Šta (legalno) raditi u ovoj zemlji a da plata bude veća od 250 ili 300 eura?

smekeru,pusti demagogiju,to sto osiguranje sumnja i recimo nece da isplati odredjenu sumu za neku operaciju ili smrtni slucaj,
je veoma naivno i dokazuje da su neozbiljni(npr od Dunav osiguranja za slomljenu ruku dobijes 1000 dinara(provereno 100%),u Norveskoj je momak dobio penziju zbog slomljene noge na dva mesta(na poslu naravno)
a "nasi",ne treba pregled pa onda te proveravaju ne bi li dokazali kako je nemoguce da ti se nesto desilo.Nije li jednostavnije obaviti pregled i onda sa sigurnoscu isplatiti sumu(ali onda naravno nema "muljanja" i oni gube sud 100%),ovako uvek imaju prostora za mahinacije.
Sta recimo ako covek boluje od neke bolesti ,a ne zna(rak npr) i sta sad,treba dokazivati da je on to znao???(kako da neko to dokaze).
Sve u svemu tu se ne radi o malim sumama,pogotovo o zivotnom osiguranju na duge staze i ne treba tako olako prihvatati.

Ako ta osoba nije znala da boluje od bilo koje bolesti 100% ce da dobije sumu koja je sleduje!

Zepter Osiguranje ne mozes porediti sa Dunavom jer mi primamo uplate i isplacujemo u stranoj valuti za razliku od Dunava. Za lom noge na dva mesta (predpostavka da je to 20% invaliditeta) sa jednim uplacenim eurom za osiguranje od nezgode osoba ce dobiti 960 eura. U Norveskoj svaka osoba ima zivotno osiguranje i placaju mesecno vecu sumu novca osiguranju nego sto je nasa prosecna plata!!!

Evo nisam baš sve pročitao jer je stvarno puno teksta ali imam nešto za reći. Slučajno sam nešto tražio i naletio na ovu temu.
Što se tiče državnih plaća one će se s vremenom povećavati ali ne može se to odmah dogoditi. Ja sam inače iz susjedne države (Hrvatske) i znam da će sad netko srati po meni, ali tako je bilo i kod nas. S vremenom ide na bolje. Možemo reći da smo nekoliko godina za Slovenijom, a vi ste nekoliko godina za nama. To je jednostano činjenica koje se ne može pobjeći. U Hrvatskoj je kroz godinu, raznim mjerama države, plaća porasla dva puta (mislim da je to bilo oko 1994). Tako će biti i kod vas za par godina kad se stanje stabilizira. Za vrijeme raspada Jugoslavije plaće u Hrvatskoj su bile oko 200 DEM, a sad su oko 600€. Daleko je to od Europe, ali ide se polako naprijed. Eto toliko od mene.

Ovim postom nisam želio nikoga uvrijediti nego sam samo iznio činjenice. Ako smatrate da sam nekoga uvrijedio slobodno me banate.

Koliko ja znam kada sam uplacivao osiguranje (strana drzava, strano osiguranje) imao sam vise opcija tj. planova da izaberem. U zavisnosti od "plana" postoje i razlicite vrste troskova sta to osiguranje u toku godine pokriva. Samim tim se i razlikuje kolicina koju mesecno uplacujem. Planova ima dosta i mesecne uplate su od zasta simbolicnih do visokih pa sta ko zeli i moze sebi da priusti neka izvoli. Prema tome "odokativna" informacija da u "Norveskoj svaka osoba ima zivotno osiguranje i placaju mesecno vecu sumu novca osiguranju nego sto je nasa prosecna plata" je netacna. Svaka osoba ima osiguranje ali razlicito, prema mogucnostima. I verovatno prosecna uplata je veca nego nasa prosecna plata ali ne placaju svi toliko.

(ipak moje iskustvo je bazirano na drugim zemljama pa je moguce da je u Norveskoj svima mesecna suma koja placaju ista, mada mi to zvuci suludo...)

Jos nesto. U ugovoru koji sam potpisao za osiguranje veoma precizno i nedvosmisleno je navedeno sta je sve pokriveno osiguranjem godisnje, kolika je kamata na ostatak tj. sta se desava ukoliko ne iskoristim sve tokom godine i po isteku ugovora koliko novca dobijam.

Potpis

Mexico City - The Best

Slažem se. U poslednje vreme se trudim da pažljivije pratim hrvatske medije kako bih upravo kroz konkretne primere ukazao da treba i ovde da implementiramo rešenja koja su se u HR dobro pokazala. Ako se malo pažljivije izanalizira i napravi paralela između poslovanja u Srbiji i poslovanja u Hrvatskoj da se primetiti da veliki broj kompanija iz regiona prilikom kreiranja sopstvene poslovne politike primenjuje iste obrasce kao naprednije komšije (Slovenija od ostalih članica EU, Hrvatska od Slovenije, Srbija od Hrvatske...). Bilo bi suludo da ne iskoristimo (više puta) proverena rešenja.



