Citat:
mikis:
Citat:
tOwk:
I kratak odgovor (možda je samo ovo i trebalo)
MathML, XML, DocBook, TEI, SGML, XML, WML, XHTML
i svi programeri ovog sveta
Sve je to lepo, ali (bez uvrede): pomenuti sadržaji čine možda 0,01% interneta. Ok, preterujem možda, ali da se vratimo na početak priče: kritika je bila na račun pretraga.co.yu sajta, i od 100 stvari koje bih ja eventualno zamerio, nepostojanje DOCTYPE taga je negde na 115. mestu.
Možda zasad, ali i pored toga verujem da je mogućnost preuzimanja raznih sadržaja već uveliko prisutna i koristi se na mnogim velikim sajtovima. Čist primer takve tehnologije je Apache Cocoon, a pogledajte i Forrest kao jednu aplikaciju na njemu.
Dalje, kao neko ko se bavi matematikom, fizikom, i sličnim im naukama, ne mogu da dopustim sebi (pa i drugima) da budu toliko trpeljivi (cela medija-mašina Srbije bi rekla ,,tolerantni'') prema izostavljanju DOCTYPE tagova. Pored toga, ne zaboravimo ni mobilne telefone, i protokol (u izumiranju?) WAP i njemu prilagođen jezik WML (ili je obrnuto?). U svakom slučaju, bitno je da je količina ovakvog sadržaja sve veća, i da se odnos prema HTML-u menja (naravno, još uvek ne izrazito).
Citat:
Slažem se da treba pisati čist i validan kod, koji će uz najmanje izmena raditi na svim važnijim browserima, ali očekivati da dizajner pored svih muka da stranicu napravi da se korektno prikazuje i u 4-5 najpopularnijih browser platformi (što je često vrlo težak zadatak, makar dosledno poštovao sve propisane standarde), mora da razmišlja i o tome da li će njegov rad videti i neko ko sam sedne da piše browser, malo je previše očekivati.
Pisanje zasebnog browsera je samo jedna krajnost, ali nije to previše očekivati. Ako postaviš očekivanje da i on može samo da pročita sadržaj, i to ispuniš, ja ću biti zadovoljan. Ukoliko se potrudiš da nema nekih gluposti dok on gleda iz njegovog programa stranicu (komentiraš sav ECMAScript kod, ne koristiš JavaScript linkove, itd.), onda je osnovni uslov zadovoljen.
Šteta što si preskočio da analiziraš jednu važnu stavku u mojoj prethodnoj poruci, i vezao si se samo za pisanje novog browser-a. Šta je sa obradom podataka, indeksiranjem i pretragom, strukturiranjem i sličnim operacijama?
Koliko ja znam, HTT protokol je protokol za transfer HiperTeksta (ili ,,NadTeksta'', ćirilicom HT :), a HTML je jezik za označavanje istog. Njegova namena je da bude čitljiv svuda i svakome (HT je tekst, i nešto više od teksta, a ne ,,trči jelen preko ekrana, i nosi papagaja''). Ukoliko se to ne želi, nema potrebe koristiti HTML; slobodno koristite Flash (ili druge ne-ASCII tehnologije), i ostale sadržaje, a bar 25% korisnika Internet-a neće ni umeti da pogleda vaše stranice.
Međutim, svaki profesionalan web sajt će imati ,,obrazac'' (,,template''/,,šablon'') koji nije teško napraviti da bude validan dokument (ako neko tvrdi suprotno, taj je ili lenj, ili loš dizajner, ili budala; da nisam neku mogućnost propustio?) i da izgleda kako on to želi tamo gde je to moguće napraviti.
Ukoliko ,,dizajner'' svaku stranicu pravi ručno, i ne koristi validan HTML, veoma će teško preći na neku noviju tehnologiju kao što je XHTML (a gotovo svaki SGML dokument, kao što je poznato, se može upotpuniti do ESIS-kompatibilnog XML dokumenta).
U svakom slučaju, pogledajte malo xml.apache.org i videćete ponešto zanimljivih stvari. Sve ove ideje su meni ,,prirodne'', i pravio sam programe za generisanje sajtova još pre nekoliko godina.
Ovo dalje nije neposredno u vezi sa diskusijom o SGML DOCTYPE deklaraciji, već o pitanju upotrebljivosti stranica.
Primer
A i da ne zaboravim da dodam i ja jedan primer veoma upotrebljivog sajta. Sajt Novosadske banke na
http://www.novban.co.yu
Sajt su uradili pravi profesionalci da meni odmah po učitavanju izvrši redirekciju na
http://www.novban.co.yu/sorry.htm a da me i ne pita. Čak me i lepo obavesti da ,,Site je optimizovan za Internet Explorer 04 i kasnije verzije.'' Zaista sam ja neki grešnik, mislim da bi me trebalo streljati.
