Nije sve u novcu, ali je skoro sve u novcu???

Mislim da su tako razliciti stavovi zbog toga sto su vecini ljudi primanja jasno odredjena, sigurna i stalna pa se naviknu na odredjeni iznos (a cesto zaborave i svako povecanje primanja jer uglavnom povecanje ide postepeno i svoje prohteve uskladjuju sa primanjima gde nema mnogo mesta za stednju) pa se desi da ne ustede nista ni sa 5000 eura ni sa 2500 eura primanja kao sto ne bi ni sa 20000 ili 30000 dinara. Mozda gresim ali mislim da ljudi koji nemaju jasno odredjenu platu tj. ne rade za druge vec za sebe znatno vise cene novac jer im prihodi zavise od kvaliteta poslovanja, trzista, sezone, razvijenosti konkurencije itd. pa je normalnije da takvi ljudi vise cene novac jer su uglavnom svesniji da je sve promenljivo, obicno imaju ustedjevine za crne dane ili eventualno pokretanje novog posla od nule.

Razumem zašto se tako osećaš, ali nema potrebe da budeš iziritiran. Stvar je u tome što očigledno ne razumeš ljudsku psihu. Vidiš, ti imaš 17.000 i adaptirao si se na to, pa nekako preživljavaš. E isto tako se čovek adaptira i na 200.000. Jednostavno, porastom primanja, menja se i životni stil, pa porastu i troškovi, ali to ne dolazi odjednom, već jako postepeno, tako da i ne primetiš. Recimo, čovek koji prima 20.000, mora da pravi razne optimizacije u svom životu... da drži isključen bojler osim kada mu baš treba, da kupuje jeftinije prehrambene proizvode, jeftinije paste za zube, jeftiniji prašak, koristi slabiji računar, hrani se isključivo kod kuće jer nema para za restoran, oblači se kod kineza... itd.

E sad, šta se dešava sa takvim čovekom kada mu primanja porastu na 50.000 ili 100.000 ? Pa prvi mesec, verovatno ništa, eventualno će potrošiti koju hiljadu više, međutim, već sledeći mesec otići u prodavnicu i reći sebi "Već godinama jedem ovu salamu podrigušu, ajde da se ja počastim sa pršutom kad već imam para", pa onda već sledeći mesec "Već godinama koristim ovaj prašak od 200 dinara što loše pere, ajde baš da probam ovaj Ariel od 500 dinara", pa onda sledeći mesec "E neću vala da kupim majicu od 100 dinara, sad bar mogu da priuštim neku kvalitetniju od 1000 dinara", pa će onda otići da kupi patike pa će reći "A dosta mi je više patika od 1000 dinara što se iscepaju posle mesec dana, saću lepo da uzmem neke original za 5.000 kad već imam para", pa onda jedno veče ogladniš, a nema ništa skuvano nego treba spremiti, pa onda razmisliš "Jbt, sad treba skuvati, pa postaviti na sto, pa raskloniti, pa oprati sudove... ma jok, odo ja u restoran, sad mi se bar može da jednom nedeljno neko drugi sprema jelo i rasklanja iza mene". Zatim, prvi put kada uđeš u autobus, pa ti jedan nabije lakat u rebra, a drugi neopran pazuh na nos, reći ćeš sebi "Hej, pa ne moram ovo više da trpim, sad mogu barem u špicu da koristim taxi ili da uzmem neki auto na kredit". Pa onda odeš da kupiš računar, pa razgledaš, pa kažeš sebi "A vala nikada nisam imao normalan računar, saću lepo da uzmem ljudsku mašinu sa dosta RAM-a, brzim procesorom, velikim hardom...". Pa onda dođe vreme da uplatiš internet, a dosad si koristio onaj najeftiniji od 1000 dinara, pa odlučiš da se počastiš sa 6Mbit konekcijom. Pa ćeš prestati da koristiš "Brion" i kupićeš pravi aftershave... itd.

