@konislav,
Naveo si dva tipa argumenata za propisivanje najniže cene, jedan tip je da je to dobro za tebe i tvoj biznis, a drugi tip je taj da je dobro za mušterije. Ja se ne slažem s ovim argumentima koje si naveo, a pripadaju drugoj grupi. Ja sam veliki protivnik takvih intervencija i one su u svakom slučaju ikada dovele samo do - vremenski ograničenog - boljitka grupe zbog koje su uvedeni (tj. pružaoca usluga), a u konačnom na ogromnu štetu svih, bez izuzetaka.
Minimalne cene su toliko loša stvar da ni ne znam odakle da počnem. Recimo, ukoliko neko snižava cene zato što mu je i kvalitet ispod nivoa, ja tebe mogu da razumem da se buniš jer isprva gubiš mušterije. Ali to je sve, nemaš nikakva prava da zabranjuješ tom tipu da toliko naplaćuje ili da siliš čoveka kome kvalitet nije toliko bitan koliko je bitna cena, da daje više novca nego što bi morao da minimalne cene nema. To je jedna stvar. Drugo, ukoliko je usluga zaista toliki krš, onda će i taj što je oborio cenu ubrzo van posla pa ćemo opet doći faktički na to da postoji neka minimalna cena ispod koje zadovoljavajući kvalitet ne ide. Ali užasno je bitno da ona ne bude veštački nametnuta, jer postoji i drugi slučaj, a to je da se vrlo lako može ispostaviti (i u praksi najčešće tako i bude) da ta niska cena/nizak kvalitet itekako odgovaraju najvećem broju ljudi i onda se ta zaštitna mera pokaže onakvom kakva najčešće jeste - prisilnim izdržavanjem pružaoca usluga od strane mušterija.
Meni je ovo jako osetljiva tema, jer iz dubine duše ne podnosim ljude koji žele da žive na tuđoj grbači, a minimalna cena rada za mene znači upravo to. Naravno, nadam se da kapiraš da se ne obraćam tebi lično, život i praksa su me naučili da ako nema slobodnog tržišta to znači samo jedno - da ja nekoga prisilno izdržavam.
Sve što si nabrojao kao prednosti minimalne cene (a da nisu prednosti lično za pružaoca usluga, naravno) uopšte nemaju direktne veze sa tim merama, niti te mere garantuju da će do tih prednosti doći, a sa druge strane čak uopšte nisu ugrožene odsustvom propisane minimalne cene.
Naveo si par hipotetičkih primera, zato ću ja tebi navesti jedan slučaj iz stvarnog života. U pitanju je cena taksi prevoza u Užicu, koja se zbog odsustva prisilno ograničenog broja taksi vozila toliko snizila da su mušterije drastično profitirale. Ko se buni? Naravno, taksisti. Ovde je
izvorni tekst, a ovde su
jako zanimljivi komentari. Obavezno pročitaj, navodim baš ovaj primer jer se vidi sav jad i beda od argumenata koji ti likovi koriste. Kao što vidiš, gde god ima tržišne utakmice, to može samo da koristi ljudima. Ko je ovde jedini na ”gubitku”? Taksisti. A zašto stavljam ”gubitak” pod navodnike? Zato što bi sva ta gospoda da privali guzicu u sedište da se vozika okolo i da zarađuje pare, a da mu plaćaju koliko on misli da treba. Posao da menja naravno nije lud, morao bi onda nešto zaista da radi. Mislio je da će moći da vozi sirotinju tako što će da im odvali start, pa još da mu ga da po taksimetru u toku vožnje ali pazi sad -
konkurencija je prevelika - pa će ljudi da odu kod drugog! Ali on i dalje ne želi da se mane tog posla, ne, umesto toga on hoće da se ograniči broj taksista i uvede minimalna cena! A zašto bi njegov interes bio merodavan? Zašto se onda zbog mušterija, kojih je daleko više, ne bi uvela maksimalna cena ili neka cena koja je srazmerna potrošenom gorivu ali daleko niža od trenutne?
Pročitaj obavezno tekstove i komentare. Ovo se svuda na svetu i svaki bogovetni put razrešilo na isti način - ko god je propisivao neke cene, propali su svi i mušterije i taj koji se tim cenama štitio. Nema niko pravo da od mene traži da mu plaćam harač zato što mu je u životu teško da se bori s konkurencijom. Tu se mora staviti tačka, pa makar bili Balkan sto puta.
Nakon velike svetske katastrofe, Srbija će biti u prilici da povrati Kosovo i Metohiju
Re: Korporacijski principi i procedure
.