Kako postati programer?

Taj "fazon" je itekako potrreban

1. za one koji će praviti neki takav endžin,
2. za one koji hoće da izvuku što više iz nekog od postojećih.

E, sad, za one koji hoće samo da se igraju, nije potreban. No, to i dalje ne čini te akademske udžbenike baljezganjem. Izraz koji si upotrebio govori isključivo o tebi.

Ivane, ne reče li pisac u svom poslednjem postu da hoće samo da se igra sa aksesom, a ne da (bar za sada) radi nešto ozbiljno?

I ja mislim da je Cormen bolji od Knuta. Ne samo zato što je savremeniji, nego i zato što Cormen daje veću širinu.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Da se dopunim u komentaru.

@pisac, u pravu si. Kažeš da nakon igranja po Accessu sada umeš da napraviš model bilo koje baze i normalizuješ ga po potrebi. Verujem ti. Verujem isto tako da to "teoretisanje" koje ti smeta nije ništa drugo nego jezik na koji treba da se navikneš. Naravno postoje bolje i lošije knjige, neke podrazumevaju da poznaješ termine i način izražavanja, a neke će u uvodnim poglavljima ili dodatku da te više "drže za ruku". Kada savladaš tu prepreku u razumevanju otvoriće ti se svet potpuno nove literature, a svoje praktično znanje ćeš moći bolje da uobličiš i sigurno da naučiš puno novih stvari. Sledeći put kada se susretneš sa nekim novim modelom nećeš "lomiti glavu", već ćeš imati znanje spremno kao švajcarski nožić za tu priliku.

Nije ista literatura i za nekog ko relacione baze održava (operation management), dizajnira model podataka, tek koristi u programima ili literatura za nekog ko relacionu algebru proučava kao matematički model ili želi da nauči kako da napravi sopstveni motor relacione baze. Odaberi knjigu koja ti leži, ali ne ustručavaj se da zaviriš i u nešto šire od toga.

Potpis

http://sr.libreoffice.org — slobodan kancelarijski paket, obrada teksta, tablice,
prezentacije, legalno bez troškova licenciranja

A pod elementarnim stvarima podrazumevaš lingvističko/semantičko razumevanje postavke zadatka?

To definitivno nisu elementarne stvari u programiranju. Programiranjem se rešava problem a ne "zadatak". Problem se razlaže na sastavne delove i pravi algoritam koji taj problem rešava, a rešavanje zadatka uključuje lingvističko/semantičko razumevanje postavke zadatka, odnosno izdvajanje problema iz zadatka. Na tom "mom primeru" se ne vidi apsolutno ništa o znanju iz programiranja i algoritama, već samo da li se neko aktivno bavi rešavanjem (i razumevanjem) tuđih zadataka ili ne. Nerazumevanje postavke zadatka (u jednom trenutku vremena i prostora) ne znači nesposobnost rešavanja problema koji je dat u tom zadatku.

Drugim rečima, da je dotični zadatak drugačije napisan, bio bi shvaćen.

Ja se ne bih vraćao više na tu temu, jer je dosadno tupiti više o tome. Znanje iz alogoritama mi je, hvala na pitanju, odlično još iz osnovne škole (u kojoj se to tada nije ni učilo), što je potvrđeno ocenama tokom (višeg) školovanja, a i u praksi. Fali mi samo OOP, GUI, i dosta sistemskih stvari.

Sve se naravno može izguglati na guglu, ali sve što se tu izgugla je u stvari neko morao da pita i dobije odgovor, ili da napiše svoje iskustvo. Guglanje traži određeno vreme za testiranje i analizu rezultata tog guglanja. S toga je mnogo bolje ako neko već zna odgovor na (u ovom slučaju moje) pitanje, da ga podeli sa nama prisutnima umesto da pravi redirekciju na sveznajući google

Da bi rešio nečiji problem, prvo moraš da ga razumeš. Ako ćeš da rešavaš samo svoje probleme, to je drugo. Međutim, kako ćeš bez znanja jezika (srpskog, engleskog, kojeg god) da čitaš bilo koju knjigu? To je osnovna pretpostavka svega i zato se u školama maternji jezik uči 12 godina - da bi umeo da se izražavaš i razumeš druge. To je osnova za sve ostalo.

Ako smatraš da se sve može izguglati, to dovoljno govori o tvojim shvatanjima programiranja i onda definitivno treba da batališ celu priču, osim naravno, ako zaista hoćeš samo da se igraš. No, znanje jezika je opet neophodno i za to.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Apsolutno netacno. Sto se moze lako videti u cinjenici da su drugi vrlo lako prepoznali problem.

Nemoj praviti filozofiju tj. "lingivisticko/semanticko razumevanje postavke zadatka" posto je to u ovom konkretnom slucaju sifra za... razumevanje srpskog. Sorry.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Da li vi zaista mislite da pisac ucestvuje na temi kako bi doprineo diskusiji? Covek je trolcina samo takva, samo sto se uglavnom drzao MZ-a u takvim situacijama. Odvlaci temu u takvom pracu da on bude u centru paznje kako bi se prepucavao; narocito kad zatekne na temi nekog koga inace "ne mirise" narocito.

@pisac, nemoj pitati, ne nameravam da ti obrazlazem i objasnjavam samo da bi se opet sve vrtelo oko tebe.