Pa još ako imaš ženu koja je bila tvoj sapatnik sa onih 20.000 dinara, ni ona više neće da se farba jednom u 6 meseci, pa da joj se smeju drugarice što ima izrastak, nego će sad da se farba jednom mesečno. Ni ona više neće da pere sudove na ruke, kad već možete da priuštite mašinu za pranje suđa. Ni ona više neće da kuva svaki dan, kad već možete da priuštite povremeni odlazak u restoran. Ni ona više neće da koristi jeftinu kopiju nekog parfema, nego će makar jednom mesečno da si priušti neki original.

A i da ne pominjemo činjenicu da će vam se po glavi sigurno vrzmati prelazak u veći stan, obnova kućne bele i druge tehnike, zamena dotrajalog nameštaja...

I mogu tako do sutra da nabrajam stvari koje čovek kome se povećaju primanja može da promeni u svom životu, a sve su to realno sitnice... I tako, malo po malo, mic po mic, jednostavno navikneš na kvalitetnu hranu, na kvalitetna higijenska sredstva, kvalitetniju odeću, bolji računar, brži internet, tehnička pomagala kao što su sudomašina, sokovnik, aparat za kafu, mikrotalasna... a odvikneš se od gradskog prevoza i smrada, ručnog pranja sudova, svakodnevnog kuvanja... a sve to košta. I tako, sasvim neprimetno, onih 100.000 za koje si nekada mislio da ne bi mogao da potrošiš kada bi ih imao, sada su ti tesne za neki tvoj uobičajen, normalan, svakodnevni život. A nazad ćeš teško da se vratiš, jer čovek koji jednom oseti bolje, teško se vraća na nešto lošije, osim ako ga život ne natera... Jednostavno, normalan život nije nešto univerzalno što važi za sve, već nešto što je subjektivno i što je podložno promeni, pa tako što su veća primanja, veći su i kriterijumi, te kada ti postane normalno da živiš sa 100.000 mesečno, to je za tebe normalno i sve ispod toga ti je mučenje.

Ovo ne pričam napamet već sam video na primeru dosta ljudi, a na kraju krajeva i na svom. I ja sam jedan period života preživljavao sa 10.000 mesečno, pa i manje. Danas, kada imam svoj posao i zarađujem dosta više nego tada, opet mi nije dosta, jer eto prvo sam počeo malo kvalitetnije da se hranim (ništa posebno... uveo u ishranu ribu, piletinu, više povrća...), pa popravio 2 zuba (50 evra komad), a ima još da se radi, pa sam zamenio šporet kome je radila samo jedna ringla novim, pa onda nisam više mogao da gledam iscepane i flekave tepihe, pa sam i njih zamenio, pa sam polako počeo da menjam nameštaj po kući koji je u proseku bio više od 10 godina star, pa tek kada sam počeo sa tim video sam koliko stvari još tu treba, a na koje ranije nisam obraćao pažnju... recimo više od 20 godina stari drveni prozori koji ne dihtuju i ne mogu lepo da se zatvore, pa crep koji otpada, pa bušni oluci, pa izolacija koja nikada nije urađena kako treba, a sada je dotrajala pa voda ulazi u kuću kad pada kiša, pa dotrajale vodovodne cevi... i još gomila takvih "sitnica"... brat bratu, treba jedno 10.000 evra da se to dovede u red. A s obzirom da su mi troškovi knap usklađeni sa primanjima, a dešava se da budem i u minusu, teško ću to u skorije vreme da završim. A da ne pričam o tome da uskoro treba da kupim i auto, jer mi treba zbog posla. Mislim, mogu ja i dalje gradskim ili taxijem ili tuđim kolima kad su dostupni, ali jednostavno ne mogu sebe da nateram da i dalje njušim tuđe pazuhe i trpim lakat u rebrima, polomljenu plastiku na laptopu, da dolazim kod klijenta izgužvan i znojav, nedostupnost vozila (bilo taxi bilo tuđ auto) baš onda kada ti hitno treba, ako već mogu da izguram sa kreditom, a to je još dodatnih 200-250 evra mesečno minimum samo za ratu ne računajući gorivo, registraciju, održavanje. Pa ti sad vidi, ništa luksuzno (luksuz je kad ti uzmeš pa montiraš zlatne česme u kupatilu), sasvim normalan život, a zahteva barem 1000 evra mesečno. Sad naravno, naći će se neko da kaže da je to što ja jedem ribu jednom nedeljno luksuz ili da je luksuz to što sam kupio nove tepihe ili da je luksuz imati nove prozore, a da je posebno luksuz imati auto, ali to je upravo ono što sam pričao da se definicija normalnog života razlikuje. Sigurno da je nekome ko ima 10.000 mesečno normalno da ima šporet kome radi jedna ringla i to jedva, a nov šporet mu je "nepotreban" luksuz.

