SMPS za pojacalo

E to sad diodama sam bas i ja hteo da kazem,evo ispravljene seme:

---

može li se tu ubaciti trimer pa da prekostrujna zaštita može da se podešava na neku željenu vrijednost ispod maksimalne koju smps dozvoljava? to bi bilo jako jako korisno kod korištenja ovog napajanja pri popravci drugih uređaja.

Moze,i to na nekoliko nacina,dovece cu to nacrtati i postaviti,sada moram u skolu.

---

dečko školarac crta šeme-bravo! :)

To je to Aco.

Hvala!

Ovaj tip zastite je takav da ce okinuti kod jednog jedinog impulsa koji je prekoracio struju.

Posto nije realizovan na konkretnom modelu, sigurno ce doziveti izvesne korekcije.

Takodje, vrednost shunt-a za sekundar strujnog trafoa ce uveliko zavisiti od osobina glavnog trafoa i njegovog sekundara, sto je ostavljeno na slobodu korisnicima. (moze bitii podesiva, sto bi ispunilo uslov promene praga strujne zastite)

Ovakva zastita se moze dodati i kao posebna plocica jer ima samo nekoliko tacaka kojima se spreze za glavnu i na glavnoj ne zahteva bas nikave izmene.

Treba napraviti glavnu, isprobati to lepo, napraviti potrebne sekundare i filtere prema svojim potrebama, pa onda dimenzionisati zastitni sklop.

Ako se ne spoje one dve diodice ka IR2153, onda nam strujni trafo moze sluziti za merenje/pracenje struje primara.

Pravila koriscenja pasivnog strujnog trafoa (bez dodatne elektronike u njemu) su takva da se bira sto nizi otpor za njegov sekundar.
Onda strujni trafo nema nikakvog znacajnog uticaja na glavno kolo koje meri.

Posto je u konkretnom slucaju prenosni odnos strujnog trafoa 1:100, impendansa sekundarne strane (100 navoja) ce se preslikati na primarnu stranu (1 navoj) kao 1/10000 od impendanse primarne strane (prenosni odnos na kvadrat).

Sa onim otpornikom koji je Aca postavio (180R), kolo koje merimo ce videti otpornost od 180R/10000 = 18 miliohm.
U istom odnosu stoje i preslikani induktiviteti.

Sa dovoljno malim otporom shunta na sekundarnoj strani strujnog trafoa, uticaj njegovog prisustva u glavnom kolu je zanemarljiv. (u ovom slucaju je 180R potpuno zadovoljavajuce mali)

Ako strujni transformator makar i na trenutak ostane bez shunt-a, napon na njegovom sekundaru ce teziti beskonacnom.

To prakticno znaci da ce se tada pojaviti njegov snazan uticaj na glavno kolo, dok ce na njegovoj sekundarnoj strani preskociti varnica izmedju namotaja.

Zato shunt treba da ima pouzdan spoj.
Kod strujnog trafoa se NIKADA ne ostavlja raskinut krug sekundara.

Teznja ka beskonacnom naponu sa raskinutim kolom sekundara doro dodje za razne ispravljace.
Grecov spoj, formiran od dioda D10-D13 nece imati nikakav (tj. beznacajan) uticaj na tacno merenje struje.
Laicki objasnjeno, teznja sekundara ka beskonacnom naponu u otvorenom kolu, munjevito i u potpunosti prevazilazi PN barijere dioda, trenutno ih stavlja u provodno stanje, gde napon barijere vise nije od znacaja.

Realno ce se napon barijere D10-D13 preslikati na primar sa odnosom 1:100 sto je oko 7mV, nama prakticno nevazna velicina. (npr. sa odnosom 1:1000 bi bilo svega 0,7mV)

Sto je veci prenosni odnos strujnog trafoa, sve je minorniji uticaj prisustva ispravljaca na njegovoj sekundarnoj strani.

