Mnogo brzi internet po jeftinijoj ceni - ukljucite se u akciju!

Ivan Dimkovic: Vidi, opste poznati i javni fakat da je UN osnovao Kujtesu i da Kujtesa kupuje link, izmedju ostalog, i od Telekoma Srbija nema ama bas nikakve veze sa tvojom tvrdnjom da njima Telekom prodaje cene ispod cene koju trazi za istu stvar u uzoj Srbiji - ono prvo ne dokazuje drugo, cak ni nema blage veze sa tim, decko :)

brzibg: Evo ako nista bar da utesim ljude iz Cortanovaca i slicnih mesta...


Pre par meseci otvoreno je predstavnistvo jedne strane kompanije na Dedinju. Tu sam i ja presao da radim i situacija je sledeca:

Nema mogucnosti da se dobije telefonska linija???!!!

Pa hajde da mi neko objasni kako mislimo da ova zemlja napreduje kad firma koja dodje sa kapitalom i zeljom da investira u ovu zemlju NE MOZE DA DOBIJE TELEFONSKI PRIKLJUCAK. Da li da u ovu pricu uopste spominjem ADSL ili ne... Nema svrhe...

Necu da krivim Telekom za to, jer ce me verovatno neki napasti ako to kazem.

Postovani gospodine Mikicu,

Na sve poruke koje u sebi sadrze niki vid zalbe se odgovara telefonski, pismeno ili elektronski. Ukoliko je u pitanju neka sugestija ona se razmatra i uzima u obzir ukoliko je u toku javna rasprava iz te oblasti. Sve ostale sugestije su dobro dosle i drago nam je da postoji i pojedinacna inicijativa koja bi kroz strucni sud doprinela generalno razvoju telekomunikacija, ali na zalost nismo u mogucnosti da na svaku sugestiju odgovaramo.

Sto se tice kontakta, problem bi trebalo da se otkloni u najkracem roku.

Srdacno,

Mr Vladica Tintor, MS EE
Secretary
Director's Office
Republic Telecommunication Agency
Republic of Serbia
Visnjiceva 8, Belgrade
Phone: +381 11 3242 673, +381 11 3220 909
Fax: +381 11 3232 537
www.ratel.org.yu

U skladu sa analizom postojećeg stanja u oblasti telekomunikacija u Republici Srbiji i uvidom u stanje u oblasti telekomunikacija zemalja u okruženju, zemalja Evropske unije i opredeljenjem da se u oblasti telekomunikacija dostigne nivo razvijenih zemalja Evropske unije, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere kojima bi se u predviđenim rokovima realizovali ciljevi i opredeljenja koji su definisani u Strategiji razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji, a naročito:
1) značajno povećanje udela telekomunikacija u ukupnom bruto društvenom proizvodu;
2) privlačenje stranih i domaćih investicija uz donošenje podsticajnih mera sa ciljem stvaranja stimulativnog i perspektivnog poslovnog okruženja;
3) potpuna digitalizacija telekomunikacione infrastrukture kao jednog od ključnih preduslova za izgradnju informacionog društva;
4) dostizanje prosečnog evropskog stepena razvoja u oblasti telekomunikacija;
5) omogućavanje da internet bude svima dostupan, brz, jeftin i siguran;
6) podsticanje razvoja web ekonomije;
7) povećanje učešća domaće industrije i znanja u razvoju oblasti telekomunikacija u Republici Srbiji i njeno restruktuiranje za učešće na svetskom tržištu;
8) usklađivanje razvoja telekomunikacione infrastrukture sa zahtevima koji su utvrđeni u strategijama drugih oblasti, a posebno sa Strategijom razvoja informacionog društva;
9) obezbeđivanje efikasnog pristupa informacijama i znanju;
10) povećavanje nivoa znanja i obrazovanja informaciono-komunikacionih tehnologija izgradnjom telekomunikacione infrastrukture i informacionog društva.

