Nije sve u novcu, ali je skoro sve u novcu???

Pa i jeste i nije, zavisi. 80.000 dinara mesečno jeste ozbiljna para za Srbiju, tu nema govora. Međutim, da li je to dovoljno za život ili preživljavanje, zavisi od dosta faktora... da li moraš da plaćaš stan, da li ti treba auto, da li živiš sam ili imaš porodicu, itd. Recimo, ako plaćaš stan 27.000 (300 evra, prosečan porodični stan u Beogradu), plaćaš ratu za auto 18.000 (rata za prosečan ili čak ispodprosečan nov auto), ako imaš decu, računaj da ćeš često morati da kupuješ novu odeću, jer deca rastu poprilično brzo, pa onda školovanje (knjige, rančevi, ekskurzije, prevoz...), skupa negde oko 5.000 mesečno (i to je optimistična cifra), a ako su bebe, onda treba i više, pa onda hrana, 15.000-20.000 mesečno uz razne optimizacije, higijena oko 5.000, računi oko 10.000 minimum (struja, voda, telefon, internet...)... to je već 80.000. Sve ovo po meni spada u neki normalan život čoveka u 21. veku, bez ikakvog luksuziranja, ali i bez neke preterane štednje (tipa kupovine jeftinog sapuna, praška, paste za zube, šampona...). A imaj u vidu da nisam računao povremen odlazak u neki restoran ili kafić, gorivo i druge troškove auta (registracija, održavanje, pranje...), štednju za odlazak na letovanje i/ili zimovanje, kozmetiku, povremenu kupovinu nekog nameštaja, kupovinu neke tehnike (računar, kućni bioskop, TV... i druge stvari koje su normalne u 21. veku), kućne popravke... pa sad, šta znam... a ništa od tog navedenog nije neki luksuz po mojim merilima. Možda jeste po merilima nekog u Africi ko svaki dan pere veš na reci i rizikuje da ga pojedu krokodili.

Naravno, situacija se menja iz korena ako su okolnosti drugačije, tj. ako neko ne mora da plaća stan, ako ima nekoga na selu da mu šalje hranu, ako ne živi u Beogradu... itd. U tim nekim slučajevima, 80.000 može da pokrije sve to i da ostane. A pored toga, zavisi i ko kako definiše normalan život. Za nekoga je normalno ako ima para da ne mora da uzme baš najeftiniji parizer, a za drugog je normalno da kupuje suvi vrat za doručak, pa i tu dolazi do nesuglasica.

Naravno, sve ovo ne znači da se ne može živeti i preživeti sa manje... evo agasoft preživljava sa 17.000, anakin čovek kaže da živi normalno sa 30.000 (doduše koliko sam razumeo ne plaća stan, a i ne živi u Beogradu), a ja nemam razloga da im ne verujem, što znači da je sve moguće, ali onda se opet vraćamo na to da nisu svi u istoj situaciji, kao i da nemaju svi istu definiciju preživljavanja, normalnog života i luksuziranja. Tako da, ne postoji neka određena cifra za koju ćemo reći "E ta cifra je dovoljna za normalan život, a svako kome treba više od toga je razmažena budala koja hoće da se luksuzira". Jednostavno, nije tako, jer nam se i definicije luksuza razlikuju. Za anakina je recimo luksuz imati auto, kupovati nameštaj, kvalitetniju odeću... zato i može da kaže da je 30.000 dovoljno, dok je za mene luskuz ogrlica od milion dolara, zlatna wc šolja, jahta, auto od 50.000 evra (a ima i dosta skupljih), pa zato mogu da kažem da je 30.000 malo. Opet, za nekog tamo ko radi za 15.000, luksuz je imati ispravan šporet u kući. Sve je to relativno.