Iz svega ovog imamo sledece zaklucke:

- pasivnim strujnim transformatorima se mogu meriti struje takvih talasnih oblika koji ne sadrze DC komponentu.
- ostvarivi su i strujni transformatori za talasne oblike koji sadrze DC komponentu, oni sadrze permanentni magnet u procepu jezgra, koji sluzi za ponistavanje DC polja. Mi se ovde njima necemo baviti jer su inace tesko nabavljivi kod nas i strogo namenski pravljeni.
- postoje elektronske opcije strujnih transformatora koji mogu meriti i AC i DC struje, oni se zovu strujni transduceri, sadrze transformator i aktivni elektronki sklop za ponistavanje i ocitavanje DC polja jezgra.
- tacnost pokazivanja zavisi iskljucivo od prenosnog odnosa trafoa (naravno ako je napravljen po pravilima).
- jezgro moze biti veoma malo, jer u njemu ce se transformisati samo onolika snage koliko se izgubi na shuntu, diodama i otporu namotaja sekundara, a to je malo.
- jezgro treba da bude predvidjeno za radnu ucestanost sklopa.
- uticaj strujnog transformatora na glavno kolo je u vecini slucajeva mnogo manji od bilo kakvog shunt otpornika u istom kolu, a na kome bi se pojavio dovoljno veliki napon koji mozemo pouzdano izmeriti.
- izlazna velicina se lako ispravlja u napon jednog polariteta sto je veoma povoljno za upotrebu u elektronici.
- uvek kada u nekoj naizmenicnoj struji nema DC komponente, i kada cena to opravdava, pasivni strujni trafo je najbolji izbor za merenje struje.
- kada cena i zahtevi kola to opravdavaju, izbor aktivnog strujnog trafoa (transducera) je takodje najbolji izbor. (kad treba meriti AC/DC struje)
- pasivni strujni transformatori mogu meriti naizmanicne struje veoma visokih ucestanosti (uglavnom zavisi od materijala jezgra).
- strujni trafo sa jezgrom iz konkretnog primera (jezgro drivera iz ATX) ce sa lakocom meriti tacno u opsegu od 10-500KHz.


Pozz

Imas nekoliko nacina,prva tri su na slici,cetvrti nacin bi mozda moglo biti ubacivanje tranzistora mesto shunta pa podesavati napon putem baze,i td.

ili:

ili sa preklopnikom:


_{[Ovu poruku je menjao aca.jevtic94 dana 29.03.2013. u 21:23 GMT+1]}

---

Aco, ovim trecim resenjem ces zapaliti ili kolo ili sebe ili i sebe i kolo... Jer kao sto Macola rece:


Ocigledno nisi radio sa strujnim trafoima. Istina bas varnica nece preskociti, (zavisi od struje) ali ces svasta da popalis.
Koliko god da su strujni trafoi sjajne spravice, toliko su zapravo losi ako ne znas kako se ponasaju.

Torija pa praksa... Obrnuto ne ide.

P.S. Pogledaj profesionalne pretvarace koji koriste strujne trafoe! NI JEDAN NEMA SHUNT IZA GRECA!
[Istina same diode nece imati puno uticaja, ali za slucaj da nesto ne valja popalices ovo kolo iza.] Direktno i sto blize sekundaru je stavljen shunt i to je najcesce ne veci od 150ohm, pa se tek onda signal ispravlja i po potrebi integrali. (Najcesce treba merenje pulsne struje, pa za integraljenjem nema potrebe!)

Druga stvar, zaista sam fasciniran koliko ljudi imaju potrebe da koriste to odvratno IR2153. Ako radi ono za sta je predvidjeno, moze samo da se koristi za napajanje halogenih sijalica, a i to je pod znakom pitanja. Ako ga koristite kao high/low side driver, onda je to budzenje, pa opet nema smisla.

Konkretno Macolino resenje odozgo je lep primer Sovjetskog dizajna, tj. kad ti dodje dasa iz Politbiroa, i kaze imas ove tri vrednosti otpornika, ove tri vrednosti kondenzatora i ova dva tipa tranzistora, moras da konstruises televizor i da kosta 3 kopejke. U prevodu umetnost koliko je nabudzeno.

Ako je prenosni odnos trafoa veci, skace varnica i te kako.



Sa ovim se vec ne slazem u potpunosti. Video sam profi naprava sa shuntom iza dioda u istom broju kao i sa shuntom ispred njih.
Kada je shunt iza dioda, nema nikakve potrebe za uracunavanjem napona barijere dioda (koja inace zavisi od temperature). Prakticno, izlazni signal, samo sada jednog polariteta, je direktno srazmeran velicini struje.
Svakako da se podrazumeva da spojevi budu pouzdani.




Sklop za djake i vojnike (manjak novca) :-).

