SOFTWARE PATENTS

Dakle, stavovi Torvals-a i Cox-a su...


http://swpat.ffii.org/papers/e...at0202/linus0309/index.en.html

P.S. Dobro, Srki&Ivane dajte da onda premestamo temu tamo gde treba. Kako se to radi? Help? F1? SOS? MayDay? hilfe?

Vidim ja da jedni misle ovako, a drugi onako... (zato sam za sve to i pomislio da je sve to vec pomalo postalo "madzone" :-))) )

:-) U pravu si!

Mada ja sam na pocetku bio protiv patenata pa sam onda malo razmislio i sada nisam. Mozda opet gresim ali nije mi problem da promenim misljenje jer nisam tvrdoglav i nije mi tesko da priznam gresku. Samo treba da me neko dobrim argumentima ubedi.

A sto se tice premestanja teme to moze da uradi samo Ivan jer je on moderator.

Ovo i jeste kamen spoticanja i glavna greska u logici Linusa, RMS-a, Coxa i ekipe

Da ne postoje patenti, danasnji standardi ne bi ni postojali - da ih malo nabrojim

GSM, 3GPP, MPEG, ITU (fiksna i ISDN telefonija), PAL, SECAM, razni CD-ROM sistemi, DVD, itd... na stranu sto ni jedan od ovih standarda nije zasticen "softverskim" vec i te kako "tehnoloskim patentima", osvrnuo bih se na sledece:

Danasnji model istrazivanja uvek zahteva finansiranje, a u dobrom delu slucajeva (pogotovu u USA) , finansirajuca strana je privatni / industrijski entitet i razlog finansiranja je prvenstveno zarada, a ne opste dobro kako to neko moze i da iskrivi. Opste dobro je posledica zarade te firme... da, to smrdi, ni meni se ne dopada... $$$ je iza svega - ali tako sistem funkcionise, i do sada se pokazao kao najmanje los po drustvo u celini - ako se uzmu u obzir i "moralni" (ovo je jako losa rec - i nije bas najbolja) kvaliteti prosecne jedinke, verovatno je i jedini trenutno odrziv na duze staze.

Stoga, da patenti ne postoje - ni standardi ne bi postojali, vec bi svaka kompanija gurala svoje "trade secret" resenje, i umesto, recimo DVD formata bi imali "Sony DVD", "Philips DVD", "Toshiba DVD" i sl koji bi bili medjusobno ne-interoperabilni. Ako mi neko kaze da je gomila neplacenih undergraduate-studenata + ideoloski vodja u stanju da formira svetske standarde i snosi sve posledice koje to sa sobom nosi... onda ok :)

Teza Coxa da patenti ne smeju biti umesani u standarde je tipicna utopija i iskljucila bi industriju iz formiranja vecine patenata, ili bi njeno angazovanje svela na vrlo zanemarljiv nivo jer ne postoji komercijalni interes kao osnova industrijskog postojanja.

Zbog toga se primenjuje "najmanje lose" resenje, a to da se standardi formiraju od kontribucija cije su kompanije obavezne da potpisu memorandume o tome da ce licencirati patentna (i sva ostala) prava za razumnu cenu, pod fer i jednakim uslovima za sve - bez diskriminacije. Tako funckionise u ISO i svim slicnim telima finansiranim od strane UN.



Upravo tako, samo je primenjena mala zamena teza - da ne postoji time-limited monopoly, ne bi bilo ni ulaganja u istrazivanje. Kada drustvo bude evoluiralo u neki stadijum gde novac i materijalne vrednosti nece igrati znacajnu ulogu u njemu - onda bi ceo taj sistem i mogao biti osudjen na ovaj nacin.

