Preduzetnik paušalac, pravdanje rashoda, korekcije paušala, firmarina, radna knjižica, itd

Uslov za povracaj doprinosa je da je taj koga prijavljujes proveo poslednjih 6 meseci na birou i da nije imao nikakvo radno angazovanje po ugovoru o delu, privremenim i povremenim poslovima i slicno. Ima oko tog povracaka dosta papirologije, ali opet nije to nuklearna fizika, procitaj uputstvo na sajtu poreske uprave da ja sad ne prepricavam.

---

Ko ima potrebu da vrši prebacivanje više ili pogrešno uplaćenih sredstava poreskoj upravi sa jednog na drugi račun, shodno Zakonu o poreskom postupku, može da koristi besplatan popunjiv PDF elektronski obrazac: http://www.obrasci.servisracun...zahtev-za-preknjizavanje-p.pdf
Obrazac je isti za sve preduzetnike, pravna lica, fizička lica, a urađen je prema onom iz filijale Voždovac.

---

Samo se vi za'ebavajte, pa ce neko i zatvor da zaglavi - neko izgleda registrovao fantomsku firmu na ime premijerovog burazera

---

Pozdrav ponovo!

Zanima me jedno pitanje, ja bih uskoro proširio posao kod sebe u školi jezika, pa me zanima da li kao predavača nekog mogu da prijavim na ugovor o privremenim i povremenim poslovima s obzirom da kursevi traju tri meseca? Nije mi baš najjasnije tamo objašnjeno ko može ko ne može. Ili moram svakog na ugovor o radu iako će mi taj neko voditi jednu grupu i raditi dva puta nedeljno po sat i po?

Da li pausalna radnja ima pravo da iznajmljuje stan koji je vlasnistvo vlasnika radnje? (znam da ne sme biti posrednik za poslove sa nekretninama generalno)

Jedno pitanje, a verujem i da je dosta ljudi ovde isto dobilo. Dobio sam neku razliku za uplacivanje za avgust i septembar, neko povecanja usled promene sa 24 na 26% za doprinose za pio na osnovicu. Posto sam ja to vec upaltio, sada ostaje samo ta razlika. Da li te uplatnice posebno uplacujem sa tom razlikom za taj mesec ili nekko drugacije? Hvala u napred na odgovoru.

Mislim da ima samo ako je registrovana za tu svrhu, znači kao agencija. Ali nisam siguran u to što govorim.
Inače ti možeš da uložiš stan u svoju radnju i onda radnja može kako joj se ćefne da raspolaže sa tim stanom pa i da ga izdaje. Međutim nije država mutava, pošto si paušalac oni će da ti podignu taj paušalni porez zbog takvog ulaganja jer radnja uvećava svoju vrednost. Kod knjigaša se takva stvar zavede kao ulaganje vlasnika u osnovno sredstvo najčešće, dakle stan postane osnovno sredstvo i sa takvim radnja raspolaže, ali može i kao obrtno sredstvo sve zavisi šta je svrha ili namena. Trebati za tu stvar školovani knjigovođa koji ima rutinu, dakle radi taj posao.
Usput ako stan iznajmljuješ preduzetniku ili pravnom licu onda to nemoj činiti kao radnja već kao fizičko lice, jer u tom slučaju zakupac je odgovoran za porez, a ne ti.
I obaveza sastavljanja ugovora je kod javnog beležnika, osim ako se nisu dogovorili u protekla 24 sata.

---

Sale prvo prouči šta su privremeni i povremeni poslovi, jer opet svako o tome ima svoje mišljenje.
Tvoj slučaj se obično radi tako što ti zapošljavaš po ugovoru o radu na određeno vreme trajanja tog kursa, opet pod uslovom da ti se to isplati što ili moraš sam sračunati ili angažovati nekog knjigovođu d ati to uradi. O ugovoru o radu imaš u Zakonu o radu, odnosno ugovor o radu ne može sadržati ništa što je suprotno ili nije u skladu sa Zakonom o radu jer u svakom slučaju važi Zakon s obzirom da njega štiti država. Dakle ako si i obećao više ugovorom o radu nego što zakon predviđa možeš se svesti kasnije bez mnogo obrazloženja na zakonski okvir, ako što i radnik može zahtevati ispunjenje zakonskog okvira iako u ugovoru o radu stoji manje od toga.
Po ugovoru o delu, koji bi ovde takođe mogao doći u obzir jer ti imaš određeni posao, kurs koji treba održati, ti ipak ne može nikoga zaposliti za ovu svrhu jer ti se radi o pretežnoj delatnosti. Znači ja bih na primer mogao tebe da zaposlim po ugovoru o delu da u mojoj randji držiš nastavu na primer nemačkog jezika u vidu nekog kursa.
Znači ugovor o delu se ne može primenjivati na pretežnu delatnost.

