Ako bi Zemlja bila sfera onda rezultanta gravitacione i centrifugalne sile nije
normalna na tu sferu, odnosno nema smer prema centru sfere.
Projekcija rezultante na površinu sfere ne bi nila nula nego bi imala vrednost
usmerenu prema ekvatoru. Tu projekciju gravitacija ne bi mogla uravnotežiti
jer je gravitacija indiferentna na kretanje po sferi. Budući da je činjenica da
visak svuda pokazuje vertikalu na površinu Zemlje to onda znači da Zemlja
nema sferni oblik.
Taj oblik je rotacioni elipsoid koga su zajedno formirale i sila gravitacije i
centrifugalna sila. To je oblik koji je dat samo za te vrednosti gravitacije
i centrifugalne sile zavisne od konkretne obodne brzine Zemlje na svakom
uporedniku.
Ali voz ide na istok, a i Zemlja se okreće prema istoku pa je ukupna brzina voza
veća od obodne brzine Zemlje na nekom uporedniku, a to znači i da je
centrifugalna sila koja deluje na voz veća od one centrifugalne sile kad bi voz
stajao.
Za tako povećanu centrifugalnu silu Zemlja nije oblikovana i sada, rezultanta
povećane centrifugalne sile i gravitacije koje deluju na voz, nije normalna na
površinu rotacionog elipsoida već ima projekciju usmerenu prema onoj strani
gde je ekvator, odnosno visak u vozu bi odstupao od vertikale.
Ta komponenta rezultante nije uravnotežena jer je kao projekcija paralelna
sa površinom Zemlje i mora se uravnotežiti nečim drugim. U konkretnom
slučaju to se postiže levom ili desnom šinom - zavisno od toga na kojoj
polulopti (poluelipsoidu) se nalazi voz.
Da li je zakon poluge pogrešan
Zaključano
Zakačeno
Citat:
atelago:
........
Ali voz ide na istok, a i Zemlja se okreće prema istoku pa je ukupna brzina voza
veća od obodne brzine Zemlje na nekom uporedniku, a to znači i da je
centrifugalna sila koja deluje na voz veća od one centrifugalne sile kad bi voz
stajao.........
........
Ali voz ide na istok, a i Zemlja se okreće prema istoku pa je ukupna brzina voza
veća od obodne brzine Zemlje na nekom uporedniku, a to znači i da je
centrifugalna sila koja deluje na voz veća od one centrifugalne sile kad bi voz
stajao.........
-------Evo nas konačno na pravom kolosjeku.
Ako je brzina voza 72 [km/h],a masa 100 [T] za koliko bi sila bila veća ?Izračunaj,ne treba je rastavljati na komponente već onako kao rezultantu.Pa da to uporedimo sa računom koji je napravio Rašković.
Mala pomoć.Izračunaću ugaonu brzinu Zemlje:
Potpis
________________________________
Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500
OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]
Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500
OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]
Šta da računam kad ne znam gde je voz? A i da znam šta mi znači konkretan rezultat?
Menja li to princip koji sam objasnio?
Menja li to princip koji sam objasnio?
Citat:
[ Šta da računam kad ne znam gde je voz?
Pazi ovako.Ja sam tačno napisao šta smatram za grešku u dotičnoj knjizi cijenjenog pokojnog profesora Danila Raškovića.On je postavio zadatak (ne ja) i riješio ga je.Nije rekao gdje je voz,a ja mislim da nije ni trebao.Ti tvrdiš da jeste.Objasni zašto!
Danilo Rašković u knjizi Mehanika III,na strani 147 (161 of 451) opisuje uticaj Koriolisove sile na slobodan pad.
http://www.scribd.com/doc/3382...a-III-Dinamika-D-raskovic-1962
A kopija stranice sa dotičnim zadatkom i rješenjem se vidi ovdje:
http://www.elitesecurity.org/p3249939
Nije pristojno tvrditi da je postavka zadatka od prof.Raškovića bezveze,a ne ukazati zašto je bezveze.
Citat:
A i da znam šta mi znači konkretan rezultat?
Provjerio bi da li je moja kritika rješenja napisanog u M-III knjizi ispravna ili ne.Sa čim se poklapa tvoje rješenje ako ga znaš napraviti?
Citat:
Menja li to princip koji sam objasnio?
Ne.To što si opširno objašnjavao odavno je jasno i nije direktno vezano za temu.Nepotrebno si naštancao dvadesetpet redova tipa "voda je mokra" itd bla bla bla.
