Kako opstajemo sa platama nezamislivim u EU?
Srbiji evro više vredi
Za prosečnu zaradu od oko 200 evra u Srbiji, može da se kupi tri do četiri puta više robe nego u nekoj od zemalja „dvadesetpetorice”
Strani ekonomski analitičari nikako da objasne kako to da sa prosekom zarade koja na godišnjem nivou nikako da premaši magičnu granicu od 200 „evrića”, prosečnim mesečnim prihodima domaćinstva od oko 300 evra i oko 30 odsto radno sposobnih bez zaposlenja, u protekle četiri godine u Srbiji ipak nije bilo većih socijalnih potresa.
Kažu da je u nekim evropskim zemljama nepristojno tinejdžeru dati manji džeparac od 200 evra. Prosečna zarada u Srbiji tu sumu je obično premašivala samo prošlog decembra, a za prosečnu potrošačku korpu, na primer u oktobru prošle godine, bilo je potrebno 1,3 plate ili dve penzije. Prosečna zarada u tom mesecu iznosila je 14.639 dinara. U Jablaničkom okrugu simboličnih 8.574?!
Četiri puta „imućniji”
Za odgovorom na ovo „teško pitanje” tragali su i neki domaći statističari. Prema jednom istraživanju, Srbi su blizu četiri puta imućniji nego što jesu, odnosno toliko puta manje siromašni od prosečno „stojećih” stanovnika Evropske unije.
Upoređujući vrednost bruto društvenog proizvoda i kupovnu moć prosečne zarade u Srbiji, poređenjem nivoa cena proizvoda i usluga lične potrošnje domaćinstva, mr Dragi Stojiljković, iz Zavoda za statistiku Srbije i Crne Gore, uslovno rečeno, “otkrio je” da za prosečnu zaradu u Srbiji može da se kupi blizu četiri puta više robe i usluga nego u EU. Drugim rečima, za prosečnu zaradu od oko 200 evra u Srbiji, može da se kupi kao za oko 800 evra u zemlji „dvadesetpetorice” sa prosečnim platama i cenama.
Poređenje nivoa cena proizvoda i usluga lične potrošnje domaćinstava Jugoslavije i Slovenije pokazuje da prosečan nivo cena u Srbiji iznosi 47,7 odsto nivoa cena u Sloveniji, odnosno da je kupovna moć dinara prema tolaru 2,1 puta veća od zvaničnog kursa. Na osnovu upoređivanja cena u Sloveniji i Evropskoj uniji i procenjenog nivoa cena Srbije prema Sloveniji, utvrđena je posredna procena nivoa cena Srbije i EU. Naime, nivo cena u EU viši je oko 3,2 do četiri puta u odnosu na nivo cena u Srbiji.
Za obračun pariteta kupovne moći prosečne neto zarade uključuju se svi proizvodi i usluge koje obuhvata bruto društveni proizvod (GDP). To uključuje:
- potrošačka dobra i usluge,
- usluge države (javnih službi),
- opremu i
- građevinske projekte.
Potrošačka dobra uključuju:
- hranu,
- pića,
- duvan,
- odeću,
- obuću,
- stanarine,
- snabdevanje vodom, gasom i strujom,
- zdravstvenu robu i usluge,
- nameštaj,
- opremanje stana,
- saobraćajna sredstva i usluge,
- gorivo,
- usluge i proizvode za kulturu i rekreaciju,
- telefonske usluge,
- obrazovne usluge,
- robu i usluge za ličnu higijenu i
- održavanje domaćinstva i usluge popravki.
Cene koje se koriste u obračunima PPP-a su tržišne cene, tj. cene koje efektivno plaćaju potrošači, tako da one uključuju sve poreze koji utiču na finalnu cenu proizvoda.
Niže cene ali i BDP
Srbija se svrstava u grupu zemalja sa niskim nivoom cena. Ali, i procenjeni realni nivo bruto društvenog proizvoda (BDP), u 2003. procenjenog na 15,11 milijardi dolara, odnosno 2.006 dolara po stanovniku, svrstava je u grupu zemalja sa niskim dohotkom. On predstavlja oko 21 odsto prosečnog realnog BDP-a po stanovniku u zemljama EU.
Razlika nivoa BDP-a po stanovniku Srbije u odnosu na razvijenije zemlje znatno je manja prema poređenju nivoa cena proizvoda i usluga lične potrošnje domaćinstava, nego prema obračunu zasnovanom na zvaničnom deviznom kursu.
Na primer, nivo BDP-a po stanovniku Slovenije u 2001. godini prema zvaničnom deviznom kursu bio je viši 6,7 puta od Srbije, a taj odnos nije značajnije promenjen ni u prošloj godini. Prema poređenju nivoa cena proizvoda i usluga lične potrošnje domaćinstava, slovenački BDP je 3,2 puta veći od srpskog.
Prosečni nivo BDP-a po stanovniku Evropske unije prema zvaničnom deviznom kursu viši je 14,7 puta u odnosu na Srbiju, a prema poređenju nivoa cena proizvoda i usluga lične potrošnje domaćinstava 4,5 puta.
Komparativni nivo cena u Srbiji je najniži u odnosu na deset zemalja koje su maja prošle godine postale članice EU, ali je relativno blizak nivou cena u susednim zemljama, kao što su Bugarska i Rumunija. U svakom slučaju, Srbija pripada grupi zemalja sa najnižim nivoom cena, ispod 50 odsto u odnosu na prosek EU. Ta razlika povećava kupovnu moć zarada i penzija, naročito ako su penzije zarađene u Sloveniji i u nekoj od zemalja razvijenog dela sveta, a troše se u Srbiji.
Navedena činjenica ipak ne utiče na raspoloženje građana u Srbiji. Prema nedavnom istraživanju agencije „Faktor plus”, većina od 1.564 ispitanika sa teritorije Srbije veruje da će standard i u ovoj godini biti isti ili lošiji nego danas. Takođe, većina smatra da će takav standard imati i za pet godina.
Aleksandar Mikavica
Re: Šta (legalno) raditi u ovoj zemlji a da plata bude veća od 250 ili 300 eura?
..na austrijskim ili svajcarskim forumima se ova tema spominje takodje.. ali ne pitaju kako do 300 eura vec kako do plate preko 3000 eura.. 
Inace, doprinosi, akontacija poreza na dobit i komunalna taksa se placaju do 15. u mesecu za prethodni mesec. Ako stavis da ti pocetak rada bude npr. 01.02.2005., drzavni harac ces prvi put da platis 15.03.2005...