---

Princip je da se zaduženja vode po određenom računu, njegovom broju. Dakle potpuno je sve jedno kojom dinamikom pristižu uplate, da li zasebno ili zajednički one završavaju na tom računu. Poreska uprava sa tog računa naplaćuje po dospeću roka za naplatu, znači ako je u pretplati, novac će stajati na računu i niko ga neće dirati, pripada uplatiocu i uplatilac ima pravo da traži i povraćaj tog novca jer je više uplatio ili da vrši preknjižavanje što je više nego praktična opcija. Na ovom linku je zahtev za preknjižavanje kod Poreske uprave kome je potreban: http://www.obrasci.servisracun...zahtev-za-preknjizavanje-p.pdf

Ono što je bitno jeste poziv na broj, jer se po računima zaduženja i uplate vode sa pozivom na broj. Tu postoji dodatna zavrzlama jer potpuno drugi sistem preuzima evidenciju kod Poreske uprave od zavisnosti od poziva na broj. Konkretno FOX vodi poziv na broj po JMBG, a DIS vodi po PIB-u.

Konkretno, ta razlika se može uplatiti zbirno za oba meseca(tako se izbegava dupla naplata bankarske provizije), bitno je uplatu izvršiti sa istim podacima sa kojima se inače redovno uplaćuje. Osim što se kao svrha uplate navede da se radi o razlikama po tom i tom rešenju ili razlikama za mesece avgust i septembar i slično. Mada većina banaka i ne kuca svrhu uplate, već se ona unese automatski onako kako je dodeljenja šifri plaćanja, odnsono kada operater ili šalterski radnik unese šifru plaćanja, popuni mu se i svrha plaćanja.

Načelno u tom rešenju mora da piše i na koji način izvršiti uplate. Ukoliko ne piše onda opet neko ne radi posao za koji je plaćen i to debelo. Ali bilo kako bilo nema udruženja preduzetnika koje bi štitilo iste od takvih stvari, na žalost.

---

naravno ne zaboravi da uplatis npr. 100 dinara vise, zbog kamate.

---

Pa pausalna radnja ne moze biti vise agencija za posredovanje u prometu nekretnina.

Nije problem pausal. Nego da li uopste sme.

Očigledno ne sme, zato ti i rekoh da nisam najsigurniji u ono što ti govorim. I mislim da je upravo problem u paušalu.
Trebalo bi detaljno pregledati zakonske akte šta kažu o takvim delatnostima, znači kada radnja može baratati sa nekretninom. Ono što je sigurno, može kada se nalazi u njenom vlasništvu, ali ti imaš želju da radnja izdaje nekretninu vlasnika radnje što ipak nije moguće osim ako se ne radi o radnji specijalizovanoj za tu delatnost, znači nekoj agenciji za nekretnine. Stvar je u tome da li takva delatnost može biti nepretežna, znači sporedna. Ono što je sigurno za radnju sa paušalnim oporezivanjem ne može, jer i sam si naveo: "Pa pausalna radnja ne moze biti vise agencija za posredovanje u prometu nekretnina."
To znači da je neophodno neko posebno odobrenje za tu vrstu delatnosti, a čim je tako nešto potrebno ona može biti nepretežna samo ako je ispunjen taj uslov.
Na primer, ono što nam je svima bliže: Knjigovodstvene agencije moraju da vode knjige, znači ne može neka druga radnja ili agencija bilo kakava koja je u paušalu da nekome kao nepretežnu delatnost vodi knjige.
Opet sad nisam siguran potpuno, ali kada se radi o knjigovodstvu kao nepretežnoj delatnosti mislim da je smao dozvoljeno voditi prosto knjigovodstvo,a da za dvojno, klijenta kome treba dvojno knjigovodstvo moraš biti registrovan upravo za tu delatnost, knjigovodstvenu kao pretežnu. Tako je i sa nekretninama. Slična zavrzlama postoji i sa kreditiranjem gde opet ljudi uđu u problem a da i ne znaju šta su uradili. Na primer kada ne ide poslovanje čovek uplaćuje pozajmice i pozajmice i tako u nedogled... dok se ne pojavi država i upita ko je tu kreditno društvo i ko koga kreditira, kamatari i slično. Zato je veoma bitno u takvim situacijama da u ugovorima o pozajmicama jasno stoji da su beskamatne i da su od vlasnika. Ako nisu od vlasnika onda se dovodi u pitanje i klauzula da li ta radnja može u paušal ako drugi ljudi ulažu u nju, jer ako se ovaj odrekne pozajmice a nije vlasnik on je uložio u tu radnju. Što odmah znači da paušal nije dozvoljen.

