Free open source software vs commercial closed proprietary software

Fritz ima izuzetno jak engine, agresivan stil (po defaultu), i bukvalno
svaka mala greska vec kod otvaranja - gotovo, nema vise oporavka.

Dok sam aktivnije igrao sah, tada sam imao 386-icu, i sa ChessMaster-om sam
na "Profi" nivou izvukao jednom remi i to sam mu zadao koje otvaranje mora da igra
posto sam ga imao prilicno razradjeno :) (tad sam u sahovkom klubu bio negde III kategorija, recimo)

Ali, tad je bila neka starija verzija CM-a, ovi danasnji jesu fensi, ali su i jaki, a te glupe
3d table i to za decu, to naravno niko ko igra sah ozbiljno i ne koristi.

Inace, Fritz razvaljuje, Karpov, Kasparov i ostala TOP ekipa su pusili od njegovog engine-a cesto.

Fritz ima ogromnu bazu partija na osnovu koje gleda 100% dobitne poteze (uporedo
sa racunanjem i hash tabelama pozicija / kombinacija) i kad vidi da je vec neki potez
dobijao 100% ranije, odma ce ga odigrati da ne gubi vreme na kombinacije :)

Kako se nosite sa ovim glChess-om sto dolazi standardno uz gnome? :)
Za hobi igrace - vise je nego dovoljan! :)

A ovo nedeljko sto kazes za matiranje sa konjem i lovcem da ima problema, to
mi je jako cudno, najbudjaviji sahovski program ce da matira sa te dve figure u
najmanjem mogucem broju poteza...

Nego, da pocnemo jednu...

E4 :)

---

Pazi jeste vrlo poznat, ali je isto tako vrlo poznata razlika u publici koja koristi Fritz-a i Chessmaster-a

Hmm,

Pa imas u polju CGI-a Autodesk Maya-u, u CAD-u AutoCAD

U matematici i inzenjeringu isto imas razne stvari, od Matlab-a preko Mathematica-e i sl...

Isto tako, za hw. dizajn imas razno-razne alate koji su prilicno kvalitetni.

Onda imas sijaset embedded/pro. aplikacija za broadcast, in-vehicle entertainment, industrial . trzista koje su isto tako izuzetno kvalitetne; recimo QNX RTOS kao operativni sistem, itd...

---

Dopunio bih temu, ako moze. Zainteresovao me Crafty pa sam posetio Wiki.
http://en.wikipedia.org/wiki/Crafty
a i official http://www.craftychess.com/

Neke stvari za respekt.

Da, Crafty engine mozes da izaberes u Fritz programu, ako zelis.

---

Zar iko danas uspeva da dobije Frica u više od polovine partija?



Pa, evo, prilažem poziciju, gde je crni na potezu, a uz najbolju igru oba igrača beli matira u 33 poteza. Uzmi neki od tih programa koji igraju optimalno da igra kao crni, a Crafty neka proba da matira u 50 poteza. Inače, ne postoji pozicija u kojoj je jačoj strani potrebno više od 33 poteza za mat.





Aha, a u pozadini radi fric.

---

Da li ovo znači da CM tim ne želi da poboljša svoj endžin?

---

Pa to ti kazem, znaci taj engine koji ne moze da nadje
mat u 33 poteza sa 4 figure na tabli je... djubre :)

A obicno su zavrsne pozicije blize matu od 33 poteza, retko kad je ovako kao na tabli sto si postavio.

Ne moze Fritz u pozadini, nemam ga :)

Imam ovaj sto dolazi uz GNOME.



Ili jednostavno ne zna :)

Pazi engine nije samo vezan za probleme oko saha, vec i za optimizaciju kada
je u pitanju najbrze moguce koriscenje dostupnog hardvera na kojoj se sahovski program vrti.

---

Sta oni zele u vezi engine-a ne bih znao, ali ono sto je evidentno je da su kroz niz izdanja uspevali da poboljsaju look&feel, dok je sustina stagnirala.Da li je to do zelja, ili do ovoga sto Srdjan prica stvarno ne bih ulazio

E, sad to poveži sa temom.

Stvarno je čudno da CM tim ne može da napravi program koji igra najmanje toliko dobro, koliko postojeći FOS programi. Mogli su u krajnjoj liniji da isporuče Fruit 2.1 endžin uz svoju šminku.

