Linus calls Linux kernel 'bloated and huge'

A sta kritikujes kod X-a ?

---

Zao mi je ali to mi kao normalnom coveku prvi put palo na pamet. Evo drugo, da li je normalno da sam punis frizider freonom kada ga kupis? Da li je normalno da lemis kabal za stuju na TV kada ga prvi put palis?

Da lako je jer sam bukvalno ali bukvalno potrosio 15s svog zivota da bih saznao kako se to radi na Windows-u i to u razgovoru sa drustvom. Na Linux-u veruj mi nisam hteo ni da pomisljam na tako nesto jer da krenem da guglam prvo bi me odvukao na neke forume, gde jedan govori jedno ovaj drugo, ovaj ovoga krsti, ovaj peti prdi, j*be lud zbunjenog, onda lepo dignem ruke od sve te rabote i sve lepo posaljem u p.m.

Evo, ok to oprastam jer se to ne radi ni na win, ali ima drugih bisera u nedogled. Naravno da je sve lako kada si upoznat kako radi, ali pitam ja sad sve sto trositi vreme i zivce na krajnje konfuzno zamisljen sistem bez vece podske, kada sve mogu da radm kliktajuci, nije tu stvar sta je glupo, nego sta manje zamara i sta ti dozvoljava da se vise fokusiras na svoj posao. Ovde mi se Sys. Admini uhvatili price kako su produktivniji, pa ko to spori? Nego daj da vidimo nekog profi developera, dizajnera itd...

Kratko i jasno, sto se tice Linux-a, u potpunosti se slazem sa komentarom na 0:46

---

Sto nisi pitao na es-u? :P

Nego mi ne rece sta kritikujes kod X-a ? (da se razumemo, imas sta, samo da vidim jel znas sta su downside-ovi pa da razgovaramo kao ljudi)

---

Windows ->
net startservice foo, ili odes u Services MMC i tamo ga nadjes i proklikas.

Linux (let's say Debian) ->
/etc/init.d/foo start, ili odes u neki "services" dio tvog najdrazeg desktop managera.

FreeBSD ->
/etc/rc.d/foo start (odnosno /usr/local/etc/rc.d/ ako se ne radi o base daemonu), ili odes u neki "services" dio tvoj najdrazeg bla bla bla.

I koja je jebena razlika?

Inace tvoj argument da je Windows GUI jednostavniji ne drzi vodu. Windows GUI je jednostavniji jer su ljudi naviknuti na njega. Jos od pocetka devedesetih ti klikas na start, imas my computer itd...a svi jako dobro znamo da je Microsoft monopolizirao trziste IBM PC klonova jos od samog starta, i taj monopol ima i dan danas.

Ti sta kao krajnji korisnik bilo kojeg UNIXa ili Unix klona nemas sta da drkas po fstabu, po /etc/ stablu, a boze oslobodi po konfiguraciji kernela. Recimo, stavi neki "user friendly" Linux, ima vise automatike nego Windowsi, Ako stavis nesto developer/admin friendly, tipa Slackware, ili odes na BSD/Solaris, onda se konta da to sam znas napravit, pa si sam sredi automatiku.

Evo ti sad usporedba - dok tipkam ovo u Operi, u pozadini se radi system wide update sa BSDa 7.2 na 8.0RC-1. Razlika u sistemu izmedju ta dva releasea je puno veca nego Viste naprema Windowsima 7. Eto, ja sam korisnik odredjenog tipa, i meni treba nesto sta 8.0 ima, a 7.2 nema. Ja cu nakon pola sata i jednog reboota se dignut sa 7.2 na 8.0, sve sta imam, sve sta sam konfigurirao i sve moje postavke i fajlovi ostaju gdje jesu. Ajde daj mi metodu da to napravim na Windowsima, platit cu ja koliko kosta 7mica, nije problem. Nemoguce. I ako kopiras user profile, pa ih restoras na sedmici, sta je sa 3rd party softverom? Gdje je tu famozni Windows user-friendlyness?