Kao što rekoh, ta adaptacija traje malo duže od tih mesec dana i time što bi se zamenio sa nekim u tom periodu ne bi dokazalo ništa. Naravno da bi ti koji sada imaš 200 evra mesečno uspeo da živiš kao Bog po tvojim standardima taj mesec i još da ti ostane 2000 evra viška na kraju meseca, dok bi ovaj "jadničak" kada bi ga sa 2500 bacio na 200 verovatno izvršio samoubistvo, ali ajde da te vidim u periodu od par meseci ili godina. Jednostavno, čovek koji ima mala primanja, dosta toga sebi ne može da priušti i sve se to skuplja... a onda kada dođe do većih primanja, potpuno nesvesno krene da menja životne navike i nadoknađuje sve što je propustio, a onda odjednom, isto tako neprimetno, te nove životne navike postanu normalne.

---

A kada napravim kucu, kupim auto, pokupujem namestaj...? Sta cu posle s parama? Nema rata, jer sa 2500 bih sve to platio u kesu. Vrlo brzo bi se sakupilo

Previse generalizujes, nisu svi ljudi isti - neki su svesniji i nikakva veca primanja to ne mogu promeniti. Otkud ti znas da bi on posle nekog vremena bio isti kao taj "jadnicko" sa 2500 evra? Nisu ljudi i novac kao hemijski elementi koji pod istim uslovima uvek isto po pravilu reaguju u nekakvoj hemijskoj reakciji...

@llux
Pa šta ćeš, daj sirotinji. Jbt, jel se ti to zezaš ? I sa 2500 evra mesečno ti treba godinu dana da bi sakupio keš za auto, jer sa takvom platom sigurno nećeš gledati da kupiš nekog polovnog Opela ili Golfa iz 2000. godine, nego ćeš da gledaš nov auto, a opet sa tom platom nećeš gledati Sandera i Zunto, nego će te više zanimati nešto iz srednje klase tipa Oktavija ili 407... i to sve pod uslovom da stavljaš sa strane 2000, a trošiš 500, što je opet teško izvesti sa takvim primanjima, jer kao što rekoh, time rastu apetiti, pa ćeš gledati da nosiš kvalitetniju odeću, hraniš se kvalitetnije, izvedeš devojku u restoran umesto na pljesku kod Mileta Trovača i slično. Hebi ga, to je tako, porastom primanja rastu i apetiti. Jednostavno, kad imaš više keša, onda ti se otvaraju i nove mogućnosti i počneš da razmišljaš o stvarima o kojima ranije nisi, jer ni u snu nisi mogao da ih priuštiš. Ali sada kada su ti dostupne, malo je teže odoleti. Evo, nađi mi nekog audofila koji ne bi bez problema istresao par hiljada evra za kućno ozvučenje kada bi ih imao ili gejmera koji ne bi istresao isto toliko za komp.

Što se tiče nameštaja, živimo u konzumerskom društvu, tako da ćeš teško da kupiš nameštaj za stalno, već se on pravi tako da posle godinu dve već moraš da kupiš nov, a jedna takva ugaona garnitura recimo košta i po 40.000-50.000. Evo ja prošle godine kupio kauč za 15.000 i već mogu da ga bacim. Prvo se rupe proširile pa poispadali šrafovi, ja izbušio nove, zavrno, kad posle mesec dana puče letva, zalepim to lepkom za drvo kad pre mesec dana se rašila presvlaka i izvlači se sunđer, a tapetar mi traži pola cene od novog da to sredi... pa bolje onda kupiti nov, nego sređivati ovaj koji je krpljen i lepljen. Jedino da nađeš negde kvalitetniji nameštaj od punog drveta ili naručiš da ti neko napravi... e ali onda treba odjednom istresti 1000 ili više evra po komadu nameštaja. Kako god okreneš, trošićeš.