Prema tome, ne vidim zašto se uopšte raspravljamo oko toga šta je "dovoljno". Nekome je to 30.000, nekome je 200.000, a nekome negde između i to je to. Eventualno se može praviti neko poređenje na osnovu proseka određenog regiona, pa tako ako se uporedimo sa Beogradom, reći ćemo da 30.000 nije dosta, ako poredimo celu Srbiju, reći ćemo da je 30.000 puna kapa, ako poredimo celu Evropu, reći ćemo da je 30.000 smešna cifra, ako se poredimo za celim svetom, uključujući i zabiti u Africi i Aziji, onda je onaj ko ima 30.000 bogataš. Pa sad, svako nek pravi poređenje kakvo mu odgovara. Ako hoće da se oseća kao siromah, nek se poredi sa Evropom, ako hoće da se oseća kao bogataš nek se poredi sa celim svetom i u oba slučaja biće u pravu. A ja ipak nemam običaj da štelujem i šminkam statistike da bih se osećao bolje ili lošije, već volim da budem realan i da se poredim sa okolinom u kojoj živim, jer upravu tu gde živim kupujem hranu, higijenu, odeću, školujem decu, plaćam račune... pa pošto živim u Beogradu, smem da tvrdim da 30.000 nije dovoljno za normalan život, čak i kad ne moraš da plaćaš stan, a kamoli ako moraš još i to. Da se preživi, naravno može. Sve to po nekim mojim definicijama preživljavanja i normalnog života... tako da ne morate odmah da skačete sa "Evo ja živim u Beogradu i 30.000 dinara mi je sasvim dovoljno za normalan život", jer to onda samo znači da nam se definicije normalnog života razlikuju i ništa drugo.

_{[Ovu poruku je menjao Marko_L dana 18.10.2009. u 12:43 GMT+1]}

---

Moj sin zivi u Beogradu i samo za stan placa 400€

Istina posle 6 meseci je nasao cimerku koja placa 150 a on 250.

Stan je leo ali nista posebno dnevna soba, mala kuhinja i jos manja ostava dole i spavaca soba i kupatilo u potkrovlju. Sve u svemu 40 kvadrata, nenamesteno osim kuhinje.

Ostalo se slazem sa Markom.

Mozda ste shvatili da sam ja malo stariji od ostalih diskutanata. I da je drukcije bilo kad sam imao 30 godina.

Neko je rekao da ne poznaje nikoga ko toliko zaradjuje. Oni koje ja poznajem ili zaradjuju toliko ili vise: direktori, lekari, privatnici, advokati, profesori, rade za strane firme ili zive od rente.

Nemoras ti Druze da dajes komentar, pojasnicu ti ja i pomoci da progledas i shvatis ili pomiris se sa necim sto sigurno vidis i osecas ali ne zelis da prihvatis kao cinjenicu.

Kad sam napisao 80000 dinara, to se odnosi na bracni par bez dece u manjem gradu ne u Beogradu (u Beogradu se trosi vise goriva, treba ti dve auta i izlasci su skuplji) , ako imas dete ili decu to pomnozi sa 1.5-2.5 zavisno od uzrasta dece.

Ali ajde da probam da ti pomognem, a pomocicu ti prostom matematikom.
Rekao sam da imas vlastiti stan. Ne placas kiriju, ali trebas li barem jednom u deset godina promeniti namestaj u stanu i koliko to kosta. Trebas li bar svake dve godine da okrecis taj stan. Koliko kosta namestaj, obicnog kvaliteta. Uzecemo Simpo. Moj druze samo sporet, frizider i ves msina su 100000 dinara. Jedan kompjuter srednje klase je 50000 dinara i vise, a treba da ga dogredis ili zamenis nesto svako malo.
Struja, voda, ostale komunalije 10000
Telefon fiksan i internet ?
Telefon mobilan ?
Ajde da pretpostavimo da imas novo auto, srednje klase, oko 10000 eura. To bi auto trebao za pet do sest godina da zamenis novim. novo auto ce kostati opet 10000 ali ce tvoje kad ga prodajes vredeti oko 5000, znaci fali ti jos 5000 eura. Ako nisi akumulirao
u medjuvremenu nema auta ili ima jos gore mozes da uzmes kredit pa da ti izadje jos skuplje.
Ako si imao auto, treba da ga odrzavas, da ga registrujes i sto je najgore stalno treba da sipas gorivo, a to kosta. Ja sam ziveo u Beogradu i nisam mogao da preteram mesec bez dva-tri rezervara minimum mesecno.
Za Beograd ti treba dve auta, znam pitaces, zasto? Pa prosto nasta bi licilo da se samo ja vozim, a da mi zena ide gradskim prevozom.
cigarete - 5000
Hrana- meni ode 400 US$ min
Garderoba ( ne znam kakve su cene ovde) ja sam kupovao u Americi pa nemam pretstavu kakve su cene ovde.
U kafanu da ne ides bas mnogo.
Ako stavimo da bi trebalo da se ode i na more jednom godisnje,
da treba i da se kupi neka knjigu,
redovno samo za casopise potrosim mesecno 1500 dinara, ne znam kako je kod vas.