Windowsi uopce nisu user friendly, to je jedan zatvoren, kompliciran operativni sistem koji ima svoju liniju rada, i ako skrenes sa nje da napravis nesto sta ti vrlo sturi konzolni utilityi ne omogucuju, ili njihova GUI automatika, zasuci rukave. Ljudi su navikli i to je to.

---

Odatle je i pocela cela ova prica, idejno se u srzi razlikuju, na Linuxu imamo monolitni kernel koji jednostavno ne moze da ispostuje Linus-ovu ideju kada je poceo rad na kernel-u... Ali zato je fleksibilan i mnogi problemi se resavaju on the fly, sto naravno ima i svoju cenu ponekad - ali zato sluze stable release-ovi...

---

Ne bih da prekidam ovako lepo off topic, ali imam jedno pitanje vezano za naslov. Pošto je Linux "bloated" interesuje me koliki je to u stvari Linux kernel? Početnik sam sa Linuxom pa još mi nije sve jasno. Kako se to meri? MB ili linije koda ili nešto treće? Po meni je zaista čudno da se drajveri drže u kernelu bilo zbog brzine učitavanja ili ne. I da li je kernel isti kod svih distribucija ili se razlikuje i koliko?

Što se tiče ljudi koji ne žele da se pate sa Linuxom, verujem da su bili kao ja, tj. da su 15 godina radili u Windowsu a onda pokrenuli Linux i našli se u čudu Probao sam par eksperimenata da ljudima koji nemaju pojma o kompjuterima instaliram Linux i savršeno su se snašli. Pogotovu kod instalacija programa. Može li neko od mojih bivših kolega Windowsovaca da mi kaže šta je to što prosečnom korisniku treba, a u Linuxu mora da se pati da uradi, dok mu Windows isto to omogućava da uradi očas posla?

Naravno da se kernel povecava i u MB i u linijama koda, kada se odrzava vec postojeci kod tu vazi princip "you gain some you loose some" npr kada je ciscenje koda u pitanju desi se da 5 linija koda zameni 300 linija a desava se i da se dodaju nove mogucnosti u kernelu (evo pre sat vremena je uleteo dynamic clocking za intelove gpu-ove i tu smo dobili tacno 514 linija koda :)).

Samo bloat-ovanje se ogleda u dodavanju novih drajvera i feature-a u samom kernelu, tu se podrazumeva podrska za nove filesystem-e, drajvere za gpu-ove ali i feature-i kao sto su kms i sl. Problem je sto se sve to dodaje a zadrzava podrska za stari hardware radi kompatibilnosti - posle toliko vremena vrlo je tesko i pratiti da li linux kernel radi na tom starijem hardware-u... Naravno lkml i bugzilla su tu da bi se bug-ovi prijavili. Pitanje je koliko ce kernel izdrzati pre nego sto bude Linus primoran da odradi veliki feature clean-up i da osmisli jasan plan kako i po kom principu da cisti kernel - naravno bitno je i planirati razvoj unapred. Najveci problem jeste kako odrzati brzinu kod stock kernel-ova koje nude distribucije, ogroman deo se kompajlira kao modul - kernel image ostaje relativno mali ali zato biblioteka modula raste sve vise i vise - to ima druge negativne uticaje ali o tome ima da se pise dosta :) Za sada recimo brzina boot-ovanja se kompenzuje fast init-om i drugim trikovima tipa paralelizacijom ucitavanja ili pozadinskim ucitavanjem modula - ciji sam ja zakleti protivnik, zarad brzine procesi ne cekaju da se prethodni izvrse do kraja i onda moze doci do neocekivanih gresaka - prost primer: kako ces startovati ntp servis ako ti mrezna nije dobila ip preko dhcp-a?

---

1. Linux nema ništa poput GUI funkcija niti bilo čega što ima veze sa grafikom. To nije obuhvaćeno kernelom, već obavlja X11 server.

