Šta (legalno) raditi u ovoj zemlji a da plata bude veća od 250 ili 300 eura?

Time što ne jure te koji rade ilegalno, ljudi na vlasti čuvaju socijalni mir u zemlji i svoje fotelje. Tako da ste (smo?) sami krivi jer smo tako glasali. Kada su bili prošli izbori, rekao sam jednom "glasali ste, sad trpite". To još uvek važi u Srbiji, nažalost, i važiće dokle god se ovde nešto korenito ne izmeni, ali promene na političkoj sceni će doći samo kao posledica promene u narodu. Ne ide to jedno bez drugog, i dokle god većina razmišlja tako kako razmišlja (da ne nabrajam sada), politička scena i izbor ljudi koji nas "vode" ni ne može biti bolja, niti isti ti ljudi koji su imali pravo glasa (iskoristili ga ili ne) imaju pravo da se sada bune zbog toga.

Do narednih izbora,

mislite o tome!

Gojko delimicno bih se slozio sa tobom, ali ako bih hteo da budem realan, slozices se da i druge opcije za koje smo imali prilike da glasamo da su pobedile ne bi rasterale ulicne svercere. Elem, da ne ulazimo u politiku iako se verovatno slazemo oko vecine stvari.
Ako razmisljas oko veleprodaje pica, ja bih ti preporucio takodje da bez velikih para ne ulazis u igru. Koliko sam ja upucen u poslovanje dva najveca igraca na teritoriji Kragujevca, to funkcionise tako sto oni ulete sa ogromnom kintom i dobiju robu sa najvecim mogucim rabatom. Oni onda kreiraju cenu i distribuiraju svojim diskontima u Sumadiji koji od njih nabavljaju robu. Reci cu ti recimo da je magacin obojici takav da kompletnih 5 slepera moze da se utera gde viljuskari ubacuju robu i pune kamion za 10 minuta i ulazi sledeci. Licno sam se krstio dok sam gledao koja je frekvencija tu. Naravno sleperi su njihovi, a jedini koji mogu da udju u igru su ljudi koji bi da prodaju njihovu robu. Mogu da zamislim da je slicna situacija bilo gde u Srbiji. Poslovi tipa veleprodaja necega se danas ne pocinju... to si trebao da poccnes pre 10-ak godina, a sad si zakasnio.

Pa naravno najveci samo opstaju i uporno svesno i namerno guse one slabije na sve moguce nacine.Ali tako je svuda u svetu i toje cista borba za opstanak gde su sve prevare dozvoljene .Medjutim isto tako svuda u svetu drzava pokusava(i donekle uspeva) da se izbori sa takvima a nasa takvima svesrdno pomaze.Pa naravno kad su svi ti ekonomski mafijasi u debeloj sprezi sa vlasti a neki su i sama vlast.Suplje price o postenju Karica,Rodica,Mandica,Miskovica, Matijevica i ostalih su vec svima poznate .Svi su oni u mladosti nosili gajbe sa visnjama i jeli burek za dorucak da bi ustedeli da otvore svoju prvu firmu kao neki(znate na koga se ovo odnosi). AHA PITAM BABA KURANU STO JE BILO TAKO !!!!!!!!!!!11

---

@djoca!
Da se razumemo, nisam ja planirao da odmah otvorim neku korporaciju i da poslujem odmah sa Hong-Kongom, vec da krenem sa nekim MALO manjim. Pa mi ovde pricamo kako covek da pocne neki poslic sa relativno malo para. Znaci i mali poslic, koji ima tendenciju da se razvije u veci. Kakve ti to slepere pominjes?!? Pa nemam ja nameru da to pice prodajem diskontima po Srbiji, vec kaficima i prodavnicama u svom mestu. Napravi razliku.
I o cemu mi ovde pricamo, kao da svako ima perspektivu, samo ako ima dobru ideju i dosta volje?!? Pa ja koji god posao sam nekome (pa evo i vama) u zadnjih godinu dana, svi kazu "aaaa, ne mozes to bez toliko i toliko MILIONA dinara". Pa kakvu onda mi perspektivu imamo kad mi trebaju milioni i milioni ne bih li poceo neki poslic?!? Pa ja da ih imam sigurno ne bih vas pitao za savete, vec bih pljunuo lovu nekom savetniku, i ne bi me bolela glava! Nemojte pogresno da me shvatite, malo sam iziritiran svim tim glupostima i malopre sam sam drugarom jedno 3 sata razbijao glavu istim ovim glupostima. Ne znam....