Ne misli se mnogo, vec su pravili polovinu toga, stekli kakva-takva iskustva, radice sigurno, ima regulaciju sa IC kolom koje za to nije predvidjeno, i nije skupo.

Bas tako...


Pozz

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 30.03.2013. u 20:02 GMT+1]}

papak01,ovakvi projekti jesu za nas pocetnike kojima je ovo prvi-drugi uredjaj koji sastavljamo pa je jednostavnost makar za pocetak pravi recept. dalje,jeftina i prije svega kod nas dostupna i jeftina ic-kola i ostali dijelovi su svakako pozeljni jer je masa nas u ne bas zavidnoj situaciji. isto tako,cim seme krenu u komplikovanost time krecu i u visoku cijenu,prenatrpanu plocicu,prezahtjevnu izvedbu i sve vecu mogucnost da ne proradi kako treba-ipak je "uradi sam" varijanta ovde u pitanju. ne sumnjam da je razradjenija sema i bolja ali ako jedan smps prevazidje cijenom ekvivalentan psu sa trafoom,kondenzatorima i stabilizatorom prvi sam koji ce se odluciti za ovo drugo.
.
dalje:svi se hvataju rusa kad je u pitanju losa tehnika-a prvi su poslali satelit,zivotinju,covjeka,zenu u orbitu,prvi je rus izasao van letjelice u svemir,spustili su prvu letjelicu i vozilo na mjesec. avio-tehnologija im je na pre-zavidnom nivou,danasnje volge su odlicni auti,predsjednicki zil uradjen kvalitetnije od rols-roys a,americke rakete su 90tih letjele sa ruskim motorima-lokid kupio 101 motor cim su se uvjerili da ruski motor sa daleko manje dijelova,kopejki i mase daje 25% vise efikasnosti iako su ameri davali milijarde i decenije...nisu to stvari nastale od gluposti i jeftinoce vec iz jednostavnosti i genijalnosti. da im je trebao hollywood napravili bi ga... ako treba imati sinonim za los rad neka to bude nasa (srpska) vlast i politika,ruse i macolu mi ne dirajte! :)

Sto se SMPS-a tice, za 200din sam napravio Half bridge koji mi daje 30V/5A hladan. I to toliko pouzdano da mi nije bilo frka da ga (eva bas danas) namestim da napaja pomocni modul opreme skuplje od mog stana. 100din me je kostao pokvareni ATX na buvljaku, i jos 100 za nove elektrolite. Radi perfektno. Ako se ne varam ljubljeno IR kosta preko 200din. Ja sam svoje rekao. Princip je sledeci: Uzmes ATX, rasturis, povadis tranzistore, diode pobudni i glavni trafo. Glavni trafo premotas, ostale delove iskoristis uz jedno malo TL494. Jedino napravis kao u AT-u da HB sam startuje. Otpornicima. Ako ti nije preskupo, ja vise preferiram diak. Ima prekostrujnu zastitu i radi mnogo bolje nego vecina stvari koje sam video da ljudi po forumima ugradjuju u pojacala.

Sto se Rusa tice, oni nemaju problem sa tehnikom. Napravice 50 losih modula sa 50 astronauta, i jedan ce sigurno da ispuni zadatak. Generalno ih krasi mali broj zaista genijalnih i ogroman broj ocajnih tehnickih resenja, gde ce radije da pribegnu prekobrojnosti uredjaja u nadi da ce statistika da uradi posao nego da plate strucnjake da to urade pouzdano.
Interesantna prica iz moje struke:

1952. je SSSR bio na pocetku hladnog rata. Testovi koje su vrsili su pokazali da im zbog loseg tajminga paljenja omotaca Pu-bombe oko 30% napravi nesto sto se zove fizzle. Odnosno ne eksplodiraju vec samo malo bljecnu zelenkasto i kraj. Nit zracenja nit mehanickog i toplotnog dejstva. Problem je bila elektronika kao i lose preciscen Pu. Mesto da daju inzenjerima da rese problem sinhronog paljenja, i hemicarima da razviju metod preciscavanja Pu, oni su lepo smislili plan. Pravice 30% vise nuklearnih glava i molice se Marksu i Lenjinu da detoniraju ako zatreba.