256 Kbps - 8.50€uro (uključujući PDV)

Brzina 256/128 kbps

Pristup – neograničen

Cena: 8.50€uro (PDV uključen)

Prema vestima koje su se pojavile na sajtovima koji se bave bežičnim mrežama, VeratNet je 23. septembra potpisao ugovor sa korporacijom ZTE, vodećim proizvođačem bežične i telekomunikacione opreme u Kini i jednim od najznačajnijih u svetu (http://wwwen.zte.com.cn:8080/E....jsp?CateName=News&ID=4626). Ugovor predviđa isporuku i instalaciju opreme za mrežu koja bi pokrila čitavu teritoriju Srbije do juna 2007. godine. Prva faza se odnosi na poslovne korisnike u Beogradu i u planu je da u januaru 2006. krene s radom. Zanimljivo je što je VeratNet osim standardnih WiMAX mogućnosti ugovorio i isporuku opreme koja omogućava i mobile WiMAX (IEEE 802.16e) s mogućnošću roaminga.http://www.sk.co.yu/2005/11/skin01.html

dusan28: telekom mora da bude jedna od najprofitabilnijih firmi kad moze da naplati 10X veci racun za telefon svakom korisniku na analognoj centrali nema dokaza- nema zlocina

Marko Jovanovic BG: Da li je tacna informacija da Telekom jedini kod nas ima pravo zakupa internacionalnih internet vodova prema Srbiji ?

~Vojvoda: Naravno da nije tacna. Objavljano je na sajtu RATEL-a da svako ko ispuni teh. uslove moze da ostvari medjunarodni link.

MyWay: A jel imaš dokaz da je naplaćen 10x veći račun? Nadam se da imaš direktne koristi od plasiranja takvih priča.

MyWay: A jel imaš dokaz da je naplaćen 10x veći račun? Nadam se da imaš direktne koristi od plasiranja takvih priča.

Buum: Isti slučaj kao vindic8or – Metakonte centrala koja u prvo vreme nije imala nikakve mogućnosti za listing poziva. Posle par žalbi na visinu računa počeli da mi šalju listinge sa pozvanim brojevima, ali bez trajanja samih poziva... Uglavnom, pljačka je trajala sve dok nisam otišao u Sime Miloševića, prevrnuo par stolova i nalupao par šamara. Posle toga su mi stizali 3-4 puta manji računi (i neke plave koverte ). Mislim da su nakon tog incidenta uveli fizičko-tehničko obezbeđenje, pošto verovatno nisam bio jedini koji im je je*ao mater.

Nismo mi jedini koji zele dostupan brz i jeftin internet znaci ovo nije borba s vetrenjacama.
Sada bih se osvrnuo na Kosovo http://telekomi.net/tk/sr/index.php?sid=274
Citat:
256 Kbps - 8.50€uro (uključujući PDV)

Brzina 256/128 kbps

Pristup – neograničen

Cena: 8.50€uro (PDV uključen)

MyWay: A jel imaš dokaz da je naplaćen 10x veći račun? Nadam se da imaš direktne koristi od plasiranja takvih priča.

Evo neka meni odobre - zatrazicu da uvezem 50Mbps, preko wireless linka, sto je vec mnogo njih trazilo i naravno nisu dobili.

"Internet preskup, nedostaje Voip"
31. avgust 2007. | 11:26 | Izvor: B92, Beta
Beograd -- Ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo smatra da su cene računara prihvatljive, ali da Internet preskup.


Aleksandra Smiljanić kaže da je to slučaj naročito u odnosu na druge zemlje u okruženju. Ona je za list "Danas" kazala da je naročito nepristupačna cena brzog Interneta i navela nezadovoljstvo što vodeća svetska telekomunikaciona tehnologija Voip (prenošenje glasa preko Interneta) još nije prisutna u Srbiji, što bi, kako je rekla, bila najjeftinija varijanta telefoniranja sa inostranstvom.

Prema njenim rečima, prepreka tome je što, ukoliko bi Telekom Srbija uveo uslugu Voip, posledično bi se očekivao značajan pad prihoda, a i smanjenje obaveze pružanja telefonskih usluga svim građanima Srbije.

"Takva situacija očigledno usporava razvoj određenih usluga, jer tu nema konkurencije", istakla je Smiljanićeva.

Ona je preporučila da se zbog toga krene na uvođenje univerzalnih servisa, u kojima bi sve telekomunikacione firme iz prihoda izdvajale sredstva za neprofitabilne telekomunikacione usluge, u početnoj fazi.

Ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Srbije ocenila je da su osim brzog Interneta, u Srbiji nedovoljno iskorišćeni i stručnjaci iz te oblasti i informatički eksperti.

Ona je najavila da će se do kraja godine izdati licence za bežični pristup tehnologiji "vimaks", koja će ruralnim krajevima Srbije omogućiti telefoniranje i pristup Internetu.

