoštrimo stvar, da pokažemo kuda to vodi: ja svakako ne mislim da je Srbija Titanik, ali stanje ekonomije, pa i zaposlenosti/nezaposlenosti je katastrofalno, u to nema ni najmanje sumnje. E sad, CV stranka na ovoj temi uporno pokušava da nam kaže kako nije važno što četvrtini populacije preti potop, oni kažu, naučićemo te kako da ti ne budeš u tih 25%, a za ostale, pa ko ih je6e. Jesam li dobro razumeo? Ako je tako, ok, neka moderator promeni naziv teme i nema problema, ja neću više pisati ovo što sad pišem. S druge strane, ponoviću po 567746392349024838 put: imam posao i nisam u tih 25%, a nisam ni više ni tako mlad, čisto da se zna, da me ovi klinci što još nisu počeli da se briju ne smaraju. Dakle dečurlijo, pokušajte da shvatite, neko o datoj temi može pisati i o njoj imati mišljenje i bez bilo kakvog ličnog interesa. Ako to ne možete da shvatite, moram da kažem da mi vas je žao, radi se upravo o vašem interesu. Reći ću vam i ovo: podsećate me na ove naše političare u poslednje dve decenije, što lokalne što one na vrhu, čast izuzecima, koji kad se domognu položaja gledaju da obezbede sebe i svoje potomke, a društvo, zajednicu, ljude koji su im ukazali poverenje ko je6e. Ne kažem, nametnut je takav model odnosa u društvu i ljudi su stavljeni pred svršen čin. Društvo u kom živimo i mehanizmi koji u njemu vladaju su surovi, a nisu uvek bili takvi, niti su danas svuda takvi. To je ono što ja ne prihvatam i ne želim da prihvatim. Imam pravo da to jasno i glasno kažem, niko me u tome ne može sprečiti. Još nešto, pošto mi se daju saveti: hvala, nisu mi potrebni, zadržite ih za sebe. Naučio sam da plivam i u mulju, nisam više ni tako sitna riba da tek tako mogu biti pojeden, ali ponavljam, imam pravo kao čovek da kažem da to ne prihvatam, a kad više ne budem želeo ili bio u stanju da taj mulj i tu džunglu podnesem, spakovaću se i potražiti zeleniju livadu. Zadovoljni odgovorom? Dakle, to je lična stvar svakog pojedinca koja nema nikakve veze sa ovom temom, a stvar je i elementarne pristojnosti ne zabadati nos tamo gde mu nije mesto.
Daću vam još jedan primer koji ilustruje nametnuti model razmišljanja, a koji vi ovde promovišete, ne shvatajući da time idete protiv sebe. U nekom sirotinjskom getu nekog grada u USA hiljade malih crnčića se okuplja ispod koša u kraju. Koja je njihova životna perspektiva? Uglavnom nikakva, ali im se svakako daju saveti da što bolje tapkaju loptu i ubacuju u koš, da što bolje pišu CV. Jedan od njih će jednog dana postati novi Džordan, ali šta je sa ostalima? Da li će živi dočekati 20-u ili 30-u? Favele Rija ili Sao Paola verovatno kriju novog Ronalda, ali dokle će stići ostali? Ne moraju svi da dođu do slave i bogatstva, ali svi zaslužuju život dostojan čoveka. Slažete se? Zašto vam ovo pričam? Ako se dobro sećam, pre oko godinu dana su u Brazilu izbili neredi, ako se ne varam zbog lošeg gradskog prevoza. Znate li koja je bila jedna od parola? Dosta nam je fudbala, hoćemo normalan život. Brazilcima je dosta fudbala! Da čovek ne poveruje. Nisam mogao da verujem tada, kao što sada ne mogu da verujem šta neki ljudi ovde pišu.
Hoćete još jedan primer, treći po redu? Daću vam i taj primer pogrešnog razmišljanja. Da li ste čitali pažljivo ono što sam do sada pisao? Raspodela bogatstva, sve je više siromašnih i obespravljenih, a to su upravo i nezaposleni, srednja klasa se topi i nestaje, nema je više, sve manja socijalna pokretljivost, dostupnost zdravstvene zaštite i obrazovanja, nema jednakih šansi za sve, pa ni jednakih mogućnosti da se te šanse ostvare. Raspodela, neznatna manjina uzima najveći deo kolača, najveći deo dobija mrvice, a kako vidimo, ne tako mali deo ne dobija ni mrvice. Šta je rešenje? Ne da se zasuču rukavi i napravi/ispeče veći kolač, ne da se bolje raspodeli, nego da se otme što više, da se otera Pera ili Žika koji uzima mnogo, pa da ja dođem na njegovo mesto. Da li je to rešenje? Znam, čitam vam misli. Reći ću vam, ja sam u onoj većinskoj grupi koja dobija mrvice, a možda bih mogao da uzmem "svoj deo", znate ono kad Bogdan Diklić u "Maratoncima" kaže: "Hoću moj deo, nećete me prevariti". Vidite, odgovoriću vam unapred na optužbe koje čitam već sad, nije koren mog nezadovoljstva, ako se to tako može nazvati, u tim mrvicama, ne mislim da sam bolji ili gori od drugih, već u toj džungli i galami u kojoj svako svakog sapliće i lomi mu kosti da bi otkinuo što veće parče za sebe. Ojačao sam dovoljno da otkinem više nego mrvice, ali ne želim to da radim, od toga mi je muka, od toga i od onih koji mi kažu, što na ovoj temi, što u RL: tako mora biti, to je u redu, stvari tako stoje. NE, TO NIJE U REDU, TAKO NE BI TREBALO DA BUDE I TAKO DEFINITIVNO NE MORA DA BUDE.
Ovaj
tekst odlično ilustruje ono što želim da kažem:
P.S. Nisam hteo da budem ličan, ali sam morao neke stvari da kažem na ovaj način, jer drugi ne postoji.
Re: Zašto mladi danas nemaju posao
Registrovani: 4 ( Radisha, Nebojsa Milanovic, dusans, Jpeca )