SMPS za pojacalo

@Papak
U redu,ja cu se drzati po strani.
A to za 100W mozda u tvom slucaju.

---

I da imas i da nemas SMPS mora da izdrzi.
Nemam nameru da se dalje prepirem.
Ako treba pomoc javi.

---

Pazi (+-35V a 10A), ako ti treba za kontinualnu upotrebu to mu izadje 700W. Tako da mi se cini da si se nesto ozbiljno zaracunao... Nego nema veze. U svakom slucaju od nestabilisanog napajanja je mozda bolje da odustanes odmah. Ima nekoliko resenja medju ovim stranicama sto se tice nestabilisanog half bridge-a i sva su podjednako nesrecna.

Recimo ono sa IR2153... Malo omanes (a 100% ces kad udjes u ovo, kao i svi mi do sad), kad ti razduva mosfete budi srecan ako ti ostanu oci. Pazi neko je ovde uradio ovo napajanje i iskoristio dva trafoa iz ATX-a. To je cool, skroz obzirom da bi mogao da dobijes zeljene napone i to, ali opet... Ovo je jos i najbolje resenje.

Samooscilujuci half bridge je posebna prica za sebe. To je trenazer za vatrogasnu brigadu, jos ako mu izuzmes naponsku/strujnu kontrolu... Za bilo sta ozbiljnije od halogneke nikako. A i to ume da eksplodira propisno.

Imas nekoliko ozbiljnijih problema na putu ka napajanju od oko 200W kontinualno. Prvo, trafo i storage. Ok, EI33 to moze, ali mora da bude hladjen i to propisno. Storage moras da napravis od minimum dva iz ATX-a (a i tu ima par caka, koje sad preskacem, o tom po tom), zatim sprecavanje uzduznog provodjenja kod radnih tranzistora i na kraju diode koje ce na min 60V trpeti nekoliko ampera.

Ako sve budes radio kako treba, dobices jedno kvalitetno napajanje sa potrebnim zastitama. Za pocetak ti preporucujem da uzmes i pokusas da analiziras ovu semu, nas par ce ti ovde na forumu pomoci. Kad nju razumes u celosti zavrsio si vise od pola posla oko napajanja.

Sto se tice izvedbe trafoa, ako nemas potrebnu opremu, nikakav problem nije, ja cu ti napraviti trafo za to (Malo sam ih napravio do sad. Hahahahha).

Shema AT-napajanja:

http://www.eleccircuit.com/wp-content/uploads/2007/07/230cct.jpg

Pozdrav Veseline , evo ovako:
Za pocetak se izvinjavam jer ne mogu preopsirno da pisem jer sam jedva i ovo vremena uhvatio , u nekom sam poslu...
Posto tvrdis da si hobi-elektronicar , te da nemas ni osciloskop ja ti ne bih preporucio gradnju nekog slozenijeg SMPS.
Naravno , time ne zelim da potcenjujem niti bilo sta vec slutim to na osnovu onoga sto si napisao..
Za pocetak ne bi bilo lose pokusati pribaviti bilo kakav osciloskop , te krenuti lagano sa prostijim stvarima kao sto je neki buck , pogledati malo zavojnice i oblike struja , upoznati princip rada upravljackog kola itd.. Pa onda transformatore itd..
SMPS su fenomenalne stvari ali ne moze se preko noci napraviti kvalitetno napajanje koje ce ispuniti ocekivanja "na 1"...
Nemoj pogresno shvatiti ovo ali ukoliko ti je potrebno "instant" resenje bez maltretiranja oko ucenja SMPS - mozda je bolje ici na "gvozdjuriju" na 50HZ - obican trafo...
Ako pak zelis i dalje da radis SMPS onda probaj neke od Acinih sprava sa pocetka teme - jednostavnije ne moze od toga...
Kolega Papak je u pravu - flyback ne ide jer je preglomazan za ovu snagu... Flyback se realno koristi do 100W.

