SMPS za pojacalo

Eh,pa ne treba otkrivati i sve nedostatke,onda ce manje ljudi da ga napravi :D
Salim se,jedva cekam da vidim napravu.Verovatno je nesto na foru HIS,kond. paralelno trandzi i frekventna kontrola napona...

Potpis

Acca Electronic

Pazi, nedostatk je to sto se dioda greje kao i kod obicnog flybacka... Zato je tranzistor 50x hladniji. Cak je i ovo sto smo uradili dovoljno. Naravno, Sleepwalker i ja JAKO volimo hladne poluprovodnike, pa zato teramo mak na konac do momenta dok samo trafo ne bude topao, a poluprovodnici poptuno hladni. Dakle vise neka nasa ubedjenja nego realna problematika.
Opet pominjem sta znaci toplo... Po Maoclinim (industrijskim) kriterijumima, dioda je bila 'hladna'. Po kriterijumima za ova nasa napajanja za MP3 (Hahahahaha, Macola kraaaaaaljuuuu!) je dioda topla.

Danas sam otvorio VN napajanje marke 'Glassman' koje kosta 2200 dolara. Da bih unutra zatekao nista drugo do kompijuterski HB doduse sa mosfetima, i jednim SG35xx. Jedino su malo kvalitetnije uradili pa ima cak i filter na AC-u...
Posto je VN, nema storrage, nego su raspregnuli primar i sekundar i onda sekundar ide direktno na ispravljac.

Verovatno im je glavni inzenjer Sleepwalker licno. Ugradio dva Kineza da vrte pedale, potenciometar za kontrolu napona povezao da im zavrce m*da jer je glavni moto: 'Hebes proizvod ako mi je zarada ispod 3000%.' Hahahahaha

@Macolakg - nema masine dok macola ne udari :)) Veliki pozdrav kolega.

Moja filozofija je da treba prvo nauciti "buve" od napajanja do takvih tancina da mozemo zmureci napraviti svaku topologiju i razumeti ama bas sve pojave u njoj ! Pa bih se peo po jedan stepenik ka visih snagama..
Ne bih preskakao brzo jer sto se vise ide ka vecim snagama to sve vise do izrazaja dolaze sitnice kao sto su kojekakvi kapaciteti i duzine provodnika - brze tranzicije pri velikim strujama itd.. Treba tu dosta da se uci..
Dok se ne napravi bar rezonantno par stotina W (relativno) 'ladno k'o tastino srce - ne ide se na neke kilowattne snove :)

Sto se tice ZCT na sekundaru - ideja je ODLICNA!! Cim se do'vatimo napajanja idu diode i 4n7 u sekundar ;)

Veliki problem je sto sam ja npr. 10 godina elektroniku bacio u "zapecak" i bavio se racunarima , mrezama itd.. Blago receno "tezgario". Opasno kasnim jer vec sam premasio 30 god...
Sad , posto se racunarima bavi svaki klinac iz kraja i to je postala jako nezahvalna grana prepuna konkurencije u poslednjih godinu dana sam se vratio svojoj prvoj i jedinoj pravoj ljubavi - elektronici! :) Posto mi je druga ljubav(tj. svalerka) muzika - logicno - poceo sam da konstruisem/servisiram muzicku opremu , razglase, zvucne karte itd.. Jos se "zalecem" u to sve ali ide po malo..
Pri tome mi je jako drago sto ima ljudi kao Macola,Aca i Papak jer je taj povratak sa njima bio mnogo brzi i laksi nego sto sam mislio ;)