2. Qt nije deo Linux-a. Da, Qt3 i Qt4 nisu kompatibilni na nivou izvornog koda, ali Qt4 se vrti već 4 godine. Teško da je to menjanje API-ja jedne biblioteke (a Linux-a o kome se raspravlja još manje) svaki drugi-treći mesec. Ovo je ko kad bi ja pričao o nedostacima VCL-a ili ne znam ni ja čega kao o nedostacima Windows-a.

3. OK, Linux programiranje je jako komplikovano. Kako se demonizuje proces pod Windows-om? Na Linux-u ide ovako



Šta je Windows-ova zamena za /dev/*random i kako se koristi? Napiši mi kod za određivanje vlasnika fajla i prava raznih korisnika na njemu pomoću Win32 API-ja, a ja ću da napišem Linux kod. Znam da sve to ima i Windows, ali da uporedimo složenost.

---

Ovo što Linus reče mogu da shvatim kao konstruktivnu samokritiku i tu ne vidim ništa loše. Imaćemo bolje jezgro i to je to.

---

Da, samo nije rekao kako a priznao je da nema pojma ni on :) A i celu vest je cini mi se prvi poceo the register ;-)

---

U potpunosti se slažem sa ovim stavom.

Uzeću još jedan primer. Svako ko programira zna da je potrebno prilikom pravljenja klasa, jasno razdvojiti realizaciju i interfejs. Korisnik ne sme da zna realizaciju, njemu se ponudi samo interfejs. Poznato je da je grafički interfejs najjednostavniji za korišćenje. Mnogo je verovatnije da će neki neuki korisnik nekako da nabasa na control panel i da će da nađe tamo Servise i kada ih nađe kliknuće na neki od servisa i pojaviće mu se u levom delu ekrana Start, Stop, Restart ili isto to može da nadje na desni klik. Ovo se zove očiglednost upotrebe. A u linuxu mora da zna sintaksu komande. Jednostavno me ne može niko ubediti da je ovo drugo jednostavnije za prosečnog korisnika. Meni lično je mnogo brži način gašenja servisa na linuxu, ali prosečnom korisniku nije. To je i najveći problem kod ovakvih diskusija i kod zagriženih linuks korisnika što ne shvataju realnost da ne koriste računare samo eksperti već prosečni korisnici. Slučajno trenutno učim predmet koji se zove "Inerakcija čovek-računar", pa sam upoznat sa dizajniranjem korsničkog interfejsa. Znate li samo koliko je trebalo vremena ljudima da naprave ono što mi danas zovemo računar. Nije to tek tako nastalo pedesetih godina. Nekoliko vekova unazad je bilo pokušaja da se odrade automatizovane mašine. Znači nije moglo to tek tako odjednom da se odradi. To ide postepeno. Pedesetih godina su računari bili veličine jedne sobe, ali su inženjeri morali za neke najjednostavnije operacije da vrše ogroman posao. Postepeno su se ove mašine usavršavale i danas imamo ono što vidimo pred nama. Ovo što vi pričate u korist Linuxa je isto kao da neki od onih ljudi koji su održavali recimo ENIAC kaže da je on bio upotrebljiv. Sada se operacije izvršavaju klikom, dakle jednostavno, što je i cilj. Isto tako ljudima iz Xeroxa je trebalo dosta vremena da naprave uređaj koji danas zovemo miš. Poznato je da je Apple imao najveći promašaj jer je forsirao miš sa jednim tasterom, itd. Isto je sa korisničkom interfejsom tj. sa Grafičkim korisničkim interfejsom pošto je on u stvari najdominantniji interfejs. Evo nekoliko odlomaka iz pomenute knjige da ne bude da ja sam nešto pričam bezveze, već je ovo o čemu raspravljamo već prošlo kroz jednu dublju analizu:


