Mnogo brzi internet po jeftinijoj ceni - ukljucite se u akciju!

pajaja: Evo ja danas uplatio flat od 1mbps za 2k din... :)

mogu da se izivljavaju, bukvalno mi otimaju novac zbog usluge koja mi ni ne treba, a koju placam , a nisam je ni dobo.
ja nemam drugi izbor nego da koristim njihov net. ne postoji drugi provajder, a za fiksni nema teh mogucnosti. sta reci, a ne zaplakati???

Zaostajanje u ovoj oblasti je posledica svih događaja u našoj zemlji u poslednjoj deceniji, ali značajan razlog je i monopol Telekoma u mreži za pristup mreži za transport i povezivanju sa drugim zemljama. Rezultat takvih okolnosti je da smo u širokopojasnom pristupu treći od pozadi u Evropi (ispred Ukrajine i Albanije)

Danas, 31.8.2007.

INTERVJU

Aleksandra Smiljanić, ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo

Monopoli koče razvoj

Srbija je formiranjem nove vlade dobila i Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo. U prvom intervjuu od imenovanja na mesto ministarke za telekomunikacije i informatičko društvo, Aleksandra Smiljanić govori za Danas o neophodnosti liberalizacije telekomunikacija, izmenama Zakona o telekomunikacijama, privatizaciji Telekoma, kao i o visokim cenama Interneta i začecima informacionog društva.

- Zaostajanje u ovoj oblasti je posledica svih događaja u našoj zemlji u poslednjoj deceniji, ali značajan razlog je i monopol Telekoma u mreži za pristup mreži za transport i povezivanju sa drugim zemljama. Rezultat takvih okolnosti je da smo u širokopojasnom pristupu treći od pozadi u Evropi (ispred Ukrajine i Albanije). Jedini način da se to promeni jeste otvaranje tržišta za ulaganje stranog kapitala, što se postiže liberalizacijom uslova za ulazak novih operatera - kaže ministarka Aleksandra Smiljanić.

Kao jedan od prioriteta Ministarstva, nedavno ste naveli i izmene Zakona o telekomunikacijama. Šta su nedostaci tog zakona koje treba menjati?

Potrebne su hitne izmene Zakona o telekomunikacijama, jer u njemu nisu precizno definisane nadležnosti inspektora, koji mogu da donesu pravosnažne odluke kada utvrde da neko ne poštuje zakon. Biće unete i druge izmene u cilju usklađivanja našeg zakona sa direktivama Evropske unije u toj oblasti.

Na skupovima stručnjaka iz oblasti telekomunikacija i informacionog društva može se čuti ocena da razvoj IKT oblasti zaustavlja to što država nema jasnu strategiju o liberalizaciji telekomunikacija?

Moj utisak je da nije u pitanju strategija. Mislim da pre nije bilo dovoljno odlučnosti da se krene u smeru liberalizacije. U oblasti telekomunikacija, liberalizacija je komplikovan proces i ne postoji utvrđen postupak kako da se ona izvrši. Međutim, postoje razni mehanizmi koji su već isprobani u zemljama u okruženju, koji su pokazali dobre rezultate. Mi naravno moramo imati u vidu specifičnosti naše zemlje i modifikovati te mehanizme prema njima.

Predstoji privatizacija Telekoma Srbije. Na pitanje šta misli o tome, Mlađan Dinkić je izjavio kako ne treba privatizovati javna preduzeća koja državi donose profit. Slično je odgovorio i premijer Vojislav Koštunica. Koji je Vaš stav o tom pitanju?

Pitanje profitabilnosti je veoma diskutabilno kada neko preduzeće ima monopol. Ne mislim da je privatizacija toliko bitna koliko liberalizacija. Ta dva procesa treba razdvojiti. Kada ima konkurenta, državna firma ima podstrek da efikasno koristi svoje resurse.

Stručnjaci upozoravaju da monopol Telekoma Srbije na fiksnu mrežu usporava razvoj IKT u zemlji. Da li je moguća liberalizacija tog segmenta telekomunikacija?

