Kako postati programer?

^ Mislim suprotno, pomenutu knjigu treba citati sto ranije, naravno ko ima afiniteta, npr. idealno izmedju 17-20 godine..

Pa nisam ni pomenuo godine vec koliko neko zna. Neko moze biti pocetnik sa 13 a neko sa 23 godine. Svaku knjigu treba citati onda kada se poseduje dovoljno predznanja za nju.

Ne verujem da klinci sa 13 godina znaju integrale, izvode, matricni racun, hi-kvadrat test itd... koje se u knuth-ovoj knjizi koriste na veliko.
Cak mislim da nije potrebno nikakvo programersko predznanje(mozda afinitet), dovoljno je solidno formalno matematicko obrazovanje, za citanje. Sa 17 neki klinci (npr. sa Matematicke gimnazije) imaju vise nego dovoljnog predznanja.

Znaci i dalje mislim da je najbolji moguci scenario citati ovakve knjige sto je ranije moguce, znaci pre nego se formira kao npr. programer u profesionalnom smislu, a sa svezim formalnim obrazovanjem.

Da li ste znali da Stanford University ima besplatne kurseve programiranja (computer science)?

http://see.stanford.edu/

Tu mozete da naucite i kako se koji termin kaze na engleskom, da upoznate druge studente on-line, i naucite i nesto o vestackoj inteligenciji, iPhone programiranju i sire.

Mislim da vam je mnogo bolje tamo da pisete diskusije jer cete mozda nekog zanimljovog i upoznati na chatu.

http://programmers.blogoverflo...oversial-programming-opinions/

Ovo je tacno. Budimo realni, osloniti se na profesore na fakultetima je besmisleno. Na nasim fakultetima ne mozete nauciti dovoljno stvari koje su za primenu. Diplomu mozete koristiti da dobijete posao i to bi trebalo objasniti svakom ko se odluci da studira programiranje. Ja sam na racunarskim naukama i mogu vam reci da je plan i program izvanredan. MEDjUTIM... Postoji ogromna razlika u tezini matematickih predmeta u odnosu na programerske, informaticke i sl. Za tri godine imate 40 predmeta od cega je 12 matematickih. Poznajem mnogo ljudi koji godinama ne mogu da upisu narednu godinu samo zbog matematike. Atmosfera na fakultetu je, malo je reci, depresivna. Zbog toga se zapostavljaju one vazne stvari. Doslo se do toga da studenti procenjuju "tezinu profesora" i uce u skladu sa tim. Onda se zavrsi fax i shvatis da si proveo 5,6 godina da dobijes neki papir sa kojim mozes samo da sa hvalis roditeljima, drustvu i Zavodu za zaposljavanje.

Ne moze se tako... Ne kazem da taj fakultet ne koristi. Koristi. Dobijes smernice za sve. Ali neces postati strucan ni za sta.
Vecina ocekuje da ih profesori nauce svemu i da je njihovo sedenje u amfiteatru jedini trud koji moraju uloziti. A onda kada shvate da tako ne funkcionise uplase se. Batale. Stvaraju predstavu da je programiranje najteza moguca stvar za nauciti.

Mozda zvuci cudno, ali najvaznija stvar u ovom poslu je samopouzdanje. Mogucnosti je mnogo. Vrlo je interesantno. Ali se ne moze uciti sa strahom. Moras se motivisati. Kada te bude privlacilo da ucis sto vise, onda je to to. Zarada ce doci. Ali nece biti to neko uspesno ucenje ako je prvi motiv visoka plata.

Fakulteti inače ne služe za otaljavanje, nego za aktivno studiranje, koje podrazumeva više od pohađanja nastave, izrade domaćih zadataka/seminarskih radova i polaganja ispita/kolokvijuma. To nema veze sa Srbijom, nego je svuda tako. Još kad fakultet izbaci stručnjaka, koga uopšte ne interesuje to što je učio, koji nikad nije ništa samoinicijativno radio... ma, idi.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Mislim da fakultet treba da stvori radne navike. Da nauči čoveka da koristi literaturu i da ga zainteresuje u nekom pravcu, smer se posle toga formira po apstraktnom mišljenju. Ako govorimo baš o programiranju vežba čini majstora. Ako govorimo o projektovanju software-a onda treba dosta učiti i razlagati. Danas se traži sve, i mnogo svega. Prosek je danas ispod proseka, danas su potrebne tzv ninje ovoga ili onoga .... a to se ne uči na fakultetu, on je samo kap.

Pozdrav

http://www.elitesecurity.org/t368879-1#2333491