Kretanje nadsvetlosnim brzinama!?

Znam da Ajstajnova teorija relativnosti nedopusta ovakvu mogucnost. Ali procitao sam da je u kvantnoj teoriji tzv. `sabiranjem prethodnih istorija` dopusta mogucnost kretanja brzeg od svetlosti. Nisam to bas najbolje skapirao pa ako neko moze to bolje da mi objasni neka pise. Pozdrav.

---

Komentar se najverovatnije odnosi na long-distance entanglement tj. kvantnu teleportaciju. Ovo je demonstrirano u laboratoriji.
Mislim da opet nikako bilo kakvu *informaciju* ne mozes da posaljes brze od brzine svetlosti.

Za teleportaciju trazi "quantum teleportation" i "long-distance entanglement".

Hvala na informaciji ali nisam mislio na teleport. Komentar je bio u vezi sa razlikama OTR i STR na jednoj strani i kvantne teorije na drugoj. Da li je tacno da Ajstajnova teorija ne ukljucuje i neke subatomske cestice?
Takodje sam pronasao i sledece podatke koji deluju interesantno pa me zanimaju Vasi komentari.
Dva profesora, bez kontakta jedan sa drugim, tvrde da su poslali talas brzinom većom od brzine svetlosti. Prema Rejmondu Ciau sa Univerziteta Berkli, koji tvrdi da je dostigao brzinu od 1,7c, moguće je poslati informacije putem ovakvog signala. Ginter Nimic, sa Keln Univerziteta, kaže da njegov talas putuje 4,7c i prenosi Mocart 40(sta god to bilo). Pitanje koje bi se moglo postaviti ovde nije da li je moguće preneti informacije putem talasa. Interesantno je znati da se bilo šta može kretati većom brzinom od brzine svetlosti. Rejmond i Nimic zovu ovaj proces “tuneliranjem elektro-magnetskih signala”. Svodi se na slanje elektro-magnetskog signala kroz specijalni provodnik. Iako su neki naučnici skeptični oko rezultata ovih profesora, niko još uvek nije dokazao da greše.

