Život u Norveškoj, kako otići i kako se živi tamo?

tijanam:
Vec neko vreme zelim da se oglasim sa novostima koje su uplivale u moj zivot, pa sve nesto cekam taj 17.novembar kada ce biti tacno godinu dana od kako sam sletela na prohladni Rygge Moss. Sad radim nocnu, pa imam vremena, pa cu pozuriti mesec dana.

Dakle, sve je krenulo nakon sto sam posle jednog tromesecnog i jednog sestomesecnog ugovora, kao vikar, zatrazila jedan od godinu dana, pod istim uslovima, samo da ne moram svaka tri /sest meseci placati onoliki gebyr za produzavanje. Na to se desi da dobijem produzenje od SAMO 3 meseca. E, tu ja poludim- radim kao konj, radila duple smene, nista se bunila nisam, nista trazila nisam, motala ono biciklo po kisi i skoro snegu i onda oni meni ovako. Odluka se ticala samo jedne osobe, tadasnjeg virksomhetledera, koji me jednostavno nije zeleo. Nesto sto sam tek kasnije saznala. E, tada je vec pocela smena ledera kod mene u domu i odmah mi je receno da se nista ne brinem jer tako dobrog radnika ova komuna ne sme da ispusti (njihove reci). Medjutim, ja sam vec bila rezignirana, probudila se u meni ona nasa krv i ponos, ja zasluzujem bolje i rekla da cu ja traziti novi posao, da mi daju reference. Jer, sve to se nije ticalo samo mene, ticalo se i mog supruga koji nije mogao dobiti personnummer, lekara i sve ostalo.. Najzad, zivimo (jos malo cemo) duboko na periferiji sela, bez auta i sa jako malim mogucnostima prosperiteta. Sta da kazem kad nedeljom npr ni nemamo bus, za nigde. Hranu smo nosili u rancevima, oko 3 km od prodavnice. I sve je to normalno, ne zalim se, to je pocetak, ali sve ima svoju granicu. I tako ja krenem da trazim, i krene jedna ozbiljnija ponuda, u Bergenu, koju sam odbila. Onda je dosla druga, u Tønsbergu.

Kako je dosla ta ponuda?! Sestra koja radi u mom sadasnjem domu je postala leder u tom drugom domu i ja sam to cula. stupila u kontakt sa njom i ona se odusevila, jer je radila sa mnom, i zna kako radim. Odmah mi je rekla da je søknadfrist istekao ali da ce objaviti oglas ponovo i da cu biti pozvana na intervju. Koliko znaci preporuka! Taj posao je bio na 50% u tom trenutku. Rekla sam na poslu da idem na intervju za posao od 50%, i da cemo videti sta ce biti posle. U roku od jedan dan nakon te izjave je moj dom izasao sa ponudom od 40% fast. Samo tako! Ne zelimo da te izgubimo, evo i mi nudimo fast. Kazem ja da to nije dosta, ali da cemo videti. Odlazim na intervju u drugi dom, i tamo izjavljujem da mi 50% nije dovoljno, ali da mozda mozemo nesto uraditi sa tim, bar pokusati onu varijantu sa 50+30 kao vikar. Govorim im, takodje, da imam i ponudu od 40% u domu gde sad radim i da jako volim taj arbeidsmiljø i tako... Aha, kazu oni. Posle par dana, ja onako izbezumljena, ne znam kuda cu, gde cu, pod pritiskom emocija dolazim na posao sa odlukom da cu prihvatiti tih 40% ali da ne znam kako cemo to provuci kroz papire. Nije proslo 2 sata od kako sam to saopstila, poziva me lederka drugog doma i govori mi da su se predomislili i da mi ipak nude tih 80%! Ja u soku! Taman se pripremis psihicki, smiris se, i onda bam, nova ponuda! Ja sam bila van sebe, nije to uopste jednostavna odluka, iako se tako cini. Tu je i seljenje, novac koji treba za novi i veci depozit, novi papiri za UDI, NOVA RADNA SREDINA koja me ne poznaje... Ali je to 80% fast! I ja posle dva dana pozovem tu lederku i kazem da vazi, da pristajem. Saopstavam mojima na poslu da cekam potpisivanje ugovora sledece nedelje. Danas isla u visning, videla stan... oko 4 sata popodne zvoni telefon. Sefica iz mog doma zove- ja se izvinjavam sto nam je toliko trebalo ali imas novu ponudu od nas- 85% fast! Ja zanemela! Igranje sa zivcima, ja kao lutka, jedni vuku tamo-jedni vuku ovamo! Katastrofa! I reknem da dajte mi koji dan, ja stvarno ne znam sta da kazem...