Mrežna infrastruktura je gotovo cela u vlasništvu Telekoma. S obzirom na to da nema konkurenciju, Telekom nema pritisak da adekvatno ulaže u mrežne kapacitete, da kvalitetno održava mrežu i pruža mrežne usluge efikasno. Konkurencija treba da ih natera na povećanje efikasnosti i poboljšanje kvaliteta i asortimana usluga. Liberalizacija je i u ovom segmentu sigurno potrebna, ali treba odrediti njen tempo.

Srbija se nalazi među poslednjim zemljama po primeni informacionih tehnologija i korišćenju Interneta u Evropi, pokazalo je prošlogodišnje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Prema tom istraživanju, tek 18,5 odsto domaćinstava ima pristup Internetu, dok ga 68,4 odsto građana Srbije nije nikada koristilo. Zbog čega su rezultati tako loši i kako ubrzati razvoj IKT u zemlji?

Postoje razne teorije. Srbija je bila u periodu burnih previranja baš u doba kada se Internet razvijao i da je zato iza ostalih zemalja. Monopoli su u svim zemljama kočili razvoj Interneta, a liberalizacija je ubrzala razvoj. Verovatno su monopoli u oblasti telekomunikacija razlog za spor razvoj IKT. Ljudi iz Telekoma sa kojima smo razgovarali smatraju da nema dovoljno aplikacija, što takođe može biti razlog. Građani nemaju poverenje u plaćanje preko Interneta, jer je bilo dosta zloupotreba takvog poslovanja u Srbiji. Radićemo na rešavanju svih problema koji su mogući razlozi slabe razvijenosti IKT kod nas, kako ubrzanju razvoja telekomunikacionih usluga tako i potražnje za njima podsticanjem raspoloživosti odgovarajućih sadržaja. Osnovni podsticaji ubrzanju razvoja su liberalizacija i efektivno korišćenje raspoloživih fondova za razvoj.

Tri godine od usvajanja Zakona o elektronskom potpisu u Srbiji je izdato tek nešto više od tri hiljade digitalnih sertifikata. Pomenuto istraživanje RZZS pokazuje da nešto manje od polovine građana nije zainteresovano za koristi elektronske servise javne uprave. Šta bi trebalo preduzeti da se stimuliše razvoj tih usluga i animiraju građani da ih češće koriste?

Država nije mogla do sada da animira građane jer nije autorizovala sertifikaciona tela prema zakonu i pravilnicima. Radimo na reviziji pravilnika, a planiramo da autorizujemo sertifikaciona tela koja ispunjavaju uslove, nadamo se do kraja godine. Podržaćemo i aktivnosti Ministarstva unutrašnjih poslova pri uvođenju novih ličnih karata sa ugrađenim elektronskim potpisom za građane. Potrebno je razviti koordinisanu e-upravu, za šta su potrebna značajna sredstva iz NIP. Potom sledi animacija građana.

Iz Republičke agencije za telekomunikacije su najavljene intervencije države u oblasti cena Interneta. Nedavno je za 10 odsto smanjen PDV na računare i računarsku opremu. Da li su sada cene računara i Interneta stimulišuće za razvoj informacionog društva u Srbiji ?

Mislim da su cene računara prihvatljive, dok je cena Interneta visoka i nije stimulišuća. Naročito je cena brzog Interneta visoka u odnosu na druge zemlje.

Vodeća telekomunikaciona tehnologija u svetu VOIP još nije zaživela u našoj zemlji. Najjeftinije telefoniranje sa inostranstvom, prenošenjem glasa preko Internet protokola - VOIP još nije regulisano. Zbog čega država ne podstiče razvoj jeftinih Internet servisa?

Problem je što su određene usluge neprofitabilne. Na primer, obezbeđenje telefona u ruralnim oblastima, ili socijalno ugroženim građanima. Tipično su telefonske kompanije koje su imale monopol same finansirale te neprofitabilne usluge iz prihoda profitabilnih, kao što su međunarodni razgovori. Ukoliko se dopusti potpuna liberalizacija međunarodnih razgovora putem VOIP usluga, Telekomu će se prema njihovim navodima značajno smanjiti prihodi, tako da neće moći da ispune obaveze pružanja telefonskih usluga svim građanima. Međutim, takva situacija očigledno usporava razvoj određenih usluga jer tu nema konkurencije. Zato se uvode fondovi za univerzalni servis, u koji sve telekomunikacione firme izdavajaju iz svojih prihoda za neprofitabilne telekomunikacione usluge. Država onda raspisuje tendere za izgradnju telekomunikacione infrastrukture i za one koji ne mogu da plate troškove usluge. Tu se podrazumeva da svakom građaninu telefonska usluga mora biti pristupačna.