Edit: Zapravo, tu proviruje i ideja RMS-a, covek verovatno ima fikasciju da FSF jednog dana postane osnov kompletnog razvoja softvera, kasnije verovatno hardvera.. a kasnije... ko zna :) U svakom slucaju, svako ima pravo na takvu svoju viziju, ali se treba suociti i sa nekim surovim cinjenicama i velikim manama njegovog sistema za zastitu prava autora softvera - da ne pricam sta bi se desilo kad bi se taj princip ekstrapolirao i na "zivi svet".





[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 27.10.2003. u 14:26 GMT]

---

Cilj patenta treba da bude sprečavanje krađe i neovlašteno stvaranje profita na osnovu tuđe ideje, a ne da ograniči stvaranje novih programa patentiranjem trivijalnih stvari. Mislim da je glavna tema polemike kako precizno definisati šta jeste a šta nije software patent.

Može li neko da malo razjasni značenje sledećih patenata i da li ih možda elitesecurity krši
(http://swpat.ffii.org/patents/samples/index.en.html)
http://swpat.ffii.org/patents/samples/ep526034/index.en.html
http://swpat.ffii.org/patents/samples/ep193933/index.en.html
http://swpat.ffii.org/patents/samples/ep747840/index.en.html


umesto teksta stavio sam samo linkove na pojedine patente

[Ovu poruku je menjao Cybernoid II dana 27.10.2003. u 16:02 GMT]

---

Uhhh...

Ajde da se dogovorimo - nek ovo bude poslednji put da se postuju patenti. Cilj disusije je rasprava o patnetnom sistemu, a ne o pojedinacnim patentima.

Za analizu patenta je potrebno dosta znanja u industriji. Takodje, validnost patenta se ispituje na sudu - i, na kraju - vlasnik patenta uopste ne mora da tuzi niti da trazi odstetu od ljudi koji taj patent koriste.

E, sad - patent #1 je izgleda namenjen nekom metodu pretrage fajlova:



Dakle, sistem koji ako fajl ne postoji, trazi fajl po nekom drugom logickom kriterijumu. ES ne pretrazuje fajlove - vec ima centralizovanu bazu poruka, pa je samim tim potpuno lisen nadleznosti ovog patenta.

Na kraju krajeva, ne znam da li je AT&T nekog tuzio na osnovu ovoga i, ako jeste - da li je dobio spor ili ne.

---

Analiza svakog pojeding patenta i da li se on možda nalazi u nekom programu oduzima dosta vremena i novca, a neproveravanje je izlaganje riziku da neko podnese tužbu. Zato i prijava patenta tolko košta.

---

Poslednja 2 citata: ti koristis citat predloga zakona o novim softverskim patentima u kombinaciji sa US i EP patentom od AT&T-a koji je star bezmalo 10 godina. U patentnom zakonu ne postoje retroaktivna pravila - i za ovaj konkretni patent vaze trenutna pravila o prekrsiocima.



Da, ali u kontekstu ES-a, sam pogled na patentna tvrdjenja govori da se radi o patentnu napredne pretrage kada ime fajla ne odgovara imenu fajla zadanom za pretragu - ES ne pretrazuje fajlove, vec slogove u bazi podataka - a takodje koliko mi je poznato ne radi nikakvu logicku supstituciju ako ne postoji egzaktni odgovor na pretragu, pa je potpuno nevezan za ovaj pronalazak.

---

Ma poenta je u tome da patentiranje svega i svačega samo opterećuje programera.
Npr neko samostalno dođe na neku manje više očiglednu ideju, a ispostavi se da je to neko već patentirao. Zato i oni primeri.
Moje mišljenje je da mora postojati jasan kriterijum šta spada u software patent, a šta ne.
Debata u EU parlamentu je upravo bila oko toga. Dakle ne za/protiv software patenata već šta mogu/ne mogu biti software patenti.


off topic:
Pomenuti patent je "1 fajl sa imenom koje odgovara 1 objektu u bazi". Pretraga je samo primer korišćenja.
Ne znam da li MySQL interno koristi mehanizam 1 fajl 1 objekat u bazi i da li ima licencu za to (ili koristi pricip kao MS Win registry, jedan fajl za više objekata).