---

Upravo je pordaja pitja kaficima posao koji je daleko od malog. Prodavati diskontima se moze samo uz pomoc telefona, ali koliko vidim ti zelis da radis distribuciju a to je nesto drugo

Za pocetak, preracunaj kolika ti je apsolutna zarada po jednom paketu npr. soka?

Evo proste racunice: 12 paketa po 60 dianara u radnji (odokativne cifre bez uracunatih poreza) = 720 dinara * 10% = 72 dinara. (odokativna procena bruto zarade po prometu). Kad uzmes u obzir da je jedan paket tezak 12 kg dolazimo do cifre od 1200kg pretovarene robe mesecno da bi ti bruto zarada bila ispod 100eur. Plata fizikalca koji ce to da radi (samo pretovar u magacin pa nazad u kombi) ne moze biti ispod 200 eur da se ne bi desavalo da nestaje roba ili da se razbijaju flase). Tacnije moras da imas promet od najmanje 2.5 tone robe da bi pokrio jednog fizickog radnika. Takvih moras da imas bar cetiri da bi mogao da opsluzujes nekoliko kafica svaki dan (jer su to zivi ljudi) .. Znaci 10 tona robe mesecno da bi pokrio fizikalce. Onda dolazi gorivo i amortizacija vozila... Minimalni trosak je 3 dinara po predjenom kilometru, sto opterecuje zaradu jer ti se ne isplati da vozis male isporuke, koje ces najcesce imati a za velike ti opet treba lager. Itd.. itd.. itd... kad saberses sve na kraju, cist profit koji imas je negde u rangu 3-5%...

Savet: uzmi neki spreadsheet i iskreno uracunaj troskove po prodatom komadu robe i videces da bez prilicne kolicine para ne vredi raditi jer ces se ukopati.

Banke u Srbiji odobravaju keš kredite i do 8.000 evra, međutim, nije dovoljna samo želja i potreba građana kako bi se zadužili već i da im rata koju otplaćuju ne prelazi 30 odsto zarade. Takođe, ono na šta svaki zajmotražilac mora da računa jeste i obavezno polaganje depozita od 20 odsto od vrednosti kredita, koji mu banka vraća po otplati zajma.

„Vojvođanska banka“ odobrava dve vrste gotovinskih kredita. Kod prvog, uz devizni depozit od 20 odsto, mesečna kamata iznosi 1,6 odsto za klijente banke, odnosno 1,8 odsto za ostale građane, na rok od 24 meseca i maksimalni iznos do 5.000 evra. Drugi model predviđa uplatu 100 odsto deviznog depozita, mesečnu kamatu od 0,4 odsto, a rok i iznos otplate određeni su rokom i visinom oročenja depozita.

Da bi dobio keš kredit u „Delta banci“, zajmotražilac mora da ima otvoren tekući račun preko kojeg prima mesečnu zaradu ili penziju, ili da radi kod preduzeća koje je deponent banke. Naravno, neophodno je i da klijent ispunjava uslov o kreditnoj sposobnosti. Za gotovinski kredit od 500 do 2.000 evra obračunava se kamata od 14 odsto godišnje. Period otplate je do 36 meseci i potreban je devizni depozit od 20 odsto. „Delta banka“ daje i veće kredite, ali je neophodno i polaganje većeg iznosa depozita. U tom slučaju kamate su niže.

„EFG Eurobanka“ odobrava dve vrste gotovinskih kredita, a čiji iznos zavisi od kreditne sposobnosti klijenta. Za pozajmicu od 5.000 evra do četiri godine potreban je depozit od 20 odsto, kamatna stopa (koja zavisi od visine kredita i kreditne sposobnosti klijenta) iznosi od 16 do 18 odsto godišnje na ostatak duga. Za keš zajam do šest godina otplate do 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti nije potreban depozit, a obračunava se godišnja kamata od 18 odsto na ostatak duga.

