Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

Babara,

Mislio sam na one što si već radio.Imaš interesantnu vetrenjaču,Šta je problem ima još vremena da završiš
do 8. maja.

I nemoj da si na kraj srca, Što kaže Zvonko vođe su svi u pravu ali sa svoje tačke gledišta.
Sve ovo treba shvatiti kao zabavu i igru i netreba unositi loše tonove.I tako vetar sve oduva, ako ga ima
a čestoga i nema.
Prva i osnovna stvar je zadovoljstvo kad se nešto napravi, a drugo je što se okreće.
A o biznisu treba zaboraviti, bar što se ovog posla tiče.
Oću da kažem da se netreba "zakopavati" u stvarima koje ionako nemožemo rešiti, nego ajmo korak po korak
da napravimo "vetrenjaču za proizvodnju struje" što je i tema.

Ajmo lepo da se igramo pa će nešto i ispasti.Da razmenimo iskustva, greške, dobra rešenja, loša rešenja.

Krivo mi je što nam se Peto nejavlja,Započeo je grande projekat pa mu žena neda da troši pare.

Ali sad je Vlada u igri i pokušajmo koliko možemo da mu pomognemo da uspešno realizuje Lenz vetrenjaču.

Potpis

Ljuba

Ljubo,

pogledajte ovde primer:



Pogledajte jos na internetu...
Pre koju godinu sam citao negde o postavljanju "energy generating matt" ispod trotoara u Njujorku, ili Tokiju (gde ima puno pesaka) te da se ta masa 'hodanja' pretvori u korisnu energiju...

Ali...
I ako se ovim principom moze generisati struja, da bi to sve radilo mora biti nekog pomaka u plocniku/putu. To onda usporava/otezava hod.
'Proizvedena' energija mora da dodje odnekuda, u slucaju pesaka, od njih (malo tezi hod za istu predjenu daljinu), u slucaju auta, od malo teze vosnje, u prostijim recima proizvedena energija je pretocen ili misicni rad pesaka, ili malo vise potrosenog goriva...
e, a kad' bi se to primenilo negde na nizbrdici, onda je druga prica...

Izvinjavam se... 'malo' sam skrenuo sa tematika...
Ljuba je 'kriv' :)

Puno pozdrava,
Zvonko.

Znam sta si mislio... Te vetrenjacice su super ali meni vise nisu posebno interesantne i ne radim ih da stoje nego tek kad neko poruci. To je bio jedan period kada mi je imperativ bio; naprviti mini vetrenjacicu sa mini ulaganjem. Tu sam temu nekako sazvakao, apsolvirao, kako hoces... i to stoji...
BTW. Jos nisam video da je neko nasao bolje resenje za isto (mini) ulaganje.

Poceo sam nesto drugo... ali, :) zezaju me samo tri stvari. Lova, pare i novac.

Kad bude vreme... bices svakako obavesten.


A ovo drugo, he he, permag je OK lik ali se izgleda malo zaleteo... i taman posla da sam na kraj srca. Ne znam odakle ti takav zakljucak. Lepo se zabavljam i nisam nikome rekao nista ruzno ali sam skrenuo paznju da mi se ne dopada i da necu dozvoliti da mi se podmece ono sto nisam rekao. Samo toliko.

Ovo sve ostalo sto si pominjao, razmena iskustava, gresaka, itd ... stojim iza toga bez problema.
I Peto i Vlada su OK i naravno, navijam za njih.

Pozdrav

Možda će nekom trebati i cene gotovih vetrenjaca..
LINK
pozz

Potpis

Hvala, 6a6ar09a, i ja mislim da sam OK. Zaleteo sam se još odavno, odredio pravac i sada pažljivo pratim ovu oblast. Spreman sam da znanje, stavove i iskustvo podelim a znam koliko je sujeta smetnja rezonovanju. Ako smognete snage pridružite se da ovoj lepoj temi, bez zaplitanja, damo smisao.

Kompletna izgradnja vetrenjače traži vladanje različitim zanatskim veštinama i to je neophodan ali ne i dovoljan uslov. Ako krenete sa izgradnjom samo zato što vam se sa slike učinilo da to možete i vi, zaplešćete se kao neko ko neplanski gradi kuću pa u startu povećava gabarite zato što je cigla jeftina a posle se hvata za glavu zbog dozvola, priključaka, legalizacije itd.