Uvređenim mogu da se osećaju samo oni koji žive u bajci. Realnost je ipak malo drugačija ;)

Ne znam koliko je drzava(HR) umesala prste u visinu zarada ili je ipak rec o samosvesti poslodavaca da samo potrosacko drustvo moze da opstane.
Kod nas to nije slucaj,kupi se jedna fabrika daju se minimalne zarade i od te fabrike on za godinu ili dve kupi jos pet.Da imamo drzavu kao stao nemamo odnosno sindikat koji bi zabranio takve kalkulacije poverovao bih u tu pricu da ce zarade polako da rastu,moja je zarada svakim danom sve manja,radim u dobrostojecoj inostranoj firmi,ali zasto bi on placao mene vise kad moze i manje.
Toga na zapadu nema ili moze da te plati ili sam radi ili zatvori preduzece(prodavnicu svejedno).
Nisam ekonomski analiticar,ali ne vidim kako ce da profunkcionisu stvari ovde i ko ce naseg poslodavca da natera da te placa.Ako ga trziste radne snage natera tj ako potraznja bude mnogo veca od ponude to ce biti za 50 godina.

Samo mali remark, mozda gresim ali mislim da se ovde brka zdravstveno sa zivotnim osiguranjem - zdravstveno osiguranje po zapadnoj EU je obavezno za svakog i varira od 200-500+ evra mesecno (u DE recimo 50% placa poslodavac) - dok je zivotno osiguranje sasvim druga prica, i reda velicine je max 50 evra mesecno, sto je ipak manje od prosecne plate u Srbiji, i nije zakonski obavezno (naravno, glupo ga je nemati pogotovu ako si u braku, imas decu i sl...)

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Slučajno sam naleteo na ovu temu i ne mogu da shvatim crno-beli stav koji provejava. S jedne strane je mišljenje judi koji nisu imali Bog-zna-kakve padove, teškoće i traume pri postizanju svojih ciljeva jer im je jednostavno uglavnom sve ili gotovo sve polazilo za rukom onako kako su zamislili (za njih važi “sit gladnom ne veruje”) i sa druge, dečije naivni pojedinci koji misle da bi svi, bez obzira na uložni trud trebalo da imamo natprosečan uspeh i samim tim i prihode (kao da ima nekakve kosmičke pravde).

Pa ljudi, prosek je prosek i većina će se pronaći u njemu, ma koliko on bio mali (Sad što se mi nalazimo u siromašnoj zemlji u tranziciji, to je dodatno otežavajuća okolnost, jer se od tog proseka teško živi). Neki će čak biti srećni da uopšte uđu u taj prosek, jer su ispod njega.

Svojevremeno sam čitao (pre petnaestak godina) knjigu “Nauka i umetnost uspeha” (Edward de Bono, mislim) gde pisac kaže otprilke ovako: “Ovde su dati primeri uspešnih ljudi. Međutim, postoji određeni, veliki broj pojedinaca, koji su postupali na isti način, a nisu uspeli iz ovog ili onog razloga. Knjiga se ne bavi njima”.

Dakle, niti je sve tako jednostavno, niti bi trebalo da bude. Zato dajte činjenice, a ne emotivni stav.

Potpis

Mnogo je interesantnije ne znati nego znati. Kada znamo, svi znamo isto. Kada ne znamo, svako ne zna drugačije.

Oni kojima nije poslo za rukom (98% slucajeva jer ipak postoje izuzeci) nisu sve lepo zamislili, ili su gledali samo best-case scenario :)


Btw. Ako mislis da smo ovde crno- beli u koju grupu mislis da upada npr. moja malenkost? U naivce ili sreckovice?

Kako da se povećaju plaće? To bolje znaju ekonomisti, ali svakako je važno da država odredi koliko može iznositi minimalna plaća. Ako je dignu za 10 posto to će se već poznati. Također je važan rejting države i stabilnost valute i još mnogo stvari. Jedan tim stručnjaka bi mogao izraditi studiju i projekt kojim bi se to moglo provesti.

Ako je previsoko odredjena minimalna plata,moze doci do pada zaposlenosti.
Rad poskupljuje poslodavcu kao trosak proizvodnje i on bira smanjenje obima zaposlenosti kako bi smanjio troskove i povecao profit.
To su osnovi makroekonomije.
MIslim da je jedino razumno resenje povecavanje zaposlenosti i plata putem povecanja investicija,smanjenja poreza...

