Zaista se na ovim laboratorijskim testovima prisustvo žutila ne vidi. To može značiti da je D90 zaista izlečen od toga ili da laboratorijski testovi to nisu kadri da prikažu. Žućkast koloritet najbolje dolazi do izražaja pri fotografisanju portreta (koža), po čemu je Nikon zaostajao.
Nego, ono što je meni zasmetalo na ovom primeru je očigledna nagorelost pojedinih površina na levom primeru, iako su uslovi identični, kao i parametri snimanja. Zašto bela svuda blago "vrišti", odnosno ima neki karakterističan "glow"? Pitanje je za sve. Mislim, nije mi jasno, obzirom da su parametri isti, a koliko znam, 40D ne primenjuje ono čuveno Canonovo podeksponiranje, "za svaki slučaj"? I što se boja tiče, ovde je očigledno da one nisu "ispranije na Nikonu, a napucane na Canonu", već su u celini nabucane brightness-om na Nikon primeru. Obratite pažnju na (npr) donji red, skroz levo - ljubičasta olovka, kao i ono hromirano dole, štagod bilo. Na checkeru dole, crvena je blago desaturisana u odnosu na onu sa Canon primera.
Pozdrav