---

Zasto bi programer, koji je recimo pronalazac novog softvera bio drugacije tretiran od nekog elektro inzenjera koji radi na novom hardverskom resenju problema, ili od hemicara koji radi na novom procesu za dobijanje leka, i sl...

Kompjuterski program moze biti "uredjaj" i "proizvod" koji moze da obavlja i te kako inovativnu tehnicku delatnost, a ne samo "umetnicko delo" pa da ga stiti samo potencijalni copyright zakon.

Slazemo se da treba da se postavi jasna granica sta je inovacija a sta ne - dalje vestacko ogranicavanje tipa "inovacija ne moze biti racunarski softver" je besmisleno. Inovacija je inovacija, treba definisati kriterijum sta ona znaci u IT industriji i to je to... posle toga se primenjuje pravilo da svako ima pravo na 20-godisnji ekskluzivitet kada je inovacija u pitanju.



To se desava u svim ostalim industrijama. Verujem da prvih 20 godina niko nije smeo da proizvodi sijalicu osim firme Tomasa Edisona - sve i da se setio vrlo prostog koncepta uzarenog vlakna u vakuumu. Ista prica vazi i za radio i sl..



Interesantna stvar je da onaj AT&T patent ima EP varijantu a patentiran je pre bilo kakve debate o softverskim patentima, dok su na snazi bila jaka EU ogranicenja u pogledu sta se moze patentirati i eksplicitno je softver bio izbacen iz te kategorije. Dakle, sa tim "drakonskim" ogranicenjima AT&T-ovim skupo placenim advokatima polazi za rukom da patentiraju sve njihove bitne, manje bitne, i apsurdne pronalaske. Medjutim sa istim ogranicenjima nekom drugom ne bi poslo za rukom da patentira nesto sto je stvarno inovacija ali je, avaj, softver.

U pravu si kad kazes da je kriterijum neophodan - on je u stvari i najvazniji faktor u celoj ovoj prici, i trebutno se vodi borba izmedju raznih interesnih grupa gde taj kriterijum treba da bude postavljen. Ono sto je bitno - oba ekstrema (bez softverskh patenata, i dozvoljeno patentiranje svega) su neprihvatljiva, oko kriterijuma treba diskutovati.

---

Pa ne znam bas za PAL i SECAM da li je to tako. Kojim patentom su zasticeni? A DIN...?
Hm, da je neko recimo probao i zastitio vesanje automobilskog tocka na glavcinu putem 4 vijka, a neko posle putem 3 vijka, svi ostali bi bili u nevolji i to poprilicnoj... A da ne pominjem klipne prstenove, glavu motora, bregastu... "Unitrack" sistem vesanja je cini mi se bio zasticen, ali samo konkretan proizvod a ne ceo sklop u sirem smislu (amort., viljuska, tocak, volan)



Ne bih bas rekao. U okviru standarda svako PATENTIRA svoj sopstveni proizvod.
Definise se standard za xx industriju, a onda proizvodjaci iz te industrije plasiraju sopstvene proizvode na trziste i njih pojedinacno patentiraju.


Koliko mi je poznato sve vlade svih zemalja sveta finansiraju i naucna istrazivanja. Nauka je ta koja je dosla do mnogih kljucnih otkrica. Naucnici objavljuju radove, a ne patentiraju ih. Onda na scenu stupa idustrija koja to sve pretvara u proivod i plasira na trziste. Ima puno naucnih radnika na ovoj planeti, placeni su za svoj posao, ali im je krajnji cilj drustveno i naucno priznanje (Nobelova)

Neko pronadje neku supstancu koja ima lekovito dejstvo. Objavi naucni rad. Farmaceutske kompanije zatim to preuzimaju, smisljaju tehnoloski proces proizvodnje leka i onda to pod trgovackim imenom plasiraju dalje. Od poreza na promet proizvoda/usluga deo sredstava se putem kontrole drzave vraca nazad u istrazivacke/naucne centre i finansira novi krug... Takodje tu su i nezavisne donacije zainteresovanih industrijalaca...

