Nisam baš shvatio da li smatraš da treba koristiti ženske oblike ili isključivo muške, ali u svakom slučaju reći ću nešto više o tome.
U knjizi Ćupić-Fekete-Terzić,
Slovo o jeziku, Beograd 1996, str. 57-64. nalazi se rad dr Egona Feketea pod nazivom „Kako kazivati zanimanja i titule ženskih osoba“. Dr Fekete objašnjava da je, ukoliko je to mogućnost, dobro upotrebiti imenicu ženskog roda, dakle treba reći
ministarka,
tužiteljka,
gradonačelnica... Međutim, postoje i imenice koje nemaju oblik ženskog roda, kao što su
sudija,
akademik,
pisac,
biolog... U takvim situacijama, kaže Fekete, imenicu muškog roda shvatamo kao titulu i stavljamo je da stoji u apoziciji sa ženskim imenom (i prezimenom), pa će tako biti: „Rektor Marija Bogdanović je rekla...“ ili „Prof. Marija Bogdanović, rektor Univerziteta u Beogradu, rekla je...“ Ovaj poslednji primer ukazuje na još jednu zanimljivosti: naime, skraćenice poput
prof.,
dr,
mr jednako se pišu i čitaju bilo da prethode ženskom ili muškom imenu. Međutim, ukoliko se ne radi o titulisanju preporučuje se upotreba ženskog oblika (
Profesorka Bogdanović je došla), a ukoliko ne pominjemo ime onda smemo da koristimo
isključivo ženski oblik (
Profesorka je došla).
Nipošto ne treba praviti gramatički nesklad između imenice i glagola (dakle,
ne „Advokat je izjavila“), već je, kad je reč o imenicama koje nemaju ženski oblik, apozicija jedino rešenje (dakle: „Advokat Vera Jovanović je izjavila...“).
Potpis
Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.
.Posle Ćirila i Vuka,moglo bi već biti vreme da se pojavi nova ličnost,koja će biti podjednako važna za naš jezik.