---

za one koji vole detaljnije evo jos ponesto sto sam pronasao
Po klasicno shvacenoj T.R-i, brzine koje premasuju brzinu prostiranja svetlosti, su apsolutno "nemoguce" (zbog porasta mase npr.). Prekoracenjem te granice, kao rezultat matematickih operacija dobijaju se imaginarne velicine [npr. velicina "vreme" dobija vrednost drugog korena iz nekog negativnog broja (?)] kojima nas um kao "sprava za metafore" nije u stanju pridruziti bilo kakve slicne (ili bar donekle srodne) pojmove iz oblasti realnih velicina, pa njihovo stvarno znacenje nasem razumu ostaje sasvim nedostupno.
Uz malu izmenu u shvatanju i tumacenju velicina koje figurisu u Lorentz-ovim transformacijama, u skladu sa hipotezom 3 - Modela kvantovane gustine energije, dobijamo prilicno korektne, i sto je najvaznije, ne neke imaginarne nego sasvim realne vrednosti iako koristimo iste matematicke obrasce.
Pokazimo to na konkretnom primeru.
U jednom od svojih eksperimenata, koristeci poseban uredjaj sa izrazenim kvantno tunelskim svojstvima (za mikrotalase ima isti efekat kao i dve, neznatno razmaknute, prizme za svetlost), prof. Dr. G. Nimtz sa svojim saradnicima (Univerzitet u Kelnu), uspeo je da ostvari prenos signala brzinom koja gotovo pet puta (4,7 * c) premasuje brzinu svetlosti. U tom eksperimentu duzina "tunela", odnosno energetske barijere iznosila je d = 0,1142 m. Taj put bi elektromagnetski talas frekvencije f = 8,7 GHz, tj. talasne duzine od l = 0,0345 m, prostiruci se "slobodnim prostorom", trebao prevaliti za (t = d/c) 3,819* 10-10 s. Medjutim, na izlazu kvantnog tunela dobijeni su zvucno sasvim razumljivi zvuci Mocartove 40-te simfonije kojim je nosioc bio modulisan, PRE nego sto je to uopste bilo "moguce" (?!), tj. nakon svega 81*10-12 sec., tj. 81 pikosekunde, umesto ocekivanih 38 nanosekundi ?!
Po modelu VOS-a ovo je sasvim prihvatljiv dogadjaj. Objasnjenje je slicno kao i u slucaju kvantne teleportacije fotona, jer su to, u osnovi, isti dogadjaji.
Model VOS-a fotone smatra i cesticom i talasom (vidi dualizam) pri cemu "oblik" njihove manifestacije ovisi iskljucivo o brzini kretanja. Nase tumacenje ovog eksperimenta je sledece.
Zbog nemogucnosti prolaska "sa ove" strane, zbog postojanja energetske barijere, fotoni "tuneliraju" tu barijeru kao neku "zabranjenu zonu", krecuci se sa "one druge" strane, pri cemu pojmovi talasne duzine i odgovarajuceg poluprecnika (istog) objekta zamenjuju mesta. Elektromagnetskom talasu, l = 0.0345 m odgovara Comptonova talasna duzina (lc = [(1-( v2 / v max2)]1/2, / uz v = c /, od: lc*0.037 = 0,93 m. Ova velicina odgovara pojmu "tamo" predjenog puta, maksimalno mogucom brzinom u prirodi, naravno "vidjenom" sa "ove strane" od vmax=3*108 m/s. U tom slucaju, vreme, mereno odavde, trebalo bi iznositi "tamo predjeni put" vidjen "odavde", tj. manji za 1056 puta (RIV / RSV) podeljen sa brzinom kretanja talasa merenom "ovde", odnosno ocekivano vreme tuneliranja iznosi ttun = 0,93/(1056*2.99793*108 = 2,94*10-12 s. Kao sto vidimo dobijena vrednost se poprilicno razlikuje od eksperimetalno izmerene (81*10-12 sec.) ali imajuci u vidu da se u proracunu koriste vrednosti (samo priblizno procenjenih velicina) poluprecnika Univerzuma u "smeru" njegove III (RSV i IV (RIV) dimenzije, dobijeni rezultat je naprosto - neverovatno krektan.
Prethodno objasnjenje je dato zbog mogucih analogija sa onim koje je dato za kvantnu teleportaciju. Inace slican rezultat se moze dobiti i jednostvnije ako se isti dogadjaj tumaci sa aspekta posmatraca "sa one strane". Tada se talasna duzina elektromagnetnog talasa frekvencije 8,7 GHz koju merimo "ovde" moze uzeti kao Comptonova, pa je sada lc = 0,0345 m. Njoj odgovara talasna duzina koju vidi (meri) posmatrac (iz "tamo") od l = lc*[(1-( v2/vmax2)]1/2 = / uz v = c / = lc*0.037=1,27*10-3 m, odnosno pripadajuce vreme ttun = l/c = 4,2*10-12 sec. Ovde mozemo uociti ne samo to da je komplikovani pojam "kvantnog tuneliranja energetske barijere" zamenjen mnogo jednostavnijim pojmom pripadajuceg tj. nekog sasvim konkretnog i realnog vremena. Rezultati dobijeni "gledanjem" i sa jedne i sa druge strane imaju vrlo bliske vrednosti cime potvrdjuju valjanost uvedenih hipoteza. Ne samo to. Oni nam daju mogucnost grube ali jednostavne procene (ocekujuce vrednosti) vremena "tunelskog kretanja" kao:
t<tun = (1/f)[(1-( c2/vmax2)]1/2 = (0,037 / f (sec), gde je f frekvencija mikrotalasa (Hz) kosristenog u eksperimentu!
Koristeci osnovne postavke modela o kvantiranosti gustine energije, duzina energetske barijere (duzina tunela) moze biti shvacena kao "rezonantno odgovarajuca" za dati talas nosioc, u istom smislu u kojem je to i npr. l / 4 (prijemna) antena. Jednostavan proracun pokazuje da bi njena velicina otprilike trebala biti desetak (1056*0,037/4 = /priblizno/ = 10) puta veca od talasne duzine noseceg talasa. U datom eksperimentu duzina energetske barijere varirala je od 0,4 do 0,1142 m, ali to nije imalo uticaja na vreme "tuneliranja". Istovremeno, tokom raznih merenja, ono je bilo proporcionalno reciprocnoj vrednosti frekvencije mikrotalasa, sto se u potpunosti slaze sa nasim postavkama. Drugim recima "Tunel" iskazuje rezonantno-energetska svojstva za njemu odgovarajuci spektar frekvencija iz paketa talasa (grupna brzina, fazne brzine...) pa u skladu sa tim mozemo definisati neku "za eksperiment preporucenu", rezonantno odgovarajucu, duzinu tunela:

dtun,pr = 10 l (m),

koja je identicna "energetski rezonantnoj" talasnoj duzini, pa u skladu sa tim mozemo odrediti i ocekujucu vrednost vremena tuneliranja:

ttun,oc = (dtun,pr/c)*0.037 = 0.37 / f (sec).
Proverimo izlozene ideje koristeci ponovo podatke iz prethodnog eksperimenta. Za f = 8.7 GHz, l = 0.0345 m, sada dobijamo: dtun,pr = 10 l = 0.345 m i ttun,oc = 0.37 / f = 42*10-12 s. ! Kao sto znamo, eksperimentalno je izmereno 81*10-12 sec. pri cemu je duzina tunela iznosila 0.1142 m.
U drugom eksperimentu je koristen mikrotalas frekvencije 9.15 GHz (l = 3.28 cm). Po nasim pretpostavkama preporucena duzina energetske barijere ("Tunela") dtun,pr = 10*0.0328 = 0.328 m, a ocekivano "vreme tuneliranja" iznosi ttun,oc = 0.37 / 9.15*109 = 40.43*10-12 sekundi ili 40,4 pikosekunde. Eksperimentalno ustanovljena vrednost je 125 pikosekundi, pri cemu je duzina tunela iznosila tacno 30 cm. Kao sto vidimo procene su istog reda velicine, sto je iznad svakog ocekivanja jer klasicne teorije, izuzev nekih imaginarnih velicina, razumski nejasnih formulacija (u stilu cestice bez mase ???) ne mogu dati nikakvu, pa cak ni pribliznu vrednost.
Ipak, najbolja potvrda valjanosti iznetih hipoteza, dolazi iz iste grupe eksperimenata, ali radjenih sa optickim talasima.
Po osnovnoj postavci modela (hipoteza 3) moramo razdvojiti pojam eksperimentalno ustanovljene brzine svetlosti (kao korpuskulama ipak dostizne brzine) i njene teorijske vrednosti, a koje su do sada poistovecene. Na taj nacin Lorentzove transformacije ostaju nepromenjene ali se slika koju dobijamo bitno - sustinski menja. Naime u tacki v = c nemamo beskonacnu masu itd ..., nego KONACNE vrednosti, i sto je najvaznije, u delu od tacke v = c do tacke v = vmax koju zapravo objekat dostize u beskonacnosti ( a ne c kao sto je do sada tumaceno) posmatrac sa one strane "luksonskog zida" vidi sve suprotno od nas sa "ove strane". (U smislu, OTR ovo "sa druge strane" odnosi se na udaljenosti vece od oko 1.42*1026 m) ...
Primenjujuci klasicno tumacene obrasce T.R. na sledeci eksperiment, nebi dobili nista realno, niti shvatljivo. Primenjujuci gornje obrasce bez razumevanja sustine i smisla ponudjenog modela, dobili bi sledece. Za frekvenciju talasa nosioca od f = 2*1014 Hz, dtun,pr = 10 l = 1.5*10-5 m, i ttun,oc = 0.37 / f = 1.85*10-15 m, sto je prilicno nekorektno. Model nam ipak namece obavezu razdvajanja pojmova "c" i "vmax, pa posto smo u slucaju mikrotalasa vrednost njihove Comptonove talasne duzine dobijali kao l / 0.037, onda u slucaju optickog talasa koji se (vec) krece brzinom svetlosti (tj. za svetlost nesporno vazi v = c ), tj. njegova talasna duzina vec jeste Comptonova, odgovarajucu talasnu duzinu dobijamo po istom obrascu ali "obrnuto". U kontekstu vec recenog u konkretnom slucaju posmatranja "sa "one strane", zbog jednostavnijeg postupka i prostijih obrazaca kako je vec pokazano, "rezonantno odgovarajucu" duzinu energetske barijere (duzinu tunela) dobijamo takodje u smislu "l/4 (prijemne) antene", ali sada kao: (1056 ("tamo" projektovana duzina) / 0.037)*l/4 = 7135 l. Prema tome, ocekujuce vrednosti za opticke talase su:

