F = qv X B ... u odnosu na ŠTA se uzima brzina v ?

Slušaj ovako, neki ljudi ovde nemaju ni vremena ni volje da ti crtaju svaki detalj. Znam da je tebi možda zabavno, a bilo bi i meni zabavno da nemam i drugog posla u životu (i to ne malo, nego puno) i ne mogu sebi da dozvolim da ti za svaki detalj koji je vrlo jednostavno moguće pronaći u bilo kom udžbeniku elektrodinamike crtam sličice i pišem jednačine po dva sata. Na sva pitanja smo ja, Nedeljko i Fermion dali razumne odgovore i to po nekoliko puta.

Zato te sada lepo molim da poštediš naše vreme i prostudiraš malo materiju sam u svoje slobodno vreme.

Potpis

#define TRUE FALSE /*Happy debugging suckers*/

Svakako. Pogotovu što i Lorencova sila NE VRŠI RAD, a i Zemlja je ploča...

:-)

Samo to? Nema problema!

Dakle, u referentnom sistemu voza se naelektrisana čestica kreće ravnomerno pravolinijski. Neka se u trenutku nalazila na mestu i neka joj je vektor brzine . Dakle, u trenutku se nalazi na mestu . Odredimo vektor magnetnog polja na mestu u trenutku . Njega je formirala čestica dok se nalazila na mestu u trenutku tako da je

,

odnosno

.

Jasno je da mora biti . Iz sledi da postoji tačno jedno rešenje ove jednačine po . Kvadriranjem se dobija da je

,

odakle je

za , i .

Odatle nalazimo najpre , potom , dok je , pa onda obzirom da je (zahteva obrazloženje), lepo izračunaš

.

Zadovoljan?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

O Bože, šta je sa Vama?

Ako se ne varam, tvorac ove teme je Senior consultant u Siemensu. Zar mislite da neko ko je na tom položaju ne može, ili ne ume da se informiše za jednu prostu formulu?

Sve vreme vas loži, i propituje indirektno kao neki profesor na glup način, a vi kao učenici odgovarate. :)

Pustite ga neka se raspravlja sam sa sobom.

Svaka čast, matematički radovi su izvedeni dobro:



Što nije ništa drugo već dobro poznati Bio-Savarov zakon.

Da vidimo sada fiziku:
Počeli smo od situacije kada voz i čestica miruju jedan prema drugom. Voz kreće, ali sa stanovišta Živka voz miruje, počinje da se kreće čestica. Da li Živko trenutno primećuje da se čestica kreće (ovo je malo verovatno, nema ništa brže od c) ili mu treba neko vreme za to? Ako mu treba neko vreme, onda u prethodnu formulu moraš uvrstiti trostruko veće rastojanje: dva r dok Živko vidi da se čestica kreće i još jedno r dok Bio-Savar pošalje magnetsko polje.

Pitanje dva je da li Živko vidi i Kulonovu silu?

U trenutku se Živko nalazi u položaju i kreće se brzinom u odnosu na zemlju i pogleda kroz prozor. Neka je referentni sistem koji se kreće ravnomerno pravolinijski u odnosu na zemlju brzinom . U tom sistemu se naelektrisana čestica kreće ravnomerno pravolinijski brzinom . U sistemu je Živkova brzina trenutku kada je pogledao kroz prozor jednaka nuli i on u tom sistemu omn u tom trenutku ima prostorvremenske koordinate . Naravno, treba koristiti Lorencove transformacije umesto Galilejevih. U tom trenutku on oseća magnetnu silu računatu po prethodnoj formuli u sistemu .

E, sad ti uzmi lepo pa računaj. Morao bi da dobiješ da Živko počinje da oseća sve veću magnetnu silu odmah po kretanju voza jer je čestica "zračila" dovoljno pre kretanja voza da bi "zračenje" počelo da stiže do Živka. Živko ga nije osećao zbog mirovanja. Čim počne da se kreće, počinje da oseća "zračenje" koje je odavno prisutno.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Brzina voza je daleko manja od c, pa nam ne treba ništa od Lorencovih transformacija. Evo još jednom opis paradoksa:

1. Voz je u mirovanju, Živko može da opazi česticu i vizuelno i da izmeri njeno električno i magnetno polje. Živko vidi da čestica miruje, da ima samo elektrostatičko polje, t.j. da je magnetno polje 0.
2. Voz kreće. Istog trenutka (po tvom objašnjenju) Živko meri porast magnetnog polja sa 0 na neku vrednost. Ovo se kosi sa:
a) Bio-Savarovim zakonom čiju formulu si dao.
b) Živko još vizuelno ne vidi da se čestica pomera, treba mu neko vreme dok svetlost pređe 2r - a Živko VEĆ ZNA da se čestica pokrenula (magnetno polje nije 0) a tu informaciju je dobio brzinom većom od brzine svetlosti.

gde je kvar?