Dužni smo da damo odgovor na pitanje važnosti težine (ili masa/snaga) kao kriterijuma za izbor generatora, da ne bismo bilo koga obeshrabrili ili upućivali da traži specijalne generatore po tom uslovu. Naravno da ćemo za slučaj vetrenjače sa horizontalnom osom na visokom stubu težiti da opterećenje smanjimo ali u meri koja ne ugrožava bezbednost, stabilnost i performanse. Ako imate neku tabelu ili primer fabričkih podataka odnosa masa/snaga, priložite pa da prodiskutujemo.

Od dva ključna sklopa vetrenjače, generator je taj čija izlazna snaga predstavlja nazivnu snagu celog uređaja. Taj generator mora biti usklađen sa onim drugim sklopom – turbinom. Dve veličine opisuju tu usklađenost: snaga (kW) i ugaona brzina (ob/min). Snaga turbine (mehanička) je ona koja se ostvaruje u za nas ekstremnim uslovima 10-15m/s i koju predaje generatoru i veća je od izlazne snage generatora (stepen korisnosti). Radna područja ugaonih brzina turbine i generatora u opštem slučaju ne poklapaju se i usklađenost je stvar kompromisa. Ovim je, npr., rečeno sledeće: vetrenjača prečnika krila 3m, snaga turbine (Pt=0,25*0,6*7*1000=1kW, približno), snaga generatora Pv=700W. Naći ćete razne podatke za vetrenjače ove dimenzije, naravno naduvane ali uglavnom do predimenzionisanih 1,5kW. Ali ne 2kW, jer onda već nije – usklađena.

Sve ostale dimenzije, stuba, repa, kablova itd prilagođavamo ovim usvojenim. Kritično je naprezanje stuba na izvijanje pod dejstvom sopstvene i težine vetrenjače, na savijanje pod uticajem vetra naročito ako je uklješteno u podnožju i na vibracije. U kojoj ćemo meri to naprezanje stuba umanjiti boljim izborom masa/snaga ostaje za dalju diskusiju u konkretnim primerima. Tema bi mogla biti i žiroskopski uticaj diskova rotora, ali tek to ispada iz okvira ovog foruma.

Za slučaj vetrogeneratora sa vertikalnom osom sa generatorom postavljenim u podnožju, masivniji generator je poželjan.

Srdačno,

permag

He he. A ja taman pomislio da ste procitali argumente koje ste trazili. Vi izgleda; ili ne citate ili... je nesto drugo u pitanju. Ajmo polako;

Za to sto ste se zaleteli davno... ne znam, ali znam da ste se zaleteli kada ste Zvonku i meni sugerisali da bi trebalo "omekšati" tvrdnju o pokazatelju efikasnosti generatora, za koju se, ne Zvonko i ja, nego ceo svet, slazemo da se izrazava kroz odnos mase i snage.

Kako tu nema sta da se "omeksava" i kako bi svako "omeksavanje" izgledalo kao kada bi se raspravljali (trgovali) o tome da li jedinica mere zapremine litar ili da li je jedinica mere za masu kilogram... dobili ste jedan, cini mi se adekvatan odgovor koji je bio u funkciji ukazivanja na direktnu povezanost "efikasnosti" koju ste pominjali i odnosa masa/snaga. Evo tog odgovora; http://www.elitesecurity.org/p2581673

Potom ste nastavili sa zaletanjem pa ste nas informisali o tome gde bi ko otisao kada bi kruto "proglasavao" ovo ili ono. ( http://www.elitesecurity.org/p2581831 ) na sta ste dobili odgovor da niko nista ne "proglasava" vec da je to cinjenica, a usput ste dobili i primer koji bi Vam pomogao da shvatite o cemu se radi. Evo tog odgovora; http://www.elitesecurity.org/p2581878

Ni to Vam nije bilo dovoljno pa ste nastavili... ali sada bez nekih argumenata po pitanju koje je (izgleda samo Vama) nejasno. Nastavili ste sa polozaja... rekao bih filozofa sa iskustvom iz osamdesetih... pricajuci o "tezini" diname ili alternatora... iako je ono sto osporavate odnos masa/snaga. I zatrazili ste argumente. ( :) Posle svega... ) http://www.elitesecurity.org/p2582256

Obzirom na filozofski pristup koji ste nametnuli dobili ste adekvatan odgovor (koriscenjem upravo vasih recenica) i skrenuta Vam je paznja da "tezina" koju podmecete nije predmet rasprave, vec da je predmet rasprave (koji ste pokusali da osporite) odnos "masa/snaga" kao pokazatelj efikasnosti generatora. Pri tom Vam je jos jednom slikovito ukazano na to o cemu je rec i direktno je povezano sa vasim aktivnostima tokom izrade vasih generatora ( a sve to da bi Vam bilo jednostavnije da shvatite). To je bilo ovaj odgovor; http://www.elitesecurity.org/p2582468

Zavrsio sam taj odgovor pitanjem; "Treba li Vam dodatni argument?" i na nesrecu... izgleda da Vam treba.