Smiljanićeva je takođe navela da će se iz Nacionalnog investicionog plana i programa pomoći fondova Evropske unije dovesti Internet u sve državne institucije, škole i zdravstvene ustanove širom Srbije.

Komentarišući moguće izmene Zakona o telekomunikacijama, ministarka je kazala da su "potrebne hitne" izmene tog zakona, zbog neprecizne definicije inspektorske nadležnosti i unošenja izmena u skladu sa usklađivanjem sa direktivama Evropske unije iz oblasti telekomunikacija.

Na skupovima stručnjaka iz oblasti telekomunikacija i informacionog društva može se čuti ocena da razvoj IKT oblasti zaustavlja to što država nema jasnu strategiju o liberalizaciji telekomunikacija?

Moj utisak je da nije u pitanju strategija. Mislim da pre nije bilo dovoljno odlučnosti da se krene u smeru liberalizacije. U oblasti telekomunikacija, liberalizacija je komplikovan proces i ne postoji utvrđen postupak kako da se ona izvrši. Međutim, postoje razni mehanizmi koji su već isprobani u zemljama u okruženju, koji su pokazali dobre rezultate. Mi naravno moramo imati u vidu specifičnosti naše zemlje i modifikovati te mehanizme prema njima.

Predstoji privatizacija Telekoma Srbije. Na pitanje šta misli o tome, Mlađan Dinkić je izjavio kako ne treba privatizovati javna preduzeća koja državi donose profit. Slično je odgovorio i premijer Vojislav Koštunica. Koji je Vaš stav o tom pitanju?

Pitanje profitabilnosti je veoma diskutabilno kada neko preduzeće ima monopol. Ne mislim da je privatizacija toliko bitna koliko liberalizacija. Ta dva procesa treba razdvojiti. Kada ima konkurenta, državna firma ima podstrek da efikasno koristi svoje resurse.

Stručnjaci upozoravaju da monopol Telekoma Srbije na fiksnu mrežu usporava razvoj IKT u zemlji. Da li je moguća liberalizacija tog segmenta telekomunikacija?

Mrežna infrastruktura je gotovo cela u vlasništvu Telekoma. S obzirom na to da nema konkurenciju, Telekom nema pritisak da adekvatno ulaže u mrežne kapacitete, da kvalitetno održava mrežu i pruža mrežne usluge efikasno. Konkurencija treba da ih natera na povećanje efikasnosti i poboljšanje kvaliteta i asortimana usluga. Liberalizacija je i u ovom segmentu sigurno potrebna, ali treba odrediti njen tempo

Miroslav Jeftić: Najslađa su mesta u upravnim odborima, zar je to nešto čudno? Neće valjda da odseku granu na kojoj sede. U svakoj izjavi političara, samo treba zameniti "država", "Srbija" i slično, sa "ja", "meni", "moja partija" i dobija se ispravno značenje poruke.

Danas, 31.8.2007.

INTERVJU

Aleksandra Smiljanić, ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo

Monopoli koče razvoj

Srbija je formiranjem nove vlade dobila i Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo. U prvom intervjuu od imenovanja na mesto ministarke za telekomunikacije i informatičko društvo, Aleksandra Smiljanić govori za Danas o neophodnosti liberalizacije telekomunikacija, izmenama Zakona o telekomunikacijama, privatizaciji Telekoma, kao i o visokim cenama Interneta i začecima informacionog društva.

- Zaostajanje u ovoj oblasti je posledica svih događaja u našoj zemlji u poslednjoj deceniji, ali značajan razlog je i monopol Telekoma u mreži za pristup mreži za transport i povezivanju sa drugim zemljama. Rezultat takvih okolnosti je da smo u širokopojasnom pristupu treći od pozadi u Evropi (ispred Ukrajine i Albanije). Jedini način da se to promeni jeste otvaranje tržišta za ulaganje stranog kapitala, što se postiže liberalizacijom uslova za ulazak novih operatera - kaže ministarka Aleksandra Smiljanić.

Kao jedan od prioriteta Ministarstva, nedavno ste naveli i izmene Zakona o telekomunikacijama. Šta su nedostaci tog zakona koje treba menjati?

Potrebne su hitne izmene Zakona o telekomunikacijama, jer u njemu nisu precizno definisane nadležnosti inspektora, koji mogu da donesu pravosnažne odluke kada utvrde da neko ne poštuje zakon. Biće unete i druge izmene u cilju usklađivanja našeg zakona sa direktivama Evropske unije u toj oblasti.

