Citat:
degojs:
Nego, šta je to ovde toliko bolje nego na Windows-u, ne znam šta to Linuxovci vide a ja propuštam u ova 2 dana?
Nego, šta je to ovde toliko bolje nego na Windows-u, ne znam šta to Linuxovci vide a ja propuštam u ova 2 dana?
Da odmah bude jasno, nema boljeg Vindouza od Vindouza :) Dakle, ako očekuješ da radiš sto posto sve isto kao pod Vindouzom, onda ništa ne propuštaš :)
Meni lično su glavne mogućnosti „ispod haube“. Ali 'ajde da navedem i par „desktop“ sitnica (KDE) na koje sam se navikao i nedostaju mi u Vindouzu:
Prvo je ono što sam pisao oko rasporeda tastature i načina njihovog menjanja.
Drugo je klipbord koji podrazumevano pamti više prethodnih isečaka i mogućnost kopiranja/nalepljivanja srednjim dugmetom miša.
Treće je sistem U/I zahvata (I/O slaves), koji omogućava da svi KDE programi transparentno barataju sa datotekama preko raznih mrežnih protokola, arhiva, itd. Npr. u Kejti (Kate, standardni KDEov uređivač teksta) možeš da otvoriš datoteku imena tar:/home/degojs/blah.tar.gz/README, ili ftp:/ftp.blah.truc.org/welcome.txt, i sl. Beše li nešto od ovoga i u Vindouzu — šta može da se otvori iz npr. Beležnice (poznatije kao Notepad :)?
Četvrto, lokalizacioni sitem omogućava da korisnici na jednom sistemu mogu proizvoljno da menjaju jezik interfejsa pod svojim nalogom, pa tako u ovdašnjem RCu sa zdravljem i veseljem koristimo svoje maternje jezike sa raznih krajeva sveta :)
Itd. (odnosno, ne mogu trenutno više ničeg da se setim, pa se izvlačim :)
Ali prosto moram da napomenem i nešto od onoga „ispod haube“ što mi je bilo aktuelno pre par sedmica — hteo sam da „razradim sistem“ :) za pravljenje rezervnih kopija svog korisničkog direktorijuma na nalogu u istom onom RCu.
Zamislio sam sledeće: 1. Medijum za rezervu je CD-RV. 2. Korisnički direktorijum se arhivira, ime arhive je neka kombinacija trenutnog vremena i datuma. 3. Ta arhiva sa nareže na CD, ali ne u višesesijskom režimu, već kopiranjem prethodnih rezervi sa diska u privremeni direktorijum, brisanjem CDa, pa ponovnim kopiranjem svega na CD. 4. Ako više nema prostora na CDu (previše rezervi), da se izbaci potreban broj najstarijih. 5. Da se pre brisanja privremenog direktorijuma overi da sav sadržaj novonarezanog CDa odgovara onome na disku. 6. Da se naizmenično koriste dva različita CDa, tako da ako jedan pukne, drugi je tu sa takođe vrlo ažurnim rezervama. 7. Da ne moram da mislim ni o čemu (npr. koji sam disk koristio pri prethodnom rezervisanju, te koji treba trenutno da upotrebim), da mi „sistem“ proverava i traži sve potrebne radnje.
Rezultat: jedna, i to ne prevelika skripta (koristi sveprisutne mkisofs i cdrecord), sa pokretanjem preko KDEovog menija, tako da je cela gornja procedura svedena na nula klikova mišem (pošto se pokretanje programa iz menija ne računa :), ako ubacim pravi CD (jedan od ona dva naizmenična). Ako ne ubacim pravi, skripta će da me obavesti da ubacim pravi, pa još jedan pritisak na bilo koji taster (ima i lepo da mi sama izbaci i uvuče tacnu rezača :)
Dakle, ništa administracija, kompilovanje kernela, i slične stvari od kojih se grozim :), čista „korisnička“ upotreba :) Ima u RCu i dva kabineta pod Vindouzom, ajde neka mi neko kaže kako bih tamo uradio nešto ovako (rezervisao korisnički direktorijum pod navedenim specifikacijama)?
]