Ne znam šta je tvoj cilj, verovatno visina poreza ili nešto drugo, ali budi siguran da je država sebe dobro obezbedila i zaštitila i da nećeš platiti ništa manje, možeš samo više.
Usput ako agencija za nekretnine ne može u paušal više nego logično ti je da prihod od nekretnine(u ovom slučaju zakupnina) ne može biti paušalno oporezovani prihod. Iz tog razloga radnja mora postati vlasnik, eventualno suvlasnik pod određenim uslovima nekretnine da bi sa njom mogla raspolagati. Ali tada se paušalni porez mora određivati i prema kapitalu koji poseduje radnja. Ne znam za konkretni slučaj, ali ako izdaš nekretninu pravnom licu ono je u obavezi za porez, ako izdaš fizičkom licu ti plaćaš taj porez bio fizičko ili pravno lice i taj porez je poseban plaća ga onaj ko stiče prihod od izdavanja nekretnine.
Uz sve to situacija se dodatno komplikuje ako ti je administrativnbo sedište registrovano na nekretninu koju ćeš dati u zakup...

---

Meni je odmah jasno sta je ideja:
- ako fizicko lice daje u zakup nekretninu firmi, placa se porez koji na prihode od nepokretnosti od 17-18% (preracunato).
- ako radnja daje u zakup nekretninu firmi, ne placa se taj porez

Znaci, pitanje ima smisla i ideja je jasna - ako vlasnik besplatno da u zakup nekretninu svojoj radnji, a ova onda uz naknadu da u zakup nekoj firmi, da li postoji poreska utaja i u kom tacno koraku?

U principu, sklon sam misljenju da nijedan od ovih koraka gledano pojedinacno nije nelegalan, ali kada se sagledaju svi skupa, poreska uprava ce konstatovati da je sve to tako uradjeno da bi se izbeglo oporezivanje.

Ali idemo redom...
zakonom je predvidjeno da ukoliko se ugovori cena zakupa niza od trzisne, poreska uprava ce odrediti trzisnu cenu zakupa i doneti resenje o poreskom zaduzenju. Dakle, ukoliko bi radnja ugovorila cenu zakupa od naprimer 1 dinar sa fizickim licem, a potom se obratila poreskoj upravi sa molbom da utvrdi trzisnu vrednost cene zakupa i poreska uprava donese resenje da je to naprimer 10.000 dinara, nakon sto plati porez na taj iznos, ja ne vidim problem da radnja potom izda tu nepokretnost drugoj firmi po ceni od naprimer 30.000 dinara, ako je u ugovoru o zakupu navedeno da zakupac moze izdati nekretninu trecem korisniku. Logicno, zakupis nekretninu na 5 godina, a posle mesec dana vidis da mesto uopste nije dobro za biznis, zakupodavac nece da vrati pare jer po ugovoru to nije predvidjeno, a ti po ugovoru imas pravo da izdas - nego sta nego ces to da uradis. Tvrditi da to ne moze je isto kao tvrditi da banka nema pravo da proda svoj automobil zato sto je bankama zabranjeno da se bave trgovinom :-)