Zeleo bih da savladam analogni deo kako treba kako bih mogao da spojim sve to u funkcionalnu celinu. Uspecu kada jednog dana razvijem svoj full rezonantni pretvarac sa sve PFC i dsPIC kontrolom npr. ;) jednog dana.. eh..Daleko je sunce ..
Ima tu jos dosta rupa, npr kontrola Q faktora pri izradi LLC trafoa.. Zatim podesavanje optimalne povratne veze i njene kompenzacije itd.. Posla koliko oces..
Tako da - dok se "buvare" ne nauce do kraja - pa makar trebale i godine - ima da se mucim jer ce se to sigurno isplatiti.
Doduse - u ovoj zemlji se na zalost nista vise ne isplati - ne znam za sta covek da se uhvati a da se ne pretvori u prah , a kad je vec tako - bolje da onda bar radim ono sto volim!
Smatram da nijedno znanje nije na odmet i kad tad zatreba..

----------------------------------------------------------
@Aca

Sto se mene tice - To sto se trafo , tj primar malko greje je najmanji problem..
Dobra stvar kod ovih trafoa je sto je dozvoljeno , cak i pozeljno dobro rasprezanje sto omogucava lakse hladjenje ..
Mi npr. nismo ni koristili Litz-wire..
Sve mu je oprosteno kad sam video da je prekidacki tranzistor potpuno hladan..
ZVS i ZCT su tehnike koje mi sve vise privlace paznju!!

A sto se tice snubbera - u Kini su jeftiniji nekvalitetniji RC clanovi nego Zener / suppresor diode :)
Sto da ne - moze i dioda. Ali breakdown karakteristika diode je takva da ona jako "zustro" uklampuje prenaponske pojave pa kod losije motanih trafoa / vecih snaga moze da dodje do njenog stradanja jer su ogromne pik struje..
Treba dobro ispitati svako prekidacko napajanje u svim rezimima i duzi vremenski period da bismo bili sigurni u njega..
Kod flybacka je naponski premasaj zavisan i od opterecenja i od zeljenog izl. napona.
Ne zaboravimo da u "klampovanju" ulogu ima i sekundar ...

PoZZ

Papak,

To su bile TFK šasije nešto ispred šasije 417 (ne drži me za reč, prošlo je dvadeset godina od tada, zaboravio sam brate).

Galvanski razdvojena povratna veza, za regulaciju napona i sinhronizaciju sa HIS je bila izvedena sa maleckim trafojčetom.

Tim trafojčetom su prenošeni samo prednji i zadnji okidni impuls, kojima je sam SMPS nadsinhronizovan i regulisan.

U svakom slučaju, naprava je prepoznatljiva po tome što na BU508D nema snubber već između c-e kond od 8-12nF/1600V (po sećanju), a Vpp na kolektoru je bio 900-1100Vpk (zavisno od veličine ekrana), i nalikovao je talasnom obliku na HIS, samo što je manji duty impulsa nego u HIS (otprilike nešto oko 0,6-0,7).

Pozz

Pozdrav dragi kolega,

Što se tiče ove ZCT diode na sekundaru, ideja nije moja, već čini mi se nekog Indijca, a mogu komotno reći da nije ni njegova, i ako je on to uvrstio kao inovaciju u svom radu od pre desetak godina.

Ta ideja je stara koliko i current feed push-pull boost sa galavanskim razdvajanjem, gde se koristi naponski doubler kao ispravljač.

Naponski doubler kao ispravljač, koristi oba polutalasa, pa osim mane kao što su loša talasnost zbog polutalasnog punjenja izlaznog konda, ima jednu vrlo zanimljivu prednost što postoji tok struje u oba polutalasa, sa aspekta sekundara.

To je vrlo zgodno za rezonantne topologije, jer je neophodno imati tok struje u oba polutsalasa, pa takav ispravljač nalikuje R opterećenju sa aspekta sekundara.

Zbog te korisnosti, doublera na sekundaru se nije postideo ni Ćuk, koji ga je upotrebio na svom najnovijem konvertoru, koji nema mrežni ispravljač, koristi dvosmerni prekidački element i ima KKD 98%.