---

Hm, ovo je kao da kažeš zašto, lupam, Pradina tašna u koji staje glavica kupusa košta 1000€, a plastični džak u koji stane 50kg kupusa 10 din.

Cekaj malo.

Apropo teme i poredjenje OSS i komercijalnog softvera ..
1. Da li je Fritz vlasnicko resenje?
2. Kako se Fritz kotira u odnosu na OSS resenja?

Ako si zeleo da kazes da cinjenica da je neki softver vlasnicki nije garancija kvaliteta sa time se svakako slazem.Ali isto tako cinjenica da je nesto OSS
je jos slabija garancija za bilo sta u vezi kvaliteta.

Ti porediš najbolji komercijalni šahovski program sa FOS rešenjima, a ja pokazujem da to što je nešto komercijalno i izvikano i dalje ne znači da ne postoje još bolja FOS rešenja, a očekivalo bi se da poznat i popularan komercijalni softver bude bolji od svakog FOS-a.

Jablane, po čemu je Fruit džak, a CM Pradina tašna? Po fensi izgledu?

---

Gde je to izvikano?Podrazumeva se izuzece ubisoft-ove marketing divizije.Ja za zivota jednog jedinog ozbiljnog sahistu cuo nisam da je Chessmaster uzeo u obzir za trening/pripreme

Sto se drugog dela izjave tice, ne znam zasto bi se nesto sto je komercjalno i popularno moralo da smatra i najboljim.To si ti izjavio, ne neko drugi, ne vidim da ti to bilo ko tu oponira.Ono sto sam ja zeleo da kazem jeste da OSS nema najbolje resenje za sah kao sto je slucaj i u velikom broju drugih oblasti

Ako ne kapiraš analogiju, džabe ti objašnjavanje.

Tvoja greška je što ti procenjuješ šahovske programe po samo jednom parametru, tj. kako igraju šah.

Ako ti je teško da skapiraš analogiju sa Pradom, evo još jedna, malo bliskija tematici:

Mene, kao apsolutnog duduka za šah, u istom broju poteza mogu da umlate i jedan Kasparov i jedna Natalija Pogonjina. I šta misliš koga bih pre izabrao da me umlati?

Još jedno pitanje za Jablana:

Šta je CM tim koštalo da preuzme postojeći FOS endžin, ili da bar preuzmu neke ideje?

---

Jedna od osnovnih razlika između open-source i komercijalnog softvera je ta što je svrha komercijalnog softvera da generiše profit, a open-source softvera ne, već su njegova ciljna grupa entuzijazisti koji vole da prčkaju po kodu, isprobavaju nove ideje ili jednostavno ljudima kojima se dopada ta filozofija slobodnog softvera. Open source projekti obično nastaju tako što neko krene da pravi nešto, pa negde na pola puta shvati da ne može to da završi (bilo iz razloga nedostatka vremena, finansija ili znanja), pa podeli kod u nadi da će drugi to završiti, doraditi, iskoristiti... ili tako što se nekome dopada filozofija slobodnog softvera, pa od starta započne takav projekat. Samim tim, komercijalni softver se pravi ili za uzan krug korisnika i košta dosta (primeri su 3DS Max, Photoshop, AutoCAD...) ili za širok krug korisnika, ali sa drastično nižom cenom, a sve sa ciljem da se maksimizuje profit. Tako da, tu nema mnogo mesta eksperimentisanju i isprobavanju novih ideja, već se uglavnom ide sa proverenim stvarima uz eventualno šminkanje interfejsa, dodavanja nekih novih mogućnosti i slično. Sa druge strane, open-source nije opterećen takvim stegama, te je idealna platforma za isprobavanje novih i inovativnih stvari, tj. algoritama, endžina i slično. Uostalom, dosta inovativnih stvari u komercijalnim rešenjeima je poteklo upravo iz open source projekata. Kod takvih projekata često nije mnogo bitan intefejs jer to ciljnu grupu i ne zanima previše, već je više interesuje kako radi sam taj endžin, a i ako nešto ne radi, niko to neće mnogo zameriti, jer ionako svako malo izlazi nova verzija u kojoj je ovo ili ono ispravljeno. Kod komercijalnog softvera je jako bitno da u startu izađe dovoljno istestiran i proveren, kako bi što manje patcheva izlazilo kasnije, a kod igara (kao što je šah recimo) je posebno bitno i da se svidi većini igrača, a ne samo majstorima te igre.