Druga stvar, to sto je fizicko lice koje je vlasnik preduzetnicke radnje istovremeno i vlasnik nekretnine, to samo komplikuje stvar.... Mnogo je bolje da nemaju nikakve veze. Ovako, ti ugovoris cenu zakupa od 1 dinar mesecno, a posle par meseci pausalno podignes milion dinara i dodje poreski inspektor i kaze da si to podigao po osnovu naknade za zakup. I kako ces dokazati da nisi? Nikako. Ako je neko nepovezano lice onda je po meni cistije. Ali, opet napominjem, ti zvanicno zamolis poresku upravu da odredi trzisnu cenu zakupa, oni odrede da je to naprimer 10.000 dinara i ako se posle pojave i kazu da nije 10 hiljada nego milion, ti im pokazes papir sa njihovim potpisom i pecatom da su utvrdili da je 10 hiljada i pitas ih zasto bi neko bio lud da plati milion ono sto vredi 10 hiljada.

Eto, mislim da je to minimum koji moras uraditi, a ako izmedju cene koju proceni poreska uprava i cene koju ugovoris sa firmom ne postoji ogromna razlika, onda vidi da li ti se isplati da te uopste boli glava zbog sitne razlike.

Drugi resenje koji mi pada na pamet, ukoliko neka veca firma hoce posredstvom nekog tendera da zakupi nekretninu iskljucivo od preduzetnika ili pravnog lica, onda nemoj svojoj radnji ustupati to besplatno, vec po istoj ceni koju fakturises dalje i plati porez na pun iznos.

---

Pctel zar si ti toliko siguran da radnja na prihod od izdavanja nekretnine neće platiti poseban porez? Zar misliš da je država naivna? Vučić možda, naivan? Varaš se... šalim se opet, a Aca inače voli šale. Svaka vlast u svakoj državi je te stvari regulisala.
Kada pominješ utaju jedan od vidova utaje predviđen ZPPPA jeste i kada se simulira rad firme, znači vlasnik zarađuje novac izdavanjem neketnine nelegalno, a zatim taj novac uplaćuje kao prihod neke svoje delatnosti. Tada imaš u ZPPPA princip da mu se utvrdi koji je od ta dva poreza viši i da plati njega (prepričavam samo).
Znači ako bi radnja izdavala nekretninu koja joj pripada da li bi mogla uopšte da plaća bilo koji drugi porez osim onog na izdavanje nekretnina? Ako bi mogla da li bi to bilo u skladu sa Ustavom R.Srbije?
Ono što jeste činjenica je da se kod izdavanja nekretnina ne plaćaju doprinosi i da je iz tog razloga poreska stopa viša.
E sad radnja može voditi knjige bez isplate lične zarade i onda šta dobijamo? Dobijamo da će na taj prihod od izdavanja nekretnine ustvari radnja platiti i doprinose. Ups... izgleda da ni to ne bi bilo u skladu sa Ustavom... Ideja, platio sam paušal pa ću sada kroz to da provučem i ne platim porez je nerealna.
Slučaj koji ti opisuješ, zakup zakupa. Inače ne videh još tako nešto uvek stoji klauzula u takvim ugovorima da nije dozvoljeno davati trećem licu u podzakup. E sad, agencije za izdavanje nekretnina ne izdaju nekretnine tehnički već ih izdaju vlasnici, a one su samo posrednici, pa sad za koji vid posredništva i koji vid naplate se koja opredeli. Neke ti naplate uslugu što spoje zakupodavca i zakupoprimca, druge opet uzimaju rentu, neki mesečni iznos u smislu naplate svoje usluge. Međutim ta njihova renta nije prihod od izdavanja nepokretnosti već od njihovog rada i zato se oporezuje drugačije i drugačije prikazuje.
Dakle po tvom slučaju platio si porez na određenih 10000 dinara, a zatim si dao u podzakup za 30000 dinara na šta je opet plaćen porez. Obrati pažnju da država dva puta uzima porez na iznos od 10000 dinara, njoj je lepo i uživa jer na tvoju žalost mora da naplati oba puta porez na izdavanje nekretnine, a ne paušal ili porez na prihod od samostalne delatnosti, odnosno porez na dobit ako bi to radilo privredno društvo. zar nije normalnije da izda nekretninu fizičko lice i da se plati porez samo na 30000 dinara? Tu očigledno nema PDV-a da bi bilo odbijanja.
Kada radnja daje u zakup uz sve ovo taj zakup uvećava njenu imovinu i ona plaća i porez na prihod od samostalne delatnosti na iznos zakupa jer mora da ga prijavi kao svoj prihod kada ga umanji za već plaćeni porez na izdavanje nekretnina.Znači opet plaća više poreza nego što bi to činilo fizičko lice. Kada je paušal u pitanju što jeste ideja vodilja, on je plaćen pa je plaćen... jeste ali kada se utvrdi da je obrtno sredstvo nekretnina(uzeta u zakup, data u zakup jeste obrtno sredstvo) onda se paušal mora obračunati prema vrednosti te nekretnine, jer ta radnja je bogatija u odnosu na ostale koje obavljaju tu istu delatnost zar ne? a ta delatnost nije vezana sa nekretninama.
Acu nećeš nasamariti nikako, ali ga možeš iznervirati, a kada to uradiš gledaj da u tom trenutku igraš šah protiv njega jer to je siguran recept za pobedu. ;)

