@cukovanny,
Drago mi je da si razumeo da ta znanja koja su potrebna ne možeš steći instant. Potrebno je određeno vreme i puno rada. Literatura i proba. To je način.
To i dalje ne znači da nešto ne treba praviš, čak i kad ne razumeš u potpunosti to.
Naprotiv! Treba da praviš.
Tada postepeno razotkrivaš detalje koji te zanimaju jer ih dodiruješ u tom pravljenju.
Svakako da je bolje učiti na tuđim, a ne na svojim, greškama. Tako je isplativije i ekonomski a i oko nerviranja.
Manja je opasnost od prvog razočaranja, koje je mnoge potencijalno dobre elektroničare zauvek skrenulo sa tog puta.
Mi smo tu da ti pomognemo a ti moraš takođe uložiti energije u dopunjavanje informacija koje ti damo. Ipak je forum mesto koje ne može zameniti dobru literaturu, ali zato može pokazati na koja vrata da pokucaš...
Početnicima je po pravilu teže da razumeju ponašanje pasivnih reaktivnih komponenti, nego ponašanje poluprovodnika.
Zato evo jednog slkovitog primera koji može biti koristan tebi i drugim početnicima u ovoj zoni elektronike.
--------------------------
Oko drajver trafoa i izbora jezgra (nešto što nećeš naći u literaturi, bar ne na ovaj način):
Idealni kalem je niskopropusna komponenta (što znači da je za beskonačno veliku frekvenciju beskonačan otpor, dok je za DC komponentu kratak spoj).
Sam transformator je visoko propusna stvar (što ujedno znači da ne može preneti DC komponentu, upravo zato što je njegov primar kratko spoji posle nekog vremena).
Sličice će ti ispričati više nego nekoliko stranica literature. Jedna od mojih osobina je da ponekad umem složene stvari saopštiti na krajnje ogoljen i jednostavan način, te početnicima ponekad olakšam prve korake i razumevanje nekih događaja...
Evo iskoristiću to i ovog puta, sa nekoliko bitnih komentara oko sličica.
Uzgred, nije uopšte teško ni komplikovano koristiti besplatni a sjajni LT Spice koji može jako pomoći oko razumevanja događaja u sklopovima.
Preporučujem ti da to uradiš, a ujedno ću postaviti i osnovni fajl kojim sam izveo simulaciju, te kada budeš instalirao LT Spice, biće dovoljno samo dvoklik na priložen .asc fajl.
Možeš menjati vrednosti komponentama u postojećem fajlu, dok ne uvežbaš rad sa LT spice. Za početak je za promenu vrednosti neke od postojećih komponenti na priloženom Primer.asc biti dovoljan desni klik na komponentu i ukucavanje nove vrednosti.
/////////////////
Komentari oko fotke Primer.png:
- u sve tri fotke (simulacije) biće upotrebljen naponski generator V1, koji miruje u prvih 10uS (napon=0) i u desetoj mikrosekundi uključuje DC 10V koji traju potom zauvek.
- posmatraćemo samo 20uS vremena, jer sam udesio da se sve bitno dogodi u tom vremenu.
- generator je priključen na tri sklopa istovremeno: C1-R1, R2-L3 i R3-trafo.
- sve tri priključene stvari su razdelnik napona formiran od jedne reaktivne komponente i jednog otpornika.
- C1 i R1, formiraju naponski razdelnik, gde na početku prazan C1 predstavlja kratak spoj i na R1 je napon punih 10V u prvom trenutku.
Kako vreme protiče C1 se puni i sve manje napona preostaje na R1.
Kada je C1 pun, na R1 više nema napona.
- R2 i L3, takođe predstvljaju naponski razdelnik.
Na početku je L3 prazna (ne teče struja) i predstavlja beskonačan otpor (poreklom od KEMS).
Potom počinje da raste struja kroz L3 (ona se puni) i na kraju je njen otpor =0, tj. postaje kratak spoj za DC komponentu.
Naravno, na kraju je i napon na njoj =0.
- R2 i trafo, L1 je primar L2 sekundar.
L1 ima potpuno istu induktivnost kao slobodna L3 iz pretodnog primera.
Trafo je idealno spregnut (spice direktiva K1 L1 L2 1.).
Primetićeš da L2 savršeno kopira promenu NAPONA sa primara L1 (obrati pažnju na tačke koje predstavljaju smer motanja na namotajima).
Ponašanje je identiččno kao na primeru sa R2 i L3.
- Sva tri primera: V[v1], V[v2] i V[v3], imaju potpuno identičan odziv, a vrednosti komponenata ti daju orijentacioni uvid, radi osećaja koji će ti nekad kasnije biti koristan.
////////////////
Komentari oko fotke Primer1.png:
- sklop je isti kao prethodan, samo su izmenjene vrednosti: C1, R2 i R3.
- C1 je povećan dvostruko, dakle dvostruko duže vreme se puni kroz onaj R1 koji je isti kao u prethodnoj simulaciji.
- R2 smo smanjili (čitaj to kao snažniji drajver uređaj sa manjim unutrašnjim otporom).
Odziv je dvostruko duži nego u prvoj simulaciji.
- R3 je takođe smanjen na 500R, kao i R2.
Naravno L2 "kopira" stanje napona sa primara L1.
/////////////
Komentari oko fotke Primer2.png:
- sada smo vratili C1, R2 i L3 na prvobitne vrednosti iz Primer.png, da bi smo lakše videli posledicu promena vrednosti R3 i induktiviteta trafoa.
- R3 je sada samo 250R (ćitaj kao još snažniji drajver sklop ispred trafoa) i ujedno je induktivitet trafoa povećan (čitaj kao više navojaka na nekom jezgru, ili kao veći permeabilitet, tj. veću Al).
- Odziv je drastično duži i napon na sekundaru L2 će opasti na pola (5V) tek 10uS po uspostavljanju 10V na V1 generatoru.
////////////////
Zaključci:
Za upravljanje nekim gejtom (ne važi isto pravilo za BJT jer je tamo od interesa da čelo impulsa ima veću amplitudu struje, dakle može trafo sa manjim Al), poželjan je što veći Al jezgra i veći presek jezgra, da bi trafo imao što manji apsolutni broj navojaka (objasniću kasnije), i naravno što niži unutrašnji otpor drajverskog sklopa ispred drajver trafoa (sposobnost isporuke velikih struja, makar na kratko).
To će obezbediti dugačku zaravan impulsa, sa sporim opadanjem amplitude napona, jer je kod gejta od interesa da održimo dovoljan napon na njemu do kraja i najdužeg impulsa koji ćemo koristiti.
Ako gejtu opadne napon pre isteka potrebnog impulsa, tranzistori koji imaju gejt (mosfet i IGBT) mogu ući u analogni režim rada i prediscipirati u SMPS aplikacijama.
Potreba za što manjim ampsolutnim brojem navojaka proističe iz zakona porasta induktiviteta: Al x N na kvadrat.
Induktivitet kvadratno raste sa brojem navojaka.
Apsolutno po istom zakonu raste i neminovni rasipni induktivitet (Llk), koji je štetan iz raznih razloga kod drajver trafoa za tranzistore koji imaju gejt.
Za drajver trafo, koji je namenjen upravljanju tranzistora koji imaju gejt, poželjno je da ima što veći induktivitet sa što manje navojaka, a što manji rasipni induktivitet.
Izbor koji to obezbeđuje je veći presek jezgra sa što većim Al, sa što manje navojaka a da se ne pređe max. B za datu frekvenciju.
-------------------------
Nadam se da će ovo koristiti tebi i ostalim početnicima...
Pozdrav