Kako ocenjujete položaj Srbije u oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija?

U oblasti telekomunikacionih usluga mali je broj priključaka brzog Interneta. Mislim da su u našoj zemlji neiskorišćene mogućnosti za razvoj informacionih tehnologija, a da su potencijali stručnog kadra neiskorišćeni.

Ocenite uspešnost primene Strategije za razvoj telekomunikacija i Strategije za razvoj informacionog društva?

Formiran je RATEL i priprema za liberalizaciju telekomunikacija je obavljena. Izvršeni su prvi koraci liberalizacije, kao što su uvođenje novih mobilnih operatera i KDS operatera. Međutim, prava liberalizacija mrežne infrastrukture je pred nama. Kada je reč o informacionom društvu, tek smo na početku njegovog razvoja.

Prioritet zakoni i agencija za poštanske usluge

Navedite kako ćete raspodeliti novac iz budžeta Ministarstva i šta ćete prvo uraditi u svom resoru?

Utvrđena je namena novca iz budžeta. Najveći deo je namenjen za razvoj e-uprave, a manji deo za rad zaposlenih u Ministarstvu. Uslediće izmene i dopune Zakona o telekomunikacijama, uporedo radimo na implementaciji Zakona o digitalnom potpisu, do kraja godine planiramo da predložimo zakon o e-trgovini u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i usluga. Takođe, započećemo projekte e-uprave koji se finansiraju iz NIP, a formiraćemo i agenciju za poštanske usluge.

Omogućiti pristup Internetu i u ruralnim krajevima

Telekomunikaciona mreža i Internet nisu podjednako dostupni u celoj Srbiji. Planirate li neke akcije koje bi učinile dostupnim Internet i deci koja trenutno nemaju pristup savremenim komunikacijama?

Planiramo do kraja godine da izdamo licence za bežični pristup u WIMAX tehnologiji i time omogućimo telefoniranje, ali i pristup Internetu i u ruralnim krajevima. Takođe, u okviru projekta iz Nacionalnog Investicionog Plana i programa pomoći iz fondova EU želimo da dovedemo Internet u sve državne institucije, škole i zdravstvene ustanove. Precizne rokove ne možemo dati, jer treba da ocenimo potrebe i vidimo kolika su nam sredstva raspoloživa.

Slobodanka Stamenić

http://www.danas.co.yu/20070831/hronika1.html#0

CILJEVI u 2006. godini:

* Planirani stepen digitalizacije do kraja 2005. godine: 88.2%.
* Broj telefona na 100 stanovnika 37,8
* Povećanje broja korisnika za 150.000

Uvođenje novih usluga:

* Dial up
* IP centrex
* IP TV
* web hosting
* web housing

Blic, 2.9.2007.

Zbog besparice i monopola mnogi građani su u tehnološkoj izolaciji

Telefon čeka 337 hiljada ljudi

Upravo ovoliki broj zahteva (336.964) za uvođenje fiksne telefonske linije podnet je „Telekomu Srbija“, a neki od njih na rešenje čekaju i po osam godina.

Tako je direktor valjevskog „Telekoma“ Miroslav Gajić nedavno priznao da je najstariji nerešeni zahtev za telefon podnet u Valjevu još 1999, a kao glavni razlog spore telefonizacije naveo je manjak novca. Uz Valjevo, problematični su i Šabac sa 13.000 zahteva, Kruševac i Sremska Mitrovica sa 15.000 i Pančevo sa čak 17.000 zahteva za uvođenje telefonske linije. Najveći problem je ipak u Beogradu, u čijem gradskom jezgru nedostaje oko 60.000 linija, a u prigradskim naseljima još oko 40.000 fiksnih linija.



Nedovoljnu ažurnost „Telekoma“ u fiksnoj telefoniji, Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj interneta Srbije, ocenjuje kao posledicu monopola koji će ova kompanija, po državnoj strategiji, imati do 2010. godine.