-----------------------

Za Q faktor kod LLC ili pak tog rezonantnog flyback koji sada radite, najzaduženiji su Rac preslikan na primar i odnos Ls:Lm primara.

Pravila za LLC i za rezonantni flyback su zajednička što se računanja tiče sprege i Q.

Pozz

@Sleepwalker
Ma zviznucu joj redni R a paralelno njima C :)
Malo je zeznuto svakome racunati R u snaberu posto je to DIY varijanta,pa srecem svakakve trafoe.
Bas sam probao to da naglo prekidam opterecenje od maksimalnog ka minimalnom (bleeder) i nije se grejala.Uzeo sam je tako da je njen napon za oko 30% veci od napona primara u pauzi.A sa jednim napajam pojacalo,gde se opterecenje dosta menja,radi skoro 12h bez problema i topao je jedino trandza tako da nema tih problema.Probacu neki trafo da raspregnem pa da vidim sta se desava.

@Macola
Malo mi mnogo tih 1000 i nesto V,ne bih se ja tako olako bacio u gradnju.Tu mora sve da se nasteluje da valja inace bum :)
Ja za takve naprave kazem da su malo "pipave" :)

Potpis

Acca Electronic

@Sleepwalkerbg

Nešto se dočepah interneta ovde na terenu...

Drugar,

Nešto si pomenuo u jednom od postova: "Ne zaboravimo da u "klampovanju" ulogu ima i sekundar ...".

Oko toga:

-Kod hard sw. flyback, dioda na sekundaru i izlazni elko su osnovni klamp za primarnu stranu.
Smatraj da se 95% klampovanja primarnog napona ostvaruje na sekundaru(ima). Iz tog razloga je (termički) kapacitet snubber na primarnoj strani izuzetno osetljiv na ESR izlaznog elko. Najveći deo energije koju snubber na tranzistoru mora "progutati" potiče od Ls sekundara(posmatrajući SVE elemente od kojih se sastoji sekundarna strana pretvarača), a osetno manji deo od Ls na primarnoj strani. Naravno. kod hard sw. flyback se podrazumeva vrlo čvrsta sprega primar-sekundar, inače se te relacije mogu ozbiljno promeniti.

-Kod rezonantnih topologija, na primarnoj strani obično nema snubber-a, jer kondenzator na primaru preuzima njegovu ulogu. Ono što će odrediti veličinu napona na primaru je Q faktor rezonantnog kola (naravno i duty provodne faze tranzistora, u izvesnim granicama). Q faktor pa zavisi od opterećenja na sekundaru (Rac koju "vidi" primar).

Pozdrav drugar

Pa nista,onda cemo da namotamo jos jedan sekundar i visak energije vracati u bulk elko.
Stavio sam RCD i radi lepo,tranzistor je tek mlak.Malo sam ga sad zesce opteretio nekim pojacalom,tako da imam duplu korist :)
Nadjoh neko segmentno telo,taman ce mi posluziti za taj vas flyback :)

Potpis

Acca Electronic

Aco,

Grada klasičnog jednoprekidačkog forward pretvarača, sa pomoćnim sekundarom za povratak "viška" energije iz jezgra (procepa, radi preciznosti), može uvek biti iskorišcena za flyback princip pretvarača.

Dovoljno je samo sekundar upotrebiti kao flyback sekundar (zameniti smer ispravljanja i upotrebiti kapacitativno opterećenje).

Ako su radni i pomoćni primar 1:1 onda jedino ograničenje je duty <=50%, i ništa više.

Ako su radni i pomoćni sekundar u nekom drugačijem medusobnom odnosu, onda i duty može biti drugačiji.

Taj pomoćni primar se onda ponaša kao dominantni sekundar.

Na primaru klampovan flyback je jedina vrsta hard sw. flyback-a kod koga sekundari imaju pravo da budu i isključeni po želji, i to svi do jednog (standardni flyback u takvom slučaju pregori trenutno, jer po pravilu i klasičan snubber nije dimenzionisan za toliko energije).