Nacionalna banka Grčke daje gotovinske kredite u dinarskoj protivvrednosti do 3.000 evra, sa rokom vraćanja do 48 meseci. Za klijente koji imaju otvorene tekuće račune u ovoj banci kamata je 14,5 odsto na godišnjem nivou, dok je 1,5 odsto viša za ostale građane. Takođe, neophodna je uplata depozita od 20 odsto. Maksimalni iznos keš kredita do 300.000 dinara građanin može da dobije kod Nacionalne štedionica. Uslov je uplata dinarskog ili deviznog depozita od 20 odsto, ali i da rata ne bude veća od 30 odsto zarade. Vreme otplate zajma je od šest do 12 meseci. Mesečna kamata iznosi 1,5 odsto i promenljiva je, jer je banka koriguje svakog meseca za poslednju poznatu stopu rasta cena na malo.

„Rajfajzen banka“ odobrava nenamenske gotovinske kredite od 1.000 evra do 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, uz depozit od 20 odsto. Rok otplate je različit i zavisi od iznosa. Za zajam od 1.000 do 3.000 evra period vraćanja je 36 meseci, a zajam od 3.000. do 8.000 evra moguće je vratiti do četiri godine. Godišnja kamata je 11,50 odsto i promenljiva je.

„Sosijete ženeral banka“ odobrava keš kredite do tri godine, uz uplatu depozita od 20 odsto od iznosa zajma, a čija visina zavisi od zarade klijenta, odnosno neophodno je da rata bude 30 odsto od plate. Banka obračunava mesečno 0,84 odsto kamate linearno. Zajmotražilac mora da ima tekući račun kod ove banke.

„Hipo Alpe-Adrija banka“ daje keš kredite od 500 do 7.500 evra, a uslov je da se uplati depozit od 20 odsto i da mesečna rata bude do 30 odsto od zarade klijenta. Kredit se može vratiti u roku od jedne godine do pet godina. Kamatna stopa godišnje iznosi 12 odsto za građane koji imaju otvoren tekući račun u ovoj banci, tj. 13 odsto za ostale građane. Do 3.500 evra keš zajma građani mogu da se zaduže kod HVB banke i to bez učešća i depozita, na tri godine. Potrebno je da imaju jednog žiranta, kao i da plate administrativan trošak od dva odsto.

Danijela Nišavić

p.s.

Šta je važno znati pre uzimanja kredita

Kada se građanin reši da uzme kredit kod banke, važno je da unapred bude upoznat sa sledećim:

- Koja je donja i gornja starosna granica za dobijanje kredita, pošto je donja granica 18 godina, a gornja se obično vezuje za broj godina koje će korisnik imati u trenutku poslednje rate.

- Da li je potrebno učešće za dobijanje kredita od 10, 20 ili 30 odsto iznosa kredita, ili se zajam može odobriti bez učešća. Za iznos učešća umanjuje se i iznos kredita u otplati.

- Da li se traži depozit za dobijanje kredita. Ukoliko se traži - depozit može biti na nivou od 10 do 100 odsto od iznosa kredita, s tim da se depozit ne može koristiti pre isteka roka za otplatu.

- Kolika je kamata na položeni depozit, jer je banke utvrđuju na izuzetno niskom nivou (uglavnom se kreće od jedan do dva odsto na godišnjem nivou), pa se i to može smatrati delom ukupnih troškova.

_{[Ovu poruku je menjao secret dana 25.12.2004. u 15:32 GMT+1]}

---

@McKracken
OK. Dizem ruke od ovoga.

---

postati poslanik

Eh, poslanik. Pa bolje premijer - onda mese;no inkasiraš 106.000 din. Onako - od oka.

Komercijalisti mogu da zarade u disributerskim kućama 50.000 + din.bez problema .Krenite ako vam leži prodaja za 2-3 god.ste među njima.

Jedan moj drugar razmislja da otvori przionicu kafe. Sta mislite o tome? Koja je cena sirove kafe?

---

Zvučiš prilično neozbiljno kada postavljaš ovakva pitanja. Da bi ti neko dao iole precizan odgovor morao bi da uradi neko istraživanje o mogućnostima takvog biznisa, a ne da ti kaže "da" ili "ne" na osnovu jedne rečenice...