dtun,pr = 7135 l (m), odnosno,
ttun,oc = (dtun,pr /c)*0.037 = 240 / f (sec).

Za frekvenciju talasa nosioca od 2*1014 Hz (l = 1.5*10-6 m) sada dobijamo dtun,pr = 7135*l = 0.010 m, odnosno ttun,oc = 240 / f = 1.2*10-12 m. Gotovo fascinantno zvuce podaci da su eksperimentalno izmerene vrednosti ttun = 1*10-12, pri cemu je duzina tunela (ovde vise odgovara pojam "zabranjene zone" - razmak izmedju prizmi) iznosila 3 cm !
Imajuci u vidu "dubinu" prostorno-vremenskih ponora u koje smo zavirili, nasi, za oficijelnu nauku, mozda nedovoljno precizni rezultati, ipak su dovoljno korektni. Sto je jos vaznije, oni nam, ipak dozvoljavaju razumna objasnjenja cinjenica koje na taj nacin postaju samo prividno kontradiktorne sa TR i QT.

---

Ne bih smatrao da su OTR/STR na "jednoj" a "kvantna teorija" na "drugoj" strani. Naime:

OTR i STR se ne bave strukturom materije koliko prirodom tj. geometrijom prostor-vremena u kojem ta materija postoji. Konkretno, STR i OTR nam govore kako ce razliciti posmatraci da dozive tj. izmere kinematiku fizickih pojava. Pri tome u STR prostor vreme je fiksno tj. nema dinamicke stepene slobode. U OTR samo prostor-vreme postaje akter fizike tj. ima dinamiku. Posto i OTR i STR opisuju samo prostor-vreme, ni OTR ni STR ne bave se eksplicitno (osim u najsirim crtama i to samo u slucaju OTR) "materijom" koja se u tom prostor-vremenu nalazi.

Sa druge strane, da bi opisali mikroskoska desavanja oko nas tj. "materiju", fizicari su izmislili kvantnu teoriju koja dinamici tj. dinamickim velicinama fizickih sistema pristupa na fundamentalno drugaciji nacin od klasicne fizike. Posto cista STR ne sadrzi dinamicke stepene slobode ne mozemo pricati o "kvantnoj" STR. Medjutim, posto STR opisuje kinematiku kretanja u prostoru pri visokim brzinama/energijama, bilo kakva kvantna teorija visokih energija mora da bude kompatibilna sa STR.

Ta kompatibilnost fizicarima je 30-ih godina proslog veka donela dosta glavobolja. Medjutim, stvar je resena na taj nacin sto se materija opisuje u vidu kvantnih polja. Kinematika ovih polja tj. njihov izgled u zavisnosti od posmatraca kompatibilna je sa STR. Dakle, danasnje kvantno shvatanje fizike visokih energija sasvim je kompatibilno sa STR. Zato svakako ne bih pricao o STR vs. QM.