Na skupovima stručnjaka iz oblasti telekomunikacija i informacionog društva može se čuti ocena da razvoj IKT oblasti zaustavlja to što država nema jasnu strategiju o liberalizaciji telekomunikacija?

Moj utisak je da nije u pitanju strategija. Mislim da pre nije bilo dovoljno odlučnosti da se krene u smeru liberalizacije. U oblasti telekomunikacija, liberalizacija je komplikovan proces i ne postoji utvrđen postupak kako da se ona izvrši. Međutim, postoje razni mehanizmi koji su već isprobani u zemljama u okruženju, koji su pokazali dobre rezultate. Mi naravno moramo imati u vidu specifičnosti naše zemlje i modifikovati te mehanizme prema njima.

Predstoji privatizacija Telekoma Srbije. Na pitanje šta misli o tome, Mlađan Dinkić je izjavio kako ne treba privatizovati javna preduzeća koja državi donose profit. Slično je odgovorio i premijer Vojislav Koštunica. Koji je Vaš stav o tom pitanju?

Pitanje profitabilnosti je veoma diskutabilno kada neko preduzeće ima monopol. Ne mislim da je privatizacija toliko bitna koliko liberalizacija. Ta dva procesa treba razdvojiti. Kada ima konkurenta, državna firma ima podstrek da efikasno koristi svoje resurse.

Stručnjaci upozoravaju da monopol Telekoma Srbije na fiksnu mrežu usporava razvoj IKT u zemlji. Da li je moguća liberalizacija tog segmenta telekomunikacija?

Mrežna infrastruktura je gotovo cela u vlasništvu Telekoma. S obzirom na to da nema konkurenciju, Telekom nema pritisak da adekvatno ulaže u mrežne kapacitete, da kvalitetno održava mrežu i pruža mrežne usluge efikasno. Konkurencija treba da ih natera na povećanje efikasnosti i poboljšanje kvaliteta i asortimana usluga. Liberalizacija je i u ovom segmentu sigurno potrebna, ali treba odrediti njen tempo.

Srbija se nalazi među poslednjim zemljama po primeni informacionih tehnologija i korišćenju Interneta u Evropi, pokazalo je prošlogodišnje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Prema tom istraživanju, tek 18,5 odsto domaćinstava ima pristup Internetu, dok ga 68,4 odsto građana Srbije nije nikada koristilo. Zbog čega su rezultati tako loši i kako ubrzati razvoj IKT u zemlji?

Postoje razne teorije. Srbija je bila u periodu burnih previranja baš u doba kada se Internet razvijao i da je zato iza ostalih zemalja. Monopoli su u svim zemljama kočili razvoj Interneta, a liberalizacija je ubrzala razvoj. Verovatno su monopoli u oblasti telekomunikacija razlog za spor razvoj IKT. Ljudi iz Telekoma sa kojima smo razgovarali smatraju da nema dovoljno aplikacija, što takođe može biti razlog. Građani nemaju poverenje u plaćanje preko Interneta, jer je bilo dosta zloupotreba takvog poslovanja u Srbiji. Radićemo na rešavanju svih problema koji su mogući razlozi slabe razvijenosti IKT kod nas, kako ubrzanju razvoja telekomunikacionih usluga tako i potražnje za njima podsticanjem raspoloživosti odgovarajućih sadržaja. Osnovni podsticaji ubrzanju razvoja su liberalizacija i efektivno korišćenje raspoloživih fondova za razvoj.

Tri godine od usvajanja Zakona o elektronskom potpisu u Srbiji je izdato tek nešto više od tri hiljade digitalnih sertifikata. Pomenuto istraživanje RZZS pokazuje da nešto manje od polovine građana nije zainteresovano za koristi elektronske servise javne uprave. Šta bi trebalo preduzeti da se stimuliše razvoj tih usluga i animiraju građani da ih češće koriste?

Država nije mogla do sada da animira građane jer nije autorizovala sertifikaciona tela prema zakonu i pravilnicima. Radimo na reviziji pravilnika, a planiramo da autorizujemo sertifikaciona tela koja ispunjavaju uslove, nadamo se do kraja godine. Podržaćemo i aktivnosti Ministarstva unutrašnjih poslova pri uvođenju novih ličnih karata sa ugrađenim elektronskim potpisom za građane. Potrebno je razviti koordinisanu e-upravu, za šta su potrebna značajna sredstva iz NIP. Potom sledi animacija građana.