Da bi bio ozbiljan, odradi istraživanje u vezi tog biznisa. Prvo sakupiš listu postojećih pržionica kafe u gradu u kom hoćeš da se baviš tim biznisom. Popišeš njihove cene. Pogledaš kakvu imaju opremu i napraviš spisak šta ti je sve potrebno. Kupiš mapu tog grada pa u tu mapu ucrtaš sve pržionice kafe koje znaš u gradu. Uzmeš šestar, otvoriš ga u poluprečniku od npr. 1km i napraviš krug oko svake prižionice koja postoji. Ako na mapi ima delova grada na kojima se krugovi ne preklapaju tu je slobodna teritorija. Onda obratiš pažnju gde su te pržionice locirane proceniš koji je promet na tim lokacijama, pa uporediš sa prometom na lokaciji koja nema prižionicu. Možda čak i da odeš ispred neke pržionice za koju misliš da je veoma prometna i brojiš im mušterije u toku dana (mada možeš uz malo socijalnog inžinjeringa da to saznaš od zaposlenih koji rade u pržionici). Ovo je bitno da bi znao da li ti se isplati da otvaraš biznis u blizini neke postojeće ako nema previše pržionica (a velik je promet) i da im budeš konkurencija ili da ideš negde gde nećeš imati konkurenciju u blizini. Raspitaš se za cenu opreme, cenu materijala, cene ambalaže, cene poslovnog prostora u na toj teritoriji, itd. uneseš te podatke u spread sheet i počneš da računaš koliko moraš da pržiš i prodaš kafe da bi ti se biznis isplatio. Ovo je kratka i nekompletna lista onoga šta bi trebao da uradiš da bi bio sposoban da proceniš koliko je to isplativo... Iako dobra biznis ideja dolazi od "osećanja", ako budeš pravio bilo kakvu biznis odluku na osnovu "osećanja" i bez ikakvog plana, onda su ti vrlo, vrlo male šanse za uspeh...

Imaj u vidu uvek poslovicu:
Fail to plan is plan to fail.

Branimir

---

Prvo, nije bas takva ideja. Ideja je da se proizvodi kafa pod nekim brandom, i da se ista distribuira prodavnicama i kafanama (restoranima). Znaci lokal u nekom delu grada je nebitan, jer nije takav plan. Postoji dosta ideja u vezi smanjenja cene proizvoda, dodavanja nekih poklona pride i slicnih zajebancija koje privlace kupce. Ne znam bas sve detalje.
Zna li neko cenu sirove, npr. Minas, kafe? Ja sam negde na netu procitao da je oko 130-140 dinara kilogram, ali nisam nasao datum kada je to pisano.

---

Od danas prva adresa za one koji su se spremili da krenu u privatni biznis, umesto trgovinskih sudova, biće Agencija za privredne registre. Prijave za registraciju firmi sa potrebnom dokumentacijom mogu da pošalju poštom ili predaju u beogradskom sedištu Agencije na Trgu Nikole Pašića 5, na četvrtom spratu ili na šalterima bilo koje od 12 organizacionih jedinica širom Srbije – u Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Pančevu, Požarevcu, Zaječaru, Nišu, Leskovcu, Kraljevu, Užicu, Kragujevcu i Valjevu, bez obzira na to u kom mestu će im se se firma voditi i raditi. I mogu što je i najbitnije da računaju da će posao obaviti uz manje procedura i papira, brže i jeftinije nego da što bi to učinili pre nove godine.


Ćutanje kao odobravanje

Svi papiri na broju i uredno popunjena prijava (Agencija ne ulazi u proveru podataka, za koje inače odgovara podnosilac zahteva) garancija su da će za deset dana ozvaničiti svoj biznis. Bar tako nalažu zakonske odredbe.

Čak i ako se administracija ne bude oglašavala, ako ne odgovori, kad istekne desetodnevni rok koji će kasnije kad se posao uhoda, od jeseni, biti skraćen na pet dana, smatraće se da je registrator obavio svoje da je firma zvanično i registru. U međuvremenu, sa početkom primene Zakona o elektronskom potpisu, otvoriće se i mogućnost registracije elektronskim putem, odnosno bez dolaska na šalter i slanja dokumenta poštom.