Kao što već rekoh, i ja sam mislio da to tako ide, pa kad sam imao 20.000 i živeo, mislio da bih sa 50.000 bio kralj, pa onda kad doguraš do 50.000 odjednom počneš da primećuješ da ti se raspao oluk, sada kada možeš da ga opraviš, a ranije si jednostavno ignorisao tu činjenicu jer ionako nisi mogao da uradiš ništa povodom toga. Pa onda odeš u prodavnicu, pa se zaletiš da kupiš salamu podrigušu, a ono pored nje zlatiborski pršut, pa rešiš da se malo počastiš (pa se ajde ti posle toga vrati na podrigušu :)). Pa onda prvi put kada te bude mrzelo da spremaš klopu, a dosadio ti fast food, otići ćeš u restoran... pa kad ti se osladi da ti drugi sprema i čisti za tobom, ići ćeš i malo češće, sve dok možeš da priuštiš. Pa još ako imaš porodicu, onda i njima malo porastu apetiti.

Dakle, ne radi se tu o tome da ti uzmeš, nakupuješ šta ti treba i onda ne znaš šta ćeš sa parama. Porastom primanja, raste i svakodnevni kvalitet života, a rastom kvaliteta života, rastu i svakodnevni troškovi. Jednostavno, ja ne znam nikoga ko je baš takav karakter da bi sa 100.000 ili više mesečno, mogao da živi kao da ima 20.000, a ti ? A i zašto bi...

---

Naravno da nisu isti i sigurno se ne bi razvijali u istom pravcu, ali ono što je konstanta, to je promena... Dakle, možda ti ne bi kao Mile trošio 10.000 na telefon, ali taj Mile možda ne bi kupio grafičku od 300 evra, a ti bi... što bi naš narod rekao "isto sra*e drugo pakovanje". Čovek jednostavno živi u skladu sa svojim mogućnostima i to je to. Ja sam čuo da neko pokušava da živi iznad svojih mogućnosti (zaduživanje bez pokrića), ali da neko živi ispod njih, e to još nisam čuo. U stvari jesam, to su oni što ih naš narod zove "budale"... ceo život štedi i odvaja od usta, a onda umre i rodbina to sve razgrabi :)

---

Mislim da previse ograniceno posmatras neke stvari... Po tebi su ljudi koji nesto sa strane ustede - budale? A da li si razmisljao o tome da postoje ljudi koji stede i ulazu ustedjeni novac u neki posao? Pa im onda to ulozeno donese vise slobodnog vremena i jos vise novca, pa jos vise i vise tako da kroz neko vreme mozda bas oni pocnu da isplacuju plate drugima...

A ne, to ja nisam rekao... rekao sam da su budale oni koji štede tako što odvajaju od usta... recimo ceo život voze neku kršinu od auta, a mogu da priušte nov... ne idu u restorane, na letovanja, zimovanja... kad im se jede šunka, oni kupe podrigušu... i uopšte ne priušte sebi nikakvo zadovoljstvo, iako mogu... i onda kad umru, sve što su uštedeli, razgrabi rodbina koju nije ni poznavao... nego šta su nego budale.

A to što ti pričaš, nije štednja, nego biznis. A zašto se započinje biznis nego da bi zaradio još više nego što trenutno imaš. Znači opet idemo ka povećanju apetita :) A to o više para i više slobodnog vremena u isto vreme, zaboravi, ta dva ne idu skupa.