Sto se OTR tice, fizicari su naisli na jedan "mali" problem -- prostor-vreme OTR samo sadrzi dinamiku. Da bi sve bilo kvantno, i ta dinamika mora biti kvantizirana. E, ispostavlja se da to ne ide. Prilicno je izvesno da OTR, takvu kakva jeste tj. njene dinamicke stepene slobode, jednostavno nije moguce kvantizirati. Zato se traze alternativne teorije gravitiacije i prostor-vremena poput lattice gauge theory ili string teorija koje su kvantne ali takodje mogu da opisuju gravitaciju. Zato bih pricao o OTR + QM = ??

Kratko sam pogledao Chiao-a od navedenih referenci. Preporucujem ti da pogledas njegov:
http://www.physics.berkeley.edu/research/chiao/morgan/supcir.pdf

Ukratko: fazna brzina talasa moze da bude >c; grupna brzina talasa moze da bude >c (*veoma* zanimljivo); medjutim, ivica talasa nastalog naglim ukljucenjem izvora se i dalje nikad nece prostirati brze od c. Takodje, bilo koja druga nagla promena nece se prenositi brze od c.
Stoga, kauzalnost tj. "maksimalna brzina prenosa informacije < c" nije narusena i konflikta sa STR, nema.

Bilo bi zanimljivo pokusati da se konstruise sistem za prenos informacija koji bi koristio ovu superluminalnu grupnu brzinu impulsa da bi "superluminalno" preneo informaciju sadrzanu u modulaciji. Po gorenavedenom takvi pokusaji bili bi osujeceni... kvaka je razumeti tacno zasto...

U stvari, evo izazova za Nimtz-a i druge koji tvrde da mogu da prenesu informaciju brze od c:
Modulisi carrier signal na taj nacin da predstavlja slucajan niz jedinica i nula. Onda posalji taj niz kroz mikrotalasnu ili photonic crystal heterostrukturu i kroz vakuum. Vidi da li ces iz signala koji prodje kroz heterostrukturu moci da izvuces jedinice i nule brze nego da si signal poslao kroz vakuum. Kladim se da ce da se dogodi sledece:

Heterostruktura ce pikove tj. jedinice deformise tako da ce da ih zguzva u pravcu prethodne nule. Medjutim, nijedan deo deformisanih "jedinica" nece puno preci granicu nule. Stoga nikada neces dobiti informaciju o prisustvu jedinice posle zadate nule pre nego sto se sama nula zavrsi.

Jos jednom, procitaj gorenaveden Chiao-ov rad. Mozes i da pokusas da simuliras izlaz Chiao-ovog kola ako mu na ulaz dovedes gorenaveden signal i vidis efekat koji sam opisao. Chiao-ova naprava je po meni veoma dobra analogija Nimtz-ovim eksperimentima.

Marko hvala na pomoci.
Sto se tice pitanja sa pocetka od koga sam se posle malo udaljio u vezi `sabiranja prethodnih istorija` u kvantnoj teoriji pronasao sam jos nesto ali vrlo oskudno na netu pa me zanima sta mislite o tome i imate li nesto detaljnije, naime govori se o Fejnmanovom sumiranju svih mogucih istorija koje dozvoljava da se cestica krece brze od svetlosti,s obzirom da cestice mogu imati bilo koju putanju. Navodi se da je mala verovatnoca da ce se cestica kretati dugo brze od svetlosti, ali moze ici brze od c na kratko, ali dovoljno dugo da se izvuce iz privlacne sile crne rupe(tekst govori o termodinamici crnih rupa,kvantna mehanika crne rupe,Hokingovo zracenje).
Koliko sam ja skapirao kvantna mehanika ima drugaciji pogled na realnost. Objekti nemaju samo jednu istoriju, vec sve moguce istorije. Na primer, u slucaju Sredingerove macke postoje dve istorije. U jednoj je macka ubijena, a u drugoj je ziva. U kvantnoj mehanici postoje obe mogucnosti, jer ako sistem ima jednu istoriju, princip neodredjenosti vodi do raznih paradoksa kao sto je to da cestica bude na dva mesta u isto vreme.

