Kakvo bezvezno frljanje ciframa, i u onom tekstu i od učesnika teme. Pa nismo svi isti majku mu, nekome se troškovi za struju 500-1000 dinara, jer ili baš štedi ili ne provodi mnogo vremena kući, nekome su 10.000. Za vodu isto (neko se tušira svaki dan po 3 puta, neko se tušira jednom mesečno), za telefon isto (neko razgovara 1 minut i to mu mnogo, neko priča po sat vremena), za internet isto (neko plaća paket od 1000 dinara, neko koristi onaj od 4.000), itd. A pored toga nisu ni svi u istoj situaciji. Recimo, jedan moj drugar sa platom od 32.000 živi kao car u Beogradu, ali bukvalno... e ali on ima roditelje na selu koji mu jednom nedeljno pošalju ili lonac sarme, ili par kilograma mesa, povrće... on to lepo zamrzne i vadi po potrebi i ni dinara ne daje za hranu, kuću je nasledio od dede, tako da ne plaća stan, teča iz Nemačke mu je poklonio auto... tako da on sve što zaradi, može da potroši na sebe... tj. na izlaske, odeću, gorivo, tehniku... Međutim, koliko ljudi ima takvu situaciju ?
Tako da, reći da je 30.000 dovoljno je ništa drugo do bespotrebna generalizacija. Meni recimo 30.000 može da pokrije neke osnovne troškove, tipa hrana, higijena, računi, eventualno da se udene nešto od odeće i to je to. Da se razumemo, bilo je perioda kada sam preživljavao i sa manje para mesečno, ali uz određene optimizacije u ishrani i/ili neplaćanje nekih računa koji svakako kasnije stignu za naplatu. I to sve zato što imam gde da živim, tj. ne plaćam stan i ne vozim svoj auto koji ću svakako uskoro morati da kupim jer mi treba zbog posla. A baš bih voleo da vidim tvoju računicu sa 30.000 za nekoga ko plaća stan i ima auto. U Beopgradu nemaš pristojan stan za ispod 200 evra, to je neki minimum minimuma... što je malo više od 18.000. Za račune (struja, voda, internet, telefon...) neka bude 5.000 uz maksimalnu štednju... ostaje 7.000. Sad ti meni objasni kako sa 7.000 može da se pokrije ishrana i jedne osobe za mesec dana (o porodici i da ne pričamo), šta treba da jede ta osoba... a da ne pominjemo gorivo i odeću.
Dakle, to koliko je nekome dovoljno je relativna kategorija, jer zavisi od mnogo stvari, da li plaćaš stan, da li imaš auto, koliko ti je daleko posao, tj. koliko trošiš na prevoz (čak i da ideš autobusom i to nešto košta), da li imaš nekoga da ti šalje hranu sa sela (kao onaj moj drugar), da li imaš decu (recimo, ti možda možeš da kupiš jaknu i da je nosiš 10 godina, ali deca koja rastu, već za godinu dana prerastu svu odeću koju si im kupio), da li ti deca idu u obdanište ili školu (a to tek košta) i slično...
Onih 130.000 koje se pominju u drugom tekstu pak idu u drugu krajnost... sa 130.000 može komotno da se uzme stan i auto na kredit i da se ne oseti, tj. da ostane dovoljno za hranu, izlaske, odeću, gorivo, pa i da se prištedi za letovanje i/ili zimovanje. Ipak, ta cifra je solidna neto plata i za mnogo razvijenije države od Srbije.
U svakom slučaju, što se tiče same teme... autor iste prolazi kroz neki period koji uopšte nije neuobičajen za te godine i mislim da smo manje više svi koji nismo rođeni sa zlatnom kašikom u ustima prošli kroz to... samo je razlika u tome što kod nekoga to traje 15 dana, pa se trgne i krene da radi nešto po tom pitanju... nekome trebaju meseci da se trgnu... a neko nikada ne izađe iz te faze i samosažaljeva se ceo život i krivi sve ostale za svoju situaciju, osim samog sebe.
-Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu.
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti
Re: Nije sve u novcu, ali je skoro sve u novcu???
Re: Nije sve u novcu, ali je skoro sve u novcu???