Sto se tice svemirskog programa, tu su tek imali mnogo ozbiljnih failova. Pre Gagarina su troica poginula na probama. A raketa koliko ih je eksplodiralo na lansirnoj rampi i pobilo tehnicara i inzenjera necemo ni da spominjemo. I taj prvi uspesan zivi organizam u svemiru. Lajka. Kratko je potrajala.

@audiofreek

Hvala prijatelju sto me branis, ali nema potrebe.

@Papak01 je jedan od onih ingenioznih ljudi za koje ce se tek cuti.

Zakleti i "surovi" naucnik u pravom smislu. (a mozda mi bude i zet :-)

----------------------------------------------

@Papak01

He he care,

Onaj neregulisani PSM je samo jedno od bezbroj mogucih resenja.

Jednostavno, od "dezavue" (vec vidjenog) na temi, i gomile vec napravljenih, skockao sam ideju za PSM sa tim istim.

Pored potpune upotrebljivosti, ta shemica ima vazan edukativan karakter.

Pokazuje da se ne mora linearno razmisljati, i kada se razmotri unutrasnja struktura IC-a, ono se moze upotrebiti na mnoge nacine, bez obzira sto mu je namena drugacija.

Takodje pokazuje da se na PSM topologiji nezavisno mogu koristiti pojedinacni polumostovi, istovremeno.

Ne treba se plasiti izmena na "fabrickim" stvarima, nego izvuci najvise sto moze.

----------------------------

Evo na primer za sta sam upotrebio taj "drljavi" IR2155, i to perfektno dozira dzakove sa brasnom vec vise od godinu, 50Kg sa tolerancijom 0,1Kg (kod mene jedan bit, ostalih 524 bita koristim za skaliranje i taru).

Ovde je prikazan samo choperski pojacavac i sumator za dve load celije, svakako sa pripadajucim a veoma zanimljivim napajanjem, gde sa "industrijskih" 24V napravim sta mi treba.

Od 10 bita A/D konvertora u obicnom PIC, imam svih deset cistih kao suza :-), a sa signalom iz load celija od 20mV pri maksimalnoj tezini.

http://www.elitesecurity.org/p3275577

(Vidi prilozenu jpg)

Pozdrav!

P.S.

He he, zahvaljujuci tebi video sam gresku na mojoj shemi: na shemi sam zaboravio buster diodu na levom IR2155, a u stvarnosti postoji :-). Prilika da ispravim...

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 02.04.2013. u 17:04 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 02.04.2013. u 17:08 GMT+1]</sub>

Dakle, kad porastem, bicu lud ko cika-Macola! hahahahahahahh kraljevski. Zamisljam neki elitni casopis iz elektronike, a la 'Electricar inventer' ili slicno, i vidis naslov clanka: 'A simple flour doser using an IR2155' by Dragoljub Aleksijevic. Hahahahhahahahahah Fantazija.

A sad, bez sale, ovaj PSM je zanimljiv, barem meni bio, cisto teorijski da vidim neke buduce ideje koje bih upotrebio. Naravno i M-S mod rada mi se jako dopao! :)

Jedino sto ga ne nalazim opravdanog za potrebe napajanja do 500W, HB radi ko zmaj, a finansijski je dosta opravdaniji. E sad kada bi se islo na vise do recimo 1kW, onda PSM, ili neka ludila tipa FB sa nekim masnim IGBT sto mogu 'volu rep da iscupaju'.

Opet da ponovim, kada vidim da neko od ovih dobrih ljudi sto stanu iza svake od ovih topologija (izuzev Macole) napravi 1kW bilo cega, povlacim apsolutno sve sto sam rekao.

Ja mogu da stojim iza SMPS-a do 200W, to sam pravio, znam kako se ponasa i znam koliko disipira (200W/0.85 -200W=35W) i koliko je to lako/tesko ukloniti.

@Papak01

Hvala za ono "lud" potencijalni zete! Ako mi to stvarno budes, j**ao si jeza u ledja

Ne, pa to je bilo u pozitivnom smislu! Zato sto ljudi imaju obicaj da nekonvencionalno razmisljanje nazivaju ludilom. :D

@Papak - ode ti nama u Kragujevac...

Eeeee....

Ajde ajde, nije bitno da li je u pitanju IR ili kompletan PWM generator koji sam (nekada) pravio sa tranzistorima u edukativne svrhe... Brojao je 20-ak komada sa sve diskretnim flip flopom... :)))

Vazno je da su impulsi strmi a tranzistori hladni.