Takođe, jednak (sa aspekta utilizacije trafoa) dvoprekidačkom forwardu, koji spada u vrlo "čvrste" konstrukcije zbog veoma čvrstog klamp ka bulk elko, potpuno istu građu ima i dvoprekidački flyback, i deli istu robusnost.

Taj dvoprekidački forward lako postaje dvoprekidački flyback, bez ikakve izmene šeme na primarnoj strani dvoprekidačkog forward.
Jedino je potrebno: promeniti smer ispravljanja kod svih sekundara, izbaciti storage kalem, i napraviti procep na jezgru kao i novi prigodan proračun L_prim za flyback rad.

Ostaje ograničenje max. duty <=50%, ne može raditi na tako viskom frekvencijama kao forward, sekundari mogu biti potpuno neopterećeni (za razliku od običnog flyback), klamp je obezbeđen sa dve povratne diode (uobičajene, kao kod takve forward topologije).

Prednosti koje ima dvoprekidacki flyback su sledece:

-moguća značajno veća snaga nego kod klasičnog (skoro do 1KW).
-svi sekundari su međusobno uslovljeni kao kod običnog flyback (zajednički stabilisan napon za sve sekundare, "najtvrđe" spregnut ima najbolju regulaciju).
-ima samo jednu magnetnu komponentu (sam trafo).
-naponi na prekidačima su 1 x Vcc. (jevtini i nezahtevni tranzistori, ulaze u okvir cene jednog zahtevnog za obični flyback).
- i najveća od svih prednosti je moguća laka postregulacija na sekundarima, gde faznim zasekom u odnosu na osnovni impuls možemo vršiti regulaciju svakog sekundara pojedinačno, a bez storage zavojnica. Pri tom primarna strana čak ne mora biti ni regulisana (konstantan duty <=50%). Zahvaljujući mogućnosti da bilo koji sekundar u bilo kom trenutku može biti "otkačen".


Nedostaci su:

-ipak neophodan procep na jezgru (što trafo cini većim).
-potrebno "lebdeće" upravljanje top tranzistorom.
-i dalje manja moguća snaga nego kod dvoprekidačkog forward.

Takva topologija deli sjajnu osobinu dobre "cross regulation" svih sekundara sa topologijama strujnog tipa (kojima i pripada), poput ostalih pretvarača koji u sebi kriju indirektnu ili "labavu" spregu sa primarnom stranom (razni flyback i rezonantni SMPS), kao i sa current feed topologijama koji za strujni izvor imaju storage na primarnoj strani.

Svi ti nabrojani konvertori podrazumevaju kapacitativno opterećenje na sekundarnoj strani (osim dvoprekidačkog flyback, kod koga može biti bilo kakav tip opterećenja).

Pošto je kod dvoprekidačkog flyback primarni namotaj sam sebi osnovni klamp sekundar, koji nikada nije isključen iz kola, onda se ostalim sekundarima možemo igrati po volji. Možemo ih nezavisno regulisati faznim zasekom pomoću elektronskih ili mag-amp prekidača, staviti im ili ne staviti storage kalem itd, itd....

Evo prigodnog dokumenta u prilogu, za proučavanje te topologije.

Pozdrav

He,pa ja da hocu 2 tranzistora ja bih napravio polumost.Ma dobro je i ovako,stavio sa RCD snaber i sljaka bez problema.Hvala na tekstu u svakom slucaju,nesto sam se podsetio a nesto naucio ;)

Potpis

Acca Electronic

Vas dvojica,hoce li biti sta od tog rezonantnog ili nece :)
Ja pripremio sav materijal,samo da pravim :D
Zanimljivo ce biti to da ce sekundar biti npr. spolja pa je lako domotati ako treba jos koji navoj.
Eksperimentisao sam nesto na tu foru ali bezuspesno,tiristorom sam gasio bazu.