Ne pada mi nista prostije napamet.. Pokusao sam da nadjem jedno samooscilujuce napajanje sa bu208 tranzistorima ali bez uspeha.. Ako neko od kolega ima neka postavi a ako nadjem ja u medjuvremenu - bice ovde..
U svakom slucaju pre gradnje takvog SMPS treba predznanja.. Pa lagano..
Sto se tice motanja trafoa za half-bridge , ostavio sam negde medju postovima programce za proracun istog..
Evo i malko stiva..

http://smps.yu3ma.net/wp/?cat=21

Sto se tice ovoga sa shemama - nisam bukvalno mislio da svaku shemu treba kriti kao zmija noge ali ne treba ni otkrivati bas sve svoje projekte na kojima ubiramo poneku paricu ;)
A ovo za prenosenje znanja je vise nego istina!

Kolege YT1NVS, PAPAK & Aca Jevtic - APSOLUTNO treba procitati sta kaze kolega guruvesko u svom postu - OVDE SMO JER NAS SPAJA INTERESOVANJE I LJUBAV PREMA TEHNICI! Nemojmo trositi energiju na glupe price i prozivanja kad mozemo razmeniti iskustva i svasta nesto zajedno nauciti..
Lepo je jedan kolega rekao na forumu - tipicno za nas narod - najedemo se , napijemo se pa se pobijemo.. :)
ZAr je bitno ko je koliko cega i kome je koliki... Bez uvrede ali mislim da su to malo bezvezna i detinjasta razmisljanja te da iz njih nista dobro nije poteklo..

Veliki pozdrav svima i zakopajmo malko ratne sekire ;)

A jel TL494 zabranjen za upotrebu u neregulisanim?
Nigde niko nije ni pomenuo samooscilujuce.
Sa tim 2153 i onim mojim samooscilujucim nema skoro nista.To mogu biti smps za probu necega (ja ih koristim u te svrhe).
Niti imaju soft start niti ikakve zastite.Normalno da cemo upotrebiti TL494 jer je lak za izradu i proucavanje i jednostavan je.

---

Pa normalno je da se nesto zadrzi i za sebe.Ni ja ne dajem sve svoje seme.
Otkud znas,mozda zatrebaju u buducnosti :)
Niko negde i ne pominje samooscilujuce.Ako nema potrebe da se premotava,a odgovara zeljenom izlazu,moze vrlo lepo napajanje da napravi.Ja imam PC napajanja stara i po 20 god. i jos uvek rade.Uglavnom i pravicemo nesto na tu foru,naravno ako zahtevi dozvoljavaju.Ako je 700W u pitanju i za to ima resenje.
Pozzz

---

Sada sam neizmerno srećan, umesto svađe i gluposti, krenuli smo opet u konstruktivnom smeru.
Sleepwakere, Aco, Papak, beskrajno vam hvala na trudu.

da, savršeno mi je jasno da sledeća investicija je osciloskop. Pokušaću da se dokopam jedne zverčice na 100MHz ali otom potom.

Domaći zadatak primljen, trenutno proučavam ovu temu po drugi put (a kada sam je ugurao u word bilo poreko 800 strana!!!!) i čika Brown-a po prvi, no vreme mi nije baš prijatelj ovih dana.

Kakve veze ima vreme?
Pa ne citas napolju :)
Smislicemo nesto za vikend.

---

hihih, da, ne čitam napolju, osim kad čitam na fontelu na stanici, a pošto provodim u proseku 2-3 sata dnevno u prevozu.
no nisam to hteo da kažem " nemam vremena ni za šta " je bolji prevod.

Pozz ekipi

Nekoliko postova iznad, @Papak01 dao semu lijepo odradjenog AT napajanja sa TL494, neko ga nazva "socijalnim" zbog stvarno niske cijene. Da ponovim link:
http://www.eleccircuit.com/wp-content/uploads/2007/07/230cct.jpg

Frekvencija oscilovanja odredjena sa RT i CT , u ovom slucaju 18K i 1 nF iznosi priblizno 55555,555 Hz.
Zbog dvoprekidackog - pus-pul kola na trafo dolazi polovina te frekvencije, zaokruzimo na 27 kHz za koju je trafo i racunat (broj navojaka i zbog skin efekta debljina
zice, kako primara tako i sekundara.
AT iATX trafoi su racunati sa faktorom ispune impulsa od 25% periode ( ili 50% poluperiode) za dobijanje nominalnih nazivnih napona.