A ne budem li ja kum ima da vam uvalim pakistanske IGBT mostove da mi pravite regulator za smederevca ...
U datasheetu pise da trpe 2KW :))

Zna Papak sta znaci kad kinez napise da dioda trpi 45V, bila i kod mene vatrogasna brigada na kafi :)))

A sto se svadbe tice , samo da bude prasence i sisata pewaljka , donosim u miraz kofu IRF-ova ;)

E Sleepwalkeru samo me trollujesh!
Prvo, pechenje, prasece, to mozhe. Ali ako te kazhem Tijani za sisatu pevaljku, ti pomenute neces videti.
Drugo kumu gori, kesa, a tebe celog da spalimo mozda bi ispao neki dinar.
Trece kineskih 45V... Ja sam ti objasnio, to je non-repetative 1nS pulse, measured in liquid nitrogen.

Cetvrto, ne diraj mi pevaljke. Ti znash ko je prvi u Bgu primenio fazon: 'Jel mozhe iz F#...'
Znash ti da Milanchica chuva BAT48 u novchaniku mesto moje slike. I josh je izotimala na pravdi Boga. Ja joj nudio 1N4148, al kaze ova joj se bas svidja zato sto je plava. Sad ti vidi ko je tu lud...

Za napon "kineskih" ispravljacica sam nasao - pise lepo za pismene 27 V RMS!!
Ostalo je malo postenja i u tom Pekingu :)
Sto se struja tice - ove diode trpe poprilicno ako ih dobro hladimo, naime skoro sam na hladnjak procesora (intel stari 478) usrafio grec od "kineskinja" i bogami su gruvale golemu struju..
Svejedno , kod half bridge-a mi nije napon ubio diodu vec struja! Evo i kako:
U momentu prikljucenja half-bridgea (onaj nas - bez stand-by kola vec sa otpornicima C-B glavnih tranzistora) primetio sam da glavno kolo zaosciluje jako nisko reda 10 KHz dok tl494 ne dobije odgovarajuci napon! Tih 10ak Khz mi otera "storage" kalem u debelo zasicenje , opada mu reaktansa a izlazni elko jos nije napunjen, a njemu paralelna bese (hladna) sijalica (tj - virtuelni PTC otpornik koji ima manje od 1 Ohm-a) .. Pogodi ko trpi udarnu struju ;)
Bez sijalice kolo startuje i radi hladno ko tastin pogled i dusa!!!
Dobro , necu da pretpostavljam za tastu.. Mozda se naljute jos neki clanovi ovog foruma koje jako cenim.. ;)

Sto se tice moje zene i buduce svadbarske pevaljke , znas kako ono kazu - ako sam na dijeti nije mi zabranjeno da blenem u jelovnik.. hehehe
Ali zabranjeno je organizovati svadbe krisom - to bi tvoja draga Milancica trebala da znade , ima ti da sviras iz F#+1/4 vizantijski u oprostajnom modusu samo da se iskupis za Kragujevac..
Kesa? NEma bato kese .. Udarila kriza, mos me zapalis celog - ova godina je mrka, nece niko nista da popravlja, radije kupuju nove NEO uredjaje nego da poprave nesto sto vec imaju a daleko boljeg kvaliteta.. Na veliku radost naseg dragog Minga iz Pekinga ;)

U svakom slucaju - da se vratim na temu , ne svidjaju mi se ove sprave koje (barem neko vreme) proizvode slobodne oscilacije dok ne "ukace"..

Pozdrav

@Sleepwalkerbg

U svakom slucaju - da se vratim na temu , ne svidjaju mi se ove sprave koje (barem neko vreme) proizvode slobodne oscilacije dok ne "ukace"..

E sad, i ta frekvencija se moze namestiti preciznim dimenzionisanjem driver jezgra, tj. njegovog zasicenja, koje u stvari komutira te slobodne oscilacije.
Na zalost, po cenu "kilavijeg" drive.

Mozda mozes pokusati da podignes frekvenciju sa dve antiparalelne diode serijski sa namotajima za baze, pa preko njih mozda 100nF (ne garantujem za tranzistore).

Ne moze ono u ono i dusa u raj :-)

Pozz

P.S.

Ne svidjaju se ni meni.