Potpis
________________________________
Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500
OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]
Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500
OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]
I ne rekoste mi gde sam to napisao ono što nisam napisao. Nikada do sad nisam vukao admine za rukav da me štite, ali za ovaj bezobrazluk ću morati ako uskoro ne dobijem odgovor.
Potpis
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Citat:
zzzz: Nije rekao gdje je voz,a ja mislim da nije ni trebao.Ti tvrdiš da jeste.Objasni zašto!
Zato što horizontalni pritisak na šinu zavisi od geografske širine uporednika po kom se kreće voz.
Na ekvatoru tog pritiska nema. Ali na svim ostalim uporednicima ima.
Citat:
To što si opširno objašnjavao odavno je jasno i nije direktno vezano za temu
Kako nije? Horizontalna sila na šinu postoji, ali ti to ili ne znaš ili negiraš ili ignorišeš.
Nedeljko Napisao si ovo:
Ovo bi značilo da se centrifugalna sila može uravnotežiti tom komponentom gravitacione sile.
Je li tako?
Citat:
Cenripetalna sila je sila koja deluje normalno ka Zemljinoj osi. Gravitaciona ima tu komponentu, a inercijalna sila usled rotacije Zemlje oko svoje ose nema tu komponentu, već deluje upravo suprotno.
Ovo bi značilo da se centrifugalna sila može uravnotežiti tom komponentom gravitacione sile.
Je li tako?
Centrifugalna sila može da se uravnoteži sa nekom komponentom gravitacione, a sa gravitacionom silom samo u ekvatorijalnoj ravni.
Centrifugalna sila je normalna na osu rotacije i deluje ka spolja.
Dakle, nisam napisao da je centrifugalna sila u potpunosti uravnotežena sa gravitacionom.
Naravno da će voz na ledu završiti na ekvatoru.
Centrifugalna sila je normalna na osu rotacije i deluje ka spolja.
Dakle, nisam napisao da je centrifugalna sila u potpunosti uravnotežena sa gravitacionom.
Naravno da će voz na ledu završiti na ekvatoru.
Potpis
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Citat:
Nedeljko:
Naravno da će voz na ledu završiti na ekvatoru.
Naravno da će voz na ledu završiti na ekvatoru.
Uz koji uslov?
Recimo da stoji na ledu, a Zemlja se rotira oko sopstvene ose.
Potpis
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Citat:
Nedeljko: Recimo da stoji na ledu, a Zemlja se rotira oko sopstvene ose.
Ha, ha, ha! Zezaš se! A osim toga glagol rotirati nije povratni. Svuda grešiš.
Da, u pravu si. Kaže se "Zemlja rotira". Ne bih to umeo da obrazložim kao što si ti obrazložio, valjda zato što sam bežao sa časova srpsko-hrvatskog. Medjutim, bez obzira na loše ocene iz jezika stekao sam naviku da kažem "Zemlja rotira". E sad, Nedeljko je matematičar (valjda je tako) a matematičari ne neguju kulturu pravilnog izražavanja kad su u pitanju prirodne nauke. Šta više, oni mogu da doktoriraju a da ne progovore ni jednu jedinu reč, dovoljno je samo da ispisuju simbole. Komunikacija student-predavač, student-asistent ne postoji kao organizovan sistem već kao sporadičan dogadjaj. U stvari u nekim slučajevima pokušaj komuniklacije se slama kad na asistentu/predavaču izbije zelenilo na licu. Medjutim, oni koji izučavaju prirodne nauke, pa i fiziku, moraju da govore o onome što su pisali, dok brane radove, dok kolokviraju ili polažu ispite. I tako, redovnim i sitematskim višegodišnjim razgovorima, neformalno, stiču naviku pravilnog izražavanja. U tom smislu je nastava za matematičare manjkava tako da Nedeljku nije za zameriti.
Uh, a kad se kaže "objekat se rotira"?
Da li nekad "subjekat (se) rotira"?
Uh, a kad se kaže "objekat se rotira"?
Da li nekad "subjekat (se) rotira"?
Citat:
bigkandor: . U tom smislu je nastava za matematičare manjkava tako da Nedeljku nije za zameriti
Ja sam učio da nije pravilno da se upotrebljava predlog sa infinitivom. Umesto infinitiva
nekog glagola treba upotrebiti glagolsku imenicu, a u konkretnom slučaju predlog "za" je
bolje izostaviti. Uostalom, ove teme kontroliše Bojan Bašić koji je i izuzetan poznavalac
našeg jezika i pravopisa.
Vratimo se na temu!