Sve ovo gore što sam napisao ne znači da je tako i ne znači da je praksa već želim da te podstaknem na razmišljanje koje je malo dublje ili opširnije.
usput tehnički ti možeš da ustupiš samom sebi na korišćenje svoju kuću za potrebe firme bez nadoknade, daš takvu izjavu Poreskoj upravi i tu registruješ i firmu. I zatim ta firma daje u zakup tu nekretninu, a čuva poštansko sanduče... Uopšte ti ne treba onaj 1 dinar i zathev da ti oni odrežu tržišnu vrednost zakupa.

E sad ovako Dexic, stan o kome govoriš želiš očigledno izdati firmi tako da ti je najpraktičnije da to uradiš kao fizičko lice, ugovoriš cifru koju želiš i na tu cifru neka zakupac plaća porez, njega država duži u takvom sluačju.
Ako stan želiš izdati fizičkom licu u zakup u R.Srbiji možeš doći u nezgodnu istuaciju, nakon potpisivanja ugovora da ti zakupac kaže da ga tužiš sudu za kiriju. Dok traje ugovor nećeš ga moći izbaciti bez pravosnažne odluke suda, a znaš koliko traju sporovi, posebno kada naša sirotinja, advokati štrajkuju. Baš iz tog razloga bivši ministar Dinkić je rešio da reši taj problme izdavanja nekretnina na crno time što će da rokne porez na imovinu svima koji imaju "višak" nekretnine. Ali to nije prošlo ili zaživelo, što ne znači da Aca neće uraditi nešto slično već na proleće. Ponekad se zapitam da li Srbiji u budžetu zaista fali 700 krompira? Siguran sam da bi svaka stranka u Srbiji znala šta uraditi sa viškom krompira u vreći... Dakle ne postoji mehanizam kojim bi Dexic izvršio naplatu kirije kada postoji ugovor osim putem suda. Kada ne postoji ugovor zakupac očas posla postane provalnik, bespravno useljeni i slično. Na žalost sretao sma slučajeve gde bi zakupodavci opelješili zakupce, obično se radilo o studentkinjama, gde one daju prvu kiriju i depozit i onda više ne uđu u taj stan niti mogu da povrate novac. Koliko moralno pravo ima država da naplaćuje porez u tu svrhu kada nije u stanju da reguliše tu oblast?