Iz Republičke agencije za telekomunikacije su najavljene intervencije države u oblasti cena Interneta. Nedavno je za 10 odsto smanjen PDV na računare i računarsku opremu. Da li su sada cene računara i Interneta stimulišuće za razvoj informacionog društva u Srbiji ?

Mislim da su cene računara prihvatljive, dok je cena Interneta visoka i nije stimulišuća. Naročito je cena brzog Interneta visoka u odnosu na druge zemlje.

Vodeća telekomunikaciona tehnologija u svetu VOIP još nije zaživela u našoj zemlji. Najjeftinije telefoniranje sa inostranstvom, prenošenjem glasa preko Internet protokola - VOIP još nije regulisano. Zbog čega država ne podstiče razvoj jeftinih Internet servisa?

Problem je što su određene usluge neprofitabilne. Na primer, obezbeđenje telefona u ruralnim oblastima, ili socijalno ugroženim građanima. Tipično su telefonske kompanije koje su imale monopol same finansirale te neprofitabilne usluge iz prihoda profitabilnih, kao što su međunarodni razgovori. Ukoliko se dopusti potpuna liberalizacija međunarodnih razgovora putem VOIP usluga, Telekomu će se prema njihovim navodima značajno smanjiti prihodi, tako da neće moći da ispune obaveze pružanja telefonskih usluga svim građanima. Međutim, takva situacija očigledno usporava razvoj određenih usluga jer tu nema konkurencije. Zato se uvode fondovi za univerzalni servis, u koji sve telekomunikacione firme izdavajaju iz svojih prihoda za neprofitabilne telekomunikacione usluge. Država onda raspisuje tendere za izgradnju telekomunikacione infrastrukture i za one koji ne mogu da plate troškove usluge. Tu se podrazumeva da svakom građaninu telefonska usluga mora biti pristupačna.

Kako ocenjujete položaj Srbije u oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija?

U oblasti telekomunikacionih usluga mali je broj priključaka brzog Interneta. Mislim da su u našoj zemlji neiskorišćene mogućnosti za razvoj informacionih tehnologija, a da su potencijali stručnog kadra neiskorišćeni.

Ocenite uspešnost primene Strategije za razvoj telekomunikacija i Strategije za razvoj informacionog društva?

Formiran je RATEL i priprema za liberalizaciju telekomunikacija je obavljena. Izvršeni su prvi koraci liberalizacije, kao što su uvođenje novih mobilnih operatera i KDS operatera. Međutim, prava liberalizacija mrežne infrastrukture je pred nama. Kada je reč o informacionom društvu, tek smo na početku njegovog razvoja.

Prioritet zakoni i agencija za poštanske usluge

Navedite kako ćete raspodeliti novac iz budžeta Ministarstva i šta ćete prvo uraditi u svom resoru?

Utvrđena je namena novca iz budžeta. Najveći deo je namenjen za razvoj e-uprave, a manji deo za rad zaposlenih u Ministarstvu. Uslediće izmene i dopune Zakona o telekomunikacijama, uporedo radimo na implementaciji Zakona o digitalnom potpisu, do kraja godine planiramo da predložimo zakon o e-trgovini u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i usluga. Takođe, započećemo projekte e-uprave koji se finansiraju iz NIP, a formiraćemo i agenciju za poštanske usluge.

Omogućiti pristup Internetu i u ruralnim krajevima

Telekomunikaciona mreža i Internet nisu podjednako dostupni u celoj Srbiji. Planirate li neke akcije koje bi učinile dostupnim Internet i deci koja trenutno nemaju pristup savremenim komunikacijama?

Planiramo do kraja godine da izdamo licence za bežični pristup u WIMAX tehnologiji i time omogućimo telefoniranje, ali i pristup Internetu i u ruralnim krajevima. Takođe, u okviru projekta iz Nacionalnog Investicionog Plana i programa pomoći iz fondova EU želimo da dovedemo Internet u sve državne institucije, škole i zdravstvene ustanove. Precizne rokove ne možemo dati, jer treba da ocenimo potrebe i vidimo kolika su nam sredstva raspoloživa.

Slobodanka Stamenić

http://www.danas.co.yu/20070831/hronika1.html#0