Citat:
Sprečo: Vidio i primio na znanje. Moguć
odgovor i komentar u jednom od mojih blogova ili na nekom drugom forumu. Na ovom forumu moderatori (osim neobjektivnosti) tolerišu i neistine! Izvinite na upadici, pratim vaš razgovor (bez želje da vam "smetam").
Eto, na tom blogu se vidi ono o čemu pričam. Imaš "Lorencove formule" u jednom jedino sistemu, bez prelaska u neki drugi.
Citat:
atelago: Ne! Samo sam pokazao kako relativisti brkaju stvari upotrebljavajući Lorencove i Ajnštajnove nebuloze. Tvoje nerazmišljanje je tragično. Kako da računaš promenu rastojanja? - pa upravo tako kako si ga i računao bez nadriformula koje slede iz nemogućih Lorencovih transformacija.
Koje bre Lorencove transformacije? Lorencove transformacije služe za
transformisanje između dva referentna sistema. Gde su mi ta dva sistema?
A o
nemogućnosti Lorencovih transformacija dovoljno govori činjenica da one postoje. Neki specijalni slučajevi su izričito napisani.
Citat:
atelago:
Na krajevima tog rastojanja su promatrači i
oni će biti u kontaktu kada rastojanje postane nula.
Savršeno je nebitno šta je na krajevima tog rastojanja. "Posmatrač" je pojam koji strogo gledano ne pripada STR (nema ga u oonom modelu) i predstavlja metaforu za ISR. Zaista, ako vršimo merenja, dobićemo rezultate koji odgovaraju veličinama u ISR u kome mirujemo (doduše, takvih ima beskonačno mnogo, jer koordinatne ose možemo usmeriti u raznim pravcima, što je nebitno za geometrijske veličine kao što je rastojanje). Pominjući posmatrače, kao da si hteo da uvedeš još dva ISR, što mogu da prihvatim, ali nigde nisi ni pokušao da izračunaš veličine u njihovim ISR, pa nije jasno zašto si ih uopšte uvodio kao posmatrače, ako ih tako ne razmatraš. Ja sam ti obavio račun u jednome od njih. Pišeš kao da će postojanje sistema S' promeniti veličine u sistemu S. Jok vala, samo će ista veličina u dva sistema S i S' biti različita. Recimo, u sistemu S je brzina smanjivanja rastojanja
, a u sistemu S'
. U sistemu je početak kretanja tih tačaka (ako smatramo da je to ono iz početnog scenarija) istovremen, a u sistemu S' nije.
Deo rečenice označen plavim nije sporan. To je u redu.
Citat:
atelago: Ne shvataš da je promena rastojanja relativno kretanje između krajnjih tačaka tog rastojanja.
Posledica kretanja nejednakim brzinama ima za posledicu promenu rastojanja. No, kada se kaže "odnosu na A" za neku veličinu misli se na tu veličinu u sistemu u kome A miruje i to ti je kontekst one formule o slaganju brzina za koju ti imaš toliku želju da je primenjuješ van konteksta u kome je formulisana da pokušavaš i mene da uvučeš u to.
Evo spiska grešaka iz tvoje prve poruke:
1. Za
nije napisano šta predstavlja. Kasnije se pominje kao relativna brzina, ali ne piše šta ti podrazumevaš pod relativnom brzinom. Naknadno si je definisao kao brzinu promene rastojanja ne navodeći na koji sistem se misli, pa je logično pretpostaviti da se odnosi na jedini sistem koji razmatraš - S, u kojem to nije brzina približavanja.
2. "Da bi posmatrač
došao u tačku T treba mu tačno 1 sekunda
po njegovom satu. To isto važi za posmatrača
.". Ne, treba mu 1 sekunda po satu sistema S, a ne njegovom. Situacija sa posmatračem
je analogna.
3. "
Relativna brzina između posmatrača i je 299792,45 km/sec, a rastojanje 599584 km, pa je vreme potrebno da posmatrač
dođe do posmatrača
po istom tom satu jednako:
". Plav deo je već prokomentarisan. Ovde pominješ sat posmatrača
, tj. merenje vremena u sistemu S', a rastojanje uzimaš iz sistema S, da bi to dvoje podelio. Rezultat je naravno besmislen.
4. "Dakle, uvažena gospodo relativisti,
sve je računato po str. ali šta je tačno?". Kao što se iz priloženog vidi, nije računato po STR, već po tvojim shvatanjima iste.
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Re: Relativističko sabiranje brzina
,
i da to umiješ ispravno protumačiti!