Sta je ono sto me je nateralo da odlucim? Prilikom visninga covek se raspricao sa mnom i muzem i odusevio se nasom pricom. Na kraju ga je pitao da li zna da zavrce. Ja ga pogledam upitno, zasto ga to pita, mislim se. Kaze, imam posao za njega, treba mi pomocnik, ako je voljan. Sta reci?! :) Neko nas je pogledao od gore, ili dole! Posle svega ovoga ne ostaje nista drugo nego da kupimo prnje i selimo se u grad. Ja sam se manje vise snasla, jedan deo puta sam odradila, sad je njegov red. Njegova integracija, koju ja moram podrzati. A, definitivno se lakse podrzava iz grada nego sa sela.

Zasto sam pisala ovako dug post? Zato sto mozda nije lose znati da treba biti hrabar, i biti malo bezobrazan, ali samo onda kad osetis da to i mozes. Treba traziti bolje, pa ce se bolje i naci. Naravno, sve je to lutrija, ali bez rizika nema ni dobitka. Ako im je stalo do vas, kao radnika, utrkivace se da vam daju posao. Ovo kod mene je islo dotle da je jedan leder zvao drugog! :) Dzaba sam ja slala sve one søknade, ni na jedan intervju nisam pozvana dok me neko njihov nije preporucio. Sto ne znaci da vi sad trebate prestati slati søknade... :) Ovo je moje iskustvo. Sve je ovo bila jedna igra u kojoj sam ja najbolje prosla. Nisam znala kakva to igra moze biti, zato ocekujte igru i igrajte!

stefanko23: aleksandra hvala ti na odg :D

kako je za nase psihologe ovde, jel tesko da se nostrifikuje? znam da su njihove studije 6 god..

stefanko23: aleksandra ne bih da mracim ali zar ne ide nostr. za psihologe preko saka?

http://www.nokut.no/no/Student...kesliste---lovregulerte-yrker/

srecno sa tezom :)))

tj. evo ovde link sa sakovog sajta

http://www.sak.no/sites/SAK/yr...der/psykolog.aspx#.Umor_FP84Sk

Mirjana Savicic: Aleksandra,sin moje pacijentkinje iz doma je klinicki psiholog.Vrlo prijatan covek i od sefice sam cula da je klinicki psiholog a onda naknadno procitala u livsløp-u pacijenta info o porodici.I tako vremenom on kada dodje u posetu pa se pozdravis i ja ga pitam jesu li to sestogodinje studije ili trogodisnje i onda mi on objasni da se moze ici direktno na opptak za sestogodisnje studije ali moze i drugacije kao sto je on isao.Isao je prvo na Bacelor nivo 3 godine pa produzio jos 3 godine za profesionalne studije i to je klinicki psiholog.Tu je velika razlika a kada traze u oglasu klinickog psihologa oni to i navedu i traze profesionalne studije a ne Bacelor sto je slucaj sa zdravstvom.On radi u bolnici i tu je zahtev za prof.studijama od 6 godina ali on rece ima raznih poslova.
Inace ja to nisam ni kontala kao razlicito dok on nije pojasnio.
Takav jedan oglas za klinickog psihologa je ovaj npr:
http://www.finn.no/finn/job/fulltime/object?finnkode=44373543
Kod Udanning pise: cand.psychol i traze autorizaciju koju izdaje SAK.

Mirjana Savicic: Aleksandra on jos meni rece ovako.Da u zdravstvu sa Bacelor diplomom moze se naci posao u oblasti Barne-og ungdomsverns-tjenester a da je psihijatrija rezervisana za studije sa profesionalnim programom.To sto se tice zd.sistema i te podele.Probaj da istrazis taj deo zd.sistema za barne og ungdomsverns-tjenester.

Nesh-co:
@nemanjaq
Škola kao škola nije tada učinila, nego inače su klinci bili baš baš predusretljivi. Tako ih oni setuju da obavezno se nađu i pomognu novim učenicima. Gurali su se ko će se prvi naći pri ruci u vezi bilo čega.
Ako ti klinci budu jedina briga, pakuj kofere čim jezik naučiš. Ali da naučiš, a ne ko ja da glumiš domaćicu. Kolege smo i ja imam mnogo iskustva, ali sa jezikom sam načisto uprskao. Govorim i ja tečno engleski, ali... Iskreno nije da sam se sad rastrčao nešto posebno da tražim posao dok ovog malog ne smestim u vrtić, ali eto, jezik je stvar broj 1 pored struke i nemoj uopšte da se vozaš na priču da ćeš da premostiš engleskim, to neka ti bude rezervna varijanta.
Ako zbog nečega treba da dođeš, onda dođi zbog dece. Uvek će imati mogućnost da se vrate ako im se ne bude sviđalo, a u suprotnom smeru je, kao što znaš, mnogo teže.

Mirjana Savicic:
Masu stvari ne znam... ali pitam stalno...

Dedž:
Hvala društvo,kad pročitam tako nešto znači podrška i te kako...
Tijanam ,čini mi se da ponajbolje razumeš o čemu se radi...
Izabeau 917,jesi li u inostranstvu ili kod kuće?Imaš li dece?