Potpis

Sada je tren velikih odluka...
bolje je zivjeti sto godina kao milijunas nego sedam dana u bijedi!!!

"Bog je mrtav"-NICE
"Nice je mrtav"-BOG

www.maxsilver.rs

Pa da. Prilagoditi poreze, privući strane investitore...

Vidi, ako je jeftin rad jedini razlog za povecanu zaposlenost, to je kao vlasnistvo nad delom plaze izmedju linije plime i oseke - od toga nema vajde, jer ce svi ti zaposleni ostati bez posla kada njihov poslodavac uleti u utakmicu sa nekim visokoautomatizovanim, ili bolje optimizovanim konkurentom, ili na kraju krajeva nekim ko je ulozio u JOS siromasniju zemlju gde ljudi manje jedu, lakse se oblace i nemaju troskove grejanja tokom znacajnog dela godine, pa mogu da rade za nedostizno nisku platu.

Dakle, oni koji rade za niske plate i samo zato sto su im niske plate, vec su unapred otpusteni. Ako od pocetka nije postojala STVARNA potreba za njihovim radnim mestima (osim ako ne pristanu da rade i teze i za manje pare, da bi se takmicili sa modernim masinama), onda je bolje da traze neki posao gde su zaista potrebni (ugostiteljstvo, usluge, nega).

U tom smislu je cak i kontraproduktivno ulagivanje investitorima ne bi li otvorili koji sweatshop u tvojoj zemlji. Najbolje je da investitori rade sa minimalnim, tj. optimalnim brojem zaposlenih jer to znaci da tvoja radna snaga stice iskustvo u radu sa najnovijom tehnologijom i njena konkurentnost i cena na svetskom trzistu rada raste. Glavni kriterijum za povlascenost investitora treba da bude ciljno trziste. Svaki projekat koji ima za cilj prodor na "teska" trzista, treba da ima sve beneficije koje drzava moze da pruzi, dok god taj cilj biva ispunjavan, naravno.

Sa druge strane, smanjenje poreza itakako RADI (a o jeftinoj energiji i telekomunikacijama da i ne pricamo... kada bi ih imali trajno obezbedjene), samo su retke male i siromasne drzave ciji su zakoni dovoljno jednostavni a upravni aparati toliko modernizovani da budu i jeftini i efikasni.

Povecanje,ili smanjenje, minimalne cene rada samo je jedan od faktora koji utice na zaposlenost.
A porezi kod nas me zbunjuju...
Do skora je bilo vreme kada je veliki deo prometa isao kroz tkzv. sive tokove,naplata poreza je bila mala i zbog korumpcije i cinjenice da je cesto bilo isplativije izbeci placanje poreza nego trpeti,eventualnu,kaznu...
Sada je realizacija poreza jako visoka,sivi tokovi bitno smanjeni,budzet pun.
Tu su i prihodi od privatizacije raznih preduzeca...
Drzava i dalje nista ne cini po pitanju stimulacije malih preduzetnika,iako bi bas to bio zamajac za celu privredu,smanjilo bi nezaposlenost,time i opterecenja budzeta transfernim placanjima socijalno ugrozenim kategorijama stanovnistva...
Modeli uspeha sigurno postoje u privredama poput onih malih privreda sa istoka(Tajvan,Singapur...)

Potpis

Sada je tren velikih odluka...
bolje je zivjeti sto godina kao milijunas nego sedam dana u bijedi!!!

"Bog je mrtav"-NICE
"Nice je mrtav"-BOG

www.maxsilver.rs

McKracken, što se ti osećaš prozvanim? Nisam mislio na tebe. A što se tiče neuspeha, pa naravno da je u većini slučajeva za to zaslužno previše optimističko očekivanje (bez pokrića) i nedostatak dobre analize i planiranja.

Međutim, da bi ti ili neko drugi uspeo, pored odličnog vođenja biznisa od faze planiranja do realizacije ideje, potrebno je i zrnce sreće, odnosno da se “kockice slože” npr. da si imao dovoljno novca za početak, a ne da si ušao sa neadekvatnom količinom jer jednostavno nisi mogao više da skupiš, da si novac imao u trenutku kad je bilo pravo vreme za realizaciju a ne kasnije, da nisi npr. iskusio iznenadne poremećaje (pad obima tražnje itd.) u delatnosti kojom se baviš dok si još ranjiv jer si na početku itd.