Uostalom, i to je promašena tema. Počeli smo priču o tome da li je moguće da neko ko ima 100.000 dinara primanja, a pre toga je imao 20.000 može da nastavi da živi isto kao i sa tih 20.000. Ja mislim da ne može, a i zašto bi ? Uostalom, i ako se on ne promeni, promeniće ga okolina :)

---

ja zivim isto uvek, a imao sam primanja i 2000e i sada imam 1000e a imao sam i 200,300e i uvek sam ziveo isto...

problem je sto kod tebe nije odvajanje od usta, vec odvajanje od luksuza jer 99% ljudi na planeti bi bili srecni da nisu gladni a ne da imaju bolji auto... (ceo zivot voze krsinu od auta - ovo nema nikakve veze za odvajanjem od usta i to je luksuz

biznis nikada nisam zapocinjao zbog vecih apetita... vec da bi zaradio pare, znaci gotovo sam siguran da cu zaradjivati i 10000e mesecno a da cu ziveti isto ovako, a sve cu ulagati dalje... sad ce neko pitati dokle.. dok ne umrem, a zasto, zato sto mi je to hrana za mozak, zaradjivanje para, a daleko od toga da su mi potrebne za normalan i srecan i interesantan zivot.

Vise para i vise slobodnog vremena idu skupa, kada sam zaradjivao najvise para imao sam najvise slobodnog vremena zato sto je najvise ljudi radilo za mene i radilo moje poslove...

ako si ti rob potrosackog drustva ne znaci da moraju svi da budu... znaci da imam 30000 pa sledeceg meseca 1000000 ne bi promenio stil zivota jer nisam rob potrosackog drustva,jer meni materijalne stvari ne znace nista (automobil,garderoba,nametsaj...).

znas kako,previse se ljudi prejako opeklo da ne bi makar 10 dinara mesecno ustedili za "ne daj boze" ;)

a ti opet ides iz krajnosti u krajnost,ako neko ustedi odredjenu svotu,ne znaci da ce zbog te ustede ziviti kao poslednji prosjak
to malo sto ustedi mesecno verovatno ne bi ni imalo neku "korist" za povecanje standarda,eventualno sto "nece otici u restoran prve klase"

a sto se tice pomenute cifre od 2 i po kile eura,vrlo je lako to spiskati,ali ,to sam mozda samo ja, ja bih od te cifre ostavio svaki mesec barem 200 eura sa strane,a ostalo potrosio ili ne,zavisi od vise faktora

edit:a primer upravo toga sto ti pricas,zivot od danas do sutra,da sve spicis mozes pogledati preko bare,di je mali milion ljudi ostao bez "svog" [koji nije ni posedovao] krova nad glavom,bez posla,bez auta,svega sem satora...,da li bi oni bolje podneli to da su imali neku ustedjevinu,definitivno bi,da li su imali,definitivno nisu

a sto se tice onog da neko ko zaradjuje godinama 100 000 dinara,ne bi mogao da se prilagodi na 20 000 u slucaju nevolje,zavisi od osobe,ali ako ima ista u glavi,mogao bi

_{[Ovu poruku je menjao Horvat dana 15.10.2009. u 13:08 GMT+1]}

Pa od navedene cifre u Srbiji moze i stednja i biznis (naravno ko ima ideju za biznis - a nemaju je svi). Ako i pored navedene mesecne cifre ne moze da vidi dalje od nosa i ne moze nista da ustedi ili cak eventualno zapocne neki manji biznis (i kasnije ga prosiri) vec tvrdi kako je to eto jedva dovoljno za zivot onda stvarno... Jedino ako mora npr. da koristi neke preskupe lekove bez kojih ne bi mogao da prezivi ili ima neki drugi zaista neophodan trosak ali iz napisanog vidim da ni to nije slucaj.

Apsolutno se slazem, neverovatno koliko apetiti porastu sa platom.

Vidim da ovde ima dosta neslaganja oko toga sta je to normalan zivot. Treba teziti necemu boljem, a ne losijem, treba posmatrati npr. Evropu kao uzor za normalan zivot, a ne Afriku ili Aziju.

Mislim da ove stvari treba smatrati kao normalnu potrebu: pristojan auto do par godina star, odlazak na more i zimovanje bar po jednom godisnje, izlazak u neki bolji restoran par puta mesecno, modernu tehniku u kuci...