---

Konkretno imam situaciju da mi preduzetnik knjigas povremeno iznajmljuje svoje teretno vozilo (u vlasnistvu radnje, a ne fizickog lica). Proucio sam poreski tretman i nema osnova za dodatno oporezivanje - to se placa po fakturi i oporezuje kao i svaki drugi poslovni prihod. Ne postoji zakon koji kaze da njihov vozac mora da vozi teretno vozilo dok mi transportuju teret, a da ne smeju da mi daju da ja sam vozim. Napominjem da preduzetnik na taj nacin ostvari mozda 5% svojih godisnjih prihoda, znaci nije registrovan kao rent-a-car, vec nesto deseto. Posto isti zakon tretira iznajmljivanje pokretnih i nepokretnih stvari na isti nacin, onda bi prakticno identicno vazilo da mi preduzetnik iznajmljuje nekretninu. Posto se pausalac ne vodi knjige, smatram da bi u slucaju pausalca bilo sasvim logicno da se placa samo pausalni porez, a ovaj promet tretira kao svaki drugi. To je deo za koji sam prilicno siguran i oko toga nemamo nikakav problem. Nasuprot tome, ono za sta smo ovde svi izrazili zabrinutost, to je cinjenica da nekretnina nije u vlasnistvu preduzetnicke radnje i da ovakvim zaobilaznim putem vlasnik nastoji da izbegne porez na prihode od fizickih lica, cime u problem uvlaci i svoju radnju koja je obavezna da u njegovo ime taj porez obracuna i plati. Tu sam izneo svoje vidjenje da ako se radnja obrati poreskoj upravi sa zahtevom za procenu trzisne cene i nakon odgovora plati trazeno, onda situaciju svodimo na prethodni jednostavniji primer, gde radnja postupa sa tom nekretninom isto kao da je njeno vlasnistvo. Suprotna misljenja i pokazivanje gde pise da to ne moze takosu naravno dobrodosla ako ih ima.

[quote]Kada pominješ utaju jedan od vidova utaje predviđen ZPPPA jeste i kada se simulira rad firme, znači vlasnik zarađuje novac izdavanjem neketnine nelegalno, a zatim taj novac uplaćuje kao prihod neke svoje delatnosti. Tada imaš u ZPPPA princip da mu se utvrdi koji je od ta dva poreza viši i da plati njega (prepričavam samo).[quote]
Hajde da budemo realni - za bilo sta sto ti kao preduzetnik pausalac meni uradis i fakturises, po toj logici si utajio porez, jer da si mi to radio kao fizicko lice po ugovoru o delu, porez bi bio mnogo veci :D


Kao sto znas ne postoji poerz na 30000 dinara, vec na kraju godine, kada se saberu i oduzmu svi prihodi i rashodi. U ovom slucaju, porez se odredjuje pausalno, pa nema ni tog sabiranja. U bilo kojoj varijanti ne postoji nikakav problem sa dvostrukim oporezivanjem.



Upravo takva je i bila ideja, ali aj to smatram utajom poreza. Najbolje je da trazi misljenje poreske uprave.

---

Ajmo polako i nemoj da brišeš.... prvo da skinem Dexicu svu nedoumicu, ovaj deo ga se tiče:
Napomena je da mora biti registrovan kao firma koja se bavi izdavanjem nekretnina, znači hotel, motel, hostel i slično da bi mu se taj prihod računao kao redovan poslovni, a ne vanredan od nekretnine.
Tačka 4. stav1. člana 61. je odgonetka svega, a kada si uzeo u zakup nekretninu smatra se tvojom nepokretnosti u smislu da si ti njen korisnik. Uglavnom u pitanju je prihod od kapitala, a ne od rada, a taj prihod ne može biti paušalno oporezovan što znači da Dexic mora da plati poseban porez, a ovde i stoji kolika je stopa. Radi se o Zakonu o porezu na dohodak pošto kaže da je registrovan kao preduzetnik.

---

E sad tebi Pctel da objasnim tvoj slučaj u vezi sa tim preduzetnikom, znači za njega važi Zakon o porezu na dohodak. On tebi pod zakup daje vozilo, a vozilo je pokretna stvar. Dakle važi ovaj deo zakona:



Dakle više nego jednostavno, ovde ne stoji naznaka da moraš biti registrovan kao rent-a-car da bi se to računalo u redovne prihode što znači da tvoj preduzetnik ima pravo da takav prihod od izdavanja pokretnih stvari prijavi kao redovan. Pošto je knjigaš troškove lako prikazuje i to stvarne. Kada bi bio paušalac ne bi imao pravo na odbijanje normiranih troškova jer se paušalcu rashodi ne priznaju. Ako ne bi bio preduzetnik ili fizičko lice nadležan bi bio drugi zakon. Bitno je samo naglasiti da se za fizička lica kada bilo šta daju nekome pod zakup ne plaćaju doprinosi.