Ukoliko pak nešto nije u redu sa prijavom ili nisu pribavljeni svi papiri, registrator će, u predviđenom roku, uslovno odbiti registraciju dajući podnosiocu zahteva naknadni petodnevni rok da pribavi potrebnu dokumentaciju. Istina, uz plaćanje neke vrste kaznene naknade u visini polovine registracione naknade.


Prijave na sajtu

I samo pribavljanje dokumentacije ubuduće bi trebalo da se završi u mnogo manje koraka. Praktično, neko ko namerava da registruje firmu moraće da pribavi dokumentaciju koju propisuje Zakon o privrednim društvima za pojedine oblike organizovanja i pojedine delatnosti, sa kojim bi, istina, u međuvremenu, vrlo brzo, trebalo usaglasiti ranije doneti Zakon o registraciji. Međutim, sa Republičkim zavodom za statistiku već je dogovoreno da podnosioci zahteva ne idu u Zavod radi dobijanja statističkog broja, na čije pribavljanje se gubilo i po nekoliko dana, već da sve završe u samoj Agenciji. Takođe, podaci iz registra privrednih subjekata , kao i uputstva, formulari i prijave, kako je najavljeno od danas će biće dostupni svim zainteresovanima na sajatu Agencije www.apr.sr.gov.yu. To istovremeno, pruža i mogućnost rezervacije naziva firme na 60 dana.


Preregistracija do 15. juna

Novi sistem registracije donosi i jednu obavezu i za firme i preduzetnike koji već rade. Istovremeno sa upisom novih, od danas počinje i preregistracija postojećih firmi i preduzetnika. Oni su dužni da do 15. juna podnesu prijave za prevođenje u centralni registar i to besplatno, bez plaćanja registracione naknade.

Ako to ne učine, nakon isteka zakonskog roka vodiće se kao neaktivni. Ne mogu da budu likvidirani, ali status neaktivnog subjekta znači gubitak prava na ime, pa ukoliko žele da se reaktiviraju moraće da podnesu novu prijavu i kompletnu dokumentaciju kao da se prvi put upisuju.

U narednih desetak dana, kako je potvrđeno na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare, počeće i registracija lizinga i založnog prava na pokretnoj imovini. Naknade za registraciju finansijskog lizinga i založnog prava na pokretnim stvarima, čiji će se registri, takođe, voditi u ovoj agenciji, u okviru jedinstvenog registra, biće od 1.000 do 4.000 dinara, zavisno od vrednosti ugovora.

Prema zakonskom kalendaru, od 1. marta Agencija će početi da vodi i registar preduzetnika, što je sada posao opština. Time će kod nas biti stvorena jedinstvena centralizovana baza podataka svih privrednih subjekata dostupna svim zainteresovanim korisnicima. Svi privredni subjekti ubuduće će biti dužni da Agenciji ažurno (u roku od 15 dana) prijavljuju statusne promene, podatke o stečaju i likvidaciji, a od 1. januara 2006. godine i godišnje finansijske izveštaje.


Naknade od 250 do 8.500 dinara

Sem što će se registracija koja je umela da potraje i do 70 dana sada obavljati za desetak, u biznis će moći da se udje i manje novca. Osim što je osnivački kapital, po Zakonu o privrednim društvima znatno umanjen, pojeftiniće i sam upis firmi u registar.

Registracione naknade, po novim propisima, iznosiće od 250 za najmanje promene do 8.500 dinara, koliko će koštati upis akcionarskog društva. Primera radi, za registraciju društva sa ograničenom odgovornošću, koje je najčešći oblik organizovanja, prema poslednjim analizama trebalo je izdvojiti 202 dolara, a ubuduće 3.000 dinara, a za registraciju radnje 450 dinara.

Sada se upis u sudu, bez obzira da li je reč o promeni sedišta ili osnivanju nove firme plaća 1.500, uz dodatnih 2.500 dinara za oglas. Međutim, budući privrednici su po novom oslobođeni troška oglašavanja, koje će biti zamenjeno objavljivanjem na sajtu Agencije.