Potpis

Acca Electronic

E Macola pa i nije to tako lose,sa dva tranz.
Eno 13007 su oko 60 dinara dok BU nema ispod 200.Gornji i nije toliko tesko upravljati,domota se par navoja i on samo prati ovaj glavni.Mozda i napravim nesto :)
A i treba se izboriti sa snaberom pa....
a kod dvoprekidackog klamp je direktan,ma uzivancija :)

Potpis

Acca Electronic

Evo Aco, da te izvestimo o napretku. Napravili smo ovaj koji radi po sred rezonanse medjutim kao sto to obicno biva, podelili smo se u dve 'struje'. Sleepwalker je izabrao da radi po sred rezonanse, da je kondenzator paralelno primaru, da se tranzistor drajvuje pomocnim namotajem.
Ja sam pak izabrao Telefunken/Macola pristup. Kvazirezonantni pretvarac. Kondenzator je izmedju C i E od BU508, pomocni namotaj sluzi da se dobije 12V za drajv primarne strane kola. Tranzistor se drajvuje uz pomoc emiterskog sledila i zenerice i elektrolita. Okidacki impulsi se dobijaju na sekundarnoj strani, uz pomoc naponski zavisnog relaksacionog oscilatora. Siljci iz relaksacionog se prenose preko impulsne spulne na primarnu stranu itd... Ovo sam tek zapoceo da radim, ima jos posla.

Sto se tice ovog Sleepwalkerovog pristupa, jos treba upeglati neke detalje, ali bice ovde na forumu za 7-8 dana. Jbg, obojica imamo i redovne poslove pored toga sto se igramo u radionicama do 6 ujutru. :P

O pa lepo,samo napred.Nisam ni ja bolji,ja i ne spavam,tek svako drugo vece :D

Potpis

Acca Electronic

Pa rekoh ja nešto o tome...

Toliko si se igrao sa GDT, pravio dvoprekidački forward, pa ti valjda neće biti problem da takvom drugačije koristiš sekundare :-) ?

A što se cena tranzistora tiče, to stoji.

Pozz

Kao i sve osalo, oba pristupa imaju svoje prednosti i mane.

Baš je dobro što svako radi drugačiji pravac. Na taj način ćete za manje vremena imati više rezultata.

Kod onog sa C između b-e, neophodan je blok kondenzator paralelno sa bulk elko, kao "pading", za red veličine veći od rezonantnog.

Samo napred!

Pozdrav

Malko sam u guzvi pa ne stizem da pratim temu..


Ukratko
Koliko ja znam iz prakse - REZONANTNI pretvarac tj. onaj koji radi po sred rezonanse ima problem prilikom regulacije izl. napona.. Poprilican naponski premasaj (zavisi od q faktora) itd..

Kvazirezonantni pretvaraci (ovaj papkov ala Telefunken) boluju od druge boljke a to je "povlacenje" frekvencije ka rezonantnoj gde moze doci do problema
zvanog BUM ;)

Pozdrav

Regulaciju kod rezonantnog resio Siemens, pokazacu ti foru. U milivolt stabilno.
BUM kod kvazirezonantnog resio Telefunken pazljivim podesavanjem sprege cime je ostvaren taman toliki Q faktor da tranzistor moze da radi bezbedno sve da pretvarac i najase tacno na rezonansu. Ipak to nisi proracunavao ti nego neka inzenjercina iz TFK koja je pored matematike uradila jedno 150 eksperimenata...

Ma kakvi bre proracuni, nemam ja vremena za to... To izmislila ucena raja da bi uzeli novce..
Ja mogu samo da ga napravim da radi na 1 ;)

P.S. Siguran sam da fora ima nekoliko a ne jedna..

PoZZ

Mislim da bi prilagodnije bilo reci nacin nego fora.Fora mi se cini nekako ne pouzdano

Potpis

Acca Electronic