Ne bih komentarisao pominjanje sujete... i zahvalan sam za Vasu ocinsku brigu po pitanju mogucih zaplitanja... Samo bih Vam najdobronamernije savetovao da svaki put kada napisete nesto poput ova prva dva pasusa Vase prethodne poruke, samo za trenutak pomislite ili pretpostavite; A sta ako ovaj kome se obracam na ovakav nacin zna vise od mene? ili Sta ce biti samnom i na sta cu liciti (ovo ne citamo samo Vi i ja) ako se ispostavi da sam pogresio?

Takve pretpostavke su odlican korektor prilikom tipkanja po webu... koje ostaje tu, kao Vas potpis.

Treci pasus ste poceli, ovog puta ne zamenom "tezine" i odnosa "masa/snaga" vec ste sada te dve stvari poistovetili. To ukazuje da niste razumeli prethodni odgovor i plasim se da nema puno smisla ici dalje sa objasnjenjima, primerima i argumentima... dok se prethodno gradivo dobro ne utvrdi...

Ali, da ne budem na kraj srca ( k'o sto kaze Ljuba :) ) evo potudicu se jos jednom (Ali ne vise. Bilo bi zaista previse i za mene i za ostale ljude koji ovo [mozda] citaju i smaraju se...) da Vam dam dovoljno stiva... kako bi ovu raspravu konacno zavrsili. A ako Vam i posle ovog ne bude jasno... Evo ja priznajem Vi ste u pravu.

Dakle, stivo "samo" za Vas;

http://en.wikipedia.org/wiki/Power-to-weight_ratio

http://www.windpowerengineerin...ake-weight-out-of-the-nacelle/

http://www.navysbir.com/n10_1/N101-045.htm

http://ieeexplore.ieee.org/Xpl...D1391977&authDecision=-203

ili jednostavno na Google-u unesite "weight to power ratio" i dobicete more... stiva koje bi Vam moglo biti od pomoci.

Pozdrav

pozdrav svima!
već duže vreme čitam ovu temu na forumu, a tek sam sad odlučio da se uključim u priču. odavno imam u planu da napravim jednu vetrenjaču male snage, prikupio sam dosta materijala, teorije itd. zanima me da li je neko skoro napravio nešto slično? imam par nedoumaca u vezi magneta na rotoru i statoru

Potpis

Krća kralj!

Krle Iznesite Vase nedoumice

Pokusacemo da ih razmotrimo i elaboriramo.Ovde nas ima koji smo ponesto napravili i verovatno cemo moci da Vam damo
neke smernice.

Potpis

Ljuba

Taman sam se naostrio da radim. Lepo pre podne.Otisao do mojih. Poneo alat.Slikao delove koje sam do sad sastavio. A onda me je tako lepo preseklo u predelu ledja, da sam sve zvezde video.Jedva sam na noge stao.A sad se gegam kao pingvin , smesan sam sam sebi.Propade mi dan. I neko duze vreme necu moci da radim na njoj. Bar da se malo otkocim, da prodisem, pa cemo videti za dalje.Za sada nista od testiranja izlivenih namotaja i ostalih radnji. Ali evo nesto od slicica koje sam napravio.Diskovi su skinuti sa osovine jer sam planirao da lepim magnete i da ih lijem.Oni se ne nalaze na slikama ali logicno je gde im je mesto.Samo da napomenem. Daleko sam od kraja i ima dosta da se radi oko vetrenjace. Cisto da ne pomislite da pokazujem gotov rad.Delovi su od keca i pasata(diskovi 280mm).Gornja sipka rama se skida kao i nosac krila. Krila treba da zatvorim(gornji i donji poklopac). Stub sam pripremio , samo da se ofarba i zalije betonom.Evo slicica, pa cemo ih komentarisati . Nemojte me stedeti. Ako ima nesto da nije dobro , a realno je da se izmeni, bicu vam zahvalan za komentar svakako.

Potpis

Vladimir

Ljubo poslao sam vam na PP brojeve telefona firme koja mi je pravila krila.