Usled prevelikog broja patenta vezanih pogotovu ako su vlasnistvo jedne kompanije, za neki proizvod, svi drugi poprilicno mogu da izgube interesovaje za razvoj istog. A nijedna kompanija na svetu ne moze da zameni celokupnu istrazivacku populaciju u svim zemljama sveta.
Zato mislim da treba biti veoma obazriv po pitanju toga sta se moze i u kolikoj meri patentirati.
Zamisli da neko konacno pronadje supstancu koja leci rak... pa da je patentira...

Uostalom bas USA ima poprilicno jak anti-monopolisticki zakon... Mislim da se i Bill malo opekao na njemu..

Evo ga, pokrenem Dial-Up i zakuca mi se Windows iz bog-te-pita zasto...pa restart... i koga sad da zanima da "unapredjuje" Windows OS kada samo oni imaju $$$ od toga...

Nisam bas siguran ni da li se samo buni gomila "nediplomiranih" i ideloskih vodja....

Alliance of 2,000,000 SMEs against Software Patents and EU Directive

Alliance of 2,000,000 SMEs against Software Patents and EU Directive
An alliance representing a total of 2,000,000 small and medium-sized businesses in Europe says that software patents are harmful for SMEs and that in particular the software patent directive proposal as amended by the European Parliament's Legal Affairs Commission is a grave risk for innovation, productivity and employment in Europe.


CEA-PME Statement on the Software-Patent-Directive
Statement of the Larger Alliance
Annotated Links
1. CEA-PME Statement on the Software-Patent-Directive
CEA-PME (engl. ECA-SME) is an ideologically neutral and non-party Confederation of 22 member associations from 19 European countries representing in total more than 500,000 enterprises. They represent the interests of SMEs in all sectors to the European institutions with the aim of giving them a level of influence commensurate with their importance within the European economy.
Mario Ohoven, President of the Confédération Européenne des Associations de Petites et Moyennes Entreprises (CEA-PME), rejects the proposed Directive on the Patentability of Computer-Implemented Inventions, since this proposal strongly runs contrary to the interests of European Software-Enterprises. Should the European Parliament adapt this proposal without any changes, European economy would be threatened with the loss of thousands of jobs, a dramatic decline in innovation and even the stop of innovation for SMEs.

If the Directive is enforced as it is considered, SMEs who do not possess legal advisors will be confronted with enormous additional costs, since in the future they will have to carry out wide inquiries in matters of patents for every software-project. This does not only regard developers of software, but also computer retailer and IT-branches of enterprises of application. They will also be confronted with costs for licensing for the utilisation of external patents, additional costs for the development and costs for own patents in case enterprises should try to save themselves from the attacks of others.

Empiric studies (e.g. Frauenhofer Institute) about the behaviour of SMEs in the Software field have shown, that patents are the least effective method to protect investments. In order to protect themselves from potential attacks, software patent supporters suggest applying for as many patents as possible in order to establish a patent portfolio. However, especially SMEs used to get along perfectly without patents. They are perfectly protected by the copyright law.

Unlike most complex technologies, the opportunity to develop software is open to small companies, and even to individuals. Software patens damage innovation by raising costs and uncertainties in assembling the many components needed for complex computer programs and constraining the speed and effectiveness of innovation. These risks and liabilities are particularly burdensome for SMEs, which play a central role in software innovation in Europe as well as North America. Moreover, within the ICT sector, expansion of patent protection has been found to lead to an increase in the strategic use of patents, but not to a demonstrable increase in innovation.

Copyright and other rules of competition permit SMEs to grow despite the overwhelming resource advantages of large companies. The flexible and easy-growing software-industrie could become a clumsy industry, because of the need for access to cross-licensing agreements and the legal protection of large corporations. While some SMEs will be able to prosper in this new environment, many will not. In particular, validating loosened standards on patent ability will cloud the prospects of Europe's ascendant free and open source software industry while preserving the dominance of present market leaders.