---

Da vam skratim patnju, utaja poreza nije ideja uopste, radnja je tu da bude posrednik u placanju samo (i da ona plati stvarne troskove, koji se vode na radnju, a ostalo prosledi vlasniku, na sta se ocigledno placa porez).

Pitanje je prava radnje, jer kao sto knjigovodstvena agencija ne moze biti pausalac, ne moze ni agencija za nekretnine, ali je pitanje da li agencija moze samo biti posrednik za placanje, ne i agencija za rad sa nekretninama. Ceo posao treba biti legalan.

Interesantno za temu je i ono sto nadjoh na sajtu vojvodjanske fondacije za razvoj, gde pise da ako si obveznik poreza na prihode od samostalnih delatnosti, onda nisi obveznik poreza na dohodak gradjana po odbitku na ime zakupnine:
"Fizičko lice, koji ostvaruje prihode od zakupa i po tom osnovu postaje PDV obveznik, postaje i obveznik prihoda od samostalne delatnosti, bez obzira što nije registrovao delatnost kod Agencije za privredne registre i dužan je da podnese poresku prijavu na PPDG-1 nadležnom poreskom organu. Ne mora da registruje samostalnu delatnost kod Agencije za privredne registre, ali je u obavezi da vodi poslovne knjige i utvrđuje prihod od obavljanja delatnosti isto kao i preduzetnici. To znači, da pravna lica i preduzetnici koji su isplatioci prihoda od zakupa, imaju obavezu da obračunaju porez na dohodak građana po odbitku, sve dok im zakupodavac ne dostavi rešenje poreske uprave o obračunu poreza na prihod od samostalne delatnosti."
To nije bas isto to sto nas interesuje, ali jasno kaze da se ne moze u isto vreme biti obveznik oba poreza - meni dovoljno.

A evo i sta o tome misli politika:
Poreski obveznik je fizičko lice koje ostvari prihode po osnovu izdavanja nepokretnosti u zakup ili podzakup. Preduzetnik koji nepokretnost izdaje u zakup ili podzakup u okviru obavljanja registrovane samostalne delatnosti nije obveznik ovog poreza već plaća porez po osnovu obavljanja samostalne delatnosti.
Sta bi znacilo ovo "u okviru obavljanja registrovane samostalne delatnosti"? Pa jednostavno - ako izdas fakturu, onda ti je u okviru obavljanja registrovane samostalne delatnosti. Tu se vracamo na ono cuveno pitanje - da li servis mobilnih telefona (pausalac) ima pravo da prodaje maske, baterije i zastitne nalepnice za ekran kao nepreteznu delatnost jer trgovina ne moze u pausal. Ima o tome dosta misljenja ovde pa procitaj.

_{[Ovu poruku je menjao pctel dana 05.11.2014. u 20:56 GMT+1]}

---

Pctel, jel državom upravljaju Politika ili Vojvođanski razvojni fond ili vlada u saradnji sa parlamentom?
U R.Srbiji Zakon može samo tumačiti zakonodavac, ne može nikako izvršni organ kao što ej Poreska uprava. Otuda Ministarstvo finansija daje Mišljenja, a nikako Tumačenja i ta njihova mišljenja su obično interno obavezujuća ali nikako ne smeju biti tumačenja.
Ja ne znam nijedno fizičko lice koje je PDV obveznik, da li ti znaš nekoga? Inače jeste to zakonski moguće koliko mi je poznato. Mada šta je dodatna vrednost kod zakupa? Kod podzakupa bi bila razlika između zakupa i podzakupa recimo. Tim pre izgleda da Dexicev slučaj paušalne radnje uopšte ne sme da se bavi podzakupom.
Baci pogled an ovo pored Politike i Fonda: http://www.poreskauprava.gov.r...orezivanjem-u-2014-godini.html