---

Evo jos jednog primera eksperimenta sa potpuno neverovatnim rezultatima


Radi se o eksperimentu koji je izveo profesor optike sa Univerziteta Rocester, Robert Bojd.

sheme i animaciju eksperimenta kao i detalje o istom mozete pogledati na linku koji sam Vam ostavio.Ukratko radi se o sledecem svetlosni impuls pusten je na barijeru od optickih vlakana, koja je generisala kontra impuls cak i pre nego sto je inicijalni impuls dodirnuo barijeru. Taj kontra impuls je generisao novi impuls na kraju barijere, proputovao kroz barijeru nazad i ponistio inicijalni impuls...


Light Travels Backward and Faster than Light


"I've had some of the world's experts scratching their heads over this one," says Robert Boyd, a professor of optics at the University of Rochester. "It's weird stuff."

Dalje na izvornoj stranici: http://www.livescience.com/technology/060518_light_backward.html

---

http://www.mdexplorer.rs

znam da se ne moze iz stanja mirovanja dostici brzina svjetlosti u nekom kratkom vremenu jer bi nas ubrzanje rastavilo u atome. Ali ne vidim razlog da se ne moze postepenim ubrzanjem dostici i sasvim lagano preci ta brzina bez ikakvih probijanja zidova itd. Zasto bi uopste bila povecana masa? masa je uvijek ista samo se predmet krece brze od obliznjih nebeskih tijela, tj. krece se u drugim pravcima itd. Kretanje je RELATIVNO. jer uvijek postoji pitanje kretanje u odnosu na sta. primjer dva tijela se krecu jedno od drugog sa pola brzine svjetlosti, jedno u odnosu na drugo se krece brzinom svjetlosti, u odnosu na neku udaljenu galaksiju brzinom ili neki komet jos vecom ili manjom brzinom itd.

Da li neko mozda zna nesto vise o Heim-ovoj teoriji o kojoj se mnogo spekulise ,a u vezi ove teme, u zadnje vreme? Cak sam naleteo na podatak, na Wikipedia, da se na osnovu te teorije radi i neki projekat u NASA-i.

---

Jedan nacin da se klasicna teorija kvantizira (ukljucujuci i teorije polja) jeste upravo Feynmenov "sum over all paths".

Medjutim, ova suma prethodnih puteva i dalje je samo suma svih *fizicki mogucih* puteva. To eksplicitno iskljucuje one puteve po kojima se cestica na bilo kom delu puta krece brze od c.

Jos jednom, STR opisuje prostor-vreme u kojima se fizika, ukljucujuci i moderne kvante teorije cestica, desavaju. Stoga, sve teorije koje kao opis prostor-vremena uzimaju STR, ukljucujuci *sve kvantne teorije polja* i, konkretno, Standardni model cestica, povinuju se STR i ne dozvoljavaju propagaciju informacije brzinom >c.

Ovde, pod "propagacijom informacije" mislim prostiranje informacije o trenutnoj promeni necega u odredjenoj tacki a *ne* prostiranje npr. razmazanih impulsa kao u slucaju Nimtz-ovih eksperimenata.

Jedini nacin na koji vidim da kvantna teorija moze da dovede do "propagacije >c" je to da se samo prostor-vreme tj. njegova geometrija i dinamika kvantiziraju. Ovo sam spomenuo u svom prvom odgovoru na ovu temu vezano za kvantizaciju OTR. Ovo pokusavaju da ostvare lattice gauge theory, loop quantum gravity i string teorije. Ove teorije kao pozadinu *nemaju* STR i stoga nisu vezane za nju. Stoga pretpostavljam da je ovo bila stvarna tema originalne poruke.