Izaci ce i vise od 80000 dinara

To je moj druze samo za osnovan, normalan zivot. A ko zaradjuje, pa ja mislim puno ljudi to moze zaradeti. To je 900eura, pa ja znam solidan broj porodica koji imaju taj mesecan prihod .

Nemoj samo da pocnes sad da mi pricas kako nemora da se kreci, namestaj nemora dase menja, auto ti nije potrebno, cigare ne trosis, casopisi i knjige ti netrebaju posto imas sve na internetu, na more nemoras da ides posto i odlazak kod babe i dede na selo je dobra solucija.
Nisam racunao po neki odlazak na sajam ili seminar. Nisam racunao redovne izlaske. Nisam racunao odlazak lekaru. Zadnji put kad sam dolazio u Beograd imao sam neku smesnu alergiju, pregled za mene i zenu u klinici anlave platili smo oko 150 US$
( nezalim se na cenu, jer je usluga stvarno kvalitetna i svakome sam je preporucio)
Tako da price o zivotu sa 30000 dinara su smesne, to je prezivljavanje. Pa vise ces biti gladan nego sit. Pa prolazices pored restorana ko sirace, neces smeti ni da pogledas unutra, a ne da udjes.
Pa zub da te zaboli kosta ce te min. 50eura. Od tvojih 300 kad das 50, j*bo si jeza posle. Osetices tog zubara i to dobro.

Ajde da ne pisem vise, poce cu da se nerviram sto moram da objasnjavam nesto tolko jasno.

@konislav

Pa, sve zavisi kakve su ti potrebe i pre svega - navike. Jer, ne mozes da racunas u potrebu skupe izlaske, zdranje po restoranima, opijanje po kafanama, letovanja na preskupim destinacijama i sl. Ja, eto zaradjujem dovoljno a trosim razumno, hranim se zdravo, imam zdrave navike, imam za sve sto je potrebno i umem da cenim novac pa se uvek nesto i ustedi. Nisu mi jasni ljudi koji zaradjuju isto ili vise nego ja a koji ne umeju da ustede. I siguran sam da moje navike nece da se menjaju u pravcu rasipnistva ni kada budem stariji.

Evo ,čovek je radio kao prodavac auta kod volvoa u gradu od pola miliona stanovnika u EU.
Imao masnu platu od 3500 eura, tokom 3 godine.Kupio stan na kredit, auto na lizing.
Došla recesija i ostao bez posla pre 6 meseci.
Vratio auto ,prodao stan ali za manje pare pa je još ostao dužan banci.

Posle radio za platu od 1200 eura 2 meseca ali je ta firma bankrotirala.
Opet je bez posla ali najvažnije: bio nasmejan onda a i sad je nasmejan
i opušten.

"kako došlo tako ošl'o" ili drugim rečima :pare nisu neka
mnogo ozbiljna stvar barem na zapadu.


na žalost ,u srbiji se sve u vezi sa parama doživljava veoma
ozbiljno zato što para nema ili ima vrlo malo.

E, priznajem ovo nisam znao - celog zivota zivim u ozbiljnoj zabludi

Odoh na zapad da dovezem sleper para da podelim po Srbiji...

Novac jeste vrlo ozbiljna stvar i na zapadu i ovde i bilo gde na svetu, jer je novac način da se izmeri doprinos pojedinca (zarada) koju on kasnije može po potrebi da konvertuje u neko materijalno dobro, kao što je hrana, higijenska sredstva, stan, automobil, tehnika... ili u izvršenje neke usluge od strane trećih lica. Bez novca, nema hrane, nema higijenskih sredstava, nema stana, nema automobile, nema tehnike, nema izvršene usluge... u stvari može da ima... može neko da se hrani u narodnoj kuhinji, može da nasledi stan od dede, može da dobije auto na nagradnoj igri... ali to je i dalje konvertovani novac, samo što ga je neko drugi konvertovao. Prema tome, novac jeste vrlo ozbiljna stvar i ko nema novca ima vrlo veliki problem da dođe do prekopotrebnih materijalnih dobara, pre svega hrane. Naravno, to ne znači da neko ko nema novca ne može biti srećan i ne znači da pored novca ne treba razvijati i neke druge vrednosti u životu... ali znači da je novac potreban svakom stanovniku planete, jer trenutno je na snazi sistem robonovčane razmene i bez novca ne možeš da uradiš ništa, pa ni da jedeš, a čovek može samo jedan manji period da izdrži bez hrane, a onda umire. To svakodnevno možemo videti u određenim regijama, kao što je veći deo Afrike, delovi Azije i Južne Amerike, a nije da toga nema i po Evropi i USA, samo u znatno manjem procentu.

