Citat:
pctel:
Ne znam da li je cudno, ali je tako u svakom zanimanju. Nemas bas neke sanse ni da postanes junior automehanicar sa 30-40 godina.
Razlog je otprilike sto poslodavac rezonuje da ako se nisi ranije profesionalno ostvario onda ili si lenj, ili si glup, a bilo koja od te dve osobine je nesto najnepozeljnije kad zaposljavas radnike. Svako ima pravo da izabere pogresno zanimanje, ali se ocekuje da to iskoriguje do 25-e. I to se nece popraviti, vec naprotiv - sa 40-50 imaces jos 10x manje sanse nego sa 30-40.
A meni mozda deluje glupo kad neko ne ume da prati prost tekst ili nimalo ne ume da cita ljude.
Rekoh: "Upisao sa 30 / postigao dobre rezultate/ slao CV-e / odustao sa 35 nakon godina pokusavanja"
Ali za utehu, jos gluplje deluje kad neko mimo mozga i realnosti mrndza kako je jednako tesko uci u IT danas i pre 20 godina a prosta je i proveriva cinjenica da su tada prolazili i samouki pocetnici a kursadzije su bile mentori i gazde ( sve do nekog srednjeg IT ranga, redje i do Network Architect).
Pritom, neki tvrde i kako su volontirali po 10 godina pa sledi da su ili usavrsili fotosintezu ili ih je sponzorisao tatko.
Valjda zato i ne kapiraju da nisu svi mogli da se neograniceno igraju pa ako prodje-prodje jednog dana. Neko je morao i da radi i sam plati svoje skolovanje pa i svoj prvi PC.
Pa onda lavina izjava o "IT posebnosti" i to od ljudi koji priznaju da se nicim drugim nisu bavili.
E tu vec jeste moj teren jer sam stekao razlicita tehnicka obrazovanja i promenio dovoljno profesija - samo u IT postoji tolika nezavisnost i nepovezanost razlicitih oblasti i mogucnost da se bude dobar u jednoj a da se maltene nista ne zna o ostalim oblastima.
Zato je i bila tolika najezda uskoprofilisanih 6-mesecnih ili 1-godisnjih kurseva i ljudi su s tim uspesno radili. To u pomenutoj automehanici
nikada nije moglo. :)
Zato me i cudio toliki zaokret u ponasanju IT poslodavaca i besmisleni uslovi (za pocetnicke poslove) u domacim IT oglasima.
Videh da se ovde na forumu vrte neki seniori pa pomislih da je zgodna prilika da se iznutra vidi sta im je u glavama - kad ono shok. Jedan kontradiktoran fotosintetise u paralelnom univerzumu, drugi zaglavio u "niko kao Ja" modu... ma daj. Najmanje ima iskrenih saveta i entuzijazma ( iako se na to cesto i lazno pozivaju).
Moj zakljucak je da je uzrok tome smena generacija (uz povecanje konkurencije).
Sustina je da su danasnji etablirani ITevci u svojim pocecima u ona laksa vremena, imali srecu da saradjuju sa istinskim velicinama ( inzenjercinama, profesorima, strucnjacima) koji su svoje iskustvo nesebicno prosledili svojim juniorima...ali nisu uspeli da im prenesu entuzijazam i dobronamernost koji krase istinske strucnjake i velicine ( licno iskustvo kroz poznavanje ljudi skolovanih na ozbiljnim fakultetima i u inostranstvu).
Mislim da se ne bih vise zadrzavao na ovoj temi.
Re: Da li biti programer? Buducnost profesije