- S druge strane, imate brz razvoj „Telekoma“ u mobilnoj telefoniji, jer je tamo jaka konkurencija i traje neprekidna utakmica - kaže Marković, ukazujući na probleme ukrštenog finansiranja u „Telekomu“, gde se novac preliva između tri delatnosti (fiksne, mobilne telefonije i interneta).

Preko 255.000 dvojnika

U Srbiji trenutno postoji 255.456 dvojnika i oni iziskuju i najveća ulaganja i najveće radove. Biznis-planom smo predvideli da krajem 2008. godine u Srbiji ne bude više dvojnih telefonskih priključaka - kaže Vojislav Stojiljković iz „Telekoma“. Oni za godinu dana, inače, razdvoje preko 100.000 dvojnika.

- Nama je neophodna liberalizacija tržišta fiksne telefonije, jer se samo kroz konkurenciju može doći do bolje usluge. Republička agencija za telekomunikacije mogla bi sutra da raspiše tender za novog fiksnog operatera i verujem da bi bilo zainteresovanih, ali Vlada to neće dozvoliti, jer je namerila da izvlači profit iz „Telekoma“ barem do 2010. - kaže Marković.

On podseća da su ljudi koji danas nemaju fiksni telefon lišeni ne samo usluge telefoniranja i korišćenja faksa, već uglavnom i interneta, jer je kablovski internet dostupan jako malom broju ljudi.

U „Telekomu“ nemaju podatak o prosečnoj dužini čekanja na telefonski priključak jer su, kako kaže Vojislav Stojiljković, šef službe za korisničke centre u „Telekomu“, razlike velike od slučaja do slučaja.

- Kad je u pitanju gradsko područje, zahtev korisnika se realizuje za nedelju dana, a nekada i manje, a kada su u pitanju ruralna područja, onda se čeka mnogo više. Tačno je da ima zahteva iz 1999. i 2000. godine, i oni su uglavnom iz ruralnih područja.

U takvim područjima je potrebno izvoditi obimne i veoma skupe radove, a ponekad pokušavamo da rešimo zahteve korisnika i drugačijim pristupnim tehnologija poput WLL - bežičnim pristupom. Do sada smo na takav način realizovali zahteve korisnika u Sjenici, Tutinu, Koštunićima, Ivanjici, okolini Čačka i Zemun polja - kaže Stojiljković.

Od početka ove godine do danas rešeno je oko 80.000 zahteva, a u 2008. je planirano da se uvede još oko 160.000 novih telefonskih priključaka.
U Republičkoj agenciji za telekomunikaciju, zaduženoj za praćenje i kontrolu rada „Telekoma“, kažu da su zadovoljni funkcionisanjem fiksne mreže.

- Znamo da u fiksnoj telefoniji postoje određeni problemi, ali ne treba zaboraviti da imamo izuzetno visok stepen digitalizacije mreže, od oko 90 odsto - kaže dr Milan Janković, izvršni direktor RATEL-a. Janković je pun razumevanja za objektivne probleme „Telekoma“ pri uvođenju novih linija jer je, kako kaže, to skupa investicija. Zato u Agenciji već rade na rebalansu postojećeg tarifnog sistema i povećanju telefonske pretplate.

Prihod „Telekoma“ od fiksne telefonije od 430 miliona evra u 2006, Janković ne smatra dovoljnim da se pokriju troškovi uvođenja novih linija i digitalizacije.



- Ako „Telekom“ treba da izdvoji u proseku 1.000 evra za svaku novu digitalnu liniju, onda bi uvođenje 350.000 novih linija koštalo oko 350 miliona evra. To je sa sadašnjim prihodima nemoguće. Zato je nužna promena tarifa i poskupljenje impulsa - kaže Janković.

Najava ministarke

Ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Srbije Aleksandra Smiljanić je pre nekoliko dana najavila da će se do kraja godine izdati licence za bežični pristup „vimaks“ tehnologiji, koja će ruralnim krajevima Srbije omogućiti telefoniranje i pristup internetu.