Tako da, reći da novac nije ozbiljna stvar u postojećem sistemu je isto kao reći da hrana nije ozbiljna stvar. To što se neko snalazi i preživljava i bez novca (recimo jede po narodnim kuhinjama) samo znači da je neko drugi to morao da plati, a ne da novac zaista nije potreban. Upravo zato imamo manji procenat gladnih u razvijenim zemljama sa jačom ekonomijom i gde postoji jak socijalni program (finansiran od poreza koji plaćaju ostali građani, što znači opet novac), nego u Africi gde socijalni programi praktično i ne postoje. Upravo na tim primerima se vidi koliko novac jeste ozbiljna stvar.

---

Mislim da je gomila ljudi skrenula sa teme...pa cu pokusati prvo da odgovorim na temu a posle da se upustim malo i u diskusiju

Sasvim je normalno da decko od 22 god ima tako neko gledanje na neke stvari. I ovi koji kazu da je razmazen...mislim da grese...po meni nije razmazen...nego je delimicno u pravu...a ovi sto kazu da je razmazen verovatno nisu osetili kakav je to zivot. U pravu je covek totalno sem da se duhovno moze kupiti...mozes da si siromasan koliko hoces...ali ako imas nesto u sebi to niko ne moze da ti oduzme...ne mozes da prodas...i sto je najvaznije....niko to ne moze da kupi...Jesu pare bitne i za obrazovanje i za putovanja i za dozivljavanje novih iskustava...ali i za zdravlje...jer ko nema para ne moze zdravo da se hrani... a tu dolaze bolesti ..ili neko spomenu zubara...znaci i u domovima zdravlja znaci da nisu privatni pa se placaju...tako da SU PARE JAKO BITNE. Po meni je zdravlje najvaznjije...pa sreca...pa ljubav pa pare...tako sam uvek ljudima cestitao rodjendan...tako sto im pozelim tim redom...a onda u zadnje vreme sve vise i vise kapiram kako je najbitnije zdravlje...pa pare...jer kad nema para...dolazi do svadja..nesuglasica i svega ostalog sto smo svi nekad proziveli samo neki se ne stide da to priznaju a neki ne....

sto se tice toga da li je 30k din mesecno dovoljno...je jako relativno...u Beogradu tesko da bi troclana porodica uspela da prezivi cak i ako imaju svoj stan ...u nekom drugom mestu moguce...nema razloga ne verovati coveku koji kaze da moze....
Ja znam da kad sam 2002 god studirao u Kragujevcu i ponesem iz Bg-a 1000 din za nedelju dana s`tim sto mi je placena klopa i smestaj i uvece izadjemo a ulaz u klub je 20 din...
vodka je 20 din...pa se za 200 napijes da ne mozes da izadjes i kluba...a u bg-u vec ne....
tako da je sve to relativno
a sto se tice velicine prihoda...sto su veci to su veci i troskovi jer se apetiti povecavaju...i ko kaze da mu se ne bi povecali nikad nije imao vise kesa nego sto ima sad....
jer u pravu je onaj decko sto je napisao sto da nosim patike od 1000 ako sad imam vise para pa mogu da kupim one od 5000
i sto da jedem podrigusu koju jedem godinama a mogu malo suvog vrata.
ja licno i kad nisam imao , i kad sam imao , i asd opet kad imam manje gledam da uvek kupim srednje...znaci ni najgore ni najbolje...patike gledam da kupimsto jeftinijecak i kad sam imao para puno...jer sto za razliku da ne kupim jos nesto...
tako da sto se tice para i koliko treba za preziveti mesecno je jako relativno...i zavisi od mesta do mesta...ne mogu da se porede Trstenik npr i Beograd....

---

Pre nekog vremena sam na forumu postavio pitanje koje se moze, kao i pocetno pitanje ove teme,
staviti u kategoriju "zivotne filozofije" , i slicno kao i ova tema , moja je bila premestena sa Madzone
na Vodic za posao. Doduse, moja tema jeste bila vise vezana za posao, jer je moje pitanje bilo u vezi
mojeg neshvatanja kako to da sam i pored toga sto sam rodjen i odrastao u Beogradu, ostao corav kod ociju
da nemam pojma kako neki ljudi mogu da kupe automobil, stan, idu na putovanja...nego "gulim prosek"
u svakom smislu, i nemam pojma kako da se izvucem, ni odakle bih poceo.