CEA-PME promotes the harmonisation of the European patent practice. However a way has to be found, that neither constrains SMEs nor the free Software/Open-Source-Software. The best solution would be, to abstain from the enlargement of patent-systems on the field of logic and to clearly declare in the directive, that data processing is not technical and thus not patentable.

CEA-PME holds the view that the existing legal legislation ­ as regulated in the copyright law and the European Patent Agreement, Article 52 is sufficient and should only be confirmed within the EC-directive. The interpretation of the concerning regulation should be left to the jurisprudence.

Brussels, 2003/09/16

Signed by: Walter Grupp

2. Statement of the Larger Alliance
The three European federations CEA-PME (Confédération Européenne des Associations de Petites et Moyennes Entreprises), CEDI (European Confederation of Independents ­ Confédération Européenne Des Indépendants) and ESBA (European Small Business Alliance) represent around 2 million small and medium-sized enterprises (SMEs) throughout Europe.
[...]

3. Annotated Links
CEA/PME
website of the organisation
Press Release
Alliance for Action of CEA-PME and others.

[ ESC 2002-09: Europe should reconfirm Non-Patentability of Software! ? Alliance of 2,000,000 SMEs against Software Patents and EU Directive | Linus Torvals & Alan Cox 2003/09/22: Letter to the European Parliament ]


--------------------------------------------------------------------------------
Preuzeto sa:
http://swpat.ffii.org/papers/e...t0202/ceapme0309/index.en.html
© 2003/10/13 (2003/09/16) Workgroup

E, Ivane sad videh, hvala sto si premestio temu :-))

Pa sada sigurno nisu nijednim jer i da su bili zasticeni isteklo je odavno 20 godina...

Pa ne bi bas zbog tih 20 godina. Siguran sam da je se to bilo patentirano.

Ja sigurno znam da su gume pinjene vazduhom bile patentirane od strane Dunlopa i da je samo on mogao da ih proizvodi. Ali od tada je proslo vise od 100 godina i odavno mogu drugi da koriste taj patent. Znaci nije bas sve tako crno...

Pa obicno ta istrazivanja i finansiraju farmaceutske kompanije. Da one ne mogu da patentiraju proizvod pa verovatno se gomila lekova ne bi ni otkrila. Neko mora da plati to istrazivanje. I Aspirin je bio patentiran.

Tacno je da neka istrazivanja finansiraju i drzave ali to nije toliko veliki deo u svemu tome...Patenti imaju losih strana ali imaju i dobrih bas zbog toga sto onda kompanije finansiraju istrazivanja...Mozda postoji bolji nacin da sve to funkcionise ali za sada niko ne zna bolji nacin od patentiranja...

Pa i aspirin je bio patentiran. Fora je sto ce eksluzivno pravo isteci. A i ako je nesto bas lose to se resava na drugi nacin tako sto se firma obaveze da mora da da drugima pravo na koriscenje patenta ako plati neku odredjenu sumu za licencu...Evo npr. jedan primer koji sam sada izmislio: ako nesto patentiras moras i drugima da ponudis da licenciraju tvoj proizvod za maksimalno 20% (ili videti koji je procenat najbolji) od cene za koju ti nudis svoj proizvod koji koristi taj patent.

Mozda postoji bolja neka ideja ali trenutno ne vidim bolju ideju od postojanja patenata. Pa lek za rak ce se pre otkriti ako se finansira istrazivanje a niko nece da finansira istrazivanje ako ne moze da patentira proizvod ili nacin proizvodnje leka.

Tako je. A ako ni to nije dovoljno da spreci zloupotrebu patenata onda samo treba unaprediti taj anti-monopolski zakon. Gomila stvari koje koristimo su patentirane. Recimo konzole za video igru. Pa opet nemamo samo jednog proizvodjaca. Isto tako i monitori i televizori i delovi za monitore itd...