Zbog konfiguracije ispravljackog kola na izlazu, na storage prigusnicu dolaze impulsi dvostruke frekvencije trafoa, tj frekvencije oscilatora u TL494.

U temi ranije @Papak01 dao vrlo upotrebljiv proracun storage zavojnice, na ovoj semi oznacena kao MWC.-


Slijedi kviz pitanje: kojom frekvencijom impulsa se puni elektrolit poslije storage zavojnice (C16 na semi) i koja je stvarna frekvencija izmjene magnetnog fluksa u jezgru trafoa???

(@Papak01 da nisi "zucno")


pOz

---

Emisar, pravo u srce problema. Ko razume odgovor na to pitanje, njemu je forward topologija skoro potpuno jasna! :)

Kada ti je drugar (@Sleepwalkerbg)ranije u temi mjerio potrosnju PC mjerenje je treba vrsiti na DC strani, odatle dosta mali elektroliti na ulazu ovih napajanja.
Na prethodnoj semi dva od 470uF serijski vezana= 235uF, napajanje 230W, a uvijek nas uce 1000uF po amperu potrosnje na 50Hz.-

pOz

---

To je tacno ... sto bi rekli - dosta "jalovih" harmonika izlazi iz ovih sprava.. :)
Ja sam cak dosao na ideju da napravim dva bloka elektrolita posle greca pa da merim "average" (prosecnu) vrednost struje koju vuce PC.

Samo cu ispraviti sitnicu - frekvencija samog oscilatora tl494 je dvostruko veca od one na pojedinacnim izlazima samog kola jer postoji jedan flip-flop koji sluzi za naizmenicno upravljanje impulsima kada kolo radi u ovom rezimu sa dva izlaza.. Rezim rada single/dual je definisan pinom 13.
Ovo pisem iz razloga da neko od kolega ne bi merio frekvenciju samog oscilatora (na Ct) pa dosao u zabunu kada bude merio izlaze..



@guruvesko
Samo polako.. Pred tobom je dug ali jako interesantan put , mnogo ima da se nauci iz teorije a i prakse..
Jednom ko udje u SMPS nema povratka "kanturinama" od 50Hz.
Definitivno osciloskop - bez ociju se posao ne moze raditi..
I nemoj da mislis da mi nismo palili MOSFETE kao svece..
Jos skidam garez sa plafona mog prvog choppera (smps) :))))
Ali kada sam prvi put "kresnuo" dve halogenke od 55W a trafo jedva mlak - to zadovoljstvo ne mogu opisati.. Neuporedivo manja , laksa i tisa sprava od onog 50 hercnog zujala teskog tonu :)
Za pocetak predlazem da se napravi npr. neki mali PUSH-PULL inverter sa 12 na 24 VDC sa tl 494 tek toliko da se upozna rad.. Kao pokazna vezba.. Na pocetku izbeci 310V... Pogledati oscilograme , procitati datasheet od TL494 , nauciti napamet stavise :)
Pomenuo sam ono Acino samooscilujuce cudo sa pocetka teme iz jednog prostog razloga - to je obican oscilator i drajver sa IR kolom koji daje "cetvrtke" i vrlo je jednostavan. Zgodan je zbog fiksne frekvencije pa se lako dimenzionira i proracunava trafo...Nisam ciljao da on bude krajnje resenje vec "medjuprojekat" koji je dobra vezba i "opipavanje" terena.. Na "red" sa uredjajem (220 V) grejac od pegle ili jos bolje bojlera (paralelno grejacu spojiti neku tinjalicu) i eto i jednostavne zastite da ne bude "bum"..Ako se tinjalica upali ili vuces previse struje ili je uredjaj otisao u "vecna lovista".. ;)
Snaga dolazi kasnije - ne moze se odmah na pola kW..
Kod SMPS nije samo izbor komponenti kritican (trafoi , brze diode, MOSfeti ili BJT..) vec i njihov raspored-polozaj.. Brze promene struja u provodnicima mogu izazvati HAOS u upravljackom kolu... Vazno je i dobro galvanski odvojiti primar i sekundar..Kratki vodovi do trafoa i gejtova/baza , "izblokirati" prekidacke elemente I UPRAVLJACKO KOLO blok kondenzatorima itd. ULAZI op-AMPOVA upravljackih kola ne smeju da "vise" u vazduhu , sve mora biti osigurano od samooscilovanja..
Za pocetak literatura. Ali bez mnogo filozofije. Kad se nauci jedna topologija ili celina - pravac lemilica na utvrdjivanje gradiva ;)Parcijalno i lagano..
Navedeno ATX napajanje radi posao ali mu se mora modifikovati trafo i povratna veza. Najbolje je u kolo pov. veze staviti kvalitetan potenciometar pa "fino" nastelovati napon koji treba..