Moja situacija je takva da ne mogu svaki dan da pogledam internet, vec samo sa posla i to kad stignem.
Par dana nisam gledao forum, i kad sam najzad pogledao iznenadio sam se.
Tema je bila izbrisana, ne znam zasto. Prvo sam pomislio da se ne uklapa u prakticnost kojoj teze
urednici foruma, ali kada sam nedavno video ovu temu i procitao je skroz, zakljucio sam da to ne moze biti
tako, jer je ova tema u samom pocetku mnogo pateticnija od moje.

Iz nekih privatnih poruka vezanih za moju temu sam saznao da je sustina vecine odgovora na moje pitanje bila da se vise
moze postici samo na nacin da budem osoba koja ce besomucnim "guranjem" kroz medjuljudske odnose
dolaziti do prilika koje omogucuju brzu i nadprosecnu zaradu.
To naravno zato sto sam eliminisao one druge lakse situacije kada se imanje ili posao nasledi od starijih.
Ja tu privilegiju nisam imao, a na zalost nemam ni prirodu koja bi mi omogucila da budem onakav kako
sam opisao - inicijativan, probitacan...
Neko je u ovoj temi opisao onu staru taktiku za upoznavanje devojaka, ako startujes jednu i ona te odbije
i ti se obeshrabris za sva vremena, neces nikad nista postici, ali ako startujes njih deset, bar jedna ce ti
pruziti sansu.
Poruke koje sam ja dobio u vezi posla i karijere se mogu svesti na tu teoriju, stalno uspostavljati sto vise
medjuljudskih odnosa u pravcu onoga cime se bavis. Negde ces se ispaliti i neko ce te ispljuvati, ali negde ces
i uspeti.
Ljudi se razlikuju po karakteru i drustvenosti, nekom ide bolje nekom teze to stvaranje kontakata.

Mozda se u toj prici krije i problem autora ove teme.
Mladic nije sklon ni vest u stvaranju pozicije u drustvu, a nije glup da ne vidi da postoji i bolje od onoga gde
se nasao, i zbog te neuskladjenosti zelja i mogucnosti pada u depresiju.

Ipak za razliku od mene, on je u svojoj pocetnoj poruci stavio do znanja da ga muce i stvari kao sto su
imidz u drustvu, visina, fizicka gradja.
Ja bih tu stranu njegovog pisma okarakterisao kao znake depresije i iskreno mu preporucio da se obrati
psihologu do kojeg ce doci preko lekara opste prakse. Jer jedno je ako neko "pati" zbog nepravde u klasnom drustvu,
a sasvim drugo ako neko kaze "ja sam mali, moja majka je nezadovoljna mojom visinom,
i zbog toga sam osudjen da propadnem u svim ostalim zivotnim aktivnostima". Ovo sam malo iskarikirao,
ali ja tako vidim njegovu zalbu. Zasto bi inace pominjao to o visini i sportskoj gradji ako to nije problem ?
Nemanje novca, rodjenje u zabitoj i nerazvijenoj opstini, to sve ima uticaja na zivot i na samopouzdanje,
ali kada se pomene nesto u vezi svojeg tela i imidza, to sam odavno naucio da je znacajan
pokazatelj na depresiju. Kod nekih prodje sa pubertetom, ali se kod nekih produzi na odraslo doba.

Eto, ja sam bio u mnogo goroj situaciji od njega i smatram da decko (pokretac teme) jeste razmazen.

Moja prijateljica radi u privatnoj školi. Vlasnik škole
je uzeo auto (vw jetta) na lizing za cerku.Posle pola godine
cerka dobije od dečka na poklon bmw i vrati tati vw.
I onda vlasnik škole da taj auto na koriscenje ovoj mojoj
prijateljici besplatno do daljeg. Kao ne isplati se da se prekida
ugovor o lizingu,ionako se auto vodi na školu, što da auto propada ...

I tako se ova prijateljica vec godinu dana vozi besplatno u
vw jetti staroj godinu i po dana .I to ovde nikom nije ni čudno
ni neobično. A i ova prijateljica nije nesto oduševljena, kao da
je dobila na poklon upaljač ili trotinet.


