F = qv X B ... u odnosu na ŠTA se uzima brzina v ?

U tom slučaju nema nikakvog prostiranja. Jednostavno, voz je "potopljen" u prostor u kome imaš neko magnetno vektorsko polje, koje menja oblik prilikom ubrzavanja. Sa stanovišta čestice koja je uzrok tog magnetnog polja, ništa se nije promenilo. Da je ona npr. promenila naelektrisanje, ta promena bi se prenosila brzinom svetlosti.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Izvini, a ko govori o tome? Celo vreme se govori o referentnom sistemu u kome naelektrisana čestica miruje.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ako sam dobro razumeo, u svim tačkama koordinatnog sistema voza trenutno se oseća magnetno polje čim voz krene? Da li se u koordinatnom sistemu voza oseća i elektrostatičko polje (dok se voz kreće)?

Nedeljko


Nije moguće odrediti referentni sistem svemira u odnosu na neki drugi (na primer naš sistem)
jer verovatno vidimo samo delić svemira, a osim toga ne postoji referentni sistem magnetnog
polja svemira u kom to polje miruje jer polje koje se stalno menja pod uticajem kretanja
nebeskih tela ne miruje ni u jednom referentnom sistemu.

Poenta je da ne postoji kretanje ili mirovanje polja. Polje nema brzinu. Samim tim nema smisla pojam kretanja u odnosu na polje. Polje je neki vektor pridružen svakoj tački prostorvremena na kovarijantan ili kontravarijantan način.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Magnetno/električno Polje IMA brzinu - brzinu prostiranja. Inače radar ne bi mogao da radi.



Naravno da ima smisla. Pogledaj npr. Bredlijevu aberaciju

http://cseligman.com/text/history/bradley.htm

P.S1. Da li si uspeo da dobiješ onu formulu sa naelektrisanjem i brzinom voza?
P.S2. Da li posmatrač u vozu vidi i elektrostatičko polje dok je voz u pokretu?

Nedeljko:



Zamislimo četiri tačke nekog pravougaonika i u jednoj je permanentni magnet i sad premestimo
magnet u bližu tačku. Da li će se intenzitet magnetnog polja u ostale tri tačke promeniti trenutno ma koliko bile udaljene?
Kako je to permanentni magnet bio pridružen jednoj tački prostora pa posle drugoj i gde mu je
magnetno polje? Koja tačka je „prava“ tačka prostora, ona u kojoj je bio ili ona u koju se preselio?

Elektromagnetni talas ima brzinu, a ne elektromagnetno polje. Talas se prostire.



Neće. Potrebno je vreme t da bi se osetila promena na rastojanju ct. Ovde si izabrao jedan referentni sistem i posmatraš stvarne promene u njemu. Promena referentnog sistema bez promene fizičke stvarnosti je sasvim druga stvar.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

I šta se događa? Prvo u neku tačku doputuje talas pa tek za njim doputuje polje? Ili polja i nema, pošto nema brzinu, samo talas putuje? Vrlo čudna konstrukcija!


Pre će biti da je obrnuto: u polju ne mora postojati talas - polje može biti i vremenski konstantno (ne postoje uslovi za talasnu jednačinu). Npr. Elektrostatičko polje kod tačkastog naelektrisanja. Polje se ne uspostavlja trenutno u tačkama oko nekog naelektisanja - potrebno mu je neko vreme da DOPUTUJE iz tačke A do tačke B.

Polje je uvek prisutno, od kada postoji cestica, postoji i polje. Jedino kada bi se naelektrisana cestica stvorila u materijalnom svetu, tada bi prilikom stvaranja polja uticala ta brzina prostiranja istog jer ga pre toga uopste nije ni bilo. Elektromagnetni talas je ono sto se desava kada se npr pomera ta cestica, tacnije efekat polja koji se pomera u osnosu na cesticu, medjutim gledajuci iz RT cestice cije polje posmatramo, ono se nije promenilo jer je ono tu od kada ona postoji uvek je isto ma gde se ona pomerala.

P.S. Nisam bas strucnjak za fiziku, ali to tako shvatam.

Definiši mi vektor brzine polja u nekoj tački. Taj pojam nema smisla.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ja u literaturi nisam nailazio na pojam brzine polja.

Naravno da nisi. To je zato što takav pojam nema nikakvog smisla. Postoji brzina prostiranja poremećaja u polju, i to je brzina svetlosti, ali brzina prostiranja polja ne postoji.

Ovde treba da se razjasni još jedna stvar: Električno i magnetno polje su pojmovi koji su zasebno primenljivi samo u specijalnim slučajevima. Postoji elektromagnetno polje, a od izbora referentnog sistema zavisi kolika će biti električna, a kolika magnetna komponenta. Ukoliko rešavate problem za čije rešavanje vam je zgodan samo jedan referentni sistem onda možete slobodno da razdvojite električno i magnetno polje. U suprotnom, morate da vodite računa o tome promeni polja. Za ilustraciju samo pažljivije pogledajte primer koji sam dao sa prve strane.

Potpis

#define TRUE FALSE /*Happy debugging suckers*/

O tome celo vreme pričam.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Svakako. Samo sam učtivo poručio da je termin neispravan.

I da, elektromagnetizam je zgodnije posmatrati kao celinu. To je i suština Maksvelove teorije.

U tom smislu se i već pomenut Jefimenkov zakon svodi na Maksvelove jednačine iskombinovan sa jednačinom neprekidnosti.

A i ta Lorencova sila iz naslova nije samo ovaj vektorski proizvod koji se tiče magnetne komponente, nego ima i električnu. Sve je to samo ilustracija toga da je elektromagnetno polje celina.

plague



Za neke stvari je to tako, ali za neke nije. Gde je bila vatra pre nego što je upaljena šibica?
Gde je bilo indukovano magnetno polje pre nego što su pokrenuti elektroni kroz provodnik?
Petljanje sa referentnim sistemima umesto relativnog kretanja samo zamućuje činjenice jer
relativno kretanje između dve pojave je jednako u odnosu na bilo koji referentni sistem.
Termin „referentni sistem“ je zloupotrebljen na račun jednostavnosti i jasnoće termina „relativno kretanje“
Ako možemo da se krećemo u odnosu na magnet onda možemo da se krećemo i u odnosu
na njegovo polje prelazeći iz mesta jednog smera i intenziteta tog polja u drugo mesto koje
ima drukčiji i smer i intenzitet.

Imam par pitanja:

1. Definiši mi vektor brzine u odnosu na magnetno polje.
2. Da li si čuo za kovarijantna i kontravarijantna vektorska polja?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

... Mada, polje može biti skoncentrisano na relativno mali deo prostora, npr. u slučaju laserskog zraka dužine reda santimetra (ili npr. paket nekog mikrotalasnog zračenja). Da li u tom slučaju ima smisla govoriti o "brzini polja"?

Nego, još uvek nam je Jefimenkova jednačina bez naelektrisanja i brzine voza iz Nedeljkovog primera. Počinjem da sumnjam ...

Takođe, nedostaje nam podatak da li voz koji se kreće u Nedeljkovom primeru "vidi" i elektrostatičko polje?

Nedeljko:

Svodi se na definiciju brzine u odnosu na nosioca magnetnog polja.


Pretpostavimo da nisam čuo. Može li onaj ko je čuo da lepo prepriča šta će se
događati u one četiri tačke pravougaonika?

Brzina v se uzima u odnosu na magnetno polje B koje stvara silu F koja djeluje na naelektrisanu česticu sa naelektrisanjem q.