"Korisnički interfejs je najvažniji deo bilo kojeg računarskog sistema. Preciznije, dobro osmišljeni i dizajnirani interfejs. Zašto? To je predstava sistema pokazana korisniku umesto samog sistema, projekcija sistema ka korisniku. Interfejs prestavlja sistem za većinu korisnika, koji se može videti, dodirnuti, čuti. Gomile softvera su skrivene iza ekrana, tastature, miša (kao što je motor automobila nebitan za vozača, on ne mora da zna ništa o motoru potrebno je samo da zna promenu brzine na menjaču, okretanje volana pritiskanje i otpuštanje kvačila, kočnice i gasa). To je oblik u kome su prezentirani poslovi i zadaci korisnika, što ima direktan uticaj na način kako će ond svoje poslove izvršavati. Ne zaboravimo relacija između kompanije i klijenata što je sve povezano sa profitom.
Dakle svrha pravljenja interfejsa je "prosta": da omogući lak, produktivan rad sa računarom (uz zadovoljstvo i po mogućnosti uživanje).
Dugo vremena interfejs je bio sporedna stvra. Kao da računar nije pravljen za korisnika. Sve dok nisu, frustrirani i siti komplikovanih procedura i nerazmljivih ekrana, zavikali: "Dosta nam je! Nećemo više da mirno podnosimo i prihvatamo proizvode koje nam zagorčavaju život i sve što radimo dovode u pitanje", i dizajneri softvera su ih konačno čuli. Doduše, to je koincidiralo napretkom tehnologije koja je olakšala uslišavanje korisničkih vapaja.
Tako je polako nastajao grafički korisnički interfejs (GUI)

Izgled ekrana utiče na korisnika na različite načine. Ako je konfuzan i neefikasan korisnik će imati velike poteškoće da odradi svoj posao pomoću njega i napravaće mnogo grešaka. Loš dizajn može definitivno odbiti korisnika od računara uopšte, izazvati mu frustraciju, ljutnju, pojačati stres, poljuljati poverenje u sebe."



"Koristi od dobrog dizajna
Dobar dizajn GUI-ja može znatno da poboljša produktivnost korisnika (zaposlenog). Ako na konkretnom sistemu zaposleni godišnje obradi npr. 4,8 miliona ekrana a ako zbog neoptimalnog dizajna troši jednu sekundu više po svakom ekranu tada to iznosi polovinu radne godine. Istraživači su široko ispitali ove efekte i ustanovili da redizajniranje samo jednog dijaloškog prozora može firmi da godišnje donese uštede od oko 20 000 dolara. Da li je potrebno posle ovoga još nešto reći?"



"Korisničko znanje i iskustvo
Postoji nekoliko kategorija korisnika prema stepenu njihovog iskustva sa sistemom interakcije: početnik, novajlija, povremeni, privremeni, prosečni, i konačno na drugom kraju ekspert.

Novajlijama se stalno govori da su glupi i da su za neuspeh da shvate sistem sami krivi (treba uočiti popularnost knjiga za računare koji u naslovu sadrže izraz "za neupućene (for dummies)"). Nagone se da teže mojstovstvu kroz svoju "glupost" jer drugi put nemaju. Dakle, ako ljud ne mogu efikasno da koriste računare koga treba kriviti? Reklo bi se da treba izmeniti sistem jer se čovek ne može usavršiti.
S druge strane eksperti
-oslanjaju se na svoju memoriju
-očekuju brzo delovanje
-potrebna im je nisko informativna reakcija sistema
-teže većoj efikasnosti tako što preskaču pomagala koja početnici koriste, redukuju kucanje, sažimaju informacije i uvode novu terminologiju.
"Sredonje" su negde između ova dva ekstrema."