Pa i ti imas ako ga unaprede da ti se ne zakuca DIal-Up :-)

Koliko vas koristi neki program star 20+ godina?
Kolko vas koristi program star 10+ godina?

20 godina na rok važenja patenta za programe je previše.
2 godine max. treba da važi, po mom mišljenju.

---

Aspirin i to bajerov je proizvod koji je shodno tome zasticen, acetil-salicilna kiselina nije.
Niko nije zastitio ni onda 3 ili cetri ili slicno srafa za montiranj tocka na glavcinu.
Ima oko nas puno tog sto je u public-domain-u a ne da je pod patentom.
I PAL nije bio pod patentima, ali uredjaji konkretni kojima se obavljalo kodiranje i dekodiranje jesu...u tome i jeste smisao. Jedno je princip, a drugo konkretan sklop koji obavlja funkciju.
Takodje nisam siguran ni za Dunlop, i druge kompanije "Good Year", "Bridgestone", "Michelin" postoje odavno, mozda su samo imalipatentiranu posebnu verziju gume?

Nazalost, ne postoji mehanizam da ukoliko neko ima nesto patentirano to mora da licencira drugima. Mnoge inovacije se tako i "sklanjaju" sa trzista. Neko nesto kupi i onda ga ne proizvodi...i niko mu ne moze nista

A za "Dial-up"...pa upravo si rekao sustinu "ako ga unaprede".....a ako ne?

U ovom slučaju sam kod koji implementira određeni algoritam.
Šta bi bilo sa .rm , .wmv, .aac da je Fraunhofer patentirao "psihoakustički način kompresije zvuka sa gubitkom, metodom odbacivanja podataka koje su van praga ljudske audio percepcije", umesto konkretnog mp3 algoritma?

---

Industrije ostvaruju profit proizvodnjom i prodajom leka (npr) a ne prodajom patentnih prava, tako da ti nije dobra konstatacija "da ne mogu da da patentiraju lekovi se nebi ni otkrili"....
Istrazivanja u svim sferama nauke se vrse i na svim univerzitetima a ne samo u profitabilnim kompanijama.
Od para koje kompanije dobiju proizvodnjom i prodajom se dalje investira u istrazivanja, a ne od prodaje pat. prava.

Medjutim obrati paznju o cemu pricamo
sustanca1+supst2+supst3 = lek = naucno otkrice = public domain
konkretna tehnologija proizvodnje + doza + pakovanje + svasta jos = proizvod koji se patentira i prodaje

Medjutim mi ovde pricamo o sirinii koju pokusavaju da zahvate "software patents". U skladu sa time sam pomenuo lek. Imas zilion sredstava za smirenje, ali osnovni mehanizam kako deluju niti je bio niti ce ikada bio patentiran. Kao ni automobilski motor u celini itd., itd.

Zamisli da neko proba da patentira operativni sistem. Ne neki pojedinacan, nego globalno, niko ne bi mogao da pravi niti jedan drugi OS.
Oko toga se i podigla cela guzva zato sto se ideja stiti copyrightom a mat. proizvod patentom.

Inace ono sto sam spomenuo na pocetku za patent "skrol bar-a" je istina (ne znam gde mi je sada link za to - slicno je onom preview za sound sto si ti spomenuo). Neki likovi su probali da poture patent za skrol bar. Za ceo koncept u najsirem globalnom smislu, ne za nesto vrlo specificno, konkretno.

"2003 September 16th, by FFII

Jean-Pierre Courniou, R&D director of Renault and president of the "Club Informatique des Grandes Entreprises Françaises" (CIGREF = Computing Club of the Large French Companies) gave a speech about current IT policy matters in which he pointed out that software patents are a source of great danger and summarised:

For me and for CIGREF, the response is "no, we don't want patentability" "

E, e, e bas to! uze mi rec iz usta, tacno se o tome i radi. Potrefio si u sam cenatr, sjajan primer, svak cast! :-))

Tacno zbog toga sto si spomenuo se izgleda i dize cela guzva....