Pozdrav

Uloga 494 je i da to kompenzuje.On ce menjati pwm u ritmu 100hz kako bi odrzao izlaz konstantnim.Otuda mogu i manji kondenzatori da se koriste.U ne regulisanim se treba drzati tog pravila 1000u po amperu jer se to direktno preslikava na izlaz.

---

Ta prica sa 1000uF/A struje je delimisno tacna, medjutim ona zavisi od mnogo stvari. Prvo od struje koju potrosac vuce, jer nije linearna zavisnost. Drugo JAKO zavisi od ESR-a elektrolita, i trece ako je potrosac impulsni zavisi od ucestanosti i duty-a tog potrosaca. Da ne bi bilo zabune i tvrdnji kako ja pametujem, konsultujte bilo koji univerzitetski udzbenik za fiziku II (elektromagnetizam).

Iz gore izlozenog, integraljenje 'snage' koje Sleepwalker predlaze je delimicno tacna metoda, medjutim opet je prilicno daleko od stvarne price. Sto je snaga napajanja u tom slucaju veca, to ce ono sto merite vise odstupati. Macola i ja smo se sporili na ovu temu, dok na kraju nisam seo i sam uradio nekoliko eksperimenata sa merenjem efikasnosti pretvaraca (Sleepwalker je bio prisutan u jednom).

Apsolutno merenje efikasnosti pretvaraca je moguce na nekoliko nacina. Naci Joule-ov ampermetar (sa niti koja se greje) sa veoma malom inercijom (ekstremno skupo) a DC napon uciniti invarijabilnim. Ovo bi dalno relativno solidno slaganje grubo cenim oko 85% realnosti. Ovaj metod nije bas jeftin, a i nije upotrebljiv, jer sto jacu struju merite to je inercija ovakvog ampermetra veca, i merenje vise odstupa.

Druga metoda je kalorimetrijska, ja sam upoznat sa njenim hemijskim aspektom jer sam se time bavio nekoliko godina. Jeftina je i daje pouzdanost 92-95%. Macola je ovo radio sa veoma snaznim pretvaracima, i njegovi rezultati su u saglasnosti sa mojim opservacijama za toplotnu efikasnost (doduse hemijskih reakcija, ali princip je isti).

Trece i jedino 100% slaganje zahteva poznavanje talasnih oblika struja i napona napajanja konvertera, zatim naci ANALITICKI matematicki oblik tih krivih i na kraju ih integraliti. Ovo je basnoslovno tesko i za ekstremno pojednostavljene slucajeve i uci se na elektrotehnici, ali verovatno sa ciljem da smanji broj studenata koji poloze ispit.

Cetvrti slucaj je posledica nemogucnosti da se nadju analiticki oblici krivih struje i napone, a i ako se nadju, nemogucnosti da se oni integrale. Tu nastupaju aproksimacije u vidu pojednostavljenih talasnih oblika, zatim aproksimacije u trazenju njihovih matematickih oblika (razvoj periodicne funkcije u red), i na kraju numericko resavanje problema. Ovako rade power analyzer-i ali ne ovi za elektronicare (oni rade dosta pojednostavljeno) nego recimo oni koji mere efikasnosti nekih drugih impulsnih procesa, recimo na LHC-u u Cernu i slicno. Cena ovakvih naprava je za radionicki power analyzer reda velicine kEvra. Za laboratorijski desetine kEvra. A u Cernu i drugim institutima ovaj posao radi elektronika od nekoliko stotina hiljada evra, a matematiku za nju obavljaju superracunari, pa o ceni nema smisla diskutovati.