Rekao sam ti - uzmi pa računaj. Ali, ne, ti nećeš to, nego da se raspravljaš.

Pomenuti zakon naravno važi u inercijalnim sistemima referencije, pa ti otuda treba onaj sistem koji nije ubrzan.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Evo, uzimam i računam: Koristim Bio-Savarov zakon koga si malopre dobio. I sam kažeš da treba neko vreme da magnetno polje stigne od čestice do Žike. Kako to polje ZNA kada da krene pa da stigne do Žike taman kada Žika kreće? Šta ako se Žika predomisli u poslednjem 1/100000000 delu mikrosekunde pe ne krene? Hoće li se polje vratiti natrag?

Nigde ne vidim račun.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ja cu ti objasniti sta je sa njima - igraju se igre iako su odrasli ljudi. Sve ovo je lepo opisala transakciona analiza ;)

Potpis

-I know UNIX, PASCAL, C, FORTRAN,
COBOL, and nineteen other high-tech
words.

Ono što je on dobio nije Bio-Savarov zakon, a i Bio-Savarov zakon nije moguće primeniti na jednu česticu. Bio-Savarov zakon je primenliv samo kada imaš kontinualan konstantan tok naelektrisanja, tj. magnetostatičku situaciju. Jedna nalektrisana čestica koja se kreće ne generiše statičko magnetno polje.

Potpis

#define TRUE FALSE /*Happy debugging suckers*/

Evo:



tr je trenutak kada talas napušta česticu, t je trenutak kada talas stiže do Žike, a to je momenat kada upravo kreće voz.
Važi da je tr < t, pa otud sva ona pitanja iz prethodnog posta.

Koliki je minimalan broj čestica koje generišu statičko magnetno polje (statičko - u odnosu na ŠTA?)?

Mikky, ti bi, kao odrastao, trebalo da se izviniš nekim članovima foruma zbog nekih komentara koje si lansirao u temi "Zašto Lorencova sila ne vrši rad" http://www.elitesecurity.org/t...sto-Lorencova-sila-ne-vrsi-rad , a zatim, opet kao odrastao, da priznaš da si bio u zabludi sa svojim tvrdnjama u pomenutoj temi.

Koliko ja znam, statičko ne znači da polje miruje nego da je to stalno magnetno polje.

Ja na ovoj temi učestvujem samo da bih nešto naučio. Dakle ne da se prepirem ili igram, već isklučivo da proširim svoja znanja. Ako pomognem i drugima, još bolje.

_{[Ovu poruku je menjao Fermion dana 05.12.2010. u 14:20 GMT+1]}

U odnosu na referentni sistem u kome je brzina čestice . Statičko polje znači da je u svakoj tački . Drugim rečima, polje je konstanto u vremenu. Na primer, posmatramo neku tačku na putanju čestice. Kako se čestica približava tako će jačina polja u toj tački rasti. Kada čestica prođe kroz tu tačku polje će početi da opada. Dakle u toj tački polje nije konstantno u vremenu. Isti rezon ti važi i za ostale tačke u prostoru.

Minimalan broj čestica je onaj koji ti zadovoljava aproksimaciju strujne konture (pošto se Bio-Savarov zakon odnosi na njih). Aproksimacija strujne konture ti u suštini znači da strujnu konturu možeš da posmatraš kao kontinuum nelektrisanja koja se kreću. U osnovi rastojanje među naelektrisanjima mora biti mnogo manje od dužine konture.

Potpis

#define TRUE FALSE /*Happy debugging suckers*/

Prvo, ta jednačina ne važi u ubrzanim sistemima. Drugo, naelektrisana čestica nije nalik sijalici koja u jednom trenutku blesne, nego nalik sijalici koja konstantno svetli.

Uporedi to sa sledećom situacijom - Živko ima na prozoru staklo koje ne propušta svetlost talasne dužine , odnosno utoliko bolje propušta svetlost talasne dužine što je veće. Zamisli sada da na zemlji stoji sijalica koja emituje svetlost talasne dužine . U trenutku kada voz krene Živko počinje da vidi svetlost koja dopire kroz prozor usled Doplerovog efekta, jer svetlost sijalice celo vreme obasjava prozor. Svetlost koja sve više dopire je detekcija ubrzavanja voza. Sijalica se ne ubrzava.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Zašto, pa nije sramota igrati se.