Medjutim (i ovo je **veeeliko** medjutim), sve ove teorije bave se fenomenima na fantasticno visokim energijama (>1e8X od sadasnjih akceleratora cestica) i fantasticno malim rastojanjima i za sada nemaju direktnu eksperimentalnu proveru. Sve fenomene koje smo do sada videli, ukljucujuci Chiao-ve i Nimtz-ove eksperimente, kao i fenomene koje ocekujemo da vidimo u LHC-u, STR i kvantne teorije polja veoma dobro objasnjavaju.

Gluepower znam na sta ciljas. Govoris o relativnosti kretanja o kojoj sam nasao vrlo zanimljiv rad naseg autora Aleksandra Vukelje pod nazivom `Osnovne osobine sveta`. Rad je vrlo ambiciozan pa me zanimaju Vasi komentari (najradije bih da cujem misljenje nekog strucnog iz ove oblasti-ma da je rad prost i sazet).
Evo Vam link gde mozete da ga preuzmete u pdf formatu

www.masstheory.org/srpski/oos_1_srpski.pdf

---

Problem eksperimentalne provere kvantnih alternativa OTR u stvari je jako veliki izazov danasnje fizike.

Usled nedostatka eksperimentalnih provera pojavila se citava industrija kvantnih teorija gravitacije na visokim energijama. Prvo, ne jedna vec gomila string teorija. Onda loop quantum gravity i lattice gauge theory. Onda jos gomila vece egzotike za koju ne znam jer mi nije to oblast.

STR tj. teorije koje je imaju kao osnovu sa druge strane ima fantasticnu eksperimentalnu podlogu. Ne bi uopste bilo preuvelicavanje reci da je STR najbolje proverena teorija o svetu oko nas koju je covek ikada smislio. Jednom prilikom, cimer koji se inace bavi klasicnom OTR mi je rekao da ako bi neko ponudio eksperimentalni dokaz da OTR ne valja, ljudi bi slegli ramenima i uneli potrebne modifikacije. U slucaju da neko izvede eksperiment kojim bi pokazao da STR nije tacna, fizicari bi krenuli da skacu sa oblakodera :)

P.S.
Ako te zanimaju objasnjenja OTR i egzotike, preporucujem ti da svakako pogledas sajt John-a Baez-a sa UC Irvine. Tip se ozbiljno bavi loop quantum gravity ali i popularizacijom i objasnjavanjem fizike. Puno preporuceno.

Ako Vam link za rad `Osnovne osobine sveta` ne radi probajte na ovaj
www.masstheory.org/srpski/index.html

P.S. Marko ne znam da li si citao ovo, bas me zanima tvoje misljenje.
p.s.p.s. Hvala na informacijama do sada.

---

U Teoremi 2.1 www.masstheory.org/srpski/oos_1_srpski.pdf ne interpretira dobro STR.
Osobe A i B izmerice isto vreme do susreta, sto je ocigledno iz simertrije problema.

Evo i citavog resenja:

Osobe A i B krecu se desno odnosno levo *u odnosu na* C istom brzinom. Drugim recima, **C** vidi:
A-> L=c*6h <-B
Do susreta C meri

Sta, po STR, vide A i B?

Pa, u t=0 C rastojanje od A do mesta susreta tj. od B do mesta susreta meri kao L/2. Mozes da zamislis da ova dva rastojanja odgovaraju dva stapa:
A---stap1----mesto susreta----stap2---B, L(stap1) = L(stap2) = L/2
A vidi da mu se stap1 krece u susret a B da mu se stap2 krece u susret, brzinom v. Kada A dostigne kraj stapa 1 a B kraj stapa 2, A i B ce se susresti. E, sad, usled STR kontrakcije duzina, A meri duzinu stapa 1 ne kao L/2 vec kao

B meri istu duzinu stapa 2. Vreme do susreta mereno od strane A odnosno B je isto i to:


Ako ovo nije ubedljivo, evo i citavog matematickog izvodjenja:

Da bi presli iz koordinata C i koordinate A, prvo pomerimo koordinatni sistem za L da bi se u t=0 koordinatni pocetak poklopio sa lokacijom A:

Da bi onda presli u koordinatni sistem A, prosto primenimo Lorentzovu transformaciju:


gde odgovara trenutku prolaska tela A kroz tacku x = -L/2, merenu od strane C.