U svakom slucaju za sve prisutne forumase prst metoda (greje se, ne greje se) je najbolja procena efikasnosti. Ako se malo greje efikasnost je dobra i to je to. Za one koji poznaju materiju poput Macole i imaju potrebe da mere efikasnost smps-a kalorimetrija je dovoljna.

P.S. Sleepwalkere, u vezi sa: ''Ali kada sam prvi put "kresnuo" dve halogenke od 55W...'' Bolje zenu da dovatis, propade joj mlados' s' tobom. :P Hahahah

P.P.S. 'Acin' smps sa IR2153 nije toliko losa sprava u odnosu na samooscilujuce iz par razloga. Nekoliko ljudi ukljucujuci Macolu, su pravili sprdnju od moje fobije od ovog kola. Medjutim samo kolo je dobro. Ono ima u sebi oscilator, flip-flop, DEAD TIME ogranicenje (nemoguce je da kolo natera mosfete na uzduzno provodjenje) i na kraju low/hi side driver. Ono je fantasticno za neke druge namene osim SMPS-a.
SMPS koji je nestabilisan je zaista opasna stvar. Ako je jos i samooscilujuci (poput onih konstrukcija koje su se pojavljivale na prethodnim stranama sa raznim induktivnim povratnim spregama itd) onda to vise nije napajanje nego trenazer za vatrogasce.

Poenta ljudi nije napraviti nesto sto ce da radi. Postavljaju se pitanja:
1. Kako ce to da radi?
2. Koliko kvalitetno ce da ispuni uslove?
3. Koliko je bezbedno?
4. Koliko dugo ce da radi?

Cilj, berm meni, jeste da napravim (evo od pre par meseci slucaj) uredjaj koji ispunjava ove kriterijume. Konkretno napravio sam HB od svega 70W izlaza, sa +/_12V i +/-24V stabilno i jos jedan regulator u istoj kutiji (hibrid izmedju current fed push pull-a i buck konvertera, nastao od 99% Macoline ideje, 0,5% mojih poboljsanja i isto toliko mog rada) koji daje galvanski odvojenih 0-100V. Toliko sam se izivljavao nad ovom napravom, da znam sta je u stanju, i da sad mirno spavam iako ona napaja sistem za alfa spektroskopiju koji kosta kao trecina mog stana. :)

<sub>[Ovu poruku je menjao Papak01 dana 06.11.2013. u 16:38 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Papak01 dana 06.11.2013. u 16:43 GMT+1]</sub>

Alo bre Papak , pusti sad zene - znas kako kazu: Zena misli da sam kod svalerke , svalerka misli da sam kod zene a ja u podrumu lemim ;)

Kalorimetrija je i (instinktivno) najbolja metoda jer sve pre ili kasnije zavrsi kao povecanje entropije sistema (sto bi reko Papak) :))
Dakle opet moj cuveni prs'! (samo pazite da elektroiliti budu prazni a sve raskopcano sa mreze)!
Ma ima da krnem dva komada 1000Uf 400v , minuse vezem direkt a plus preko ampermetra pa dalje na half bridge..
Blokiram oba sa neka dva keramicka bloka i meri amperazu.. Mora biti dobro ..



Ne bih se u potpunosti slozio , vidjao sam gadne brumove na 50Hz koje muceni TL nije mogao kompenzovati..
Kod audio sistema je VRLO bitno da ovi elektroliti budu kvalitetni i veliki jer se jaka (impulsna) snaga u trenutku "vuce" iz njih ukoliko ovi u sekundaru ne odrade pun posao..

PoZ

Pa dobro,ne moze IC od 10 dinara da uradi to 100%
Ali sigurno je manji brum nego na neregulisanom uz isti elko.

---

Da ga damo mi Macoli , on ce sa kolom od 5 din da uradi ono sto mi ne meremo sa onim od 1000 :)

Slazem se

---

Evo kako Crown sa kolom od 10din napravi ne baš lošu spravu!