Sa druge strane, luksuz bi bio nakit od po par hiljada eur, pozlacene slavine, kola od preko 50-100k eur... Sto takodje podrzavam, ako to covek moze da kupi - ipak, jednom se zivi. Ako sa strane mogu da ostavim dovoljno za crne dane i da deci obezbedim pristojan start u zivotu (skolovanje, stan, kola), necu ni malo zaliti da ostatkom sebe castim nekom od navedenih stvari (izuzev slavina, to je vec tezak kic).

Znam da je mnogima u Srbiji tesko da imaju sve navedeno, ali ne treba ni blatiti one koji svojim radom to mogu da priuste... Ne treba biti zadovoljan pukim prezivljavanjem, vec da se ostvari i neki uzitak u zivotu.

U Evropi po tome inace niko ne ume da stedi, sve sami rasipnici... Nemoj da prodajes ovde nesto za bubrege, please

sad me stargatenow podsetio na slucajeve koji su dobili prilicnu sumu od akcija apatinske pivare,pa lepo ljudi cim je lova legla na racun,sve u roku od par dana potrosili,i onda je doslo kroz xy dana vreme da se naplati porez od strane drzave,a ljudi nemaju kesa da to urade...pa brze bolje prodaj kola/stan...

tako da,jedno je rasipnistvo glavom bez obzira,a drugo je "pametno" uzivanje

Cool, imao si 200.000, pa 100.000, a uvek si trošio 30.000 koje su inače dovoljne za sve. Pa ti onda mora da imaš sjajnu ušteđevinu, ne ?

Ništa nisi razumeo. Stvar je u tome, ili ti treba auto ili ne. Ako ti ne treba, naravno da je suludo da ga kupuješ. Međutim ako ti treba auto, i pritom možeš da priuštiš normalan auto, a voziš neki krš kojim ugrožavaš i sebe i druge, samo da bi uštedeo, e onda je to debilizam. Uostalom, to nije tema o kojoj smo počeli priču.

Zanimljivo, znači ti ne radiš novca radi, nego da bi dokazao nekome (sebi) da možeš da ga zaradiš. A inače nikakav problem ne bi imao da sve osim 30.000 mesečno baciš u reku ? Šta da kažem, svaka čast... višak verovatno šalješ gladnima u Africi.

Znači opasaš se togom i spavaš u slami. Opet svaka čast, ja sam ipak navikao da oblačim pantalone i da spavam u krevetu. Ti očigledno ne razumeš šta znači biti rob potrošačkog društva. To je kad kupuješ stvari samo zato što postoje, bez obzira da li ti trebaju ili ne. Prema tome, kad neko kupi auto, ne mora da znači da je rob potrošačkog društva, već da mu jednostavno treba auto. Isto tako ako kupi krevet, to samo znači da hoće da se oseća kao da spava u kući, a ne u štali. Ili ako kupi nešto od odeće što se neće iscepati za mesec dana. To nije robovanje, već sasvim normalna stvar.


Ja nisam pričao o tome. Naravno da je potpuno ok ostaviti nešto sa strane, čak je i poželjno ako se može. Tako čovek može recimo da izbegne kredit kad odluči nešto da kupi ili da iškoluje decu ili da proputuje malo ili da se pokrije kad naiđe loš period. Pametan čovek će svakako tako i uraditi. Međutim cela priča je potekla od toga što sam ja rekao da sam viđao često da ljudi pokušavaju da žive iznad svojih mogućnosti, a jako retko da neko pokušava da živi ispod njih i da su to obično oni koji štede po svaku cenu, pa makar sebe ugrožavali, a ne znaju ni zašto štede. Ajde da kažeš da štede da ostave deci, ali onda se te pare deci daju kad imaju 20 godina, pa da mogu nešto sa njima da urade, a ne da ih dobiju nasledstvom kad napune 50, kao što je obično slučaj. Dakle, imati 2500 evra primanja, pa ostaviti 500-100 evra sa strane je sasvim ok. Ali imati 2500 evra, a trošiti 300, pritom vozeći krš auto kojim ugrožavaš sebe i druge, jesti salamu podrigušu u kojoj se nalazi ko zna šta, umesto priuštiti normalan obrok je već po meni debilizam. Naravno, nije na meni da određujem ko će kako da troši svoj novac, samo dajem svoje mišljenje.