E sad ,neko ko zivi u Srbiji gde nezaposlenih ima oko 40%,
gde vw košta 20% više nego u EU, gde za svaki posao
treba veza , taj ne može da shvati da i ovog ima
i onda znanje iskazuje ovako:

A poenta je ? Evo ja znam barem 15 ljudi u Srbiji koji voze službeni auto od firme i od kojih su neki još skuplji od te vw jette i niti ko sa strane smatra to neobičnim, niti su oni nešto preterano oduševljeni, a i zašto bi bili. Mislim, nije baš da je njihov. No, to opet ne znači da ljudi na zapadu ne shvataju novac ozbiljno, naprotiv, imao sam prilike da sarađujem sa dosta klijenata iz USA, UK, Nemačke, Švajcarske... i još nekih zapadnih zemalja... i svi do jednog su vrlo ozbiljno shvatali sve što je vezano za finansije... nema šanse dinara da dobiješ dok ne uradiš posao ili ako nemaš jake garancije da će posao biti odrađen kako treba, niti možeš da računaš na to da ćeš im uzeti ne znam ni ja kakav novac, ako na drugom mestu to može da dobije značajno jeftinije. Takođe, neki od tih klijenata su dolazili i ovde i kad god smo otišli negde na poslovni ručak ili piće, nema šanse da tek tako izvade bakšiš, nego prate sve, od toga koliko je vremena trebalo konobaru da nam priđe prvi put da naručimo, preko toga koliko je puta promenio pepeljaru, pa sve do načina na koji nas je poslužio... pa onda proračunaju koliko bakšiša da ostave i da li da ga uopšte ostave. Jednom prilikom nisu hteli da ostave bakšiš samo zato što je konobar prilikom posluživanja stavio piće na sto preko mog ramena. Meni nije smetalo, valjda zato što sam navikao, ali njima je to bilo dovoljno da zakinu bakšiš. To baš nije ponašanje nekoga ko novac ne shvata ozbiljno.

Uostalom, ako se novac na zapadu ne shvata ozbiljno, zašto je pola fabrika preselilo proizvodnju u Kinu gde se može dobiti jeftiniji prostor i jeftinija radna snaga... zašto se gomila IT projekata oursorsuje u Indiju, Kinu, Bangladeš, Pakistan, Srbiju... gde je takođe jeftinija radna snaga ? Zar nekome kome novac nije bitan, nije manje cimanje da nađe neku lokalnu firmu da mu to odradi, nego da ga radi na drugom kraju sveta ? Nemojmo pričati besmislice. Ono što je tačno jeste da prosečan zapadnjak može više toga da priušti nego prosečan Srbin, pa će voziti bolja kola nego prosečan Srbin, imati bolje opremljenu kuću nego prosečan Srbin, ostavljati veći bakšiš kada je dobro uslužen i sveukupno mnogo više troškariti, ali to ne znači da se novac ne shvata ozbiljno. Da je tako, ne bi postojao outsourcing, ne bi Kina bila puna stranih fabrika, ne bi bilo gladnih u svetu, jer bi svi oni koji ne znaju šta će sa parama, a shvataju ga neozbiljno, slali te pare gladnima u Africi recimo. A kao što znamo, to nije slučaj.

---

@zmajevac
Ni ja (isto kao ni Marko_L) ne vidim poentu tvog komentara...

Moram da primetim da su se na ovoj temi iskristalisale dve grupe ljudi:

1. Oni koji imaju mala primanja i cene novac.
2. Oni koji imaju solidna primanja i ne cene novac.

Naravno, pod uslovom da su svi bili potpuno iskreni a ne u fazonu da jedni kukaju a drugi na finiji nacin kazu nekome da su po necemu vredniji (uvek je teze reci nekome "visok sam 2 metra i volim da se time hvalim" nego "ne znam kako zive ovi sto su visoki 170 cm, meni to nije jasno... cccccc...").

P.S.

Ja sebe ne vidim ni u jednoj od ove dve navedene grupe. Ja sam zadovoljan svojom zaradom i umem da cenim novac i jasno mi je kako moze da se zivi i sa mnogo manje novca i nisu mi jasni ovi sto su "porasli 2 metra" a ne secaju se kad su bili mali.