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

Igrom se stiču itekako ozbiljna znanja.

U svakom slučaju akses nije ni za kakvu ozbiljnu primenu, već upravo za igranje. I kao takav je odličan alat, i hvala mu mnogo što postoji. Pravljenjem tabelica i povezivanjem sa onim one-to-one one-to-many i drugim slikovitim relacijama, i gledanje proisteklog SQL koda iz kverija koji su napravljeni igranjem sa tabelicama i poljima, a onda menjanjem SLQ koda i gledanjem proisteklih izmena u grafičkom prikazu tabelica, sam naučio neopisivo korisne stvari.

Da sam prvo pročitao "svođenje baze na normalnu formu" naježio bih se i pobegao glavom bez obzira. U stvari, ja se i jesam ježio od tih baza dok nisam naleteo na lakoću igranja sa aksesom, i tek onda shvatio da je to vrlo zanimljivo i nimalo stašno područje.

Mene u stvari konkretno sada najviše zanima kako da počnem sa jednostavnim GUI aplikacijicama, za moje lične potrebe. Jedno vreme (pre više godina) sam se malo igrao sa Delfijem, ali nisam ukupno ni više od mesec dana potrošio pa me je nešto odvuklo tamo gde sam i sada (administracija, voip, i slično). U međuvremenu sam Windows batalio u potpunosti, tako da bi mi sada jako koristilo nešto što bi me lagano usmerilo ka Linux GUI svetu.

Onako, opušteno za početak, pa ako mi naleti potreba ili prilika za dubljim zalaženjem u materiju onda bih već postavio novo pitanje ili adekvatan gugl srč

Prepoznali su semantički izraz koji opisuje problem, i to zato što imaju neposrednog prethodnog iskustva sa sličnim semantičkim izrazima (aktivno su u rešavanju ili postavljanju zadataka pa znaju šta se otprilike očekuje) ili neposrednog i čestog dodira sa opisanim problemom (tj. time se aktivno bave, to im je u malom mozgu, pa ga lakše prepoznaju).

Ja ne znam kako drugačije da ti to objasnim. Ako si shvatio, shvatio si. Velika je razlika između nerazumevanja zadataka i nesposobnosti rešavanja problema.



Naravno. Ali to nije zadatak. Kada rešavaš nečiji problem, onda pitaš lepo čoveka gde je problem i uz nekoliko iteracija dolazite do tačnog opisa problema, i okvirnog prvobitnog algoritma koji bi mogao da se primeni na rešavanje tog specifičnog problema.

Nikako ne uspevam da shvatim fundamentalnu razliku između "zadatka" i "problema". Na engleskom se "zbirka zadataka" piše "collection of problems". "Problem" je na srpskom valjda isto što i teži zadatak. Ako neko ne razume lak zadatak, kako će da reši težak.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ja ću sad i tebi i Dimkoviću privatnom porukom da objasnim tačnu razliku između razumevanja zadatka i rešavanja problema, i diskusiju možemo da nastavimo tamo. A ovde ako neko hoće da pomene kako laganu krenuti sa linux GUI, dobrodošao je.

Oladi sa autogolovima oko onog zadatka. Ja sam na ovoj temi napisao jedan pogrešan kod, što su drugi primetili. Da li je to strašno? Nije. Svakome se desi. E, strašno bi bilo da sam krenuo da branim taj pogrešan kod umesto da se ispravim. O tome se radi.

Što se Linux GUI-ja tiče, ako si radio Delphi pod Windows-om, na Linux-u definitivno probaj Lazarus.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Možda se neko prepozna. :)

http://norvig.com/21-days.html

Koji li je ovo put da se postavlja taj link?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Pa što ne uputi onda tog klinca na to ako si već teo da mu objasniš kako da postane programer. ;)

Ako si hteo da daš svoje viđenje onda je to OK, ali nema potrebe da izmišljamo "toplu vodu" i "bušan pesak" kad se već odavno zna šta i kako. Doduše, tvojim pristupom će taj put trajati minimum 15 godina, pa ako je klinac u osnovnoj školi onda je vreme da krene.

Šalu na stranu, dete (ako je reč o detetu) ne treba da ide tim putem. Rano je to za osobu toh uzrasta.

Nisam znao za taj link dok ga pexxi92 nije postavio na ovoj temi. Onda je krenula lavina postavljanja tog linka.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Tom DeMarco i Tim Lister uporedjuju produktivnost programera u zavisnosti od godina iskustva. Ne kazu da se postaje programer za 6 meseci.

Head First kolekcija je ok. Ima i mnogo slika ;)

Knjige mi deluju jako interesantno, i cini mi se da pokrivaju MNOGO toga. Negde sam procitao review, i tamo kazu da se koristi assembler u primerima ? Da li je ovo istina ? Ako jeste, da li postoji nesto slicno(obimno i kvalitetno) sa primerima u nekom visem jeziku ? C/Pascal/Python/Java/C++ nebitno...

Knut u primerima koristi asembler njegovog zamišljenog računara MIX, za koji je konceptualno opisao kako se može napraviti.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Iako smatram da su Knutove knjige jako dobre ipak ih ne bi preporucio pocetniku. Ako je neko savladao osnove programiranja i zeli da zadje u svet algoritama smatram da je bolje krenuti sa Introduction to Algorithms.