"Da li korisnik prinudno ili slobodno koristi račurar?
Karakteristike prinudnog korišćenja su:
-računar se koristi kao deo radnog procesa
-vreme i napor u ovladavanju radom na računaru se svesno ulaže
-visoka motivacija često kompenzuje nizak nivo upotrebljivosti interfejsa
-korisnik može posedovati tehničko predznanje
-posao se može sastojati od jednog zadatka ili funkcije

Ovaj tip korisnika hteo ne hteo, mora da nauči da ugodno radi sa računarom jer drugog izbora nema. Primeri za taj profil korisnika danas su službenici koji rade na rezervaciji avionskih karata, osiguravajućih kompanija ili programeri koji pišu ili debaguju programe.

Zadnjih godina širenje weba u sva područja ljudske delatnosti stvorilo je drugu vrstu korisnika, čije su karakteristike:
-korišćenje računara (sistema interfejsa) apsolutno nije neophodno
-nema interesa za tehničke detalje
-ne mora uložiti dodatni napor za ovladavanje sistemom
-najčešće nema visoke motivacije da se sistemom ovlada
-mora se podsticati dobrovoljna upotreba
-dolazi iz heterogene sredine

Učestalost korišćenja. Stalno, često, povremeno ili retko korišćenje sistema određuje stav prema njemu, jer utiče na ovladavanje i pamćenje.
Važnost posla ili potreba. Određuje jačinu motiva da se računar (interfejs) koristi i ovlada njime.
Postojanje IČČ (interakcija čovek-čovek). Da li korisnik pri normalnom obavljanju zadataka, uz korišćenje sistema, komunicira sa drugim osobama? Dizajn interfejsa ne sme ometati prirodnost njihove komunikacije već mu se mora prilagoditi.
Osnovna obuka. Da li će obuka za sistem biti široka, formalna ili samostalna na bazi uputstva ili ju je nemoguće sprovesti?

"Grafička era u razvoju interfejsa i dizajna ekranskog prikaza je počela sa Xerox Star računarom 1970-ih i potpuno se razvila sa pojavom Apple-ove Lize i Mekintoša sredinom 1980-ih. GUI (Grafički korisnički interfejs) sistemi su ubrzano počeli da dopunjavaju ranije sisteme zasnovane na tekstu, koji su postojali već tri decenije. Kada je Microsoft konačno izašao sa svojim Windows sistemom, GUI je ubrzo postao dominantan oblik korisničkog interfejsa."





Eto ovo je moj doprinos ovoj temi, nisam hteo puno svog mišljenja da dam već sam naveo odlomke iz knjige jer je ova tema već dobro sažvakana. Nadam se da ćete pažljivo sagledati ove argumente i kada dajete ogovore na ovaj temu molim vas nemojte u ulozi korisnika da zamišljate sebe već prosečnog korisnika.


P.S. Otprilike isti vremenski period koristim Windows i Linux, student sam pa su mi takve potrebe. Linux koji koristim je Slekver jer želim da učim ono što radi ispod haube.

---

A znas gde se servisi gase u Mandrivi, SuSe-u i drugim user friendly distro-ima? Isto kao i na windows-u, dechekiraju se u yast-u i drake-u i etc... I to je nista drugo nego user friendly gui prema toj istoj skripti koja se pokrece iz konzole... Da ne govorimo o webmin-u koji moze da se koristi i za takve gluposti pa do podesavanja servera...

Bilo kako bilo, kako je neko naucio da radi u Control Panel-u tako moze i da nauci da radi po tim user friendly distro-ima i njihovim control panelima. Sve se svodi na isto - klik na ff isti i tamo i ovamo itd... E sad navika je navika i ako neko kaze da je Linux glup jer nema Photoshop onda neka ga i ne koristi ;-)

---

Mislim da je primedba da ovi koji cepy kako je GUI na Linux-u 3ayeban do jaja i da se ne može poslati meil bez rekompajliranja kernela nisu koristili Linux ukupno 10 minuta. Možda su koristili Linux i 10 godina, ali pišu kao da ga nisu koristili ni 10 minuta, eto, čisto da bi nešto napisali.

---

Evo, ja stalno kupujem Linux ulje, jer moram jednom nedeljno da ga podmazujem.