Trebalo bi uporediti kretanje voza prema istoku sa kretanjem prema zapadu uz uvažavanje
oblika Zemlje i različitih vrednosti brzina.
Pa šta znam, nešto jeste "za zameriti" a nešto nije "za zameriti".
Ali, kao što sam već napisao, nisam baš mario za nastavu srpsko-hrvatskog jezika.
A to šta je predlog a šta infinitiv - tek mi to ne pominji.
Ali, kao što sam već napisao, nisam baš mario za nastavu srpsko-hrvatskog jezika.
A to šta je predlog a šta infinitiv - tek mi to ne pominji.
Ako o kvalitativim svojstvima prirodnih pojava nešto kažemo, onda to kazivanje treba da
bude na jeziku čija pravila uvažavamo, u protivnom, kazivanje nije jasno i može da ima drugi
smisao za nekoga ko ne uvažava ta pravila.
Sreća je u tome što ceo pametan svet uvažava nedvosmislen "matematički govor" koji
govori o kvantitativnim odnosima kvalitativnih svojstava prirodnih pojava.
Nesreća je, nažalost, u tome što i taj govor "razumeju" neki uvaženi ljudi, koji ga ne razumeju.
bude na jeziku čija pravila uvažavamo, u protivnom, kazivanje nije jasno i može da ima drugi
smisao za nekoga ko ne uvažava ta pravila.
Sreća je u tome što ceo pametan svet uvažava nedvosmislen "matematički govor" koji
govori o kvantitativnim odnosima kvalitativnih svojstava prirodnih pojava.
Nesreća je, nažalost, u tome što i taj govor "razumeju" neki uvaženi ljudi, koji ga ne razumeju.
Rašković je zadao da se izračuna dodatna sila koja djeluje na tračnice zbog kretanja voza.Masa voza je 100 [T],a brzina 72[km/h]=20[m/s] od zapada ka istoku.
Centripetalno ubrzanje je vektorski umnožak ugaone i obodne brzine.
,a centrifugalna sila
Ukupna obodna brzina voza je zbir obodne brzine Zemlje na toj geografckoj širini i brzine voza na pruzi.
.Nas zanima samo dodatna sila pa računamo:
![F_{cf.dodatno}=100000\cdot{7.29\cdot10^{-5}} \cdot20=145.8[N]](https://static.elitesecurity.org/tex/203222466e4fa488cbd3feecf093e877.png)
Rašković je izračunao da je to 30[kp],u Njutnima to je oko 294[N].
http://www.elitesecurity.org/p3249939
Očigledno da je debelo pogriješio.Bolje je reći da je rutinski koristio zvaničnu formulu za Koriolisovo ubrzanje,a ona je pogrešna.
Centripetalno ubrzanje je vektorski umnožak ugaone i obodne brzine.
,a centrifugalna silaUkupna obodna brzina voza je zbir obodne brzine Zemlje na toj geografckoj širini i brzine voza na pruzi.
.Nas zanima samo dodatna sila pa računamo:Rašković je izračunao da je to 30[kp],u Njutnima to je oko 294[N].
http://www.elitesecurity.org/p3249939
Očigledno da je debelo pogriješio.Bolje je reći da je rutinski koristio zvaničnu formulu za Koriolisovo ubrzanje,a ona je pogrešna.
Potpis
________________________________
Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500
OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]
Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500
OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]
A kolika je ugaona brzina voza?
Ovo što bigkandor piše je totalno nerazumevanje matematike. Ispada da je matematika nalik na neku igru poput šaha u kojoj su dogovorena pravila igre i koja nema stavove sa stvarnim značenjem. Čak i u šahu postoje stavovi sa stvarnim značenjem, npr. d au određenoj poziciji beli može da pobedi bez obzira na to kako crni igra, samo je matematika besmislena.
Taj stav ne zastupaju ni formalisti.
Taj stav ne zastupaju ni formalisti.
Potpis
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Ne znam na šta tačno misliš. Medjutim na matematiku i gledam kao na nešto sa dogovorenim pravilima igre. U tom smislu matematika je dogma. U fizici (hemiji) ne postoje takva kruta dogovorena pravil već se menjaju u skladu sa utvrdjenim činjenicama. Ima nekih (opet matematičara) koji bi da prirodne nauke zasnuju aksiomatski. Ali to nikom još nije pošlo od ruke.
Upravo mislim na to što si sad napisao. To je potpuno nerazumevanje matematike. Onda se neko ljuti kada mu kažem da ne razume nijednu matematičku teoremu, tj. njeno značenje.
Potpis
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.