[/quote]





bio sam i ja...i razumem da svako nekad ima los period...trenutke i sta god...verovatno je i tebi nekad pao moral...i razmisljao si tako...ja znam da jesam...to je realnost...a nisam razmazen...jer radim verovali ili ne od 8god ( ne teske fizicke poslove...ali doprinosim kucnom budzetu ) tako da u principu razumem sta decko pokusava da kaze

---

Jsn fazon je u tome sto on ne radi nego sedi kod kuce i kuka zbog svog stanja. Sa 22 godine.
Nego stvarno je glupo da se raspravljamo oko ove stvari kad je nije kod svakoga isto stanje. Negde je zivot skuplji, a negde jeftiniji. A i kao sto neko rece sve zavisi i od toga kako je neko navikao da zivi. Bezveze mlatimo praznu slamu Mislim da najrealnije govori marko_l.
A ovu poruku moram da izdvojim :

Bas je on nasao cimerku zbog dela kirije

Izvini, ako je istina sve kako si opisao, moram da primetim da su ta "gospoda" sa kojima si isao na rucak obicni kreteni!

Cinjenica je da ljudi na zapadu cene novac, vise nego sto smo ga mi nekad cenili, kad smo ga imali, t.j. kad se ovde do njega dolazilo bez mnogo rada! Ali su se sad stvari obrnule.

Tamo ljudi vise cene novac kad su u pitanju neke velike sume i veliki izdatci, kao sto si sam rekao (sele proizvodnju u zemlje sa jeftinijom radnom snagom i sl.), ali su sto se tice nekog obicnog zivota i svakodnevnih troskova mnogo su galantniji od nas. Kad ovo kazem "od nas" mislim na one koji kod nas imaju. Jer ja vece stipse od nasih ljudi ne videh nigde!

Ova prica sa baksisom pre moze da mi lici na nekog naseg lovatora-skorojevica, kome praziluk iz pozadine viri, pa sad smatra da ako ima love treba da ima uslugu kao da je u pariskom Maximu! Zato sto je negde procitao kako treba pravilno da se posluzuje u restoranu (ili mu ispricale "kolege"), a sam je do juce jeo prstima iz cinije!

Prema tome, ne vidim zašto se uopšte raspravljamo oko toga šta je "dovoljno".

zato sto dovoljno nije relativna vrednost nego apsolutna >>> dovoljno znaci nisam gladan,nisam zedan,toplo mi je... a ne...





jesam se odjavio al moram da dam komentar ;)

ja imam lepa primanja (za mene) > 1000e i boli me za novac, al razlikujem itekako LUKSUZ od NORMALNOG ZIVOTA...

moj normalan zivot = pivo, nekad rostilj u dvoristu,da ima kuci da se jede, da je toplo, da ima internet i telefon..., da ima struje i vode...

a ovo sto vi pricate >>> menjanje namestajaa,garderoba,ruckovi po restoranima,automobili,mora,planine... sve je to LUKSUZ i daleko je od normalnog zivota...

mislim STRASNO...ali stvarno STRASNO... jos sto je najgore... ti ljudi sto trose toliko oni smatraju da im je to OSNOVNA POTREBA... a neki bi dali ostatak zivota da bar jednu godinu provedu siti...

stara poslovica: NAJSRECNIJI JE COVEK KOJI NEMA ZELJA...

Zaboravio sam da kazem da i njegova devojka zivi sa njim osim kada je na putu jer je turisticki vodic

1. 99.9% ljudi u skolu polazi sa 7 godina (a ne sa 6) + 8 godina osnovna + 4 srednja=19 godina. Znaci ja sam poceo da studiram sa 19 godina, a ne 18, i trenutno sam na zavrsnoj godini osnovnih akademskih studija, nisam obnovio nijednu. Eto zbog cega jos uvek nisam zavrsio fakultet.
Kompjuter mi je star 6 godina (ne zalim se, samo kazem), a koristim dial-up za pristup internetu ili ADSL kada odem kod drugara.
To sto kazem da ponekad sedim kuci i razmisljam o nekim stvarima, to ne znaci da nemam sta da radim. To uglavnom radim kada odmaram od ucenja (imam i ja dusu), a kada imam vremena pomazem i mojima u poslovima oko kuce i na selu.
Da li sam razmazen? Nisam, samo sam trenutno u nekoj krizi.


Slazem se, sit gladnom ne veruje. Ne kazem da sam "gladan", ali verujem da je retko ko od vas zaista osetio kako je ostati bukvalno bez dinara u dzepu. Ja trenutno cekam da dobijem repblicku stipendiju (5.100 din) za par dana posto moji nemaju da mi posalju (ne znam kad su zadnji put primili platu), inace cu morati da pozajmim od nekog. Ja ne govorim o vaznosti novca u materijalnom, vec u velikoj meri egzistencijalnom smislu.