Aspirin je "trademark" - i nema veze sa patentom koji je Bayer imao prvih 20 godina:

http://inventors.about.com/library/inventors/blaspirin.htm
http://www.chemheritage.org/Ed...alServices/pharm/asp/asp80.htm

Aspirin was patented on March 6, 1889

Evo i patenta:

http://www.ul.ie/~childsp/CinA/Issue59/Images/Patent.jpg

Dakle, patent za acetil salicilnu kiselinu u USA - u Nemackoj to nije bilo moguce patentirati (hehe - istorija se ponavlja ;-) ... evo malo istorije:





Ne, ali je motor sa unutrasnjim sagorevanjem koji radi na derivat nafte zvani benzin najverovatnije bio patentiran. Kao i elektricna sijalica, uostalom - glupo parce volframa sa staklom okolo, i bez vazduha unutra.. sa dve elektrode.. zamisli :)



Paa.. delimicno tacno - ako taj patent udje u neki standard, kao recimo ITU-GSM, firma mora da potpise pristanak da ce patent svima davati pod fer i jednakim uslovima. Na kraju krajeva, i bez toga patent je korak ka otvaranju u odnosu na situaciju da patenta nema, jer onda firme ne bi ni objavljivale pronalaske.



Phase Alternating Line je izum - i to ne bas tako jednostavan tih davnih 30-tih godina, sadrzi sve sto inovacija treba da sadrzi - zapravo, sadrzi mnogo vise inovacije od jedne elektricne sijalice. U patentu se ne opisuje konkretan proizvod, vec nacin funkcionisanja aparata/izuma... vecina lampashkih analognih PAL kodera/dekodera je morala funkcionisati na isti nacin. IC implementacija je tada mozda mogla da zaobidje patent.. ali tada integrisana logicka kola jos nisu postojala :)

I da li si cuo za, tzv. nezaobilazne patente? Recimo MP3 standard ima 20-tak nezaobilaznih patenata i kakvu god ti implementaciju codeca napravio ti ne mozes da izbegnes nekoliko patenata. Cak je i stereo FM tehnika bila patentirana!!!

http://www.museum.tv/archives/...lS/sarnoffdavi/sarnoffdavi.htm - evo i nekadasnjih vlasnika patenata na modernu TV tehnologiju (naravno, istekli su jos pre 50-tak godina)

U cemu je fora? Ti si potpuno u pravu kada kazes "princip" - lepo, ali moderan standard kao sto je GSM (namerno navodim ovo kao jedan kompleksan medjunarodni standard) nije bas "princip" vec izuzetno komplikovan tehnicki izum, koji se sastoji od mnogo delova i:

- Radio linkovskog dela
- Protokola za korekciju gresaka na linkovskom nivou
- Protokola za deljenje frekvencija
- Protokola za paketiziranje informacija
- Protokola za uspostavljanje veze i signalizaciju
- Protokola za kodiranje i dekodiranje glasa
- Protokola za komunikaciju radio releja i mobinog centra
itd.. itd... itd...

Svaki "princip" ovde je izum neke kompanije koji je patentiran, i koji obicno sadrzi nezaobilazne patente - recimo, sistem za korekciju gresaka na linkovskom nivou. Kodiranje sa linearnom predikcijom signala (patenti odavno istekli) u GSM audio sistemu i sl...



Verovatno posle 20 godina Dunlopovog uzivanja profitu od izuma, ako ga je korektno patentirao. Razlika izmedju Michelin i Dunlop gume na patentnom nivou ne postoji.



Ne radi se o konkretnom programu, vec o, recimo, kompleksnom softverskom algoritmu. A od softvera - pa, eto, recimo POSIX/Unix standardi, TCP/IP stack, i sl.. su stariji od 20 god.

---