Slažem se da je sajt dizajniran vrhunski (,,jednostavan i nedvosmislen = nema ništa'') i veoma je ,,upotrebljiv''. To je jedna od boljki nedostajućeg DOCTYPE-a (zapravo, nedostaje osnovno obrazovanje o deljenim podacima i osećaj za korisnika, a ne za prevaru šefa -- njemu sigurno nije ni rečeno da postoji i nešto drugo osim IE).
Drugi (mnogobrojni) primer
Ne znam koliko vas je zaista postavilo vaše preglednike (,,browsere'') tako da u ,,Accept-language'' srpski jezik ima prvenstvo u odnosu na druge jezike, ali znam da ja jesam.
I zaista me nervira kada se pojavi stranica neke firme na engleskom jeziku, uz mogućnost da pritisnem srpsku zastavicu za ono što sam već ,,globalno'' izabrao.
Kada će i kod naših web dizajnera stići ,,najnovija'' HTTP/1.1 tehnologija iz sredine 90-tih godina??? Pa to postoji i duže nego što je kod nas rasprostranjen Internet.
Ne znam šta je to sa mnom, ali na Debian stranicama dobijam hrvatsku verziju (koja takođe ima prvenstvo nad engleskim jezikom u mojim podešavanjima), a na SourceForge.net mešavinu ruskog i engleskog (nije u dovoljnoj meri preveden sajt). Zar je moguće da ove tehnologije rade samo van naše domovine?
I drugi (mnogobrojni) primer
Još jedna boljka, česta na našim ,,profesionalnim'' sajtovima je pojava nečega što zovu ,,Intro''. A u sredini belo polje i na njemu piše ,,ne volim te više'' (ili na engleskom, ,,You need Flash player to view this content''). Onda treba pronaći neki link ,,skip intro'' koji je dat veličinom od 6px, što je na većim monitorima sa većom rezolucijom samo jedna mrlja.
Zašto je to tako da baš naši sajtovi, koji i sami nemaju veliku propusnu moć, od naših korisnika koji imaju još manju propusnu moć, zahtevaju da kada žele da pročitaju nešto o uslovima poslovanja sa njima, moraju da pogledaju neki filmić i utroše 5 minuta na preuzimanje gluposti. Još uvek nisam video nijedan ,,intro'' na ibm.com, pa čak ni microsoft.com, a da i ne pominjem google.com, yahoo.com.
I scenario ,,dizajna''
Čini mi se da je kod nas popularan postupak ,,dizajna'' sajta da se krene od njegovog izgleda: nacrtaš sliku u Gimp-u (ili, daleko bilo, Adoubi Fotošopu), razmestiš dugmiće, i onda pokušaš da ih nateraš da stoje isto tako u HTML-u.
Kada ih nateraš da ,,stoje'' i ,,skakuću'' u IE-u, prelazi se na isto to na Netscape-u, i možda Operi i još ponekom pregledniku. Usput se svi linkovi naprave kao slike, taman posla da se oni mogu lepo uklopiti u tekst (uostalom, baš su se lepo i uklopili na
tvom monitoru sa tvojom 96dpi rezolucijom sa tekstom od 1em=14px), itd, itb...
Međutim, za mene se uvek nekako lepila varijanta dizajna koja počinje od sadržaja. Grananje i struktura sajta, regulisanje dubine, i organizacija osnovnog interfejsa (tj. početne strane, i obične strane sa sadržajem) su početne tačke svakog dizajna, a ne ,,intro'' i ,,vidi mama, pa to se kreće''.
Zaključak
Da ne budem potpuno negativan, slažem se da postoji i vreme za sajtove optimizovane samo za jednu svrhu, ali to nije HTML i to nije web sajt. To je isprobavanje mogućnosti, zavitlavanje (ko još koristi ovaj izraz?) i zavlačenje, i nema nikakve veze sa predstavkom sadržaja. Čak i microsoft.com (čiji vlasnik važi za monopolistu) ja mogu da čitam iz w3m-a ako hoću, a ne mogu neku stranicu urađenu od strane ,,profesionalca''.
Naravno, primetio sam da ovde ima dosta ozbiljnih ljudi, koji se bar donekle slažu sa mojim mišljenjem (ili ja sa njihovim, svejedno; ne tvrdim da sam otkrio nešto novo), ali svakako da sam ja pristrasan: ja sam ipak amaterski programer i dizajner, ali mi je programiranje na znatno višem nivou od dizajna.
Evo, već ste se uplašili da nikad neću završiti ovaj moj esej, ali uteha stiže.
PS. Možda nemam najveći broj poruka na ES-u, ali po broju bajtova sam sigurno mnogo bliže vrhu :)
Možda se moje mišljenje promenilo, ali ne i činjenica da sam u pravu.
Re: Pitanje upotrebljivosti
.
Re: Pitanje upotrebljivosti