Muka mi je više od nadobudnih (uspešnih) ljudi koji razmišljaju: ja sam uspešan, znači ja sam pametan, ja vredim. A vi što niste uspeli, vi ste glupi, nesposobni, lenji itd. A Ovi drugi (valjda da bi to opravdali) krenu u kuknjavu, pa su im drugi krivi i za to što su mislili da je najteži posao otvoriti firmu, a pare će same da “kaplju” i zato što nisu umeli da rukovode i zato što se ne razumeju u oblast kojom bi da rukovode i zato što su primili nesposobne a nisu znali da sačuvaju i nagrade sposobne itd.

A istina je negde između.

Potpis

Mnogo je interesantnije ne znati nego znati. Kada znamo, svi znamo isto. Kada ne znamo, svako ne zna drugačije.

[/quote]Ako je previsoko odredjena minimalna plata,moze doci do pada zaposlenosti.
Rad poskupljuje poslodavcu kao trosak proizvodnje i on bira smanjenje obima zaposlenosti kako bi smanjio troskove i povecao profit.
[/quote]

Previsoko,pa kod nas se sad pregovara oko 50 din po radnom satu ?
Postavio sa pitanje(ili komentar),kako je moguce da se jedno preduzece toliko rasiri(na zapadu nema takvih "uspesnih" privrednika),da od jednog milona stvori deset za godinu dana.Pored njegove sposobnosti da dobro rukovodi preduzecem on ima minimalne troskove,povecanjem zarada svakako da bi ugrozilo njegovu dobit,ali ne u toj meri da ne bi mogao da prosperira,ali "nasim" privrednicima nikad dosta.
U Maxi-ju je plata od 12000-15000 hiljada,a on obrce milione maraka dnevno ???

MIslim da je jedino razumno resenje povecavanje zaposlenosti i plata putem povecanja investicija,smanjenja poreza...

[/quote]

Sto se tice smanjenja poreza,drzava kad smanji porez na zaradu,poslodavac zaposlenom isplati istu neto zaradu,s tim sto razliku u porezu sebi stavi u dzep smanjenjem bruto zarade.

E pa onda bi bar mogli da smanje porez na zaradu za samostalce tj. one man show, a ako se ja pitam i da ih prvih 3 godine od otvaranja potpuno oslobode toga, znači da se plaća samo penziono i zdravstveno osiguranje. Time bi ljudima stvarno pomogli i usput ih skinuli sa biroa rada, a to im je veća pomoć nego da daju negde pomenutih 120.000 dinara jednokratno, jer će to da potroše za otprilike pola godine samo da namire državu.

Potpis

Mnogo je interesantnije ne znati nego znati. Kada znamo, svi znamo isto. Kada ne znamo, svako ne zna drugačije.

U pravu si sto se tice oslobadjanja poreza.
Sto se tice nezaposlenosti i malih plata,zar je realna slika ponude i traznje ta sto mnogi rade i bez novaca,mnogi za pet do deset hiljada.
Zasto drzava ne ponudi stranim investitorima fabrike u paketu sa radnicima uz obavezu placanja vece minimalne zarade,ili neka i njima da olaksice par godina dok ne stanu na noge ne dirajuci zarade zaposlenih,ne znam ali ovako ne ide,inflacija trocifrena(zanemarimo dinkicevih 17%),cene znaci rastu a zarade ne.
Samo bezati odavde.

Roditelji, naravno, ko bi drugi?



Finansijski nezavistan, negde sa 17-18 godina



Ako misliš na rad sa računarima, to bi bilo negde sa 6-7 godina kada sam dobio prvi računar... A500



Sav softver na kome zarađujem je legalno nabavljen i plaćen, a softver na kome sam učio u ovih prethodnih 15-tak godina je sa svakakvih strana, tako da to ne može da se generalizuje.



Pa sa 6-7 godina teško da sam mogao da zaradim za svoj računar, tako da su mi prvi računar kupili roditelji pred kretanje u prvi razred osnovne škole, kako bi mi računar pomogao u učenju itd itd... 80-tih se računar reklamirao kao sredstvo za učenje, intelektualni razvoj...A danas se gleda koliko je jaka grafička karta i koje igrice može da 'potera'...



Ja sam malo specifičan slučaj... Ja nisam imao nikakvo radno iskustvo, međutim pokazao sam rezultate i na osnovu toga dobio posao... A radno iskustvo stičem svakodnevnim radom...




Pa radiću dokle budem mogao...




Vrlo visok...



Onda ću da osnujem fond za pomoć deci u nerazvijenim zemljama, da stavim 90% svog stečenog bogatstva u taj fond, a sa ostalih 10% da kupim neku megajahtu, i da uživam na suncu do kraja života...




Samo izvoli...

Posto mi izgleda da je lik postavio ova pitanja pre cetri meseca nastavak ove zanimljive diskusije mozemo da ocekujemo negde u septembru :)