Shodno tome, ChessMaster je komercijalna igra kojoj je namena da zadovolji što širi krug ljudi, što automatski znači i nešto lošije, ali proverene algoritme, kako bi računar povremeno pravio greške i odigravao lošije poteze, a da to opet ne bude toliko providno. Pored toga, i sama grafika i brzina izvođenja mora da zadovolji neke standarde 21. veka. Mislim, zamisli komercijalnu igru koju samo Kasparov može da pobedi, a uz to izgleda kao nešto što je pravljeno na C-64 i čeka se po minut i više da računar odigra potez :) Niko to ne bi kupovao, osim možda entuzijazista koji ne gledaju igru kao igru, tj. zabavu, nego ih više interesuje da prate svaki potez računara i analiziraju kako računar "razmišlja", tj. kako radi algoritam i slično. Istina, može da se ugradi više endžina, pa da korisnik sam izabere koji će da koristi i slično, što bi zadovoljilo neke korisnike, ali većina prosečnih korisnika ne želi da se bakće takvim stvarima, niti ga uopšte zanima neki tamo Fritz ili Dieter endžin, već ga interesuje da startuje novu igru, odabere nivo i raspali po protivniku. Upravo zato jedan open source šah koji se redovno menja i nadograđuje, može da koristi jače algoritme, bez obzira da li su testirani ili su u nekoj eksperimentalnoj fazi, da li su dovoljno optimizovani, itd.

Poenta je, komercijalni i open source se ne mogu tek tako porediti, jer imaju drugačiju ciljnu grupu. Kod komercijalnog softvera tipa igre to su nejčešće prosečan korisnik koji očekuje pre svega maksimalno ispeglanu grafiku, dobru igrivost (što znači da pobedi, a da nema osećaj da je pušten da pobedi :)), očekuje zvaničnu korisničku podršku, očekuje što manje bagova, i što bržu ispravku u slučaju pronalaženja istih i nimalo ga ne zanima šta je ispod haube i kako to radi. Jednom rečju, želi zaokružen proizvod. Sa druge strane, retko koji open source se može nazvati zaokruženim proizvodom, ali njegovi korisnici to ni ne očekuju. Oni žele da vide neka nova, drugačija rešenja... žele da vide alternative komercijalnom softveru... da diskutuju o kodu... da prate ili učestvuju u njegovom razvijanju kroz verzije. Upravo zato se ponekad u open source softveru nađu neka rešenja koja su relativno bolja nego kod komercijalnog softvera. Relativna u smislu da su bolja iz određenog ugla, ali lošija iz nekog drugog. Klasičan primer je recimo OpenOffice.org. On sadrži neke stvari koje su bolje rešene nego u MS Office-u, ali globalno gledano MS Office je stabilniji i brži u radu, ima manje bagova, ima zvaničnu tehničku podršku i nema 20 različitih verzija, a to je ono što prosečan korisnik, ili da kažemo kupac komercijalnog softvera traži.

Tako da, nema mnogo smisla porediti komercijalnu i open source igru šaha u smislu algoritma koji se nalazi ispod haube, jer jednostavno komercijalni softver nije namenjen nekome ko će da sedne i analizira svaki potez, nego nekome ko hoće da sedne i igra šah i uživa u 3D grafici i animiranim pokretima figura.

---

Pa šta čekaš, presavijaj odma' tabak i piši pismo direktoru UbiSofta! Ma šta direktoru, piši odmah upravnom odboru da daju tom tutumraku otkaz i zaposle tebe.

Nemam pojma šta ih je koštalo, očigledno im se program prodaje dobro i bez tog endžina.

Taj ko hoće da uživa u 3D grafici, a kvalitet igre mu nije bitan će da uze BrutalChess ili nešto slično. Osim toga, igranje šaha nije baš najbolji način za uživanje u 3D efektima. Bolje je uzeti neku pucačinu. Draž šaha je sasvim druge prirode.

A ti Jablane, pročitaj moju prvu poruku, pa prebroj parametre koje sam analizirao. CM sam pošteno kupio, ali ne mogu da mu nađem rupu, tako da CM i Natalija nisu uporedivi.

Evo kako izgleda FOS pouetChess

---

Hmm, ovde u Srbiji sam ga platio 899 dinara sa svim porezima i carinama ("c" se inače čita "k"). Za koliko li se prodaje u Francuskoj? Za 5 evra? Vidi malo pošto je Fritz. Kome li bolje ide?

---