Citat:
angelos:
Ako ne dolazite sa preporukom i renomeom, čeka Vas test opšte kulture, inteligencije, matematika, 3d orijentacije, test fabričkog procesa. Za ove sa preporukom, za njih to ne važi.
To je najnormalnija stvar, ne mogu da kazem u celom svetu, ali definitivno u USA i u Zapadnoj Evropi Zbog toga se toliko potencira "networking".
Moje iskustvo je da sam tokom studija radio godinu i po dana za profesora sa kojim sam ostvario blizak prijateljski odnos. Nakon zavrsetka studija imao sam prodju u svakoj kompaniji u kojoj on poznaje vlasnika/glavnog menadzera i sl. Ako je posao usko vezan za ono cime sam se bavio u njegovoj laboratoriji, preskakao sam HR i prvi telefonski intervju i imao sam propusnicu za superday (dan sa 4-8 intervjua sa raznim licima iz kompanije).
Citat:
angelos: To je samo za majmunisanje kandidata.
Ozbiljne kompanije rade to u tri koraka:
1.Telefonski poziv
2.Razgovor sa stručnim licem (45-120 min)
3.Pregovor o visini plate, benefitima, itd....
Sve ostalo je cista prevara....
Nema ovde leba sem za ustoličene filozofe i one koji su se na vreme prodali preko.
Gresis.
Ozbiljne kompanije (konkretno iskustvo imam sa Bank of America, Standard and Poor's, Amazon, Blackrock, Blackstone, Microsoft, Deloitte, Bloomberg a isti je proces i u manjim kompanijama, hedge fondovima, IT consulting kompanijama) to rade ovako:
1. Telefonski poziv u vidu tehnickog intervjua koji traje 30ak minuta ili ako si u gradu gde je kompanija, onda taj kratak inicijalni intervju moze biti u sedistu kompanije i ne mora biti intervju vec kratak test inteligencije ili test na temu posla za koji apliciras
2. Superday. Dan u kompaniji od 9 do 5 (nekada 9 do 3). Tada imas
2a. jedan do dva intervjua sa HR gde se testira komunikativnost, kultura i slicno.
2b. Dobijas test iz algoritama, struktura podataka i neretko baza podataka ako apliciras za developer poziciju. Case study je takodje opcija.
2c. Razgovor sa strucnim licima koji rade na poziciji slicnoj onoj za koju apliciras(od 3 do cak 8 razlicitih ispitivaca). Tu dobijas najraznovrsnija pitanja od mozgalica, preko verovatnoce i statistike(ako je pozicija u finansijskoj kompaniji, ovo te ceka 100%), software designa, do konkretnih pitanja za softverske alate koje si naveo u rezimeu.
3. Razgovor sa direktorom departmana
4. Dobijas ponudu za posao o kojoj pregovaras sa Direktorom HR-a i eventualno nadredjenim
Dakle, u ozbiljnoj kompaniji ces razgovarati sa minimalno 5 ljudi, sto je retko, do maksimalno...pa ja mislim da sam u Factsetu pricao sa 12 ljudi(neki intervjui su bili sa vise ispitivaca).
Ozbiljne kompanije ne zanima iskljucivo da li ti mozes da radis posao za koji apliciras vec i da li si idealan kandidat za firmu. Da li bi se uklopio u radno okruzenje, da li si komunikativan ili asocijalan, da li si snalazljiv, da li si inteligentan(resavas problem sa kojim se nikada nisi susreo) da li kolege sa kojima treba da radis imaju neke primedbe, da li imas potencijal da postanes vrhunski strucnjak i slicno. To sve ne moze da otkrije jedno jedino strucno lice za sat-dva.
@shut_down
Ti ako si zadovoljan rezimeom, super, ali ako zelis da ga poboljsas, onda bar za svaku poziciju na kojoj si radio moras da navedes bultepoint koji opisuje projekat na kome si radio. Taj opis moze da bude recenica-dve o problemu koji si resio, koliki benefit kompanija ima od tvog projekta(da li si ustedeo novac nekome, vreme, razvio nesto sto donosi novac i slicno) i navedes alate koje si koristio u tom projektu. Opis projekata is a must. I to definitivno staje na jednu stranu.
Mene su ucili da CV ne sme da bude veci od jedne strane sem u slucaju da imas 30 godina radnog iskustva u 15 kompanija pa da to stvarno ne moze da stane.
Re: Zašto mladi danas nemaju posao
Jeste li pročitali onaj deo da Communication specialist u Fiatu (predstavništvo kod nas naravno) pita sa JER? 