To je kao kad Mile limar priča o tome na koji način bi kresao Džesiku Albu ako ikada do toga dođe :) Ne kažem, verovatno bi uštedeo, ne 200, nego 500. I ja bih verovatno ostavljao sa strane. Ali, to ne znači da ne može da se desi da neko ima toliko i da mu opet fali. Čak je i normalno, jer sa takvim primanjima porastu i apetiti. To sam već objašnjavao.

A ne, ja sam za sve, samo ne za život od danas do sutra. No, kupiti sebi bezbedan automobil ako možeš da ga priuštiš nije život od danas do sutra, već baš suprotno. Ja bih pre nazvao životom od danas do sutra kada voziš neki krš u kome možeš da izgineš kad udariš u banderu sa 30 na sat.

Opet nisi shvatio... naravno da može, ja nigde nisam rekao da ne može... Ja sam rekao da ta adaptacija traje i ide postepeno. Neće sigurno čovek koji je zarađivao 100.000 pa spao na 20.000 odmah prvog dana sa novom platom to prihvatiti i krenuti da optimizuje potrošnju kao da ništa nije bilo, nego će da prođe jedan težak period gde će morati da odluči čega sve mora da se odrekne, a najradije ne bi ničega. Isto tako u obrnutom smeru, čovek kome su porasla primanja, neće odjednom odleteti i kupiti auto na kredit, početi da se hrani po restoranima, zameniti sav nameštaj... nego polako, prvo će da se primi na jedno, pa na drugo, pa će mu postati normalno da troši toliko. Ja ne znam šta je tu nejasno. Izuzetak su supermeni kao recimo anakin. Eto on može da zarađuje 2000 evra, pa mu dosadi da zarađuje toliko, pa pređe na 1000 evra, sutra može čisto sporta radi da zaradi 10.000 evra, a pritom mesečno ne potroši više od 30.000 dinara. Mnogi ljudi to ne mogu, jer će novac da ih promeni... i njih i njihovu okolinu... a čovek nije ostrvo.

_{[Ovu poruku je menjao Marko_L dana 15.10.2009. u 15:50 GMT+1]}

---

vec sam napisao da sam imao sjajnu ustedjevinu ali kada sam se ozenio ulozio sam u kucu u kojoj sada zivim i jos se i zaduzio pa vise nemam.




i to sam vec napisao, ako se vozis 100tinama kilometara dnevno logicno je da imas dobar auto ali ako se vozis samo po gradu onda ti auto nije ni neophodan.




ne dokazujem nikome vec uzivam u tome, kao kada igras Transport tycoon ili sim city... sve preko 30000 cu da ulazem a da li cu da dam nekada gladnima vreme ce pokazati



ovde nemam komentara jer tvoj komentar na moj post je jadan. nisam rekao da se opasam togom i spavam u slami vec da me ne interesuju ni marke ni starost odece/namestaja...




posle ovog posta stvarno se ODJAVLJUJEM SA OVE TEME, SRAMOTA ME JE...

Vidim da se zakuvalo.

Ja ne mislim da stedim i da sirim posao jer je moja ideja da radim sto manje i da cuvam zdravlje. Ne znam da li sam napisao ali sam sa kumom imao firmu u kojoj smo imali dvadeset zaposlenih. Onda je doslo bombardovanje i niko nije nista narucio 6 meseci, a kamoli da nesto plati. Mi spi**amo nase ustedjevine na plate radnicima koji nisu nista radili, a ja zaradim secer. Jednostavno bili smo produkt socijalnog drustva i nismo mogli nikoga da otpustimo, a od nase inicijative je zivelo 60 ljudi. U vreme kada su plate bile 5-10 maraka nasi radnici su dobijali 200-300. U to vreme se lepo moglo ziveti sa 100DEM.