---

Za ovo gore se slazemo, mislim toliko nebuloza na jednom mestu je zastrasujuce...

Jbt, nisam ni ja n00b sto se tice windows-a ali opet ne razumem ga ni blizu kao sto poznajem linux internals a u zadnjih godinu dana na mojoj masini ga nisam koristio ni 24h kada se sve sakupi... I sa moje tacke gledista ja mogu da kazem kako je on meni komplikovan, kako ne znam do tancina cemu svaki proces sluzi na njemu i da mi nije dovoljan onaj drakonski opis svakog servisa, sta znam ja sta je "MS VMLC NEZNAMTINIJASTA" (lupio sam, sta da radim, one koje pamtim znam cemu sluze :)) ili neka od mnogih .NET zezancija...

Ne, ja koristim Linux zato sto ja obozavam da drndam shell do iznemoglosti i da non stop kompajliram nesto jer se 3pujem da sam haker ako mi gomila koda leti po ekranu :P

Covece, it's easy as pie :) Windows 2...

---

Eto sad se malo osećam prozvano. Rekao sam da koristim Slackware i da ga često koristim. Nije to 10 minuta, nego mnogo više. Trenutno pišem iz Windowsa jer sam instalirao Slekver 13.0 pre par dana pa nisam instalirao drajver za hsf modem.

Ne ulazim u raspravu po ovakvim temama jer nemaju smisla ali sam hteo da dam mali doprinos tako što sam citirao par odlomaka iz knjige o interakciji čovek računar. Vi odmah pokušavate da skrenete sa teme. Ja samo kažem da je iz ličnog iskustva korišćenja Linuxa i Windowsa mnogo jednostavniji i lakši za održavanje Windows nego Linux. Koristim linux od pre dve godine, probao sam najpre Ubuntu, zatim vrlo po malo Suse, PCLOS, i neke druge distribucije. Posle sam prešao na Slekver 12 i zadovoljan sam kako je radio. Sada se pojavio Slekver 13 i takođe sam zadovoljan. Koristim dual boot tj. i Slekver i Windows. Ne mislim da su ovo gore gluposti samo vi ne želite da uvidite realnost.
Vi ste ljudi koji ste završili fakultet ili ste srednjoškolci ili jednostavno imate previše vremena. Ne shvatate da ljudi nemaju vremena da se bakću sa podešavanjima u linuxu. Stalno nešto pa zapne. Kada sam koristio Ubuntu, ja pitam kako da napravim modem ljudi mi kažu štikliraš u sinaptiku i to se poskida sa neta. Alo ljudi, pa ja nemam internet iz Linuxa. Da ne pričam da sam i dan danas na telefonskom internetu tj. dialupu.

Bilo kako bilo odustajem od rasprave ipak vas je više , a ja ne želim da upadam u nepotrebne diskusije. Ne znam šta me natera da napišem ove redove. Zbogom i dobro mi budite.

---

Nekako mi monolitni kerneli ne odgovaraju za PC okruženje koje je veoma varijabilno... Za ovako nešto je doduše sasvim OK:

---

Nemoj se ljutiti, ali mnogo si pisao i što je najgore ništa nisi rekao. Elem, da si ozbiljnije koristio neke druge linuxe osim gore pomenutog (koji je naročito ranije bio poznat među korisnicima linuxa kao nešto što se zaista mora znati da bi se radilo) znao bi da i u linuxu postoje grafičke alatke za kontrolisanje pa skoro bilo čega, da postoje i mnogo više userfriendly distribucije i da ponekad u linuxu je mnogo toga lakše odraditi nego recimo u windowsu. Što je najgore, a kod većine windows advokata to primećujem, stalno ističu prednost gui-a, verovatno ni ne znajući da za upravljanjem windowsa neke stvari se isključivo mogu odraditi ručno - što kroz konzolu, što editovanjem određenih fajlova, ali to je verovatno razlika u windowsu od običnog korisnika ka naprednom. Šta više uvođenjem power shella i sam windows se mnogo više približio unixolikim sistemima, a samim tim je i priznao da ipak ovde neke stvari mnogo više i bolje su nego na samom MS-u.
Linux,*BSD, čak i Solaris u zadnje vreme su i te kako zreli za običnog kućnog korisnika, jer kako se kaže običnog korisnika je briga šta je ispod haube, e pa vidite u recimo PCLinuxOSu ja ne znam da će obični korisnik ikada poterati konzolu. Jednostavnost i brzina, što pristupa internetu, što skidanju programa, što konfigurisanja je ono što običan korisnik traži+ da mu omogući internet+mail+i kod većine igrice... Jedino što ih sprečava da budu zaista za običnog korisnika je nedostatak igrica za linux/unix što ima razloge, ali...
Što se tiče skidanja programa sa interneta... Pa ti uzmi distribuciju koja to ne zahteva, ili da si napredniji korisnik, pakete i za svoju distribuciju bi mogao da skineš i na fax-u dok se recimo dosađuješ i kada dođeš kući instaliraš. I eto nema potrebe za internetom....
A sada na temu, koja opet nema veze sa svim ovim gore napisanim. Linux kernel je zaista "qpusara" kako ga neki zovu, najviše krivicom samog Linusa, međutim pre 20 godina kada je započeo svu ovu priču, verovatno nije ni slutio gde će ga ovo sve odvesti. Budućnost... Pa verovatno nešto tipa onoga što je Shuttleworth napisao da će linux kernel biti ponovo napisan u c-u, jeste velika promena, ali gotovo sigurno na bolje, a to im je šansa da napokon isprave mnogo toga i da ljudi prekinu da ga sa razlogom zovu qpusara... (ha ha ha tek sada se vidim da je neko bio duhovit pa kada napišem ku-pusara bez -, dobijam Linux OS... Svaka čast na duhovitosti)

_{[Ovu poruku je menjao vladared dana 23.09.2009. u 07:46 GMT+1]}

evo neka moja iskustva:
Imam win xp i njega vec duze vreme koristim i podesio sam ga taman kako hocu.Linux sam koristio sa vremena na vreme cisto da ga instaliram i da se malo igram.Ono sto sam primetio kod distroa koje sam koristio(mint,pclos..)jeste da je velika vecina stvari unapred podesena i da uz malo truda i par klikova moze da se dosta podesi jer je dosta automatizovano.E sad jedna stvar koja mi se svidja kod linuxa je njegov file system,naime cim malo vise napunim hard win mi se koci ko svinja pred klanje , usporeno radi , programi se sporije pokrecu.. I to sve dok ne pobrisem neke stvari i uradim defragmentaciju, a kod linuxa sve radi fino iako je hard skoro popunjen.Imam hard na 200gb i samo da skeniram protiv virusa ili spyware-a treba skoro pola sata i defragment nekih 30-40 min pa ti vidi.

---

Koja bre podesavanja, koji bre skripting, koje kompajliranje kernela? Alo, o cemu ti pricas? To sto ti nemas pristup internetu ne znaci da drajver nije dostupan. Skini ga sa komsijinog racunara i instaliraj offline. Koje baktanje sa Linux-om? Ja trenutno koristim openSUSE 11.1 i ekstremno sa lenj da instaliram bilo sta van instalacionog DVD-a, ali eto, instalirao sam flas player plug-in i Qt SDK i nista vise. Mnogo sam se vise "drndao" sa Windows-om, gde sam korao da instaliram sve one programe, koji mi inace dolaze na openSUSE 11.1 instalacionom DVD-u. Sve pici out of the box. Sto se Windows-a tice, koristim OEM Windows Vista Home Premium, ne samo da ne bih kupovao dodatnu licencu, vec i da ne bih morao da skidam kojekakve drajvere.

Ovo sto pises nema veze sa realnoscu, osim mozda za neke korisnike sa vrlo specificnim potrebama.

---