Mikikg,
Bar ti znaš da su mi veoma poznate najmodernije komponente, takođe da ih obično imam na lageru među prvima u Srbiji.
Oblast solarnih elektrana nije ni malo naivna i sam znaš da se tu koriste najžešće topologije i veoma složeno upravljanje da bi se izvukao "svemirski" KKD, gde se štedi svaki milivat snage.
Na žalost, tim tehnologijama mi u Srbiji teško imamo pristupa (seti se onog konvertera kog je trebalo da radimo za NL).
Amateri su ograničeni sa izradom višeslojnih pcb i korišćenjem gomile mikrokomponenti moćnih performansi koje jedino na takvoj pcb mogu da rade. Uz to normalno idu veoma skupi simulacioni alati i naravno rad od nekoliko meseci u veoma skupim lab uslovima, sa ekipom od nekoliko prvoklasnih konstruktora.
Za sada se kod nas amateri mogu zadovoljiti sa KKD reda 90+%, što i nije loše jer se relativno lako može postići bez onih stravičnih lab troškova.
Visok KKD je uvek lakše postići sa što većim naponom aku i panela, a sa što manjom strujom istih. Nesrećna kvadratna zavisnost gubitaka sa porastom struje tu igra ključnu ulogu.
Pri naponu aku od 12v, KKD od 90+% postaje problem, dok pri naponu od 400V 98+% postaje problem :-).
Što više panela na red i naravno akumulatora na red, da bi se dobili veći naponi i manje struje, pri istoj snazi (ujedno je jako olakšana konverzija DC-200/400V na 115/230Vac, 60/50Hz), radi jevtinog dobijanja dobrog KKD.
Tada u prvi plan dolaze i vrlo moderne SiC i SiC GAN komponente, koje tek dodatno uvećavaju KKD. SIC komponente su prosto prirodno predisponirane ka višim naponima i manjim strujama, kako diode tako i mosfeti.
Naravno, gomila akumulatora na red takođe ima svoju "kaznu": cena i neophodna oprema za balansiranje punjenja, što je inače preporuka već kod samo dva komada na red, ako se želi maksimalan vek akumulatora.
Ili to ili ručno vršiti balansiranje punjenja na možda mesečnom nivou, što je vrlo zamoran rad.
Za balansiranje aku se uglavnom koriste razne topologije reverzibilnog tipa sa obrnutim polaritetima primar-sekundar, a jedna od najjednostavnijih je Ćuk sa sinhronim ispravljanjem (na obe strane mosfet), upravljan sa zajedničkim drajver trafoom sa mnogo sekundara i duty od 50% (sa neophodnim deadtime naravno).
Za ove potrebe se koriste maleni pretvarači snage svega nekoliko W. U dužem periodu su sasvim sposobni da održavaju precizan balans punjenja.
Evo u prilogu primer.
Pozdrav drugar
Bar ti znaš da su mi veoma poznate najmodernije komponente, takođe da ih obično imam na lageru među prvima u Srbiji.
Oblast solarnih elektrana nije ni malo naivna i sam znaš da se tu koriste najžešće topologije i veoma složeno upravljanje da bi se izvukao "svemirski" KKD, gde se štedi svaki milivat snage.
Na žalost, tim tehnologijama mi u Srbiji teško imamo pristupa (seti se onog konvertera kog je trebalo da radimo za NL).
Amateri su ograničeni sa izradom višeslojnih pcb i korišćenjem gomile mikrokomponenti moćnih performansi koje jedino na takvoj pcb mogu da rade. Uz to normalno idu veoma skupi simulacioni alati i naravno rad od nekoliko meseci u veoma skupim lab uslovima, sa ekipom od nekoliko prvoklasnih konstruktora.
Za sada se kod nas amateri mogu zadovoljiti sa KKD reda 90+%, što i nije loše jer se relativno lako može postići bez onih stravičnih lab troškova.
Visok KKD je uvek lakše postići sa što većim naponom aku i panela, a sa što manjom strujom istih. Nesrećna kvadratna zavisnost gubitaka sa porastom struje tu igra ključnu ulogu.
Pri naponu aku od 12v, KKD od 90+% postaje problem, dok pri naponu od 400V 98+% postaje problem :-).
Što više panela na red i naravno akumulatora na red, da bi se dobili veći naponi i manje struje, pri istoj snazi (ujedno je jako olakšana konverzija DC-200/400V na 115/230Vac, 60/50Hz), radi jevtinog dobijanja dobrog KKD.
Tada u prvi plan dolaze i vrlo moderne SiC i SiC GAN komponente, koje tek dodatno uvećavaju KKD. SIC komponente su prosto prirodno predisponirane ka višim naponima i manjim strujama, kako diode tako i mosfeti.
Naravno, gomila akumulatora na red takođe ima svoju "kaznu": cena i neophodna oprema za balansiranje punjenja, što je inače preporuka već kod samo dva komada na red, ako se želi maksimalan vek akumulatora.
Ili to ili ručno vršiti balansiranje punjenja na možda mesečnom nivou, što je vrlo zamoran rad.
Za balansiranje aku se uglavnom koriste razne topologije reverzibilnog tipa sa obrnutim polaritetima primar-sekundar, a jedna od najjednostavnijih je Ćuk sa sinhronim ispravljanjem (na obe strane mosfet), upravljan sa zajedničkim drajver trafoom sa mnogo sekundara i duty od 50% (sa neophodnim deadtime naravno).
Za ove potrebe se koriste maleni pretvarači snage svega nekoliko W. U dužem periodu su sasvim sposobni da održavaju precizan balans punjenja.
Evo u prilogu primer.
Pozdrav drugar
1Sviđa mi se :thumbsup: 1