U odnosu na C, kretanje B je opisano sa

U odnosu na A dobijamo:



A i B ce da se susretnu kada (uslov sastanka iz perspektive A) tj kada (uslov sastanka iz perspektive C).
Zamenom u drugu jednacinu dobijamo

ili


sto je isti rezultat kao i raniji intuitivan odgovor.

> primjer dva tijela se krecu jedno od drugog sa pola brzine svjetlosti, jedno u odnosu na drugo se krece brzinom svjetlosti, u odnosu na neku udaljenu galaksiju brzinom ili neki komet jos vecom ili manjom brzinom itd.

NE. Po STR u ovom slucaju jedno u odnosu na drugo dva tela se krecu brzinom
Ovo ti upravo objasnjava zasto nikako ne mozes da dosegnes c. Gledano iz tvoje rakete, svake sekunde ti ubrzas za dv. Medjutim, gledano sa zemlje, promena tvoje brzine je:


Kako , promena tvoje brzine, merena sa Zemlje, tezi nuli. Zato, ni mereno sa Zemlje, ni mereno od strane tebe, neces dostici c.

Primeti: u ovome sam samo koristio relativisticko sabiranje brzina i nereletivisticku fiziku ubrzanja rakete koja proizvodi nereletivisticku promenu brzine u odnosu na *tekucu* brzinu. Nema pomene o masi, beskonacnoj energiji etc.

Hvala. Skapirao sam.
Jel znas nesto o Heim-ovoj teoriji?
p.s. kako tumacis nalaze eksperimenta koji je izveo profesor optike sa Univerziteta Rocester, Robert Bojd(ostavio sam dole link).

---

Nisam citao originalne Boyd-ove clanke vec sam samo kratko pogledao livescience link. Kljuc pojave je Boydov citat:
"The leading edge carries with it all the information about the pulse and enters the fiber first."
a onda:
"By the time the peak enters the fiber, the leading edge is already well ahead, exiting. From the information in that leading edge, the fiber essentially 'reconstructs' the pulse at the far end, sending one version out the fiber, and another backward toward the beginning of the fiber"

Naime, sistem je takav da na osnovu oblika prednje ivice pulsa pretpostavlja kako bi vrh pulsa trebao da izgleda. Onda odgovarajuci puls brzo salje u suprotnom pravcu. Posto izmedju prednje ivice pulsa i njegovog pika postoji vremensko rastojanje, pik "rekonstruisanog" pulsa do nekog detektora moze da dodje brze nego pik stvarnog pulsa.

Medjutim, informacija i dalje ide sporije od svetla. Primer za to je ako bi puls koji saljes u odnosu na prednju ivicu krenuo da raste a onda bio odsecen tj. ako bi umesto
...... -
...../...\
..../.....\
__/.......\____
------------------>t

napravio:

.......|
.......|\
____|.\_____
------------------>t

U tom slucaju na izlazu bi se pojavio pik pulsa iako takav pik u stvarnom ulaznom signalu prosto -- ne postoji! Dakle, informacija o prekidu pulsa nije preneta!

Pojava je veoma slicna onome o cemu Chiao prica i onome sto Nimtz ne razume ispravno.

Heim -- nikad cuo do sada. Takodje, za 5-10min iz Wikipedia clanka nisam nasao nikakva ozbiljna objasnjenja toga o cemu Heim prica kao ni jedan clanak u peer-reviewed reputabilnom zurnalu.

Jos jednom ti preporucujem da pogledas Baez-ov sajt kao i njegovu aktivnost na raznim forumima. Covek je mnogo veci ekspert od mene a prica o svim ovim stvarima. Izgleda da je veoma kritican prema Heim-u... guglaj Baez+Heim.

ok.pogledacu.
jedno pitanje kad si reko OTR + QM = ?? jel pod ?? mislis na opstu objedinjenu teoriju?
Kakav je tvoj stav o tome?

---