@Dexic
Da ti kažem nešto kao brat bratu. Kada se pomene inspektorima posrednik za plaćanje oni odmah pale sve svoje antene i antenice jer tu miriše gotovina, a na nju su profesionalno alergični na svaki način. Koliko te shvatam želiš da iskoristiš mogućnost paušalne radnje da podiže novac bez pravdanja, a ne bi želeo da plaćaš bilo kakav porez na izdavanje nekretnine? Smatraš da si platio paušal.
Objasnio sam ti u tom slučaju će ti se paušal uskladiti prema vrednosti te nekretnine kako je proceni inspektor, mislim na procenu vrednosti tvog prihoda, jer ti ne plaćaš prema stvarno ostavrenom prihodu. To znači da će ti se samo uvećati postojeći paušal. Po mom mišljenju ako ne prijaviš da radnja izdaje nepokretnost, to bi se tretiralo ipak kao utaja poreza, ali ne znači da naš zakon to tako vidi.
Jasno si pročitao da moraš biti registrovan za izdavanje nekretnina, sam si naveo da takva delatnost ne može biti paušalno oporezovana.
Pravno paušalac NE SME obavljati nijednu dopunsku delatnost koja ne može u paušal jednostavno jer ga država ne može adekvatno oporezovati. Isto važi i za fiskalizaciju, ne možete obavljati delatnost koja nije oslobođena fiskalne kase, ako je Vaša pretežna oslobođena. Ali to gotovo niko ne poštuje. A država nije sposobna da zavede red. Ako obavlja takvu delatnost posebno mora samooporezivanjem obračunati i platiti taj porez.
Još nešto. Što se svi lepo ne registruju kao skupjači pečuraka i onda rade pomalo sve ostale delatnosti, ujedno i advokatsku, transportnu i slično? Imali bi mali paušal i sve štima. Očigledno je da nešto debelo ne štima u tom paušalu, pre svega činjenica da obveznik nije striktno vezan za jednu određenu delatnost. Znači rešenje bi bilo da se paušalac registruje samo za jednu jedinu delatnost i smao nju sme da obavlja za odrezani paušal. Ali ima pravo da se registruje i za još nekoliko pretežnih delatnosti koje bi mu uvećevale taj paušal za određeni procenat. I to bi bilo pravedno. Svi bi zbrisali od paušala... hehehehe...
Gde država gubi kod Dexiceve ideje? Kada neko kao ja ko je knjigaš i isplaćuje ličnu zaradu dođe na Dexicevu ideju. Jednostavno pretežna delatnost će namiriti doprinose lične zarade, a sve ostalo se podiže uz 10% poreza na prihod od samostalne delatnosti, što je sigurno manje nego 20% poreza na izdavanje nepokretnosti zar ne? To je suprotno Ustavu jer na jednak prihod se naplaćuje različit porez.

Evo još jednog primera teške gluposti. Kada je neko registrovan za prodaju preko neta odnosno putem pošte on ne ide u sistem fiskalizacije. Međutim kada mi koji smo u sistemu fiskalizacije prodamo nešto tim putem mi moramo kucati fiskalni isečak. Ali fisklani isečak se ne sme kucati u odsustvu krajnjeg kupca jer on mora biti svedok. To je tumačenje iz PU Centrale Beograd onoga ko kontroliše fisklane kase. Zavrištao je serviseru kada je ovaj predložio takvu ideju da se kuca račun pa se otkucan nosi krajnjem korisniku. Međutim praksa je potpuno drugačija, svi koji imaju maloprodaje a prodaju i preko neta, šalju poštom, kurirskim službama pošalju gotovinski račun sa zakačenim fiskalnim isečkom. Jedino sam primetio da Tehnomanija nosi terenske kase, svako vozilo ima svoju i kada uruče robu kucaju na licu mesta fiskalni isečak. Isto radim i ja u svojoj delatnosti na terenskoj kasi kod klijenta kucam fiskalni isečak.
Tehnički maloprodaja uopšte ne može prodavati putem pošte ili kurirskih službi, a da ne čini prekršaj.

Inače postoji neko takvo oslobođenje jednog poreza kada se plati drugi. Na primer ako se odreknete svoje pozajmice ona je poklon Vašoj radnji, a na poklon se plaća porez. Međutim pošto je to istovremeno onda i vanredni prihod na taj prihod će se platiti već porez na prihod od samostalne delatnosti i onda nema potrebe naplaćivati porez na poklon pa se isti u takvim slučajevima ne naplaćuje.

---