Skuplje

Predlog Agencije za telekomunikaciju biće da, umesto sadašnje dve zone, cela Srbija postane jedna zona, što neminovno znači poskupljenje impulsa. Uz to , ići će se i na povećanje pretplate, sa sadašnjeg 1 evra (74,75 dinara) na 5-6 evra.

- Telefon ne može biti socijalna kategorija. Evropski prosek pretplate je od 15 do 20 evra. Mi ne možemo ići na tu cenu, ali od januara možemo ići s postepenim povećanjem pretplate. Realna cena pretplate je oko 5-6 evra, pošto vidimo da građani imaju mogućnosti da plate. Agencija je već napravila radnu grupu i očekujemo da ćemo do kraja godine izaći s predlogom povećanja pretplate i novim zonama - kaže Janković.

K. Preradović

http://www.blic.co.yu/drustvo.php?id=12162

Ako „Telekom“ treba da izdvoji u proseku 1.000 evra za svaku novu digitalnu liniju, onda bi uvođenje 350.000 novih linija koštalo oko 350 miliona evra. To je sa sadašnjim prihodima nemoguće. Zato je nužna promena tarifa i poskupljenje impulsa - kaže Janković.

Kenjee
Zovite devojku i kazite kako nema pojma i da je umislila i monopol i sve ostalo. Valjda znate bolje od Ministarke telekomunikacija.

MyWay: Meni je bolje ono ponuđeno: 'Internet me ne zanima' na online upitniku !!!???

Realna cena pretplate je oko 5-6 evra, pošto vidimo da građani imaju mogućnosti da plate.

pantic68:Nego ume li neko da mi objasni sta znace one stavke na tel. racunu "telefonsko glasanje" i "ostalo".

Dobar deo dupliranja brzina podnece provajderi jer Telekom u veleprodaji nije snizio cene internet konekcija vec je ponudio potpisivanje ugovora na godinu dana, dve ili tri, uz maksimalni popust od 40%. Uz takav popust i dupliranje brzina, nece svi provajderi moci da pokriju troskove u istom procentu kao i dosad, a posebno manji provajderi, koji obicno zakupljuju manje i ekonomski nepovoljnije pakete. Dakle, neke druge usluge ce trpeti i nece doziveti pojeftinjenje (npr. dial-up itd...) kako bi se odrzale maloprodajne cene ADSL pristupa nametnute trzisnim cenama Telekomovog ADSL servisa. Pride, samo uz trogodisnju vernost provajderi mogu da imaju pozitivnu racunicu, a u tom periodu vise je nego izvesno da ce biti doneta regulativa da se moze povezati sa inostranstvom. Dakle, Telekom se obezbedjuje ukoliko se potpise trogodisnji ugovor, a ukoliko se provajder odluci za neku drugu varijantu, onda ce sam kreditirati celu egzibiciju i rizikovati dok ne dobije fer mogucnost da se konektuje na nekog drugog kvalitetnog ponudjaca internet konekcija u zemlji ili inostranstvu. Tipicno koriscenje monopolskog ili dominantnog polozaja... "

I opet cu izraziti cudjenje sto se provajderi ne oglasavaju povodom ovog, sto im ne smeta sto se siptarima prodaje link po 10x manjoj ceni, pa vise mi ovde kukamo za njih nego oni sami...
Nakon ovog teksta, sasvim je jasno da je Telekom duplirao brzine ne u interesu korisnika nego da bi sebi jos vise ucvrstio monopol te sam gotovo siguran da u naredne 3 godine ne treba vise ocekivati nova povecanja brzine.

matrix77
I opet cu izraziti cudjenje sto se provajderi ne oglasavaju povodom ovog, sto im ne smeta sto se siptarima prodaje link po 10x manjoj ceni, pa vise mi ovde kukamo za njih nego oni sami...

Nakon ovog teksta, sasvim je jasno da je Telekom duplirao brzine ne u interesu korisnika nego da bi sebi jos vise ucvrstio monopol te sam gotovo siguran da u naredne 3 godine ne treba vise ocekivati nova povecanja brzine.

Zaključak je da stanje uopšte nije tolko loše koliko ga neki žele predstaviti.

matrix77: Procitaj samo brojke koje su se pojavile u blicu i onda kazi da stanje nije tolko lose. :)