Vesna Jeličić

p.s.
Zakon o registraciji privrednih subjekata
Uredba o visini naknade za registraciju i druge usluge koje pruža agencija za privredne registre
Zakon o privrednim društvima
Zakon o finansijskom lizingu
Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar

http://www.apr.sr.gov.yu/APRWeb/zakoni.aspx

p.p.s.
Formular zahteva za registraciju osnivanja privrednog subjekta
http://www.apr.sr.gov.yu/APRWeb/preduzeca.aspx

_{[Ovu poruku je menjao secret dana 06.01.2005. u 15:59 GMT+1]}

---

a sta kazete na ovo. upadnem na neki sajt poskidam im nekoliko brojeva kreditnih kartica ,pa kog ojadim nek se lupa u glavu.

---

Obrati paznju na naslov teme - pominje se rec "legalno" (zaraditi) - dakle prica sa kreditnim karticama ne drzi vodu :-)

---

Pratim ovu ogromu temu gde zaista ima zanimljivih infomacija. Naime, ja sam imao godinama otvorenu agenciju, koja je sada zatvorena, mnoge stvari su se promenile, i zelim da krenem u novi biznis. Pri tome, ne znam da li da osnivim agenciju, preduzece, da li da iskoristim revimo onih 120.000 din subvencije koji postoje ako se zaposle nezaposlena lica starija od 50 godina (npr. moj otac); da li se kod otvaranja preduzeca smanjio obavezni depozit i promenila procedura... da li je u sistemu PDV-a bolje biti PDV obveznik i da li te drugacije tretiraju buduci partneri.

Korisne infomacije dobio sam telefonom od raznih drzavnih sluzbi. Konacno, sledeceg ponedeljka, zakazao sam besplatno savetovanje sa direktorkom centra za Mala i srednja preduzeca koja ce za tih sat vremena lepo da me uputi u sve.

Naravno, ako neko od vas ima neko zanimljivo pitanje ili nesto sto bi obavezno trebalo saznati na razgovoru sa obavestenom osobom, neka pise u grupu.

Veliko hvala! :)

Danas ceo dan pokusavam da dodjem do nekoga ko stoiji iza sajta www.apr.sr.gov.yu, ali su svi info telefoni nedostupni (zovem sa 2 broja neprekidno).

Puno stvari mi tu nije jasno. Šta su finansijski lizing i zalog koji se mogu zahtevati pri upisu u registar finansijskog lizinga?

Sa sajtu nema informacije o količini sredstava koja bi trebalo da bude deponovana za otvaranje d.o.o.-a, što je ranije iznosilo 5.000 USD. I tako, gomila pitanja. Da li je neko u ovog grupi dovoljni znalac da mi oko toga pomogne, možda čak i da se čujemo telefonom (bez smaranja, obećavam!) :)

Veliko hvala.

za telefone sa www.apr.sr.gov.yu sacekaj posle svih praznika :-) a za ostalo lepo poskidaj pdf dokumente sa linkova koje sam dao

_{[Ovu poruku je menjao secret dana 05.01.2005. u 15:56 GMT+1]}

---

@owim
Za otvaranje doo ti je potrebno 500 usd(ili eur nisam siguran).

Finansijski lizing predstavlja finansiranje kupovine.Finansiranjem kroz formu lizinga ti ne ulazes sopstvena sredstva u nabavku predmeta, vec investiras u svoje redovno poslovanje.Vlasnistvo nad predmetom lizinga se po uplati zadnje rate automatski prabacuje sa davaoca lizinga na korisnika(primaoca) lizinga(tj.na tebe).Trajanje lizinga uglavnom je vezano za ekonomsku upotrebnu vrednost robe koju kupujes na lizing.Rata za lizing je fiksna a ucesce obicno od 10% pa navise.

Zalog je deo imovine u vlasnistvu zajmoprimaoca(tj.tebe) koja sluzi za obezbedjenje duga ka zajmodavaocu,a koju zajmodavaoc moze preneti na svoje ime ukoliko za zajmoprimaoc ogrsi o ugovor o zajmu i ne ispunjava obaveze proistekle iz njega(citaj.vracanje duga,tj neplacanje rate).U ugovoru se precizno definise i posle koliko neplacenih rata dolazi do toga.

Nadam se da sam pomogao