Kada je rec o visini primanja i standardu, tacno je da je relativno sta je za nekog normalan zivot, ali na osnovu nekih postova bih mogao da zakljucim da bi siromasni trebalo da budu srecni jer su navikli da zive na ivici egzistencije, dok bi one bogatije (nazalost, u Srbiji svako ko ima neki normalan standard je bogat, vecina ipak zivi ispod standarda) trebalo da zalimo ukoliko bi ostali bez novca, jer nisu "adaptirani".
A sve price o tome da se treba snalaziti i raditi nesto je opet samo "savet" kako da se dodje do novca.
A to sto sam rekao da se novcem moze kupiti duhovno bogatstvo, pod tim sam mislio na cicnjenicu, tj. surovu istinu da ko danas ima vise novca moze sebi priustiti odlaske na koncerte utakmice, moze sebi priustiti ceste izlaske, kvalitetno obrazovanje,... dok oni bez novca zbog te cinjenice gube samopouzdanje, sigurnost u sebe u svakom pogledu, i umesto da smisljaju stihove i fazone kako zavesti neku curu, oni moraju da razmisljaju o tome odakle ce nabaviti novac da sutra kupe hranu.
U sustini sam dosao do zakljucka da svi posmatramo problem na isti ili slican nacin, ali iz razlicitih pozicija. Kao sto je neko rekao, do odredjenog iznosa novac je bitan, posle toga i nije. Za mene novac jeste bitan, kada moji budu nasli normalan posao, ili boze-zdravlje budem ga ja nasao, i budem primao barem neku prosecnu sumu, onda mi mozda i nece biti tako vazan. Kao sto je neko rekao, kada kazes da ti novac nije vazan, to je kao da si rekao da ti hleb nije vazan. A i pored toga treba biti optimista, ja nazalost ponekad znam dosta da padnem, moracu to da promenim.

Pratim ovu temu od prvog posta, ali ništa korisno do sada nisam imao da kažem.
Kažeš da se kvalitetno obrazovanje ne može priuštiti, ako nemaš baš neki veći iznos prihoda. Pogledaj iz drugog ugla: Postoji gradska biblioteka u kojoj je godišnja članarina relativno mala, a knjiga imaš koliko želiš. Drugi izvor: internet, kao nepresušni izvor informacija. U sličnom kontekstu pominješ i izlaske sa društvom. Idite u prirodu, na planinu, igrajte basket, šetajte se pored reke, pevajte... Vidiš koliko stvari može da se radi, a da za to nije potreban novac. Ne znam da li shvataš jednu stvar, ali moram ti to reći. Ne možeš u tim godinama imati društva kao kada si bio klinac od deset godina.

Dobre strane života kao da ti je prekrilo mnoštvo razmišljanja. Roditelji ti koliko toliko pomažu tokom školovanja, a jesi li ikad pomislio da postoje ljudi koji tu podršku nemaju, već kravavo rade i studiraju. A neki ni nemaju mogućnost da studiraju. Setiš li se nekad toga? Napisao si da si na zavrsnoj godini studija, znači još malo pa završavaš školu, onda ćeš polako naći kakav takav posao i krenućeš napred.Budi svestan jedne stvari, to što završavaš fakultet ništa te ne čini boljom osobom, već samo malo bolje obrazovanom. Zato ne daj da te podcene, a nemoj se ni precenjivati.
Ako nastaviš sa takvim negativnim razmišljanjem možeš dobiti posao iz snova, imati više nego prosečnu platu, ali opet će ti nešto hvaliti. Samopouzdanje se stiče radom na sebi i to traje godinama, nije to nikom palo sa neba. To tebi hvali, samopouzdanje i mala doza hrabrosti.

Od ,,kuknjave'' po forumu i od mnogobrojnih odgovora članova ovog foruma ti neće biti bolje. Takođe, knjige mogu da ti otvore vidike, prošire fond reči, ali nisu one magična kutija koja će ti promeniti život. Shvati da svi mi imamo probleme, svačiji problem je u različitom obliku, ali sve zavisi od toga kako se odnosimo odnosimo prema tim problemima.

Želim ti da se malo osvrneš oko sebe i pogledaš dobre strane života. Udari ponekad glavom u zid, da se setiš da si živ.

P.S. Samo da ti kažem da sam student tehničkog fakulteta, tako da znam šta znači studentski život.