Potpis

Vladimir

Pravilo broj 1: Ako vidiš da se sprema oluja preduzmi neophodne radnje. Kad napad počne, skloni se, ne prilazi. Proći će.

g. 6a6ar09a, bespotrebno izlivanje gneva, ako vam nešto znači, VI STE POTPUNO U PRAVU, ali:
Ipak se okreće

Vlado ovo izgleda monumentalno
mora da su prilicno teska krila.Ono sto mislim da ti je greska u crtezu je ona spojna kutija na strani ravnog dela lima
to je trebalo da bude pomereno u pravcu spica da bi mogao drugacije da okacis ova krila i da nepravis tu centralnu osovinu
nego da ih nakacis direktno na glavcinu.Moze to i ovako kako si zamislio, ali mislim da je moglo i malo sve lakse da bude.
zakacicu pdf kako sam ja zamislio kacenje rotora direktno na Glavcinu od Yuga.

Potpis

Ljuba

u suštini, nije mi jasno koja je svrha namotaja (magneta) na alternatoru, ako sa osovine preko remenica imam dva prenosa direktno do generatora? koja je uloga tih magneta?
hvala na razumevanju!

Potpis

Krća kralj!

Krle,
mi ovde uglavnom govorimo o alternatorima sa aksijalnim fluksom
koji se sastije od statora u kome su namotaji i rotora koji su u stavari metalne ploce
na kojima su nalepljeni stalni magneti.Kada se te magnetne ploce okrecu preko statora stvara se struja
a da nije potrebna nikakva pobuda.Druga prednost ove konstrukcije da nije potreban nikakav multiplikator
jer pocinju da daju struju na malim obrtajima.Sledeca prednost ove konstrukcije da je ovakve generatore
moguce napraviti u garazi sa skromnim alatima.
Pogledajte sliku konstrukcije

Potpis

Ljuba

da, ne govorimo o istom tipu vetrenjača!
meni se jednostavnijim rešenjem učinila varijanta sa multiplikatorom koji obrtni momenat prenosi do generatora (alternatora). u ovom slučaju neophodan je impulsni davalac pobude, pa se na njega kači akumulator radi. da nije njega, napon bi se menjao srazmeno s brzinom vetra.
a o tipu vetrenjače sa fluksom nisam baš mnogo razmatrao, kažem Vam, malo me tu buni kakva je blok šema celog sistema; a od ovog alternatora što je na slici, kuda i gde idu žice sa polova? onda u ovom sistemu nema mesta za prenos, tj. za odnos obrtaja npr 1:25?
molim Vas , ispravite me ako grešim, jer sam relativno nov u priči, a po struci sam elektroinženjer telekomunikaca - sa obnovivim izvorima energije baš nemam dodirnih tačaka!

Potpis

Krća kralj!

@permag

:) Miodraze, niko Vas ne napada. Vi ste napali Zvonka i mene i to i nije problem, problem je sto ste napali i pokusali da osporite "cinjenice" koje se ne daju osporiti. (Opet zamena teza, [da ne kazem podmetanje].)
I nema tu gneva, nego jedna mala rekapitulacija vec recenog i brdo cinjenica (na koje ste odgovorili... tako kako ste odgovorili)
Nije bitno. Idemo dalje... i samo nek se okrece :)


@vladimir_nikolic

Vlado, ovo izgleda sasvim korektno. Mozda bi samo bilo bolje (sigurnije) da je stopa koja nosi celu konstrukciju uradjena robusnije, npr. od ploce koja bi bila debljine 8-10mm a precnika do vrhova oviih zavarenih flahova, priblizno precnika oko 30+ cm. Znaci umesto ove pravougaone ploce i navarenih flahova, cini mi se bilio bi bolje da je tu jedna kompaktna stopa kruznog oblika i vecih dimenzija.

Ni ovako, pretpostavljam, nece biti problema na vetru do tridesetak metara u sekundi ALI, desava se da dune i preko toga... Desava se retko ali... desava se, i tada kada se desi... moze bit vrlo "kiselo". (Znam da je Ljubina vetrenjaca, slicna ovoj koju Vi radite, bila ostecena jednom prilikom... i ne znam da li je uzrok slican ovom na koji sad ukazujem... ali eto, ja sam od onih koji voli da kad legne da spava... spava mirno, bez bojazni hoce li nocas oluja ili ne.)

