Citat:
cukovanny:
Citat:
zica49:
Izmjeri iskoristivost buck-a!
I daj sliku oscilograma pre induktiviteta.
na izlazu je potrošač koji troši tačno 59.6W
napon ~27.2V, struja 2.13A
na ulazu ~51.3V, vuče se 1.38A = 70.8W
disipacija, dakle, ~12W.
kkd - 84%
[Ovu poruku je menjao cukovanny dana 23.11.2016. u 12:42 GMT+1]
Cukovanny,
Tih pomenutih 12W nije ni malo naivna discipacija i to mora veoma ozbiljno zagrevati. Da bi ti imao osećaj o kojoj količini toplote se radi, to bi otprilike bilo nešto što proizvodi žar na upaljene tri cigarete, ili možda jedna tipična lemilica na lemnoj stanici, koja ima temperaturnu regulaciju, i to kad lemiš. Lemna stanica šalje lemilici nešto od 5-10W plafon, kad stoji na stalku...
Malo mi je sumnjivo merenje tog rezultata. Sa 12W discipacije ta četiri jezgra bi, odokativno posmatrano, dostigla možda 300*C za 5 minuta...
12W je ozbiljna količina toplote i možeš to demonstrirati sebi tako što ćeš iščeprkati negde jedan žičani otpornik koji može više od 12W discipirati, potom ga nekim ispravljačem napucaš na tih 12W pa vidiš koliko je to. Otpornik od 17W će nabiti 200*C za minut-dva...
Po meni, opet odokativno, na tim storage kalemovima ne bih očekivao više od stvarnih 300-500mW gubitaka po jednom jezgru iz storage, i možda vat-dva na žici ako je namotaš masivno. Pogotovo jer tije ulazni napon svega 50-tak V i naravno isto tolika amplituda na jednoj strani kalema. Sa druge strane kalema ti je 28Vdc te kalem praktično biva stimulisan samo razlikom ta dva napona, a što je veoma malo da bi provociralo neki iole bitan AC fluks koji bi generisao velike gubitke u jezgrima. Sam DC fluks uopšte neće zagrevati jezgra ni malo.
Ili si jako pogrešio frekvenciju pa to nešto "zviždi" na par stotina KHZ, ili ti žica greje storage kalemove...
Osim te priče o kalemu u principu jako sumnjam u merenje KKD pomoću DVM, a bez prethodnog kondicioniranja nekih preduslova.
KKD je sve samo ne jednostavno izmeriti. Sad da praviš kalorimetrijsku metodu, to ti baš za taj jedan pretvarač ne bih preporučio. Mnogo vremena oduzme a ne radiš mas produkciju da bi se patio oko toga.
Najčešći problem je uspešno merenje rms ili avg struje kod složenih talasnih oblika, a buck konzumira nešto nalik trouglastom ili trapezoidnom talasnom obliku struje iz izvora (DCM ili CCM rad).
Da bi mogao makar pristojno (sa greškom od nekoliko %) da izmeriš KKD samog buck stepena, treba prvo da izoluješ napajanje drajverskog sklopa i da pratiš samo buck. Merenje će ti jedino biti dovoljno validno ako svedeš ripple i na ulaznoj struji i na izlaznoj struji na veoma mali (tamo gde ampermetar meri).
Merenje pulsirajućih struja je vrlo problematično za DVM te ću ti postaviti jedan predlog kako to da uradiš makar da dobiješ dovoljno pristojno merenje KKD za tvoje svrhe.
Ispred samog buck mora stajati baš veliki elko (reda 1000uF po amperu potrošnje) ispred njega neka povelika prigušnica i ispred još jedan elko pa tek tu meriti struju. Pi filter praktično ispegla struju ampermetra te onda ne brineš o pulsirajućem obliku koji konzumira buck. Pad napona na samom pi filtru te se ne tiče mnogo jer ćeš meriti napon na elko koji je na ulazu samog buck, a struju ćeš meriti pre pi filtra da bi DVM to mogao pravilno reprodukovati. Struja je zajednička pa važi i za buck, dok napon na elkos od buck, umnožen sa to filtriranom zajedničkom strujom će dati input snagu sa redom veličine greške približno koliko je ripple na elko od buck.
Evo nekog predloga u prilogu:
Re: Buck za malu fotonaponsku elektranu...
Registrovani: 5 ( Panta_, Nebojsa Milanovic, dejca le, Nedeljko, vjova )
Re: Buck za malu fotonaponsku elektranu...