Posle toga sam stavio ruku na celo i resio da sve razbucam. Sada imam zanatsku radnju u kojoj sam sam zaposlen. radim kad hocu, koliko hocu i narocito sa kim hocu.

Zato mogu da na moru 90 dana tucam kamen (inace sam elektronac).

Namestaj mi je star od 20-50 godina. Frizider 3 godine (kupila mi majka jer nije mogla vise da gleda stari), sporet i masina za ves od vencanja (25 godina). Masina za sudove 5 godina.

Imao sam Forda starog 15 godina i Nivu staru 5 godina (pre toga jos 2 od 15 godina} Onda su mi se na nizbrdici upalile kocnice, krenuli smo u ambis i zena je kasnije rekla ""kupuj novi". Tako sam kupio Subarua jer jedini ima reduktor iz te klase i prednjaci u bezbednosti (predjem 35000 godisnje po svim vremenskim uslovima).

Stariji sin je pronasao posao u Beogradu i otisao, madji jos studira. Znam da nas primanja ulaze u mozda 5% u Srbiji, ali to samo znaci da je Srbija siromasna, a ne da smo mi bogati.

Marko_L,
Meni bi za naj najidealniji život trebalo:
Stan ili kuća do stotinjak kvadrata, da bude moja, i samo moja.
Telefon min 400, max 1000.
Mobilni min 300 , max 500.
Internet: oko 2000.
Hrana i piće oko 20000, u ekstremnim situacijama do 25000.
Patike jednom godišnje od 2000.
Odeća jednom godišnje i manje.
Letovanje i zimovanje po 15 dana na Kopaoniku.
Kola: Ne.
Ručkovi u restoranima, jednom mesečno ili više ako se nešto proslavlja.
Kozmetika i ostale zezancije, samo najosnovnije bez nekih modnih marki.
Dao ti meni 110000 ili 300000, to bi bio moj idealan život koji nemam!!!
Sve ostalo bi otišlo u banku ili lični sef na štednju ili bi se trošilo na
neke velike stvari koje se retko dešavaju: adaptacija kuće, izolacija itd...
Pa sad ti vidi gde je moj apetit. Znam kako je bilo imati, znam kako je
nemati.
Znam kako je praviti nacrt gde će svaki prebijeni dinar koji imaš i nemaš da
ode.
Ali ovo iznad je moj ideal, ali kad je neko nesrećan pa ni ovako mali ideal
nema.
Ja da imam 300000 mesečno, ja bi se luksuzirao, ali na drugi način.
Imao bi ženu koja bi mi išla ujutru po hranu u prodavnicu da ja sa svojom
spavam, da čuva decu i ostalo. a sve što bi para ostalo, ja nemam na šta da
potrošim.
Komp da kupim sad nov, meni je idealan do 300 evra i neka bude i laptop do
400 500. ALi to se ne kupuje stalno...

_{Za normalan zivot potrebno 130000 mesecno. 130.000 ej. Pa ja ne znam nikoga ko ima tolika primanja.
Da izracunam ovako:
Struja: 2000din prosek
Voda: 300din
Telefon: 1000din
Internet:1490din
Mesecno imam fiksno troskova oko 5000din.
Da racunamo da za hranu potorsim mesecno 15.000din.
Ostaje 10.000 din za ostale troskove... Imam da jedem, pijem, internet, telefon, 10000din dzeparca.
Nije ekstra zivot ali nije ni los. Nista mi ne nedostaje... A o 130000 moze samo da se sanja...}

Pa mozda nije neophodno 130.000 ili je neophono 80.000-90.000 plus vlastiti stan ili kuca, plus novije auto i plus neku manji lokal ( ako se bavis privatnim biznisom) odnosno bez lokala ako nista ne radis.
Sve ispod ovoga prelazi u grupu prezivljavanja i dosta cestih nesanica. Inace u potpunosti se slazem sa svime sto je napisao Marko-L.

lol,no comment.
Ostalo:
Nisam zagovorik gluposti da novac ne moze kupiti srecu u zivotu, ali reci da se zivot svodi na prezivljavanje za nekoga ko prima manje od 80000din je najveca glupost...