Da ne bi ste sad menjali to sto je uradjeno... mozda ne bi bilo lose razmisliti o dodavanju malih stopica na krajevima ovog rama koji ide oko krila (npr. sraf M12 kroz kutijasti profil i koji upire u podlogu ispod rama) a sve to pod uslovom da ce podloga na koju postavljate vetrenjacu biti bar sirine same vetrenjace.
(neko takvo resenje bi sigurno dalo dodatnu krutost celoj konstrukciji a da li je to dovoljno... hm, nisam siguran)

Pozdrav

Apsolutno se slazem sa vama 6a6ar09a da je slaba tacka konstrukcije ta majusna metalna ploca na koju je zavarena osovina. Planirao sam da ankerisem gornji deo rama sa obe strane sajlama, i na taj nacin ucvrstim konstrukciju.Na stubu je zavarena ploca iste dimenzije kao ta mala na kojoj je osovina.Mozda narusavam estetiku,ali recite mi da li je dovoljno da ankerisem gornji deo rama sa obe strane ili da pojacavam donji deo rama i srafim .Inace krila su prilicno teska.Nisam merio ali cenim da jedno ima sigurno 10-15 kila.Ljubo opredelio sam se namerno za ovakvo kacenje zbog tezine krila.Slazem se da je moglo kako vi kazete,svakako bi bila manja kilaza.Ovako je sve pricno tesko, i tek mi predstoji glavobolja kako sve dici na stub.A stub ce biti iz dva segmenta,2,5m zaliveno u beton, i 1m ekstenzija koji planiram da montiram na zemlji, pa sve da dizem na stub.

Potpis

Vladimir

Krle

Tu je problem kod standardnih alternatora sto mora da se stavlja multiplikator koji komplikuje konstrukciju, a pobuda trosi struju iz baterije i kad nema vetra, pa moze i da je isprazni.Zato se koriste stalni magneti i eliminisu se oba napomenuta problema.Mogu i kod auto alternatora da se na mestu namotaja rotora ubace stalni magneti i da se izbegne pobuda.Moguce je i na istu osovinu ugraditi mali DC motor koji ce da pobudjuje alternator, ali jos uvek ostaje problem multiplikatora a on unosi gubitke i stalno ga treba odrzavati.
Žice iz aksijalnog alternatora koji sam postavio idu na trofazni Grez ispravljac pa na akumulator,promenljivi napon se regulise kao kod auto alternatora reglerom koji iskljucuje punjenje recimo na 14,2V.
Dole sam postavio semu.

Babara,
Do ostecenja na mom Lenz rotoru doslo je mojom greskom.Naime ja nemam rebra i podkonstrukciju kao sto je to kod Vlade, nego je sve od AL lima.Pa sam hteo prvobitnu konstrukciju (gde je alternator bio u donjoj zoni rotora) da preradim tako da mi alternator bude u sredini rotora (da spustim težište) i onda sam posekao donja tri kraka,spustio rotor na sredinu a nisam ponovo ucvrstio donje delove krila.A onda sam jednog dana nesto eksperimentisao i kratko spojio stator, a da nism video da napolju duva priličan vetar, tako da su se ti donji neučvršćeni krajevi krila deformisali.
Vladina konstrukcija samog krila je mnogo robusnija tako da slobodno moze ceo rotor da povezati samo u tri tačke na sredinu a da se ne dogodi to sto se desilo kod mene.

Vlado,
Obavezno učvrsti ram sajlama, ako ne skroz do zemlje ono bar do baze (dole u spoju sa stuboma izbaci dva kraka i tu zategni sajle)

Potpis

Ljuba

@vladimir_nikolic

Aha, ankeri. Ako ste to planirali... to je vec druga prica. Ankeri sa vrha konstrukcije (na gornjim coskovima rama) pa do zemlje (sto sire) bi znacajno poboljsali sigurnost. Slaba tacka je (po mom misljenju) "spoj" konstrukcije sa stubom (i ankerima bi to bilo solidno reseno [doduse na ustrb izgeda]). Ne znam jos uvek do kraja kako ce sve to izgledati ali... kad bude neka skica ili fotografija... mozda se usudim da komentrisem dalje.

(BTW. Mislim da je masivnijim stubom i masivnijim spojem stuba i konstrukcije bilo moguce eliminisati i ram i ankere. Cini mi se da bi tako sve lepse izgledalo a mozda bi bilo i jeftinije. [cement i sljunak + dve dobre ploce, u odnosu na; postojeci stub + kutije za ram + krojenje i varenje + sajle + klinovi ili stope za vezivanje sajli...])

Nadam se da cete se uskoro "otkociti" :)

Pozdrav.

Ram nije mogao da izbegne jel je isao na konstrukciju
sa dva lezaja (iako mi se cini da nisu samopodesavajuci i nisam siguran koliko je to precizno)
a da okaci direktno osovinu na alternator bilo bi jos nestabilnije.Jer nema preciznu cev pa bi u vrhu "bacakalo" takav sam ja problem imao
kada sam ceo rotor okacio na alternator dole u dnu.

Potpis

Ljuba